Лепо писаније и сродна сочињенија

[Иван Ивковић]

Greek Orthodox Chant - Theotokarion - ΘΕΟΤΟΚΑΡΙΟΝ

 

 

http://tokandylaki.blogspot.ca/
Ode of the Nativity of The Theotokos
By"Byzantine Choir Of Agriniou"
Κανών Η Σεπτεμβρίου Ήχος Β και πλάγιος...ασία Μυστικός ει Θεοτόκε Ήχος πλάγιος Δ.
"Βυζαντινή χορωδία Αγρινίου"

[Иван Ивковић]

 

 

Песма Света три младића (Данило 3, 57-88)

[ Владику певај природо створених: Господа певајте дела, и преузносите у све векове. ]

57. Благословите, сва дела Господња, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
58. Благословите, Ангели Господњи, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
59. Благословите, небеса Господња, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
60. Благословите, све воде изнад небеса, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
61. Благословите, све војске Господње, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
62. Благословите, сунце и месец, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
63. Благословите, звезде небеске, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
64. Благословите, све кише и роса, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
65. Благословите, сви ветрови, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
66. Благословите, огањ и жега, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
67. Благословите, студен и врућина, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
68. Благословите, росе и иње, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
69. Благословите, мразеви и хладноће, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
70. Благословите, слане и снегови, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
71. Благословите, ноћи и дани, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
72. Благословите, светлост и тама, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
73. Благословите, муње и облаци, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
74. Нека благосиља земља, Господа; нека пева и преузноси Га у векове.
75. Благословите, горе и хумови, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
76. Благословите, све што расте на земљи, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
77. Благословите, извори, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
78. Благословите, море и реке, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
79. Благословите, китови и све што се креће у водама, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
80. Благословите, све птице небеске, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
81. Благословите, звери и све животиње, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
82. Благословите, синови људски, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
83. Нека благослови, Израиљ, Господа; нека пева и преузноси Га у векове.
84. Благословите, свештеници Господњи, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
85. Благословите, слуге Господње, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
86. Благословите, духови и душе праведних, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
87. Благословите, преподобни и смирени срцем, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
88. Благословите, Ананија, Азарија, и Мисаил, Господа; певајте и преузносите Га у векове.

[ Благословите, Апостоли, Пророци, и Мученици Господњи, Господа; певајте и преузносите Га у векове. Благосиљамо Оца, и Сина, и Светога Духа, Господа; певамо и преузносимо Га у векове. Хвалимо, благосиљамо, и клаљамо се Господу, певајући и преузносећи Га у векове. ]

[Иван Ивковић]

http://www.spc.rs/eng/node/26602

 

Цитат о назначењу човека по св. Максиму Исповеднику:

 „Светитељи, који су од следбеника и служитеља Логоса (=Апостола–Лк. 1, 2), посвећених непосредно отуда (=од Логоса) у познање (истинских) бића, многе су божанске тајне примили, по наслеђу предате им преко оних пре њих, кажу да се састав свих насталих бића обухвата са пет раздељења (=подела)“:

 

прво раздељење или подела је између нестворене и створене природе;
друга подела је између духовних и материјалних природа;
трећа је у материјалној природи подела на небо и земљу;
четврта је подела земље на рај и васељену, и
пета је подела човека на мушко и женско.

 

С тим што човек, „као нека свесабирајућа свих радионица“, пошто он „свим крајевима свих раздељења собом природно посредује“, јер је од Бога (=добролично) „по постању накнадно уведен у постојећа бића“, те као такав Богом створен, „средишношћу свих крајева, кроз релевантно својство својих делова према свима тим крајевима, има природно моћ за сједињење (свих њих)“, па је зато човек требало да собом, кроз себе, у себи оствари „велику тајну Божанског циља“: хармонично сједињење свих Божјих створења, тј. „довођење свих у сједињење са Богом“. То је био разлог што је човек последњи Богом уведен у створена бића, „као нека природна свеза и спој, посредујући свим крајевима кроз своје делове (сродне тим крајевима), и у себи водећи у једно (=јединство) све оне што су по природи међусобно раздељени великим растојањем“, те би тако човек све сабрао и довео у узвишено сједињење са Богом, као Узроком свих створених бића. Требало је да човек то сједињавање почне најпре од себе, тј. да најпре сједини мушко и женско, затим рај и васељену, небо и земљу, духовну и материјалну природу, те тако да „једном творевином учини сву творевину, не раздељивану“, и онда, на крају, над свим тим да „створену природу Нествореној (=Божанској) сједини кроз љубав – о! чудеснога ли Божијег човекољубља према нама – и (обадве) покаже једно исто по имању (=поседовању) благодати, сав се свему Богу прожимајући свецело, и поставши све што је Бог, осим идентичности по суштини, и свега добивши као уздарје уместо себе Самога Бога, и као награду за усхођење ка Богу стекао самога јединственог и најпостојанијег Бога, као крајњи Циљ кретања свих крећућих се (=створених) бића, и темељан и непокретан став (=стајање, заустављање) оних који се ка Њему крећу, будући да је Бог сваке границе и установе и закона, и речи и ума, и природе – безгранична Граница и бескрајни Крај.“ Али, пошто се човек није кретао тим богоназначеним путем и није достигао тај богодани циљ, него је „својевољно и неразумно кренуо у неприродно стање“, у којем му је претило „пропадање опет у небиће“, зато је дошао Христос, тј. „Бог постаје човек да спасе пропадајућег човека“,  и тако Оваплоћењем и Очовечењем  „обнављају се природе, и парадоксално, Оно што је на сваки начин природи Непокретно (=Божанство), натприродно се и непокретно креће око природно покретнога (тј. око људске природе)“, те Оваплоћени Логос у Себи сједињује сва споменута, постојећа раздељена природа, тј. свих стоврења, што човек није учинио ни остварио, и тако Христос „пројављује испуњење Великога Савета Бога Оца (Ис. 9, 6), сјединивши и возглавивши у Себи све и сва, што је на небу и на земљи, Којим су и створена“ (Еф. 1, 10; Кол. 1, 16) (Ambiqua PG 91, 1304–1308).

[JESSY]

[Данче*]

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/11017009_926497710703554_3910603565431314842_n.jpg?oh=549a126111fca90e26dd09cadea7c378&oe=5582A1EF&__gda__=1431343237_756c2a69a2ab15046d47ab1cb8374751

[Иван Ивковић]

  On 31. 12. 2014. at 16:41, JESSY рече

 

Ђакон Здравко Јовановић, доцент при Катедри за патрологијуна Православном богословском факултету Универзитета у Београду, говорио је о хришћанском разумевању односа Бога и творевине у препуној сали парохијског дома при Цркви светог Александра Невског на Дорћолу. Ово предавање је било прво у циклусу посвећеном најрадоснијем празнику Рођења Господа нашега Исуса Христа.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3003/14/12/30.12.14_zbor_-_djakon_zdravko_jovanovic_-_hriscansko_razumevanje_odnosa_boga_i_tvorevine_64kbps.mp3

 

Преузми>>>

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

 

 

О смртности и бесмртности душе, о слављењу Бога и много чем другом. Добро предавање... 8086.gif

[Рада..]

Nesreća je kada je čovek u srcu sit i zadovoljan, a kada je u srcu gladan i ubog - to je jako

dobro. Ubogi će i po jakom mrazu da trči od prozora do prozora i da prosi... Isto tako je i

sa srcem! Kada ga dotakne osećanje nesreće, bede i gladi, ono ne da mira ni telu ni duši...

A glad i nesreću (odnosno svest o svom jadnom stanju), Gospod šalje onome ko se moli i

ko moli. To je znak zdravlja. Bolesnik nema apetit, on je sit...

[Данче*]

ПОСТ НАС ЈАЧА
Спаситељ је са постом започео дело нашег спасења. На исти начин и сви који иду трагом Спаситеља на тој основи полажу почетак свог подвига, будући да је пост оружје које је Бог припремио. Кад је постио сам Законодавац, зар неће постити они који су обавезни да извршавају закон? Стога до поста људски род није знао за победу и ђаво никада није искусио пораз од наше природе. Од тог, пак, оружја он је потпуно изнемогао. Наш Господ је био вођа и првенац те победе да би на главу наше природе положио први победни венац. Чим на неком од људи види то оружје, ђавола, тј. противника и мучитеља одмах спопада страх због сећања на пораз који је у пустињи претрпео од Спаситеља. Његова сила се одмах расплињава, и поглед на оружје које нам је дао наш Подвигоначелник га спаљује. Онај ко је обучен у оружје поста у свако време гори ревношћу. Ум онога ко у њему пребива остаје непоколебив и показује спремност да сусретне и одбије све љуте страсти.

-Св. Исаак Сирин

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/10338299_928631793823479_5964996993141358494_n.jpg?oh=17c3ff0323c973ab1a455711fa11e980&oe=558275A2&__gda__=1431006920_37cf038cdcfcf84c58f89b2496d9720f

[Adelaida]

[Иван Ивковић]

Један од најефикаснијих начина да се не изгуби из вида духовна компонента великопосног подвига јесте да се направи лични план, макар он био и на папиру, са јасним ставкама шта би то ја у току овог поста требало да покушам урадити. Сигуран сам да ће код сваког разумног православног хришћанина кључна тачка у том плану бити не подаци о минималном узимању хране, већ духовни захтеви према себи: требало би да за то време променимо нешто у свом животу и у својим односима са људима, па чак и у свом послу. Примећено је да када човек себе ограничава у храни, он има мању потребу да разговара и осуђује. Истина, он постаје и много раздражљивији, али знајући ту појединост, само треба бити опрезан и исправно се према томе односити.

 

Ни људи који су дуго у Цркви, који самим тим приступају посту мало сигурније, нису заштићени од низа грешака. Постоји популарни израз „посвећен црквеном животу“, и управо тај осећај личне посвећености представља највећу грешку. Није наш задатак да се посветимо нечему – црквеном животу, читању светих отаца или Јеванђељу. Наш је задатак да постанемо добри људи и добри хришћани и да се приближимо Богу. Сав наш хришћански живот огледа се у томе какви су његови плодови.

 

У Патерику има једна прича о томе како је неки брат свуда ишао и хвалио свог духовног учитеља као великог старца. И неко га је напослетку упитао: „Како са тако доброг дрвета као што је он, да никне такав један кисео плод као што си ти?“. Човек може много да чита, да буде често на службама, строго да пости, много да се моли, а да притом не стекне ни смирење, ни кротост, ни трпљење свега оног што Господ у животу шаље, ни спремност да прихвата и испуњава вољу Божију, у чему год се она састојала. И управо је то оно у шта човек треба да се удуби и чему да се посвети, а то је преданост вољи Божијој.

 

https://radiosvetigora.wordpress.com/2015/02/24/%D0%B8%D0%B3%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D0%B2-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D1%98%D0%B5%D1%9B/

[JESSY]

"The REAL voyage of discovery~ consists not in seeking N E W landscapes but in having new eyes~"
-Marcel Proust

 

 

https://lh3.googleusercontent.com/-QMdCVJ_TiQc/VO2YCwqFQcI/AAAAAAAAo8Q/2041aKF5u0o/w886-h624/bookk.jpg

[Иван Ивковић]

Виђење старца Софронија

 

[Ненад Р.]

  On 25. 2. 2015. at 8:16, Иван Ивковић рече

Наш је задатак да постанемо добри људи и добри хришћани и да се приближимо Богу. Сав наш хришћански живот огледа се у томе какви су његови плодови.

facenew22222222  facenew22222222 

Ово је круна текста који је Иван поставио.

Најважнија је љубав и ако то осећамо према другим , ми имамо добре темеље да градимо своју веру. 

[Данче*]

Радост у Господу

 

”Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.” (Приче Соломонове 15, 15)

У Светом Писму је свим Христовим следбеницима обећано радосно срце. У Причама Соломоновим пише; ”…ко је весела срца на гозби је једнако”, а у Псалму 16, 11-ти стих; ”…обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.”

Ипак, многи хришћани иду наоколо, понашају се и живе као да су крштени у лимуновом соку. Увек су забринути и нерасположени због нечега.

Са друге стране, апостол Павле из заробљеништва, из смрдљиве тамнице, чекајући погубљење, из најгорих замисливих услова поручује; ”Радујте се свагда у Господу и опет велим; Радујте се” (посланица Филипљанима 4, 4).

Апостол Павле нас подучава; ”Ако ја могу бити радостан у ситуацији у којој сам, онда и ви дефинитивно можете радосни у ма каквој ситуацији да сте.”

Сви се могу радовати у Господу кад је у животу све пријатно и лагодно. Али када се суочавате са изазовим, проблемимам и тешкоћама, па и даље остајете радосни, онда исказујете послушност Господу.

Обратите пажњу и на речи пророка Авакума глава 3, стих 17 – 18; ”Смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити и њиве неће дати хране; оваца ће нестати из тора и говеда неће бити у обору. Али ја ћу се РАДОВАТИ У ГОСПОДУ, веселићу се у Богу спасења својега.”

Пророк Авакум није рекао да ће се радовати у тако тешким околностима у земљи, већ је рекао да ће се радовати у Господу.

То вам је исто као да се каже; ”Иако ми је банка узела кола, икао имам гомилу неплаћених рачуна на столу, иако су ми сви у породици болесни, ја ћу ипак да се радујем у Господу.”

Јер Бог је још на трону и остаће заувек. Бог нас још воли. Бог нам је обећао да ће све околности уредити да буду на корист и на добит свима онима који Га воле.

Бог нам је такође обећао да нас никада неће оставити, нити заборавити, тако да можемо слободно да се радујемо у Њему, ма какве недаће да нас опкољавају.

[Иван Ивковић]

Cвети владика Николај - ВЕРНИ, ПРОБУДИТЕ СЕ!

 

 

Шта вас још успављује, те не осећате приближење Дана Господњега?

 

Да ли вас успављује мирис људске крви? Како вас може успавати оно што црве и шакале чини будним?

 

Или вас успављује земаљска сласт и земаљска добит? Сласт и добит ваша - горчина и губитак оних, који су умрли, и који ће умрети. А ви? Имате ли контакт са смрћу, да се никад с њом не сретнете?

 

Или вас успављује продужење историје; убитачно понављање истога, истоветнога; предање мачке крај врата? Но не може се дуго одлагати крај, јер нема ради чега. Јер клупче комедије људске скоро се сасвим одмотало. Дошло је време да се опет чује реч Божја - Реч Божја.

 

Прените се из сна и скините лонац са свога жишка; нека засветли. Не стидите се своје вере; јер безумни се стиде најбољег свог имања. Не прећуткујте име свога Бога, но објављујте га лево и десно, снагом и поносом. Јер језик, који се не чисти огњеним именом Божјим, јесте само справа за пљување, за стварање и множење упљувка.

 

Скрените с пута безбожничког, скрените одмах, ма попали у трње и теснац. Јер пут безбожнички је гладак но - кратак, и завршава се магарећом кљусом. Нека вам се смеју они што ходе по путу глатком и утрвеном - ви ћете се смејати на крају крајева.

 

Неверни су дигли ларму око туђе трпезе, и не знају за домаћина и живећи у тами крајњој заборављају да ће ускоро давати рачуна о свакој речи својој, о сваком покрету руке своје и срца свога. А ви се не смете успављивати њиховом лармом, нити њиховом деобом туђих залогаја за туђом трпезом. Коњ и кочијаш никако се не разумеју - коњ мисли о јаслама, а.кочијаш мисли и вуче. Чувајте се, да вам зобница не привуче главу земљи толико, да је више не можете дићи. Чувајте се, да не заборавите на вучу у време, јер ћете је морати свршити у невреме.

 

Између овога и онога света не постоји зид, ни од камена, ни од платна, ни од паучине. Несвршена вуча мора се свршити у једноме од светова. Иста кола живота тутње по једном друму, без препреке. Иста кола живота тутње по једном друму, без препреке, кроз све светове.

 

Или вас успављују пријатељи? Гле, пријатељство је тренутан сусрет и сигуран растанак. Пријатељи се сретају као комете, што лете разним стазама и за тренутак се нађу у суседству; но, мало-мало па се разилазе, и гледају једна другој у леђа, док не ишчезну у вртоглавој даљини. Растанак од хиљаду година.

 

Или, можда сродници? О илузијо сродства! Колико се злочина у свету дугује теби! али - ако нисмо сродни с Богом, не можемо бити сродни ни један с другим. ако ли смо сродни с Богом, онда је то први степен сродства, док је сродство са женом и децом далеко, предалеко.

 

Сродници Божји, пробудите се! Поверите се Оцу своме и Отац ће посвршавати све ваше пословање, све ваше бриге. A без њега ко сте и шта сте? Роса у прашини, преко које ће протутњати крдо дивљих свиња.

 

Ваше оклевање неће одложити Дан Господњи, као што лењиви спавач у постељи не одлаже излазак Сунца.

 

Устаните и збијте се у редове. Божја војска је на земљи! Стратилати Христови, устаните. Мало вас је - утолико сте жељенији. Бог воли малене војске што побеђују велике. Такве победе су датуми у историји небеској и земаљској. Мањина добрих против већине злих. Заиста, Бог воли малене, а добре војске.