ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 78

Psalam Asafov

 

Sadržaj

 

Prorok je ovaj psalam ispevao nad onima koji su u Antiohovo vreme pogubljeni strašnom smrću. U svojoj molitvi preklinje Boga da se osveti za ubijanje naroda i da nesreće okrene na one, koji su ih pričinili Izrailjcima.

(1) Bože, dođoše neznabošci u nasleđe Tvoje, jer je Antioh sa mnoštvom naroda ušao u Jerusalim i spalio božanstveni hram. Oskvrniše hram sveti Tvoj. Sada, kaže, drugi poseduju Tvoje nasleđe, a ono, što Tebi pripada, nalazi se u vlasti inoplemenika. (2)Postaviše Jerusalim kao košaru od povrća," tj. kao mesta načinjena od kamena, na koja se stavlja ubrano povrće.

Postaviše trupove slugu Tvojih za hranu pticama nebeskim. Zbog svoje prekomerne nečovečnosti, neprijatelji nisu dopuštali rođacima da sahrane svoje mrtve. Meso prepodobnih Tvojih zverima zemaljskim. Zar prepodobni, kao što su bili Makaveji, nisu prolivali svoju krv za očuvanje Zakona?

(5) Raspaljuješ se kao oganj revnosti Tvoje. Uzrevnuj, kaže, o Svom Imenu, na koje hule neprijatelji.

(8) Ne spomeni naša stara bezakonja. Pod tim podrazumeva drevne grehove u Egiptu.

(10) Da ne kažu narodi neznabožački: gde je Bog njihov? Iako mnoštvo grehova sprečava naše spasenje, učini to radi Svog Imena, radi poruge (12) kojom su Te ružili, radi (10) krvi slugu Tvojih koju proliše, radi (11) uzdisanja sužanja.

(11) Po veličanstvu mišice Tvoje sačuvaj sinove ubijenih. Silom mišice Tvoje spasi one, koji su izbegli pokolj.

[JESSY]

Psalam 79

(1) Za kraj, za one koji će se izmeniti, svedočanstvo Asafovo, psalam za Asirijca

 

Sadržaj

 

U neposrednom i doslovnom smislu, Psalmopojac se moli Bogu da bude milosrdan prema porobljenom Asirijcu. U višem smislu, međutim, on se moli za one koji su nakon raspeća Gospodnjeg ostali zarobljenici duhovnih Asirijaca i njihovog kneza, pod kojim podrazumevam satanu. Uznoseći ovu molitvu, preklinje našeg Spasitelja da ne okleva sa Svojim dolaskom i oslobađanjem vascelog izrailjskog roda.

(2) Ti koji napasaš Izrailja, pazi. Tebe, Vladiko, Koji slično pastiru promišljaš o Svom narodu, molim da obratiš pažnju na moju molitvu. Koji sediš na heruvimima, pojavi se (3) pred Jefremom i Venijaminom i Manasijom. U vreme prolaska Skinije, najpre su išla tri plemena - Judino, Isaharovo i Zavulonovo. S južne strane sledila su još tri plemena - Jefremovo, Venijaminovo i Manasijino, dok je iznad zlatnih heruvima na kovčegu počivala slava Božija, koja je prethodila ovoj povorci. Zbog toga Ti, Koji sediš na heruvimima i prethodiš kivotu (kovčegu zaveta), i Koji si zbog toga ispred Jefrema, Venijamina i Manasije, Svojom svemoćnom silom podari nam spasenje.

(9) Vinograd iz Egipta preneo si. Pod tim podrazumeva Izrailja. Izagnao cu neznabošce i zasadio ga jer si, idući ispred Izrailjaca, proterao neznabošce.

(11) Pokri gore senka njihova. Senka vinograda je služenje pod Zakonom, jer Zakon predstavlja samo senku budućih dobara (Jevr. 10; 1). Pod gorama podrazumeva Silomsku i Sionsku goru, jer se na ta dva mesta čuvao kivot. Psalmopojac time ne označava ništa drugo osim toga da se na ove dve gore služilo po Zakonu i da je to bila senka budućih dobara. I grane njegove su kedrovi Božiji.[1] Kedrovi su nebeske sile, a grane vinograda proroci, koji su bili uznošeni na visinu i počivali meću višnjim i slovesnim silama.

(12) Pružio je loze cvoje do mora. Lozama i izdancima vinograda naziva vascelo mnoštvo naroda koji je zauzimao zemlju od reke Eufrat do Indijskog okeana.

(13) Zašto si oborio ogradu njegovu! Njegova ograda bila je angelska zaštita, koju im je Bog oduzeo. Te ga beru cvu prolaznici pored puta, budući da je dat kao hrana nečistim demonima, koji proždiru njihove duše i lišavaju ih duhovnih plodova.

(15) Bože nad vojskama, obrati se. Zbog toga molim Tebe, svemogućeg Vladiku, da sa nebesa pogledaš na uništenje vinograda i da isceliš njegovo stradanje, jer mu je Tvoj promisao darovao i pređašnje blagostanje.

(16) I utvrdi Ga, njega koga zasadi desnica Tvoja. Budući da si ga Ti zasadio i da je zatim (17) spaljen ognjem, raskopan i uništen jer si ga Ti izložio kazni, utvrdi ga i učini spremnim za spasenje. Pripremi ga za to kroz Sina čovečijeg, jer je rečeno: na Sina čovečijeg, što znači: kroz Sina čovečijeg. A ko je Sin čovečiji, ako ne Sam naš Gospod, Koji tako Sebe naziva u Evanđeljima?

(18) Neka bude ruka Tvoja na čoveku desnice Tvoje. Neka ovo delo, tj. spasenje naroda koje se označava rečju ruka, bude na čoveku desnice Tvoje (19), tj. neka se izvrši kroz onog Čoveka koji je Tvoja desnica. Ko je to, ako ne Sin čovečiji, Koji je Očeva desnica, iako je postao čovek? Kad se ovo izvrši, i kad nas spase Tvoja desnica, koja se naziva Čovekom i Sinom čovečijim, nećemo odstupiti od Tebe kao oni, koji su postali pričasnici Tvog života i koji su nazvani Tvojim imenom, tj. hrišćanima.

(20) Gospode Bože nad vojskama, obrati nas. Neprestano ponavlja prozbu za brzi dolazak Jedinorodnog, Koji će ih spasti.

[JESSY]

Psalam 80

(1) Za kraj, za točila, psalam Asafov. Aliluja

 

Sadržaj

 

Tumačeći osmi psalam, već smo pomenuli da su točila - Crkve. Zbog toga i iz ovog psalma može da se vidi da Psalmopojac priziva narode ka veri u Gospoda, učeći ih da ne odstupaju od Njega i ukazujući na odbacivanje prvog naroda zbog njegovog bezbožništva.

(2) Radujte se Bogu, pomoćniku našem, kličite Bogu Jakovljevom. Klicanje je pobednička pesma, i stoga savetuje narodu da uskliknu pobedničke pesme Bogu, Koji im je pomogao da se izbave od vlasti demona.

(3) Uzmite psalam i dajte timpan. Psalmom se ovde imenuje božanstveno učenje, dok je timpan muzički instrument načinjen od kože. Psalmopojac zbog toga kaže: postavši poslušni rečima Božijim, dajite telesa cvoja u žrtvu živu, svetu i ugodnu Bogu (Rim. 12; 1). Psaltir umilni sa guslama. Psaltirom ponovo naziva telo, usled već ustrojene saglasnosti (sklada) između tela i duše, kako bi ljudi Božiji bili savršeni, posvetivši Bogu duše ali i tela, koja neće posvetiti svetu nego, isto tako, Bogu.

(4) Zatrubiti u novomesečje trubom. Drevni Izrailjci su uzimali veštastvene trube i oglašavali se u vreme novomesečja (mladog meseca) jer im je tako zapovedio Bog, što je služilo kao svedočanstvo o njihovom izbavljenju iz egipatskog ropstva. Isto tako je i novi narod, uzevši evanđelsku trubu čiji glas otide do svih krajeva vaseljene (Rim. 10; 18), dobio zapovest da zatrubi u novomesečju, tj. u obnovljenju svog uma (grč. εν τη ανακαινισει του νοος αυτου), ispovedajući i svedočeći da je i njega Bog oslobodio iz duhovnog Egipta, tj. od vlasti tame.

(5) Jezik koji nije znao, čuo je. Narod, koji je izašao iz Egipta, začuo je jezik koji ranije ne beše čuo. Koji je to jezik? Zar to nije glas Božiji upućen narodu sa gore?

(6) Oslobodio je leđa njegova od bremena, tj. od težine bremena. Podrazumeva da ih je Bog oslobodio od tereta koji su nosili dok su faraonu podizali grad. Ruke njegove koje služahu u koševima. To je rečeno zbog toga, što su u koševima nosili blato i plevu od kojih su pravljene opeke.

(7) U žalosti si Me prizvao (veli Gospod), i izbavih te. To je slično onome, što je rečeno na drugom mestu: Bog ču uzdisanje njihovo ... Čuh viku njegovu (Izrailjevu) i siđoh da Ga izbavim (2. Mojs. 2; 24. i 3; 8) Uslišao sam te u skrivenosti bure, tj. izbavio sam te od velike i prekomerne patnje. Isprobah te na vodi sporenja. Kada je narod, mučen žeđu, rekao Mojseju: Daj nam vode da pijemo, on im je odgovorio: Što se svađate sa mnom? Što kušate Gospoda (2. Mojs. 17; 2)?

(8) Slušaj, narode moj. Savetuje narod da bude poslušan Bogu. Ukoliko to ispune, neće robovati bogu skorašnjem, jer je On Bog Koji ga je u davnini izbavio iz Egipta. (11) Raširi usta tvoja, i ispuniću ih. Onima, koji su Mu pokorni, obećava i duhovnu i telesnu hranu.

(12) I ne posluša narod Moj glas Moj. Iako sam im to obećao, oni su ostali gluvi. Zbog toga sam ih odbacio i predao kazni, dostojnoj njihovog postupka.

(16) Neprijatelji Gospodnji slagaše Ga;[1] i biće vreme njihovo do veka. Jasnije rečeno, budući da je narod slagao Gospoda, za njega će nastupiti vreme kazne, a to je vreme budućeg veka.

(17) I nahrani ih od brašna pšeničnog. Oni su slagali Boga ali ih je Bog, kao blag, nahranio duhovnom hranom. Ta hrana je Sam Gospod, Hleb života koji silazi s neba i daje život svetu (Jn. 6; 33). I od stene medom nasiti ih. Stena je Sam Gospod, a med - Njegove božanstvene reči. Dakle, Psalmopojac kaže da će ih Bog nasititi Svojim svetim rečima.

[JESSY]

Psalam 81

Psalam Asafov

 

Sadržaj

 

Govoreći u prethodnom psalmu o odbacivanju naroda, ovde jasnije izlaže razloge zbog kojih je Bog odbacio Izrailjce.

(1) Bog stade na saboru bogova. Bogovima je nazvao judejske starešine, koji su se nazivali sinovima Božijim. Bog je stao meću njih u vreme Svog spasonosnog dolaska da bi ih razlučio i razobličio njihova dela.

(2) Dokle ćete suditi nepravdu! Otkriva nepravdu koju su činili narodu.

(5) Neka se potresu svi temelji zemlje.[1] Temeljima zemlje naziva kneževe ovoga veka, koji su bili kažnjeni pre jevrejskog naroda i lišeni mogućnosti da nas muče, prema onome što je rečeno: Sad će knez ovoga sveta biti izbačen napolje (Jn. 12; 31). Oni su se pomerili s mesta na kojem su prethodno stajali, jer su najpre oni bili srušeni Spasiteljevim krstom. Budući da je i izrailjski narod odbačen nakon što je evanđelje propovedano svim narodima, dodaje: (6) Ja rekoh: bogovi ste.

(7) A vi ćete kao ljudi umreti i kao jedan od kneževa pašćete. Od kojih kneževa? Zar ne od onih koji su prethodno nazvani potresenim temeljima zemaljskim?

[JESSY]

Psalam 82

(1) Pesma psalma. Asafov

 

Sadržaj

 

Uznoseći molitvu Bogu, moli Ga da kazni asirski narod zbog njihove gordosti u ratu protiv Jerusalima. Na te narode se i misli u produžetku psalma.

(2) Bože, ko će se upodobipš Tebi? Ne prećuti, niti ukroti, Bože. Niko Ti se, kaže, ne može upodobiti po nezlopamćenju i dugotrpljenju u nepravdama. Međutim, ja Te molim da ne prećutiš u ovim nepravednim napadima naših neprijatelja na nas.

(3) Jer evo, neprijatelji Tvoju povikaše. Svima je poznata njihova nepravednost prema nama.

(9) Biše u zaštitu sinovima Lotovim. Pomagali su i borili se zajedno sa sinovima Lotovim kad su ovi ratovali sa nama. Lotovi sinovi su Moavci i Amonci. Otuda doznajemo i to da demoni pozivaju jedan drugog radi propasti duše, da bi nas predali sveopštoj pogibelji i znameniti Izrailj bacili u zaborav. Zbog toga Psalmopojac nabraja te susedne narode, na čiji su se poziv okupljali i drugi narodi.

(10) Učini im kao Madijamu i Sisari. Kao što su nekad bili istrebljeni Madijamci, Sisara i Javin koji su ustali protiv Izrailja - jedni kod potoka Kisona a drugi u Aendoru, neka slično budu kažnjeni i oni, koji nas napadaju s Asirijcima. Sisara je bio hanaanejski vojvoda, a Javin hanaanejski car. Obojicu je kod potoka Kisona naterala u bekstvo ruka Varaka i Devore, žene - Izrailjke, kako je to opisano u Knjizi o sudijama (v. gl. 4).

(11) Propadoše u Aendoru, postaše kao đubre zemlji, tj. u neslavnom mestu, pošto Aendor znači "nedoličnost".

(12) Stavi kneževe njihove kao Opuva. Učini da Idumejci, Ismamlćani, Moavci, Agarjani i svi gorepomenuti narodi pretrpe isto što i Oriv i ostali koji su bili s njim. Budući da su bili zli, zlo su i postradali.

(14) Bože moj, stavi ih kao kolo, tj. da ne ostanu u tom položaju, nego da pretrpe ono, što je tome protivno. Kao trsku pred lice vetra, Neka se pokolebaju isto onako, kao što se koleba stabljika klasja. (15) Kao oganj spali dubravu. Neka upoznaju onaj oganj koji su sami rasplamsali. Taj oganj će ih proždreti, kao što veštastveni oganj proždire dubravu. Ovo je slično rečenome: Cvu koji ložite oganj i opasujete se plamenom, idite u svetlost ognja svojega i u plamen koji raspaliste (Isa. 50; 11 prema Septuaginti). Ovde se slikovito izražava: kao što oganj proždire goru na koju padne, tako neka i oni budu spaljeni kaznom koju ćeš im Ti nisposlati i koju je Psalmopojac, usled njene težine i silovitosti, uporedio sa (16) burom.

(17) Ispuni lica njihova sramote, jer će oni, obmanuvši se u svojim željama i ispunivši se stidom, poznati Tvoju silu. I potražiće Ime Tvoje, Gospode. To govori u smislu da će se kazna preobratiti u korist. Rečeno je potražiće umesto "poznaće".

[JESSY]

Psalam 83

(1) Za kraj, za točila, psalam sinova Korejevih

 

Sadržaj

 

I u ovom psalmu se ponovo govori o crkvama. Otuda se i vidi zašto on ima natpis: za točila.

(2) Kako su mila naselja Tvoja, Gospode nad vojskama! Naseljima naziva ona mesta gde su osnovane svete Božije crkve, kojima stremi svaka bogoljubiva duša.

(3) Srce moje i telo moje obradovaše se Bogu živome. Psalmopojac kao da kaže sledeće: I telom i dušom posvetio sam se na služenje Bogu istinitom. Rečeno je: Bogu živom, za razliku od idola, koji su mrtvi i načinjeni od neoživotvorenog veštastva.

(4) Jer i ptica nađe dom sebi, i grlica gnezdo sebi, gde će položiti ptiće svoje; žrtvenici Tvoji, Gospode. Pod pticom podrazumeva ljudsku dušu koju lovi duhovni lovac, prema onome što je rečeno: Duša naša kao ptica izbavi se od zamke lovačke (Ps. 123; 7), dok pod grlicom podrazumeva dušu koja živi u čistoti i celomudrenosti. Zbog toga kaže da će svaka duša naći sebi utočište, tj. pristup ka oltarima.

(5) Blaženi koji obitavaju u domu Tvome, tj. u domu nebeskom.

(6) Blažen je čovek kome je zaštita u Tebe, Gospode; ushođenja je zaveštao (položio) u srcu svome. Izabravši Boga za svog zaštitnika, on svakodnevno u sebi naziđuje dobre pomisli koje je u ovom psalmu nazvao i ushođenjima, budući da duša, idući po njima, sa zemlje ushodi na nebo.

(7) U dolini plača. Dolinom plača naziva smrtni život. Zbog toga i kaže: svakodnevno ih poučavajući tokom smrtnog života, ispunjavaš ih dobrim pomislima i oni mogu da osete Tvoju zaštitu.

Jer će blagoslove dati Zakonodavac, (8) hodiće iz sile u silu. Nagradu za dobre pomisli daće im Zakonodavac, tj. Onaj, Koji im je dao zakon Novog Zaveta. Kakvi su to blagoslovi? Zar to nisu oni, koji će hoditi iz sile u silu? Pod tim podrazumeva ushođenje iz ovdašnjeg života po Bogu u višnji Jerusalim, a kada odu u njega, videće Boga kao što jeste (1. Jn. 3; 2).

(10) Pogledaj na lice Pomazanika Tvoga. Pomazanikom ovde naziva narod, koji je prizvan na carsko sveštenstvo (1. Petr. 2; 9).

(11) Jer je bolji dan jedan u dvorovima Tvojim nego hiljade drugih. Pod jednim danom u dvorovima Božijim, tj. u crkvama, podrazumeva dan Spasiteljevog vaskrsenja. Hiljadama (ili hiljadom, kako piše u jevrejskom tekstu) naziva služenje pod Zakonom, kakvo je bilo na snazi tokom hiljadu godina, počev od vremena Solomona koji je podigao božanstveni hram pa do dolaska Spasiteljevog. Zbog toga ukazuje na veliko prevashodstvo evanđelskog služenja u odnosu na služenje pod Zakonom. Izabrao sam (rađe) da se premećem u domu Boga mojega. Ovim kao da kaže sledeće: više želim da budem mali i beznačajan među onima koji pripadaju Crkvi, nego da budem veliki u grešnom narodu. To se može primeniti na Jevreje, koji su odvedeni u vavilonsko ropstvo, ali se može primeniti i na nas. Kao što je njih blagodat Duha naučila da ne zanemaruju to, što su lišeni doma Božijeg, tako se i mi time urazumljujemo da svagda ljubimo hramove posvećene Bogu i da želimo da obitavamo u njima.

(12) Gospod neće lišiti dobara one koji hode u bezazlenosti, jer će se oni, koji su tome (tj. bezazlenosti) naklonjeni, svagda naslađivati svim tim dobrima. Iz Božijih hramova izvire milost i tamo se u izobilju prenosi (predaje) istina. Tamo dobijamo učenje o dobrim dogmama, tamo na istočnicima Svesvetog Duha crpemo božanstvenu blagodat. Tamo postajemo slavni i znameniti po prevashodstvu. Sažetije rečeno, tamo primamo obilje svih darova, oslobađamo se od zla i lukavstva i prihvatamo da živimo u prostoti i istini.

[JESSY]

Psalam 84

(1) Za kraj, psalam sinova Korejevih

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu opisuje se prizivanje neznabožaca, kojima je zbog njihovog obraćanja Bogu darovano opraštanje grehova. Psalmopojac pominje i jevrejski narod, koji nakon prizivanja neznabožaca ispoveda (priznaje) u čemu je sagrešio i moli da se i on kroz Hrista udostoji milosti.

(2) Blagovoleo si, Gospode, zemlju Tvoju, jer je uistinu Bog i Otac blagovoleo da se sve sastavi u Hristu (Ef. 1; 10). Povratio si roblje Jakovljevo, jer je najpre propovedao Jevrejima, kako bi mnoge iskupio iz duhovnog ropstva u koje su pali. To je, nakon čitanja Isaijinog proroštva u kojem se kaže: Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam blage vesti siromasima, ...da sužnjima propovedam slobodu i slepima da će progledati (Isa. 61 ;1 - prema Septuaginti), izrazio i Spasitelj, rekavši: Danas se ispuni ovo Pismo u ušima vašim (Lk. 4; 21). Razrešivši okove naših grehova, učinio je da se prekrati naše služenje prelesti mnogoboštva i demonima. Ovde se (tj. kod proroka Isaije) sadrži proroštvo i o jednom i o drugom: i o povratku sinova Izrailjevih iz Vavilona, i o spasenju vaseljene. Sve se to tumači dvojako u sledećem smislu: Bog pokazuje blagovoljenje (blagonaklonost) prema dobrom i revnosnom srcu koje je postalo Njegova zemlja, budući da u sebe prima Njegovo seme i da donosi stostruke plodove.

(3) Oprostio si bezakonja narodu Tvome, tj. onima koji su kroz veru postali Tvoj narod. Podrazumeva one koji su se preobratili iz neznaboštva, prema onome što kaže prorok Zaharija: I mnogi će se narodi prilepiti ka Gospodu u taj dan, i biće Mu narod (Zah. 2; 11).

(5) Povrati nas, Bože spasenja naših. Počinje da uznosi molitvu u ime jevrejskog naroda, koji preklinje da i on bude udostojen blagodati.

(8) Pokaži nam, Gospode, milost Tvoju. Kada se, prema Isaijinom proroštvu, zacario Kir Persijski i odobrio Jevrejima da se vrate iz ropstva, oni su požurili da se domognu otadžbine, zbog čega mole Boga da im, po Svom čovekoljublju, ubrzo podari spasenje. Požuri, kažu, Vladiko, da nam pokažeš Svoju blagost, da se udostojimo Tvog spasenja i da se oslobodimo odatle. Zbog toga prorok, kao da u ime onih koji su prineli prozbu očekuje odgovor, kaže: (9) Slušaću šta će mi reći Gospod Bog. Okončavši molitvu, prorok ćutke očekuje odgovor Duha.

(10) Spasenje je Njegovo blizu onih koji Ga se boje. Očekujući odgovor koji će mu Bog dati o njegovom narodu, prorok poznaje da je Bog spreman da bude uz svakoga, ukoliko prigrli strah Božiji. Oni, koji ga prigrle (strah Božiji), veseliće se u slavi. Nastaniće slavu u zemlju našu. Time označava domostroj (ikonomiju) Jedinorodnog u telu, jer nam je On bio premudrost od Boga i pravednost, i osvećenje i izbavljenje (1. Kor. 1; 30). Pomilovavši nas, On nas je naučio istini i učinio pravednima,da sve pomiri u Sebi, i ono što je na zemlji i ono što je na nebesima (Kol. 1; 20).

(11) Milost i istina poljubiše se. Jasno propoveda Istinu koja će svetu zablistati od Bogorodice i Prisnodjeve, jer je Hristos Istina, iako se rodio od Žene. Pravda i mir celivaše se, očigledno radi Istine koja je svetu zablistala od Prisnodjeve Bogorodice.

(12) I pravda sa nebesa priniče (dođe). To je slično onome, što je rečeno Djevi: Duh Sveti doći će na Tebe (Lk. 1; 35).

(13) Jer će Gospod dati dobrotu. Kada, kaže, prema preizobilju Svoje dobrote Gospod zablista onima koji su na zemlji, tada ćemo i mi, koji smo duhovna zemlja (grč. η νοητη γη), dati plodove pravde.

(14) Pravda će pred Njim prethoditi. Rekavši da će duhovna zemlja dati plod, poučava i kako će ga ona dati. Kako, zapravo? Zar neće pod tim uslovom da pravda, koja je prethodila onome što čini dobro na putu ka višnjem, upravi njegove korake ka koračanju ovim putem?

[JESSY]

Psalam 85

Molitva Davidova, psalam

 

Sadržaj

 

Budući prosvetljen Duhom u vezi s budućim dolaskom Jedinorodnog i otpuštanjem grehova svakom čoveku koji Mu pritekne, blaženi David osnovano uznosi molitvu i traži da i on bude jedan od onih, koji će se spasti blagodaću.

(1) Prikloni, Gospode, uho Tvoje i usliši me, jer će onome koji se moli smirenoumlje u velikoj meri pomoći da bude uslišan. Jer sam ja siromah i ubog. To je početak molitve smirenoumlja. Stekavši bogatstvo pravednosti, ni David ni Jezekija nisu se obazirali na njega, nego su na umu imali siromaštvo svoje prirode i preklinjali Boga da bude milostiv prema njihovoj ubogosti. Rečeno je: Prikloni, Gospode, uho Tvoje, što je u prenesenom smislu preuzeto od bolesnika, koji usled slabosti ne može glasno da govori i moli lekara da prikloni uho ka njegovim ustima.

(2) Sačuvaj dušu moju, jer sam prepodoban. Moli da ga usliši : zbog napredovanja u dobrim delima. Spasi slugu Tvoga, Bože moj, koš se uzda u Tebe. Pošto je sebe nazvao prepodobnim, opet se vraća ka smirenoj (skrušenoj) reči, pridružujući se slugama Božijim i svedočeći da se jedino u Bogu nada spasenju.

(3) Pomiluj me, Gospode, jer Tebi vapim sav dan. Ove reči nas uče da onaj, koji želi da od Boga dobije neko dobro, neprestano mora prebivati u molitvi.

(5) Jer si Ti, Gospode, dobar i snishodljiv (krotak). One, koji pritiču Bogu, uči da ne očajavaju ako Gospod neko vreme bude oklevao da ispuni njihovu prozbu, jer će ih kao dobar i prebogat milošću neminovno uslišati.

(8) Nema sličnog Tebi među bogovima, Gospode. Bogovima naziva svete proroke, u kojima je obitavala reč Božija. Kaže da nijedan od proroka nije mogao da izbavi ljude od greha i da je to mogao da učini jedino Gospod, prema onom što je rečeno na drugom mestu: Zastupnik, ali ne angeo nego Sam Gospod spase nas (Isa. 63; 9 - prema Septuaginti).

(11) Da se obraduje srce moje da se boji Imena Tvoga. Ko je zadobio strahopoštovanje pred Bogom, taj ljubi život koji je saglasan sa Zakonom. Takav život je majka radosti. Zbog toga je prorok pravilno pretpostavio da će strah razveseliti njegovo srce. On tako govori i na drugom mestu: Neka se raduje cpce onih koji traže Gospoda (Ps. 104; 3) i Setih se Boga i obradovah se (Ps. 76; 4).

(12) Ispovedaću Te i hvaliti, Gospode Bože moj, svim srcem svojim. Molitvu odjednom preobraća u ispovedanje toga da je izbavljen (13) od pakla, objašnjavajući razlog zbog kojeg je grešio, odnosno da su to zamke mnogih, i pri tom (14) silnika, koji ne postaviše Boga pred sebe. Međutim, Ti si mi, Gospode, učinio milost kakvu oni nisu očekivali i Svojim čovekoljubljem izbavio si moju dušu iz najdubljeg pakla. To kaže Hristos, kad se carevi zemaljski i kneževi okupiše zajedno na Njega (v. Ps. 2; 2).

(13) Jer je milost, Tvoja velika na meni. Kao da je molitva već došla do kraja, govori da će u vekove hvaliti veliku milost Božiju, jer je njihove duše izbavila iz adskih ruku.

(14) Bože, bezakonici ustaše na mene. Pokazuje da je zbog njih pao u taj greh. Zbog čega bi inače pao, ako na njega ne bi ustalo mnoštvo lukavih demona i spotaklo ga na putu vrline?

(15) A Ti, Gospode Bože moj, milosrdan si i milostiv. Iako su me lukavi demoni, koji su ustali protiv mene, bacili u greh, a kroz greh i u najdublji pakao, Ti, Gospode, i na mene rasprostireš Svoje milosrđe i Sam si izbavio moju dušu. Stoga Te opet molim da me pomiluješ. Za mene će biti milost, ako pogledaš na mene.

(17) Učini sa mnom znamenje na dobro. Kao što je nekada Bog u Egiptu dao znamenja sinovima Izrailjevim kako ne bi pretrpeli nikakvo zlo od pogubitelja, tako moli da i njemu da znamenje, kako bi se time sačuvao i postideo neprijatelje.

[JESSY]

Psalam 86

(1) Sinova Korejevih. Psalam pesme

 

Sadržaj

 

Sinovi Korejevi su i ovaj psalam ispevali o Crkvi, propovedajući u njemu prizivanje neznabožaca, a takođe i to da će u Crkvi, prema domostroju ovaploćenja, zablistati Jedinorodni.

(2) Temelji su njegovi na Gorama svetim. Njegovi, tj. naroda prizvanog kroz veru. Podrazumeva da je narod iz neznabožaca poučen na temeljima apostola i proroka.

Ljubi Gospod vrata Siona većma od svih naselja Jakovljevih. Vratima Siona naziva prethodno i prvobitno učenje Crkve, a naseljima Jakovljevim služenje pod Zakonom. Zbog toga i kaže da je evanđelski život Bogu ugodniji od služenja pod Zakonom.

(3) Preslavne (stvari) govorahu se o tebi, Grade Božiji. Grad je Crkva. Šta je preslavno (tj. slavnije) izgovoreno o njoj, osim da će se u njoj nastaniti Jedinorodni, prema onome što je rečeno: Ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131; 14).

(4) Spominjaću Pava (Egipat) i Vavilon. Sačuvaću dobru misao (uspomenu) na one, koji Mi se obraćaju, iako su se ranije neumereno predavali slastoljublju i služili idolima. Psalmopojac na to misli kada pominje Rava i Vavilon. I evo, inoplemenici (Filistejci) i Tir, i narod Etiopljana. Ove reči nas jasno uče da je Crkva sastavljena od svih naroda.

(5) Mati Sion, reći će čovek, i Čovek postade u njemu, tj. na Sionu, koji se naziva majkom. Očigledno je da ćemo se mi, koji smo poverovali, pribrojati Sionu, tj. Crkvi, u kojoj se nalazi Čovek ili Onaj, Koji ju je utemeljio. To je Onaj, Koji je nas radi postao čovek i obećao da će Svoju Crkvu sagraditi na steni.

(6) Gospod će kazivati u knjizi (popisa) naroda i kneževa, tj. Gospod će kazivati o knjizi onih ljudi i kneževa, koji će pripadati samoj Crkvi. O kakvoj knjizi? Zar to nije ona koja je napisana na nebesima, i za koju je Sam rekao: Radujte se što su imena vaša zapisana na nebesima (Lk. 10; 20).

(7) Jer je svih radujućih se obitalište u Tebi. Kada, kaže, u Tebi bude obitalište svih onih što pripadaju Crkvi, oni će se ispuniti veseljem.

[JESSY]

Psalam 87

(1) Pesma psalma, sinova Korejevih, za kraj, za maslet da odgovori, poučan, Emana Izrailjca.

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu opisuje se smrt koju je Hristos prihvatio zbog nas da bi nam, propovedajući duhovima u adu, podario vaskrsenje. Pored toga, Psalmopojac oplakuje Jerusalim, jer je izgubio uzdanje u Hrista. U drevna vremena, Jerusalim, odnosno jevrejski narod, kao da je predstavljao neki zbor, zbog čega je i nazvan udelom ili nasleđem Gospodnjim. Iz tog razloga psalam ima i natpis: za maslet, tj. za zbor ili za hor. Budući da je tajinstvo Hristovo duboko i da je za njega potrebno krajnje istančano duhovno razumevanje, u natpisu ovog psalma stoji: poučan (za razumevanje). Kaže se da je ovo Emanov psalam, sastavljen u Egiptu, za Mojseja. Ovaj Eman je bio potomak Izrailjev, budući da potiče od Zare, a on je sin Jude, sina Izrailjevog.

(2) Gospode Bože spasenja moga, danju i noću vikah pred Tobom. Budući da je Blag, proviđa otpadništvo naroda i propast učenika, zbog čega se za njih moli Ocu da se ne priklone zlu i da zadobiju spasenje koje im je darovano.

(4) Jer se duša moja ispuni zala. Pošto je poneo naše grehove i zbog nas patio, pravedno kaže da se ispunio zlom. I život se moj spusti do ada. Kaže to stoga što je, po blagodati Božijoj, okusio smrt radi (spasenja) celog sveta.

(5) Postadoh kao čovek bespomoćan, (6) među mrtvima slobodan. Prema rečima Isaijinim jedino je Isus zbog ljudskih bezakonja i umro i bio odveden u smrt (Isa. 53; 8); kad je bio mrtav, ostao je slobodan, jer nije imao greha koji bi Ga učinio krivim smrti, zbog čega je i rekao: Vlast imam položiti dušu Moju i vlast imam opet uzeti je (Jn. 10; 18).

Kao ranjenici koji leže u grobu. Upodobio sam se ljudima koji su pokriveni ranama i koji leže u grobu. Oni, međutim, nisu zadobili vaskrsenje, jer se nisu udostojili Tvoje pomoći, dok sam Ja ranjen zbog ljudskih grehova i položen u grob. Ja tamo nisam ostao, jer si Me se Ti opomenuo nakon mog ranjavanja i polaganja u grob, i Ja sam vaskrsao, pogazivši smrt.

(8) Na meni se utvrdi jarost Tvoja. Jarošću Božijom se naziva prokletstvo smrti koje je položeno na ljudski rod. Dakle, pošto je On za nas postao prokletstvo (Gal. 3; 13), kaže da se utvrdi na Njemu jarost Božija.

Cve valove Tvoje naveo si na Me. Valovima naziva tešku kaznu koja je zbog prestupanja zapovesti položena na ljudski rod, što znači da pod tim opet podrazumeva smrt.

(9) Udaljio si poznanike moje od mene. Kaže to stoga, što su Ga u vreme stradanja svi napustili. Postaviše Me za Gađenje sebi. Pogledaj kako se Jevreji sve do dana današnjeg gnušaju imena Hristovog. Predan bih, i ne izlažah.To kaže zato, što je bio zatvoren udom starešine sinagoge.

(10) Oči moje iznemogoše od siromaštva. Plakao sam zbog naroda, jer sam video da se lišava bogatstva po Bogu i da pada u krajnje siromaštvo.

Vikah k Tebi, Gospode, cav dan. Zbog toga mi podari jedinu mogućnost za izbavljenje od zla - Tvoj Promisao, Gospode, jer Te molim i neprestano uzdižem ruke. Taj položaj tela izražava gorko jadikovanje duše, jer samo onaj, koji je prinuđen nuždom, u tom položaju usrdno moli Onoga, Koji mu može pomoći.

(11) Eda li ćeš mrtvima činiti čudesa? Ili će ih lekari vackrsnuti! Objašnjava nam razloge Svog nishođenja u smrt i kao da kaže: budući da mrtvi nisu mogli da tvore čudesa niti lekari da vaskrsavaju da bi se ispovedali Tebi (13), i kao što ni osuđeni na propast nisu bili u stanju da poznaju Tvoju istinu, stoga sam i Ja, Oče, bio pribran (tj. pribrojan, pridružen) onima koji su u adu, da bi i oni, koji prebivaju u zemlji zaboravljenoj, kada vaskrsnu, opitom doznali za Tvoja čudesa i da bi oni, koji su odavno u tami, poznali Tvoju istinu.

(12) Eda li će neko u Grobu kazivati milost Tvoju! Nemoguće je da mrtvi, koji su se pretvorili u prah, koji su prepušteni zaboravu i prebivaju u tami smrti, budu pričasnici Tvog čovekoljublja i da sozercavaju Tvoja čudesa.

(13) Eda li će u tami biti poznata čudesa Tvoja? Kao što za propale nema istine, tako ni za pomračene ne postoje čudesa. A zemlja zaboravljena je duša, koja je lišena darova Duha Svetoga.

(15) Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, odvraćaš lice Tvoje od mene! Tako se Hristos molio za izrailjski narod. Jevreji su se, međutim, po prekomernosti svoje zlobe pokazali kao nedostojni spasenja i na taj način kao da su Hristovu molitvu za njih učinili nedelotvornom.

(16) Siromah sam ja i u trudovima od mladosti svoje. Siromah, jer je primio obličje sluge; u trudovima od mladosti svoje, zato što je od pelena bio izložen zlim namerama Iroda i onih sličnih njemu. Uzdignut budući, ponizih se i iznemogoh. Uzdizanjem naziva Svoje podizanje na krst, prema onome što je On rekao: Kad podignete Sina Čovečijega (Jn. 8; 28), dok pod rečima ponizih se podrazumeva Svoj silazak u ad.

(17) Na mene dođoše ljutnje Tvoje. Na Mene si, kaže, pokrenuo sav Svoj gnev i pomutio Me najstrašnijim kaznama, pogruzivši Me u njih kao u vodu.

(19) Udaljio si od mene prijatelja i bližnjega i poznanike moje od nesreće (moje). Nesrećama naziva Svoja stradanja, jer su Ga prijatelji i poznanici ostavili u vreme stradanja. Budući da je Ocu bio poslušan do smrpš, i to do smrti na krstu (Filiplj. 2; 8) i da su Ga učenici napustili dok je bio na krstu, kaže da je Otac udaljio od Njega poznanike i prijatelje.

[JESSY]

Psalam 88

(1) Poučan, Etana Izrailjca

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu, prorok predskazuje rođenje Hristovo od Davidovog semena, Njegovo carstvo i spasonosno stradanje koje je zbog nas pretrpeo. Psalam ima natpis: poučan ( za razumevanje), jer je potreban posebno produhovljen um da bi se razumela dubina njegovih tajni. Za Etana je u prethodnom psalmu jasno rečeno da je i on bio prorok.

(2) Milosti Tvoje, Gospode, do veka pevaću. Koje su to milosti Gospodnje, o kojima bi trebalo da pevamo? Zar to nisu one, kojima su svrgnuta načala (gospodstva) i vlasti, pa i sama sila (vladavina) đavolska, a mi oslobođeni od greha i smrti? Iz naraštaja u naraštaj javljaću istinu Tvoju ustima mojim. Očeva Istina je Sin, o kojem sveti kazuju iz naraštaja u naraštaj. Ove reči kao da izgovara zbor apostola.

(3) Jer si rekao: Do veka će se milost izgraditi. Ti si, Vladiko, blagovoleo da obećaš da će se velika i čudesna milost izgrađivati u vekove. To znači da će biti ustrojena ili podignuta jer ono, što se gradi, kao da se podiže i uspravlja. Takvi su spasenje i blagodat koje nam je darovao Hristos. Kao što milost izgrađuje ljude, tako i istina priprema svete sile. Spremiće se istina Tvoja. I kao što se spasenje kroz Hrista naziva milošću i blagodaću, tako se, opet (i na nebu i na zemlji) naziva i istina koja je krvlju uzdignuta čak do neba.

(4) Zaveštah zavet izabranima Mojima, tj. Avraamu i Jakovu, jer im je dao obećanje o Hristu, rekavši: I blagosloviće se u semenu tvome svi narodi na zemlji (1. Mojs. 22; 18. i 28; 14). Zakleh se Davidu, slugi Mome. Kad mu se zakleo? Zar nije onda, kad je rekao: Kad se navrše dani tvoji, i kad počineš kod otaca tvojih, ustaće Drugi od tvoga semena, koji će izaći iz utrobe tvoje, i priugotoviću u vekove carstvo Njegovo; On će sazidati dom Imenu Mojemu, u upravljaću carstvo Njegovo doveka. Ja ću Mu biti Otac, a On će Mi biti Sin (2. Sam. 7; 12-14).

(6) Ispovedaće nebesa čudesa Tvoja, Gospode. To kaže stoga, što se rodio Hristos, i što angeli blagoveste pastirima, govoreći: Jer nam se danas podu... Hristos Gospod u gradu Davidovu (Lk. 2; 11); tada se javilo i mnoštvo drugih vojski nebeskih, Govoreći: slava na visini Bogu i na zemlji mir (Lk. 2; 14).

(7) Ko će se u oblacima izjednačipš sa Gospodom! Iako je Jedinorodni postao čovek i unizio se kroz dobrovoljno umanjenje (grč. κενσις), primivši na Sebe obličje sluge, On je čak i u tom položaju neuporedivo uzvišeniji čak i od nebeskih sila, jer su one u činu služitelja, dok je.On Svevladika i Gospod. Njemu se.nije upodobio čak ni neko, ko je među sinovima Božijim. O tome svedoče oni sami, govoreći: Od punoće Njegove mi svi primismo (Jn. 1; 16), jer On daje kao Bog, dok se oni obogaćuju onim, što primaju od Njega.

(8) Bog proslavljan u savetu svetih, veliki i strašan. Kao što se nerazumni sablažnjavaju videvši ga u obličju sluge i slušajući kako kaže: Ja sam Istina (Jn. 14; 6) i pre nego Avraam nastade, Ja jesam (Jn. 8; 58), tako Ga, naprotiv tome, sveti proslavljaju i nazivaju velikim i strašnim. To se projavljuje time što Petar, kao da govori ustima svih, obznanjuje: Ti si Hristos, Sin Boga živoga (Mt. 16; 16), kao i time što su svi, kada je zapretio moru i vetrovima, uskliknuli: Vaistinu si Ti Sin Božiji (Mt. 14; 33).

(9) Moćan si, Gospode, i istina je Tvoja oko Tebe. (10) Ti vladaš nad državom mora. Ove reči pokazuju da je Onaj, Koji je u obličju sluge, u početku prizvao u biće vlažnu stihiju (dosl. vlažnu suštinu, grč. η υγρα ουσια), da je On postavio pesak kao granicu moru i rekao mu: Dovde ćeš dolaziti i dalje nećeš (Jov 38; 11). A da je to istina dokazao je onda, kada je tokom plovidbe sa učenicima zapretio moru i vetrovima. Buru talasa njegovih Ti ukroćuješ. (11) Ti si smirio gordoga kao ranjenika. On je svezao snažnog i gordog, a Svojim učenicima dao vlast da staju na zmije i skorpije i na svu silu vražiju (Lk. 10; 19).

(12) Tvoja su nebesa, i Tvoja je zemlja. Kao što je Gospodar mora, On je i Stvoritelj nebesa i cele zemlje. Vaseljenu i punoću njenu Ti si osnovao. (13) Ceeep i more Ti si sazdao: Tavop i Ermon. Time označava četiri strane vaseljene, odnosno: severnom stranom - sever, morem - zapad (jer Sveto Pismo morem naziva zapad), gorom Ermon - jug, a gorom Tavor - istok.

(14) Tvoja je mišica sa snagom. Mišica Tvoja, Vladiko, svima se javila sa snagom. Iako je postao čovek i bio sličan nama, prevashodstvo Njegove veličine bilo je očigledno. Upravo to i znači ono što je rečeno: Neka se utvrdi ruka Tvoja, neka se uzvisi desnica Teoja.

(16) Blažen je narod koji zna da kliče (Tebi). Propovedajući ovaploćenje Jedinorodnog, pravedno blaženima naziva one, koji su se poučili Njegovoj tajni. To i znači klicati Mu pobedničku pesmu, jer klicanje znači pevanje nad pobeđenim neprijateljem. On se zbog nas naoružao i pobedio protivničke sile. Gospode, u svetlosti lica Tvoga hodiće, (17) i Imenom Tvojim obradovaće se. Blaženima naziva svete apostole, jer su Njegovim Imenom i Njegovom silom satvorili sve ono prekrasno, što su učinili,

(18) Blagovoljenjem Tvojim uzvisiće se moć naša (doslovno: rog naš, grč. το κερας ημων). Rogom naziva slavu i zato, kao da se obraća Ocu, kaže: budući da si blagovoleo da pošalješ Jedinorodnog, vaspostavljena je naša slava, jer smo se proslavili i mi, vaskrsnuvši sa Hristom (Kol. 3; 1) i s Njim se zacarivši.

(20) Tada si govorio u viđenju sinovima Tvojim. Tada, tj. ranije, u proročkim viđenjima, govorio si sinovima Tvojim - pod tim podrazumeva one koji su prizvani da se udostoje usinovljenja. Šta je govorio, ako ne ovo: Stavih pomoć na silnoga. To je pak značilo: dao sam veliku nemoć, kako bi nemoćni i nadvladani satanom mogli da priteknu Silnom. Silni, kojeg nam je Otac dao za pomoćnika, nesumnjivo je Hristos, jer je On Gospod sila (tj. Gospod nad vojskama). Uzvisih izabranoga iz naroda Moga. (21) Nađoh Davida slugu Moga. Pod tim podrazumeva Hrista od semena Davidovog, koji se naziva Izabranim, jer Bog Njega visoko uzdiže (Filiplj. 2; 9). Psalmopojac Ga naziva i Davidom, pošto je On (po telu) rođen od Davidovog semena. Naziva Ga i slugom, jer se javio u obličju sluge. Jelejem (uljem) svetim Mojim pomazah Ga. Kada se Onaj, o Kojem je rečeno: Bog beše Logos po telu rodio od žene i postao čovek ostajući pri tom, kao i ranije, Bog, tada je, tebe radi prihvativši pomazanje, nazvan Hristom. Logos, Koji je Bog i prevečni Car, prihvatio je ono što je naše, da bismo se mi obogatili onim, što je Njegovo.

(22) Jer će ruka Moja sapomoći Ga. Spasitelj je rekao: Dela koja Mu dade Otac da ih svršim, ova dela koja Ja činim svedoče za Mene da Me je Otac poslao (Jn. 5; 36) i Ne Govorim od Samoga Sebe, nego Otac koji prebiva u Meni On tvori dela (Jn. 14; 11). Tako i ovo sada Otac govori o Njemu: Ruka Moja sapomoći će Ga, i mišica Moja osnažiće Ga.

(23) Neće uspeti neprijatelj nad Njim. Iako su rekli: Hodite da Ga ubijemo i da prisvojimo nasledstvo njegovo (Mt. 21; 38), neuspešna je bila ova satanina i jevrejska zamisao i njihov je poduhvat propao, jer je Spasitelj u treći dan vaskrsao, pogazio smrt, oteo plen od ada i uzneo se Ocu i Bogu Koji je na nebesima, gde prebiva sedeći sa desne strane veličanstva na visinama (Jevr. 1; 3). Zbog toga je istinito ono, što je rečeno: Neće uspeti neprijatelj nad njim.

(24) Saseći ću neprijatelje Njegove pred licem Njegovim, jep su bili predati rimskoj vojsci i na kraju su izginuli.

(25) I istina Moja i milost Moja sa Njim je. Istinom se naziva služenje Duhom i istinom kakvo nam je doneo Hristos, Koji je ženi Samarjanki rekao: Bog je Duh, i koji Mu se klanjaju, u Duhu i istini treba ga se klanjaju (Jn. 4; 14). Bog nam nije učinio milost ni kroz koga drugog, nego kroz Svog Jedinorodnog Sina. On je jedini Koji nas je naučio da se klanjamo duhom i istinom i Koji nas je pomilovao nakon što je iskorenjena smrt i ukinuta propadljivost. Imenom Mojim uzvisiće se rog moći Njegove, jer se imenima, kakva najviše dolikuju Ocu, proslavlja i Sam Sin. Na primer, Otac je istiniti Bog, isto kao što je to i Sin. On je Istina i Život, i Otac to jeste i tako se naziva po prirodi, isto kao i Sin. On Sam kaže: Ja sam vaskrsenje i život (Jn. 11; 25). Ovo je pak rekao Svom Ocu: Cve Moje Tvoje je, i Tvoje Moje (Jn. 17; 10).

(26) I postaviću na more ruku Njegovu. Morem se, kao što smo prethodno već rekli, označava zapadna strana, dok pod rekama podrazumeva zemlju među rekama, odnosno istok. Zbog toga kaže da će se Njegovo delo rasprostreti na celu vaseljenu. I na rekama desnicu Njegovu. Na more se postavlja Hristova ruka, a na reke Njegova desnica. Uostalom, ako hoće, more će postati reka, a isto tako će i reka, ukoliko sačuva reku koja ističe iz njene utrobe, postati more žive vode.

(27) On će Me prizvati: Otac moj jesi Ti, Bog moj. I ovde opet, ovaplotivši se, domostrojiteljski (ikonomijski) naziva Oca Svojim Bogom i kaže: Uzlazim Ocu Mojemu i Ocu vašemu, i Bogu Mojemu i Bogu vašemu (Jn. 20; 17). Naime, o Njemu govori prorok, i kada prorokuje da nam se rodi Dete, naziva Ga Bogom silnim, Ocem budućega veka (Isa. 9; 6 - prema Septuaginti).

(29) Do veka ću čuvati Njemu milost Moju i zavet Moj - Njemu, tj. ljudima koji su kroz Njega poverovali. Milošću naziva otpuštanje grehova po veri, dok pod zavetom podrazumeva novi (zavet), koji naziva vernim, tj. pouzdanim, čvrstim i trajnim. Naime, prvi zavet se prekratio usled svoje slabosti i beskorisnosti, budući da Zakon ništa nije doveo do savršenstva.

(30) I postaviću u vek veka seme Njegovo, jer neće nestati niti hrišćanskog imena niti evanđelskog služenja nego će se, naprotiv, produžiti neprekidno i beskonačno.

(36) Jednom se zakleh svetinjom, eda li ću Davidu slagati! To je slično onome, što je rečeno na drugom mestu: Zakle se Gospod Davidu istinom, i neće se odreći nje (Ps. 131; 11)

(37) Seme njegovo ostaće do veka. Semenom Davidovim naziva Hrista, Koji se po telu rodio od Davidovog semena. On će i ostati do veka, jer je nemoguće da Onaj, Koji je Bog i uistinu Sin Božiji ne bude svesavršeno i u potpunosti večan.

I presto Njegov kao sunce preda Mnom. Pod prestolom Hristovim podrazumeva Crkvu, jer u njoj počiva Hristos. Zbog toga će Crkva Hristova obasjavati i prosvetljivati podnebesje, svagda postojeći, slično suncu i mesecu, jer je u psalmu rečeno: I presto Njegov kao sunce preda mnom, (38) u kao mesec uređen do veka, u Svedok veran na nebu.

(39) A Tu cu odgurnuo u poništio, odbacio si Pomazanika SvoGa. Blaženi prorok govori o onome, što se događalo pored Časnog krsta. Stoga se čini da te reči upućuje Bogu i Ocu: Ti si obećao da će seme Davidovo ostati do veka i presto Njegov kao sunce i mesec; međutim, odgurnuo si Ga i poništio, odbacio si Pomazanika Svoga. Rečeno je: odgurnuo si Ga i poništio umesto: dopustio si da bude odgurnut i poništen, jer nije Otac odgurnuo i poništio Svog Sina nego su to učinili Jevreji, mada po dopuštenju Boga i Oca. U tom smislu je rečeno: On koji Sina Svoga ne poštede, nego Ga predade za sve nas (Rim. 8; 32).

(40) Razorio si zavet sluge Tvoga. Zamenio si ga, kaže, obećanjima datim o Njemu. Međutim, On je postradao. Objašnjava ovo kao da okleva i kaže: Razorio si zavet sluge Tvoga. Obećao si da će ostati do veka, i takav je bio Tvoj zavet o Njemu. Međutim, Jevreji su Ga raspeli i On je bio pribran mrtvima, jer je stradao i bio raspet. Dakle, razorio si zavet sluge Tvoga, bacio si na zemlju svetinju NjeGovu. Na zemlju si, kaže, bacio Njegovu slavu. Budući da je pošao na stradanje, Jevreji su Ga smatrali običnim čovekom. Nije, međutim, ostao mrtav Ovaj Koji je, prema rečima proroka, među mrtvima slobodan (Ps. 87; 5), niti je stradanje na bilo koji način umanjilo Njegovu slavu. Naprotiv, On se time još više proslavio, jer je srušio onoga koji je imao silu smrti, tj. đavola, i izbavio ljudski rod. Uostalom, proroci govore o onome, što se dešava pred njihovim očima.

(41) Srušio si sve ograde Njegove. Ogradama i utvrđenjima Njegovim naziva svete apostole, jer su Ga svi oni napustili i prestrašeni pobegli. Zbog toga je i rečeno: Postavio si za utvrđenja njegova strah.

(42) Razgrabiše Ga... (43) obradovao si sve neprijatelje Njegove, jer su se radovali i glavama pokazivali na Njega, videvši da je prikovan za krst.

 

(44) Odvrapšo si pomoć mača Njegovog, jer one, koji su raspeli Jedinorodnog Sina Boga i Oca, i koji su bili dostojni najveće kazne, nije kaznio bez oklevanja, nego je, po Svom velikom čovekoljublju, i njima podario mogućnost da se pokaju posredstvom krštenja. Zbog toga se i kaže da je odvratio pomoć mača Njegovog. Rečeno je odvratio umesto "zadržao".

(45) Ukinuo si očišćenje Njegovo. Rečeno je ukinuo umesto "razrešio". Zbog toga je razrešio od očišćenja ili primorao da se uvere da je On čist, iako je smatran za zločinca, osuđen kao grešnik i bio metnut među zločince (Isa. 53; 12). Presto si Njegov oborio na zemlju. Kad je telesno postradao i postao među mrtvima slobodan, oni, koji su Ga raspeli, smatrali su da se stradanjem sve okončalo, da se u potpunosti prekratilo i Njegovo ime i Njegovo postojanje. Zbog toga Psalmopojac tumači pretpostavke onih, koji su ga raspeli i kaže: Presto si Njegov oborio na zemlju.

(47) Dokle ćeš, Gospode, odvraćati se do kraja, raspaljivati se Gnev Tvoj kao oganj, tj. hoće li dugo imati moć drski pokušaji Jevreja, koji su zamislili da razapnu Jedinorodnog i našeg Spasitelja? Simah prevodi ovako:" Dokle ćeš se, Gospode, skrivati do kraja? Rasplamsava se kao oganj gnev Tvoj." Drugim rečima: Vladiko, zar dugo nećeš blagovoleti da pogledaš na slabosti naše, (zar se dugo) nećeš javiti i prekratiti nesreće? Ti, mećutim, kao oganj rasplamsavaš gnev, sećajući se naših grehova.

(48) Opomeni se koji je moj sastav (ipostas). Za netruležnost, (nepropadljivost) sispšorio čoveka, po obrazu sopstvenom sazdao si ga (Prem. Sol. 2; 23), ali je on usled obmane postao truležan (propadljiv). Prema tome, podari mu nepropadljivost da bi se spaslo Tvoje stvorenje, zbog čega je i stvoreno.

(49) Koji je čovek koji će živeti i neće videti smrti! Niko, kaže, neće pobediti smrt, niti će izbaviti svoju dušu iz ruku adovih, ukoliko mu Ti, Vladiko, ne podariš vaskrsenje.

(50) Gde su one stare milosti Tvoje, Gospode! Starim milostima naziva ono vaspostavljanje u nepropadljivost, koje je predodređeno pre stvaranja sveta.

(51) Opomeni se, Gospode, ruženja slugu Tvojih. Budući da Mi se porugaše neprijatelji Tvoji, Gospode, lažna su obećanja koja su narodima data o Meni (a ta obećanja sastojala su se u tome da će oni biti spaseni i izbavljeni od smrti i greha). Rugali su se videvši Moju smrt, zbog čega su i ta obećanja nazvali ispraznim, i zato Te molim da se opomeneš ovoga, jer se porugaše promeni Hrista (Pomazanika) Tvoga. * Njegova promena je Njegova krv i smrt, iskupiteljska cena koja je data za spasenje sveta. Zbog toga su Mu se i rugali, misleći da Ga je smrt pobedila. Međutim, nije ostao mrtav Onaj Koji je među mrtvima bio slobodan, nego je u treći dan vaskrsao. Zbog toga je psalam zapečaćen rečima: Blagosloven Gospod do veka. Neka tako bude, amin, kao da je On već vaskrsao i vazneo se na nebesa, da se u vekove blagosilja i ispoveda sa Svojim Ocem.

[JESSY]

Psalam 89

Psalam Mojseja, čoveka Božijeg (najstariji psalam)

 

Sadržaj

 

Kažu da je ovu molitvu napisao Mojsej i da ju je predao da u tajnosti bude sačuvana, da bi ljudi potonjih vremena znali kako treba prinositi ispovedanje kada padnu u iskušenja koja će ih vremenom sustići, posle njihove nepokornosti Gospodu i posle izvršenja ubistva. Da ova molitva tokom vremena ne bi bila zaboravljena, uvrstili su je meću psalme i postavili iza 88. psalma, koji predstavlja stradanja Gospodnja.

(1) Gospode, utočište si nam bio iz naraštaja u naraštaj. Želeći da Boga prikloni na milost, dolično počinje molitvu pominjući dobročinstva koja su već više puta učinjena. A kako je Bog tvorio dobročinstva u svakom naraštaju, svako može da ih vidi ako obrati pažnju na to, šta se događalo u vreme faraona, šta u vreme Isusa (Navina), a šta u Vavilonu.

(2) Pre nego što gore postadoše i sazdana bi zemlja. Gledajući telo Gospodnje, smatrali su Gospoda za običnog čoveka i govorili: Još nemaš ni trideset godina, a Avraama si video (Jn. 8; 57); upravo to, što nisu priznali Njegovo božanstvo, bilo je i najveći uzrok njihovog pada. Oni koji sada ispovedaju jasno kažu da je On pre svake tvari i da sapostoji sa Ocem.

(3) Ne skreni čoveka u poniženje Time počinje ispovedanje. Psalmopojac moli Boga da se i On Sam obrati, nakon što je sve narode prizvao na poznanje istine. Ti si, Vladiko, rekao: Vratite se, sinovu odmetnici, i isceliću odmetnišpša vaša (Jer. 3; 22). Dakle, budući da smo se vratili, ne skreni nas u poniženje.

(4) Jer je hiljada godina pred očima Tvojim, Gospode. Misli na vreme služenja pod Zakonom, u koje su najpre procvetali Izrailjci, nakon izgradnje božanstvenog hrama. Naime, od vremena Solomona, koji je podigao hram, pa do opsade koja se dogodila posle Časnog krsta, prošlo je hiljadu godina. Međutim, ta hiljada godina za Tebe je kao jedan dan ili, bolje rečeno, kao mali deo dana. Sasvim je pravilno što vreme, koje je prethodilo Spasiteljevom dolasku, poredi sa noći. Naime, svi ljudi su tada živeli u tami i pometnji, jer im još ne beše zasijalo Sunce Pravde.

(5) Ništavne će biti godine njihove. Jasnije rečeno, njihove godine, tj. godine onih koji su se Tebe odrekli, biće veoma unižene. Oni uistinu bivaju gaženi i od ljudi i od demona, jer su se odrekli svog Spasitelja i Iskupitelja. Ujutro će kao trava proći, ujutro će procvetati i proći. Rečju ujutro predstavlja Hristovo javljanje na Sinaju, a rečju trava služenje pod Zakonom, budući da je (ovo služenje) uskoro trebalo da uvene. Uveče he otpasti, stvrdnuti se i osušiti. Večerom se naziva vreme pri svršetku veka, kada se i javio Jedinorodni i kada je uvenuo cvet služenja pod Zakonom, koji se stvrdnuo usled zablude nepokornosti.

(7) Jer iščezosmo od gneva Tvoga. Otvoreno nagoveštavaju nesreće koje će ih sustići zbog njihovih sopstvenih grehova. To se može primeniti kako na Jevreje, tako i na sve ljude, jer je vasceli ljudski rod, zbog kazne za svoje bezakonje, izložen nesrećama i obuzet nemirima svih vrsta. Osim toga, Jevreji su zbog svog zlobnog srca lišeni slobode.

(8) Postavio si bezakonja naša pred Tobom. Ti nisi prevideo naša bezakonja, jer smo ih mi sami prizvali na svoju glavu, rekavši: Kpv Njegova na nas i na decu našu (Mt. 27; 25). Vek naš u svetlost lica Tvoga. Ovim kao da kaže sledeće: naš život i naša dela (izvršena) tokom života pokazuju se pred Tvojim licem kao zla, jer je Tebi poznato sve, što smo činili od početka do kraja.

(9) Jer cvu naši dani iščezoše, i od gneva Tvoga iščezosmo. Greh je, kaže, pokrenuo Tvoj gnev na nas, gnev je doneo kaznu, a kazna je donela patnju, i u patnji smo proveli kratko vreme našeg života.

(10) Godine se naše kao paučina shvatiše. U čovečijoj prirodi nema ničega čvrstog i postojanog i ona se, slično paučini, lako kida. Dani godina naših dostizahu sedamdeset godina. To je slično onome, što kaže patrijarh Jakov: Malo je dana života mojega, i zli su bili, niti dostižu veka otaca mojih (1. Mojs. 47; 9). Iako neki žive duže od navedenog vremena, to se dešava samo nekolicini. Ovde ukazuje na ono, što je uobičajeno i čemu je podložna većina ljudi. Kao što nije pomenuo one koji pre vremena umiru, tako nije pomenuo ni one dugovečne, koji okončavaju u dubokoj starosti. Uostalom, i to kratko vreme života ispunjeno je patnjom i trudom. Jer dođe krotkost (blagost, grč. ???????)[1] na nas, i bićemo pokarani, jer je naš život ništavan i kao umrtvljen, i ne znamo šta će s nama biti posle, pod Tvojom vlašću. Stoga nas kažnjavaj blago. Naime, rečeno je dođe umesto neka dođe. Moli da kaznu prime kroz Hrista, Koji je Očeva desnica, i kaže:

(12) Desnicu Tvoju tako pokaži mi. Reč pokaži odnosi se i na jedno i na drugo, tj. pokaži nam desnicu Tvoju ili Hrista i pokaži nam one, kojima je u srcu mudrost, a to su sveti apostoli i evanđelisti, koji su nas naučili kako da se preobratimo.

(14) Ispunismo se ujutro milosti Tvoje. Ovo govori kao da je već dostigao ono za šta se molio, jer će pri svršetku ovoga veka i za njih izaći Sunce Pravde.

(16) Pogledaj na sluge Tvoje i na dela Tvoja. Opet je rečeno: pogledaj umesto pogledao si, ili nadzirao si sluge Tvoje i dela ruku Tvojih. Videvši u tom nadziranju blistanje i svetlost našeg Boga, preobratimo se i ispravimo, izvršimo što je moguće pre delo preobraćanja.

(17) I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama. Svetlost bogopoznanja učinila je i nas svetlima i slavnima. I Jevreji su nakon povratka ponovo postali slavni. I dela ruku naših ispravu. Dela su ono što je po Zakonu, a delo je ono, što se savršava u Novom Zavetu, pošto su u Starom Zavetu žrtve bile raznolike, dok se u Novom Zavetu jedino Sin prinosi na žrtvu. I delo ruku naših ispravi. Ili: dela ruku - to su naši pojedinačni postupci, a delo ruku - znanje koje iz njih proishodi.

[JESSY]

Psalam 90

Pohvalna pesma Davidova; nenatpisan kod Jevreja

 

Sadržaj

 

Predstavivši u 89. psalmu preobraćanje jevrejskog naroda, prirodno je sledilo da u ovaj psalam uvede one, koji su dostigli savršenstvo u Hristu[1] i koji Njime pobeđuju duhovne neprijatelje, tj. načala i vlasti, kneževe sveta (kosmokratore) tame, duhove zlobe i najomraženijeg satanu. Ti neprijatelji se u ovom psalmu imenuju na različite načine: kao (5) strah noćni, strela koja leti po danu (6) stvar koja prohodi po tami, demon podnevni, (7) hiljada i desetina hiljada, (13) aspida i zmija (vasiliskom), lav i zmaj. Psalam obznanjuje pobedu čoveka Božijeg nad svim tim neprijateljima.

(1) Koji živi u pomoći Višnjega. Prorokujući Duh blaženim naziva čoveka, tj. onoga kojem je pomoć i zaštita Hristos, jer je On Višnji. Zar nije blažen onaj, koji se udostojio da za svog Pokrovitelja ima Boga nebeskog? Pod krovom Boga nebeskog nastaniće se. Ko obitava u ovoj pomoći, svagda će biti pokriven i sačuvan.

(2) Reći će Gospodu: Zastupnik moj jesi Ti, i utočište moje. Ko bi to rekao Gospodu, osim čoveka koji je na Njega položio svoju nadu i koji se na Njemu utvrđuje u delu svog spasenja?

(3) Jer će te On izbaviti od zamke. Unapred poučava da se time označavaju protivničke sile.

(4) Plećima Svojim zakloniće te. Budući da je čovek Božiji rekao da će ga Sam Bog izbaviti od zamke lovačke i od reči metežne, proročki Duh, krepeći ga i pomazujući za duhovnu odvažnost, odgovara: Plećima Svojim zakloniće te. Jasnije rečeno, zakloniće te pod senku Svojih krila, zaštitiće te oružjem, nakon čega ti nijedna protivnička sila neće naškoditi.

(5) Od strele koja leti po danu. Strelom je ovde nazvao neku nečistu silu. (6) Od susreta i demona podnevnoga. Podnevnim demonom naziva demona lenjosti (nemara, nehata, grč. ακηδια).

(7) Pašće pored tebe hiljada. Rečima pored tebe označava zapravo levu stranu, jer s te strane, kako kaže, zlo smišlja hiljada, a sa desne - deset hiljada. Naime, na ono, što je pravo (desno) u našim delima, što je snažno, vrlinsko i čudesno, ustremljuje se mnoštvo lukavih sila da bi ga uništilo.

(8) Ipak ćeš očima svojim sagledati. Nećeš, kaže, pretrpeti ni najmanju štetu od zlonamernika, i videćeš pad svojih neprijatelja.

(9) Višnjega si postavio za pribežište cvoje. Duh čoveka Božijeg i prorokujući Duh, odgovarajući jedan drugom, pokazuju kolika je korist od uzdanja u Boga.

 

(10) Neće te zlo dotaći, zato što zlo dolazi spolja, a vrline imaju temelj unutar nas. Bog stvori čoveka dobrog, ali je on, tražeći rđave (lukave) pomisli, spolja privukao zlo (v. Knj. prop. 7; 29). I udarac se neće približiti stanu tvome. Zapoveda mu da bude odvažan, jer mu se neće dogoditi ništa neprijatno, kao i da veruje da se onima, koji veruju u Boga, za pomoćnika šalje angeo.

(11) Jer će angelima Svojim zapovediti za tebe. Ovo je rekao i u trideset trećem psalmu: Angeo Gospodnji je oko onih, koji Ga se boje, i izbaviće ih (Ps. 33; 7). Poslušajmo šta kaže i patrijarh Jakov: Angeo koji me izbavljao od svakoga zla (1. Mojs. 48; 16). I veliki Avraam je, hrabreći svoga slugu, rekao: Gospod Bog će... poslati angela Svojega pred tobom da otuda dovedeš ženu sinu mojemu Isaaku (1. Mojs. 24; 7). Otuda, dakle, doznajemo da Bog svake tvari posredstvom angela čuva one koji se uzdaju u Njega. Da te sačuvaju na putevima mnogim. Onaj, koji se ni u čemu ne spotiče, biće sačuvan na svim putevima svojim.

(12) Da se ne spotakne noga tvoja o kamen. Rečju noga označava dušu, a rečju kamen greh.

(13) Na aspidu i zmiju otrovnu (vasiliska) nastupaćeš. Ti, čoveče Božiji, ne samo da nećeš pretrpeti nikakvo zlo, nego ćeš čak i sve mnoštvo duhova videti pod svojim nogama, zbog čega ćeš sasvim neustrašivo gaziti njihove glave.

(14) Jer se na Mene pouzdao, i izbaviću ga. Ovde govori u ime Samog Boga, Koji kao nagradu za veru obećava spasenje. Ovo je na kraju izgovorio Bog svake tvari, poučavajući kakav je plod uzdanja. Izbaviću ga, kaže Bog, od svih vidljivih i nevidljivih zlonamernika, ogradivši ga uzdanjem u Mene. Zbog toga ću ga sačuvati, uslišati kad Me priziva i primiti njegovu prozbu. Pokriću Ga, jer je poznao Ime Moje. Sluge Svoje neću samo izbaviti od zlonamernika, nego ću im podariti i beskonačni život i udostojiću ih Mog spasenja. A naše spasenje je Isus Hristos, Koji nas uvodi u novi podvig i priprema da se s Njim zacarimo.

(15) Prizvaće Me, i uslišiću Ga. Onaj, koji me prizove gromoglasnošću duše, zadobiće Moju pažnju i blagonaklonost prema njegovoj prozbi, jer ja sam svagda s njim, čak i kad je u iskušenju.

(16) Dugim danima (života) ispuniću Ga, i pokazaću mu spasenje Moje. Ovo spasenje je Sam naš Gospod Isus Hristos, Koji nas uvodi u novi vek i priprema da se zacarimo s Njim.

[JESSY]

Psalam 91

Psalam pesme, za dan subotnji

 

Sadržaj

 

Pod subotovanjem ili pod subotom može se podrazumevati i buduće nasleđe, jer za ovdašnjim trudom sledi počinak, kada ćemo primiti svoje nagrade. Prorok i psalmopoje tom budućem počinku.

(2) Dobro je ispovedati se Gospodu. Pod tim podrazumeva hvalu, i obećava da će je danonoćno uznositi zbog onoga, što je savršio Jedinorodni. A šta je On učinio? Zar nam On nije priugotovio vaskrsenje?

(3) Objavljivaću ujutro milost Tvoju. Ujutro ću objavljivati Tvoju milost, a uveče Tvoju postojanost (stalnost, neizmenljivost, grč. (βεβαιοτητα).

(4) Na desetostrunom psaltiru, sa pesmom na guslama. Desetostrunim psaltirom naziva telo, budući da ima pet čuvstava i pet duševnih delanja (duševnih dejstava, energija), i u svakom čuvstvu ispoljava se njemu svojstvena delatnost (dejstvo, energija).

(5) Jer si me uzveselio, Gospode, u stvorenju Tvome. Pogledavši na Tvoju tvorevinu i na neizrecivost (tajinstva) ikonomije (domostroja), ushićujem se i radujem, i u duševnoj nasladi pobuđujem usta na psalmopojanje.

(6) Kako se uzveličaše dela Tvoja, Gospode! Psalmopojući Tvojim delima i dubini Tvojih promišljanja (dosl. pomisli), divim se onome što si po ikonomiji (domostroju) satvorio. Bezumni, međutIm, ne razumeju dubinu tajinstva.

(7) Čovek bezuman neće poznati. Različitim rečima izražava jedno isto; onaj koji je umobolan i lišen razuma uopšte neće za to znati, niti će slušati o tome.

(8) Kada izrastoše grešnici kao trava, Oni, koji nisu razumeli tajinstvo, upodobljuju se travi jer he se, nemajući dubinu, ubrzo osušiti i pasti.

(11) I uzvisiće se kao u jednoroga rog moj.[1] Kad neprijatelji budu razvejani i kad propadnu, proslaviće se Moj rog, odnosno priugotovljeno carstvo. Kada vidimo istrebljenje neprijatelja Tvojih, mi koji smo Te poznali, pohvalićemo se i preuzneti Tobom, jer smo se oslobodili prelesti mnogoboštva i poklanjamo se Tebi, istinitom Bogu. Psalmopojac je i ovde pomenuo jednoroga, kako bi posredstvom jednog roga naveo na misao o jednom Bogu. Kao što je ta životinja od prirode dobila jedan rog, tako se i oni, koji su othranjeni pobožnošću,poklanjaju jednom Božanstvu. I starost moja u ulju (jeleju) obilnom. Nakon podnošenja velikog truda, tada ću se koristiti jelejem, kao za carsko posvećenje, i to će biti nagrada za moj dugotrajni trud.

(12) I pogleda oko moje na neprijatelje moje. Zajedno sa ostalim dobrima, udostojiću se i da vidim kako padaju oni, koji su smišljali zlo protiv moje duše.

(14) Zasađeni u domu Gospodnjem. Ovi, koji su upodobljeni onim kedrovima, za svog Baštovana imaju Samog Boga, a kao vrt im služi božanstveni hram. U dvorima Boga našeg procvetaće, tj. u višnjim obiteljima, koje se nazivaju i dvorovima Gospodnjim.

(15) Još će se umnožiti u starosti dubokoj, i biće dobroprijemljivi. Rečeno je dobroprijemljivi umesto blaženi, jer će im se dati blago koje oko ne vide i uho ne ču (1. Kor. 2; 9).

(16) Jer je pravedan Gospod Bog naš. Kad se u višnjim obiteljima budu naslađivali priugotovljenim blagom, oglasiće da je pravedan i prav Gospod, Koji je učinio da bezakonici i bezbožnici uvenu kao trava, i Koji je pravedne i pobožne zasadio u višnja naselja kao palme i kedrove. I nema nepravde u Njemu, jer je On nepristupačan za zlo.

[JESSY]

Psalam 92

Za dan predsubotni, kad se naseli zemlja, pohvalna pesma Davidova

 

Sadržaj

 

U prethodnom psalmu, koji ima natpis: za dan subotnji, izobražava se Drugi dolazak Gospodnji, nakon kojeg će On sa svetima Svojim carevati u novom veku. Očigledno da je "dan predsubotni" Njegov Prvi dolazak, kada je i zemlja naseljena, odnosno kad su po celoj vaseljeni apostoli i evanđelisti osnovali crkve, oglasivši po zemlji reč (slovo) o Hristu.

(1) Gospod se zacari, u lepotu se obuče. Budući da je ljudski rod odstupio od carstva Božijeg i potpao pod satanino mučenje, došao je Jedinorodni da bi ga (ljudski rod) ponovo potčinio Svojoj vlasti, i to je i izvršeno. Lepotom Božijom naziva se spasenje ljudskog roda. Naime, da se Gospod nije ovaplotio i da na Sebe nije primio našu prirodu izuzev greha, mi se ne bismo ni spasli. On treba da caruje dok ne položi sve neprijatelje pod noge Svoje (1. Kor. 15; 25).

Obuče se Gospod u silu i prepojasa se. Tim rečima se izobražava svrgavanje protivničkih sila koje je Gospod i izvršio, kao da je na Sebe uzeo lik ratnika. Jer utvrdi vaseljenu, koja se neće pokolebati. Nakon što ih je prethodno porazio, tj. protivničke demone, Gospod je na steni sazidao Crkvu, koju ni sama vrata paklena neće nadvladati.

(2) Gotov je presto Tvoj od tada. To je rečeno stoga, što je od stvaranja sveta predodređeno Njegovo buduće spasenje ljudskog roda. Prestolom, koji je postavljen da bi se sudilo našim tlačiteljima demonima, naziva se vaskrsenje Jedinorodnog. Zbog toga Ti, Vladiko, sada kao da sediš na prestolu sudije, da bi se Ti, prevečni Bog, osvetio za nas.

(3) Podigoše reke, Gospode, podigoše reke glase svoje. Rekama ovde naziva svete apostole i evanđeliste, koji su Crkvu Božiju razveselili duhovnim potocima, jer je rečeno: Iz utrobe njegove poteću će reke vode žive (Jn. 7; 38).

(4) Divna su uzvišenja morska. Mnoga tajnovodstva (grč. μισταγωγιαι), apostolske misli i evanđelski istočnici učinili su divnim morska uzvišenja. Pod morem se podrazumeva mnoštvo naroda koji su poverovali i njih su uzvišenja, tj. uzvišenost mišljenja, učinili divnima, jer o Bogu ne misle nešto malo i neznatno, nego veliko i čudesno.

(5) Svedočanstva Tvoja utvrdiše se veoma. Svedočanstvima naziva obećanja, koja su kroz svete proroke bila objavljena neznabožačkim narodima i čiju je istinitost posvedočio Sam Gospod, Koji ih je Svojim dolaskom u poslednje dane ispunio i na delu. Domu Tvome dolikuje svepšnja, Gospode. Dom Gospodnji je Crkva, i njoj dolikuje da bude sveta, jer će se u nju useliti Onaj, Koji je jedini svet. Kad se to ispuni, postaćemo pričasnici beskonačne svetinje i njome ćemo se naslađivati.