Лепо писаније и сродна сочињенија

[Иван Ивковић]

Све што носи печат непролазности... Па извол'те. :bendoff:

 

(Одломак из књиге "Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу")

 

 

 

Оставимо разум његовој надменој пометености, оставимо и морал његовим објашњењима и оправдањима. Послушајмо савест, тамо унутра, дубоко, дубоко у нама, где нам тихи, али и строги и беспоштедни глас говори: крив си! У чему је та моја кривица? Не, она није ни у једној појединачној увреди и свађи коју сам имао са ближњима, јер је то нешто што је у људском животу заиста неизбежно. Та кривица није ни у мојим површним препиркама са другима, нити у мојим безначајним љутњама. Не, то је једна сасвим другачија кривица, кривица које ненадно почињем да постајем свестан, схватајући да се ради о самољубљу које је захватило саме темеље мога живота, које у потпуности и прожима тај мој живот, због кога сам се отуђио и удаљио од "другога", од "других", почевши да сваког "другог" и све "друге'' доживљавам искључиво као средство. Чак и онда када неког волим та је љубав изнутра затрована и осакаћена мојом егоцентричношћу: као да и у љубави желим да волим само себе. Савест и једино савест може човеку да са беспоштедном јасношћу покаже свет као свет у коме се свако бори против свакога, као свет у коме важе искључиво правила "напада" и "одбране", као арену за милосрдне борбе за животни опстанак. Ми стално мислимо да су други ти који чине неправду, мрзе и проливају крв. Друге државе, други народи, друге владе. Али, погледајмо мало у себе и схватићемо да је управо у нама главни извор тог отуђења и тих деоба, те борбе свих са свима на коју трошимо читав свој живот и на коју се своди читав наш живот. И тек када то осетимо у себи, када то схватимо постајемо способни да унутарњим слухом чујемо истину речи Ф. М. Достојевског: "Свако је пред свима крив за све", као и истину речи св. Серафима Саровског који каже: "Смири се и око тебе ће се спасти хиљаде...". (А. Шмеман)

 

 

me

helpless and good for nothing

walking

 

(Santoka Taneda)

 

 

[Иван Ивковић]

Заборавих да напоменем... Пошто нисам нарочито креативан користићу ову тему да саберем разне ствари које сматрам душекорисним а самим тим и вредним помена. Добродошли сте да допуните мој избор.

 

 

There's no words to describe the beauty - sometimes music can do that....

 

[Иван Ивковић]

http://simplyorthodox.tumblr.com/post/31460169885

 

СМРТ

Између ћутања неба и земље огорчено се препиру мудраци: "Шта је материја" и "шта је дух"?

А смрт на гробљу седи и одлучно одговара: "Материја је тесто, дух је квасац, ви сте хлебови, а ја гост".

(Свети Владика Николај - Мисли о добру и злу)

[Иван Ивковић]

Црпимо из врела рајскога врта непресушне и пречисте воде које теку у живот вечни, уживајмо у њима, и то ненасито уживајмо: јер оне неисцрпну благодат имају. Ако, пак, и од оних који су изван Цркве можемо задобити нешто корисно, то није забрањено. Будимо вешти мењачи новца сабирајући право и чисто злато, а избегавајући патворено. Примимо, дакле, оне речи које су најбоље, а смешна божанства и стране нам митове бацимо псима: јер ћемо се тим речима оснажити против њих. (Свети Јован Дамаскин>>>)

 

Ми живимо у свету и не можемо да се потпуно изолујемо од њега. Ипак имамо обавезу и дужност, пре свега као хришћани, да на свет и збивања у њему гледамо са једне друге, духовне перспективе. Наравно, духовно није само оно што је бестелесно јер тело није грех. Грех је телесни, тачније плотски, начин размишљања који у материјалним вредностима види пуно исходиште и смисао нашег живота. (Архимандрит Сава Јањић>>>)

 

А главно је спасење душе...

[Иван Ивковић]

"У почетку сам по својој неискусности примио блудну помисао. Затим сам пошао код свога духовника и рекао му: "Примио сам блудну помисао". Духовник је одговорио: "Никада је не примај". И од тог доба прошло је 45 година, и ја ни једанпут нисам примио блудну помисао, ни једанпут се нисам ни на кога наљутио, јер моја душа памти љубав Господа и сладост Светога Духа, и ја заборављам увреде".

 

(Aрхимандрит Софроније Сахаров - Старац Силуан)

[Иван Ивковић]

Лепота ће уништити свет? (Православна естетика од Достојевског до Фејсбука)

др Давор Џалто

 

https://www.pouke.org/forum/topic/18303-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81/page-2

[Иван Ивковић]

Да се надовежем на претходни пост...

 

 

Предавање монахa Арсенија (Јовановића) сабрата манастира Острог на тему "Исихазам - срце Православља, молитва у савременом свијету" које је одржао на Недјељу Светог Григорија Паламе у недјељу 31. марта 2013. године у Духовном центру Црквене општине Подгорица.

 

Предавање монахa Арсенија (Јовановића): "Исихазам - срце Православља, молитва у савременом свијету"

 

"Ја предлажем једну другачију врсту комуникације. Значи, уместо електронског општила - фејсбука предлажем много бољи фејсбук. А то је иконостас у цркви. facebook - књига лица. Погледајмо та лица. Отворимо фејсбук - Исусову икону. Упишимо Његов email, то је Оче наш; Укуцајмо Његов мобилни број телефона, то је Исусова молитва. И затим разговарајмо уживо са Њим преко скајпа који се зове Света Литургија. А онда када се напунимо Небеске енергије тада општимо са другима и са собом, али сада на једном здравом и разумном нивоу." - Монах Арсеније Јовановић

 

 

Још неколико вредних писанија на ову тему...

 

Не остављај божанствену молитву (Свети Оптински Старци о Исусовој молитви)   извор

 

Казивања једног боготражитеља свом духовном оцу   извор

 

Обитавање Безграничног у срцу   извор      аудио књига (google drive / духовник библиотека)

[ivona]

 

Лепота ће уништити свет? (Православна естетика од Достојевског до Фејсбука)

др Давор Џалто

 

https://www.pouke.org/forum/topic/18303-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BB%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%B0-%D1%9B%D0%B5-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81/page-2

 

 

Ivane bas me zanima sta ti mislis o ovom predavanju?ili je namera ovog dnevnika da usmerava u pravcima ili postoji i subjektivna refleksija,ako ona moze biti ikada objektivna,mislim na refleksiju uopste?

Iskreno ja sam se zamislila,posto me itekako zanima ,estetsko,estetsko=etickom ? i slicne dileme 

elem,sta je povod divljanju kako bih ja rekla fantazma koje vidimo u masmedijama,od zute stampe,mainstreama kulturnih vrednosti do drustvenih mreza kao sad najmocnijim predstavnicima upravo ovih ljudskih,aktuelnih potreba koje su nasle svoj vid izraza?

destabilizacija realnosti -voila!Nasa realnost je razrusena,smisljeno,uz dopustenje,nebitno ali jeste,ne realnost sama po sebi vec nas dozivljaj realnosti.Kada se to desava kod psihijatrijskih bolesnika,posebno kod onih koji pate od alkoholnog sindroma koji menja i morfolosku strukutru kao i funkcionalnu mozga,oni dozivljavaju fantazme kao najstrasniju najverodostojniju realnost,likove scene i iskustva vezanan uz to koja su za njih cista istina cula tj.njihovih opazaja.I nije to slucajno,fantazmi su nase poimanje realnosti tako obojeno nekom potrebom veoma jakom koja je zbog ovih ili onih strahova,sudova,potisnuta,obradjena mehanizmima,a u najboljim slucajevima zadobila sublimirani nacin da se iskaze. Uvazeni predavac je naceo toliko divnih tema,i po mom sudu,svaka od njih bi morala da se razloZi i razjasni kako bi sud o buducnosti lepog kao cak etickog da ne kazem za nas vernike spasenjskog karaktera pojma mogao na pravi i sto je moguce sveobuhvatan nacin reflektira,a sve u svetlu njegove vaznosti za nasu egzistenciju

Koja pitanja treba promisliti?

Zasto je doslo do fenomena destabilizacije realnosti?

Koje su posledice toga?

Da li su apriori fantazmi opasni i pretnja ili zloupotrebljeni?

Sta je izvor strepnje koji cini da se ogranicimo na fantazam ,a ne na njegovo osvescivanje i zadobijanje autenticnog integriteta i identiteta koji su evidentno oslonjeni na odnos offline(kad pricamo o internet virt .realnosti)?da li je to zaista strah od traumaticnog iskustva drugoga ili je u pitanju zastrasujuce iskustvo spoznaje sebe u razotkrivajucoj svakodnevnici zivota sa drugim?

istinu  o sebi je ubedljivo najteze prihvatiti i ona je jedino moguca kroz odnos,a to ruku na srce,zaista ume da bude izazov,da ne kazeem krst,videti svoju konacnost,svoju nesavrsenost,koja izbija na povrsinu,tada fantazmi pokusavaju da take over control J-zauzdaju realnost koja nam se bas nesto ne svidja,bas nesto ne mozemo da je kontrolisemo,zar nije lepo imati svoje malo parce carstva gde se sve dovoljava tvojoj potrebi,koje je vise svestan autor app i alatki koji kreira interfejs samo po tvojim potrebama i aktivnostima,a sve u cilju potraznja-proizvod.ALI!

Odgovoriti na gore postavljena pitanja verujem da bi nas dovelo do jos sireg polja za promisljanje jer se zaista tice upravo estetickog i etickog,pa da izgovrim i politckog,kako smo svedoci toga.Znanje je velika prednost,posebno u hardcore kapitaistickim vremenima,gde se upravo iskoristilo ono o cemu ovaj predavac govori.Fantazmi su iskorisceni ,znanje o njihovoj moci,da bi se kreirao korisnik.Za cas bi se dotakla i pornografije kao recitog i slikovitog podsetnika kako duboka duboka jaka endemicka potreba za realnoscu ima svoj vid kroz sliku i scenu,a tuzna poledica je da su se upravo te slike posluzile da se objektivizuju ljudi i postanu puki objekti za koriscenje,bez imena bez sadrzaja,ali koji efektno utoljavaju zedj,potrebu koja je potisnuta.

Fantazam kao pojam potice iz grcke reci  phantazein uciniti vidljivim.Dakle ono unutra ima potrebu da se ucini vidljivim,a to je na kraju krajeva,nasa reprezentacija stvarnosti pod uticajem culnog sveta koji je deo nas i nacina na koji zivimo,nasa datost.I to je nesto sto treba da nam ukaze,a ne da zakloni ono sto je vec ispred nas.Sta ciniti?Mozda odustati od potrebe,pravca da se stvarnost ogranici,ucini predvidljivom,do momenta koji je vec oblast i naucnih disciplina poput kvantne fizike,koliko je pojam realnosti relativan i neuokviriv u ram uzrocno posledicnih zakona.?A lepo,mislim da lepo ipak jested domen etickog ,ne u smislu lepo je dobro,lepo kao spona iskustva uzvisenog koji spaja ono sto je sad nespojivo,lepo kao iskustvo koje poznaje kultura umetnost i ono lepo koje poznaje etika i politika.Uvideti da  taj osecaj uzvisenog koji spaja ambivalentno zadovoljstvo i patnju,zadovoljstvo jer um uspeva da spozna obrise pojma koji izmice imaginaciji ,culima iskustvu,i patnju koja upravo proizilazi iz nemoci cula da nam opredmeti pojam.

A kako to predociti civilizaciji,drustvu?Pojam Boga je upravo definicija gore navedenog,za vernike to nije daleko iskustvo,ali je za one koje ne veruju upravo ovo sansa da se iskobeljaju iz ralja relnosti koja je profit,novac,i to na koji nacin? nacin je da uvidis kako je realnost zapravo nepredociva,umeti zaista da negujes razlike,da se lepo dok ne ojaca izmakne etickom,politickom,a to je jedino moguce ako mu se pridaje vaznost koju mu je i sam dostojevski dao sa pravom :’’lepota ce spasiti svet’’ J

[Иван Ивковић]

Ivane bas me zanima sta ti mislis o ovom predavanju?

Иако мислим да ти је углавном све јасно покушаћу да недвосмислено одговорим на твоја питања.

Сама чињеница да сам предавање уврстио међу душекорисне ствари указује на то да ми се свидело. Наравно да је дошло до препознавања (рефлексије). Не видим како рефлексија било ког људског бића може бити апсолутно објективна иако свачија тежи томе.

Лепота овог сочињенија се огледа у томе што врло добро указује на утицај савремених комуникационих технологија најпре на људску свест а затим и формирање/деформисање друштвених односа. Такође указује и на развијање декадентног односа према свему ономе што је човечанство до скоро (условно речено) препознавало као лепо у смислу естетике, етике, психологије... и, како изгледа, свега осим индустријализације.

 

Узроци и последице дивљања спољашњих и унутрашњих фантазама су довољно наглашени, а свакако да би се само могло посветити читаво једно предавање које би подразумевало корелацију неколико научних дисциплина. Додуше много тога би се надоместило квалитетним аскетско-теолошким приступом али добар део друштва једноставно не говори тим језиком и нема такво искуство па је стога и немогуће том делу човечанства дати потпун одговор. Доктор Д.Џ. је дао задовољавајуће смернице које свако од нас може да искористи сходно својим могућностима.

На ово његово предавање не бих гледао као на заокружену целину већ као на почетни момент или "одскочну даску", квалитетан образац за изградњу здравог става у односу на свет који "у злу лежи". Његова есенцијална допуна, опет по мом мишљењу налази се већ у следећем посту, тј. предавању монаха Арсенија Јовановића о исихазму и његовом месту у савременом свету. Тако ова два предавања чине једну јаку органску целину мада остављају несагледиво много простора за детаљисање али искључиво практичног типа. Суштински је све речено.

 

Zasto je doslo do fenomena destabilizacije realnosti?

Због првородног греха.

 

Koje su posledice toga?

Па сад... О првородном греху не треба да ти причам а ако мислиш на последице дестабилизације наших перцепција реалности последице су отуђење, психосоматски поремећаји, измена друштвеног уређења (итд.)... на крају све већа релативизација могућности спасења, гледано из људске перспективе, а Богу је све могуће...

 

Da li su apriori fantazmi opasni i pretnja ili zloupotrebljeni?

Априори, фантазми су природна ствар. Сведоци смо њихове злоупотребе одакле на неки начин већ представљају опасност и опет се као идеално решење намеће исихазам - остварење тиховатељног љубавног односа са Истином и на тој основи умножавање својих таланата.

 

Uvideti da taj osecaj uzvisenog koji spaja ambivalentno zadovoljstvo i patnju...

Наравно, љубавни однос подразумева екстатичко искуство, личност трансцендира биолошко постојање. Ово осећамо као патњу једино због своје пале природе.

 

A kako to predociti civilizaciji,drustvu?

То се предочава одавно и ми сад и поред све напредне науке и технологије ипак не можемо да "измислимо топлу воду", заповести имамо - спасавајмо се, будимо "свештеници природе", а "ко има уши да чује нека чује..."

[Иван Ивковић]

A kako to predociti civilizaciji,drustvu? Pojam Boga je upravo definicija gore navedenog,za vernike to nije daleko iskustvo,ali je za one koje ne veruju upravo ovo sansa da se iskobeljaju iz ralja relnosti koja je profit,novac,i to na koji nacin? nacin je da uvidis kako je realnost zapravo nepredociva,umeti zaista da negujes razlike,da se lepo dok ne ojaca izmakne etickom,politickom,a to je jedino moguce ako mu se pridaje vaznost koju mu je i sam Dostojevski dao sa pravom :’’lepota ce spasiti svet’’ J

Што се мене тиче, уопште нисам сигуран како би се идеално решење предочило свету. Ја истинску лепоту видим једино у Литургији. Ван ње можемо говорити само о призраку лепоте, таштини над таштинама. Црква свакако има и мисионарску улогу у свету али ја о томе не знам много. Не бих да звучим себично али за сада ми је сасвим довољна Конфуцијева мисао:

"Ако желиш да промениш свет почни од себе."

 

Лепих писанија никад доста па бих ову мудрост дичне старине допунио светоотачком мудрошћу која је запањујуће лепа у својој једноставности. Свети Игњатије Брјанчанинов је један од многих који нам дају одговор на питање - како почети од себе?

 

Он каже:

"Немојмо да тражимо насладе и виђења. Ми смо грешни и недостојни духовних наслада и виђења, нисмо за њих способни због старога у нама. Пажљивом молитвом затражимо да погледе свога ума обратимо ка нама самима, како бисмо открили огреховљеност у себи. Када је откријемо, станимо у мислима пред Господа нашег Исуса Христа, заједно са губавима, слепима, глувима, хромима, раслабљенима, демонизованима: почнимо да у сузама молитвено вапијемо, из сиромаштва свога духа, из срца скрушеног од туге због наших грехова. Нека тај вапај буде бескрајно обилан! Нека се свака многоглагољивост и свако обиље речи покаже неспособним да га изрази. Нека се у своме обиљу и својој необјашњивости непрестано облачи у молитву са мало речи, али са много значења:

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног."

[ivona]

Иако мислим да ти је углавном све јасно покушаћу да недвосмислено одговорим на твоја питања.

Сама чињеница да сам предавање уврстио међу душекорисне ствари указује на то да ми се свидело. Наравно да је дошло до препознавања (рефлексије). Не видим како рефлексија било ког људског бића може бити апсолутно објективна иако свачија тежи томе.

Лепота овог сочињенија се огледа у томе што врло добро указује на утицај савремених комуникационих технологија најпре на људску свест а затим и формирање/деформисање друштвених односа. Такође указује и на развијање декадентног односа према свему ономе што је човечанство до скоро (условно речено) препознавало као лепо у смислу естетике, етике, психологије... и, како изгледа, свега осим индустријализације.

 

Узроци и последице дивљања спољашњих и унутрашњих фантазама су довољно наглашени, а свакако да би се само могло посветити читаво једно предавање које би подразумевало корелацију неколико научних дисциплина. Додуше много тога би се надоместило квалитетним аскетско-теолошким приступом али добар део друштва једноставно не говори тим језиком и нема такво искуство па је стога и немогуће том делу човечанства дати потпун одговор. Доктор Д.Џ. је дао задовољавајуће смернице које свако од нас може да искористи сходно својим могућностима.

На ово његово предавање не бих гледао као на заокружену целину већ као на почетни момент или "одскочну даску", квалитетан образац за изградњу здравог става у односу на свет који "у злу лежи". Његова есенцијална допуна, опет по мом мишљењу налази се већ у следећем посту, тј. предавању монаха Арсенија Јовановића о исихазму и његовом месту у савременом свету. Тако ова два предавања чине једну јаку органску целину мада остављају несагледиво много простора за детаљисање али искључиво практичног типа. Суштински је све речено.

 

Због првородног греха.

 

Па сад... О првородном греху не треба да ти причам а ако мислиш на последице дестабилизације наших перцепција реалности последице су отуђење, психосоматски поремећаји, измена друштвеног уређења (итд.)... на крају све већа релативизација могућности спасења, гледано из људске перспективе, а Богу је све могуће...

 

Априори, фантазми су природна ствар. Сведоци смо њихове злоупотребе одакле на неки начин већ представљају опасност и опет се као идеално решење намеће исихазам - остварење тиховатељног љубавног односа са Истином и на тој основи умножавање својих таланата.

 

Наравно, љубавни однос подразумева екстатичко искуство, личност трансцендира биолошко постојање. Ово осећамо као патњу једино због своје пале природе.

 

То се предочава одавно и ми сад и поред све напредне науке и технологије ипак не можемо да "измислимо топлу воду", заповести имамо - спасавајмо се, будимо "свештеници природе", а "ко има уши да чује нека чује..."

Sve sto si ti sad napisao,sve je to istina,potpisujem i u skladu je sa svetootackim bogoslovljem,mada ne verujem da ti je bila namera da izlazes njihova razmatranja,vec da si iz sebe izneo stav o pitanjima na koja smo pokusali da damo svoje odgovore.

Ali Ivane moramo uzeti u razmatranje da je covek seme,klica koja se razvija,hajde ti detetu(do pred[kolskog pa cak i u adolescentskom uzrastu koje je isto tako ''obelezeno''prvorodnim grehom ponudi molitve ,pouke koje ono moze iskljucivo mehanisticki da usvaja dok ne nauci da se uhvati u kostac sa svojim hormonima,sredinom koja vuce u ponore i visine u isto vreme)Ono mora da prodje iskustvo,u tom iskustvu,akutelnom evo bas sada u jeku dostupnosti informacija kao kvantitet ,a ne kao kvalitet,ono ce doci u kontakt sa ''palim ''svetom,a i sa svojom prirodom koja reaguje na njega..Ono mora da je spremno,mora mu se objasniti,a pored svega ponuditi mu jasan i iskren primer,mozda je to jedino sto kao drugi odrastao na kraju ii mozes da uradis,jer mi deca ,odrasli imamo dar slobodne volje.Pitanje seksa,potreba,njihovih devijantnih nacina ispoljavanja koja su u neposrednom okruzenju su aktuelna realnost,jer cutanje,postupanje prema necemu sto postoji kao da je nepostojece,nametanje krivice su zastrasujuci reaktivni meahanizmi cije posledice vidimo u skoro svim institucijama,cak i u Crkvi(homosekusalizam,pedofilija...) i tu nas nekako najvise zaboli,racunajuci da smo tu najsigurniji,najzasticeniji,istina je tu sigurna!Ali zaboravljamo da Crkvu cine ljudi,i On je dosao za bolesne,a ne za zdrave.E o toj destabilizaciji realnosti ti ja govorim.Sada vise nego ikada postoji bezbroj lica (ne)istine,internet je to omogucio,fantasticno sirenje informacija,znanja,svet je postao globalno selo.Koliko mana,toliko i prednosti,nista nije isto,vise nego ikad je postignut efekat da istine nema!I eto bas kad o ovome pricamo namece se potreba za svetlom,nekim znakom koji ce nas voditi pogubljenim u svojim potrebama za koje nam je omoguceno da miperativno imamo pravo da ih utolimo,sloboda je postala sluskinja fasizmu ''sve mi je dozvoljeno''samovolje svakog od nas.Ali to ne priznati,to ne prepoznatine ,biti otvoren prema narastajima koji ce skupo naplatiti neiskrenost i licimerje,pa zar je facebook kriv,sto smo vuci jdni drugima,zar je internet kriv sto se covek sveo samo na mogucnost da svarenu i za njega podesenu informaciju moze i zeli da prihvati.To su orudja,koja smo MI stvorili,odgovornost je nasa,nacin koriscenja je nas.Lepota kpoja je postala dekadentna nije to sama po sebi,vec smo je mi obezvredili trazeci lepe,dobre,istinite atribute u nama,oko nas u stvarima,ne trazeci Lepo,Dobro -Istinu.Dakle da ne sirim,htela sam da podvucem ne smemo da bezimo od nas samih,treba se suociti sa tom ogrehovljenom prirodom,koja eto u fantazmima ume da da nas okuje,bez nametanja krivice ni sebi kamoli decijim dusama do momenta kad smo to osvestili i u mogucnosti da napravimo izbor.

[Иван Ивковић]

moramo uzeti u razmatranje da je covek seme,klica koja se razvija,hajde ti detetu...ponudi molitve, pouke...

Конфуције је рекао: "Пут од хиљаду миља почиње једним кораком". Овај један корак састоји се у следећем: "Помири се са собом и помириће се са тобом небо и земља". (св. Исак Сиријски)

При томе не мислим на децу већ на нас саме, без икаквог наметања другоме. Нисам ја ни мислио да бежимо од проблема као што ни истински монаси не живе у пустињи зато што мрзе свет, напротив...

 

ne smemo da bezimo od nas samih,treba se suociti sa tom ogrehovljenom prirodom,koja eto u fantazmima ume da da nas okuje,bez nametanja krivice ni sebi kamoli decijim dusama do momenta kad smo to osvestili i u mogucnosti da napravimo izbor.

О избору можемо да говоримо "зрелим" људима предочавајући им могућности али кад су деца у питању постоји она народна: "Дрво се савија док је младо". Да би то дрво донело добар род у своје време мораћеш да га оградиш, калемиш, не очајаваш кад га сваки ветар савија па и да пазиш да се од рода не сломи и још штошта... Тако је са децом, а врло слично је и са слабима у вери. Толико сам успео да схватим посматрајући родитеље и мисионаре.

Стога задатак родитеља и духовника није лак, често и незахвалан. Не бих да паднем у искушење умовања о овим узвишеним позивима јер нисам удостојен ни једног од поменутих, а притом има других који су то темељно разрадили. Једино могу да се присетим Господњих речи:

"Жетве је много, а посленика мало;

зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју." (Лк 10, 2)

[Иван Ивковић]

 

Примећујем да су многи забринути размишљајући о томе да ли живимо у последњим, ал' баш последљим временима и шта би с тим, како се изборити са "непомјаником" (да не кажем - како га дочекати (далеко било да чекамо њега))... О последњем Суду написа нам др Александар Каломирос једно лепо писаније које наслови именом "Огњена река", у ком одговара на два питања:

 

1. Да ли је Бог заиста добар?

2. Да ли је Бог створио пакао?

 

Можда се многи неће сложити самном, ипак сматрам да је ово образложење вредније прочитати од наводних предсказања и "визија" којима смо обасути последњих година.

 

Преузми: Александар Каломирос - ОГЊЕНА РЕКА

 

Извор: http://www.pobedonosac.com/pitanja/tekstovi/

фото: http://www.illusionsgallery.com/Mother-of-God-Vasnetsov.html

[Иван Ивковић]

    

     Замислите један круг на земљи, један округли пресек [који је направљен] обртањем шестара. Центар се назива само средиште круга, [који се налази] код игле [шестара]. Разумите добро шта вам говорим. Претпоставите да је овај круг – свет, а само средиште круга – Бог. Линије, пак, које воде од круга ка средишту су путеви или животи људски. И тако, уколико свети улазе у унутрашњост круга, желећи да се приближе Богу, утолико, сразмерно улажењу, постају ближи и Богу и једни другима. И колико се приближавају Богу, толико су ближи и међусобно, и колико су ближи међусобно, толико су ближи и Богу. Исто разумите и за удаљавање. Ко се удаљава од Бога и враћа ка спољашњости, очигледно је да се, сразмерно са удаљавањем од средишта, удаљава и од других. И [обратно], колико се удаљава од других, толико се удаљава и од Бога.

 

     Таква је природа љубави. Колико смо изван и не љубимо Бога, толико је сваки од нас удаљен и од ближњег. Исто тако, колико љубимо Бога, и колико Му се приближавамо љубављу, толико се сједињавамо са ближњим. И [обрнуто], колико се сједињавамо са ближњим, толико се сједињујемо и са Богом.

 

     Нека би нас Бог удостојио да слушамо оно што је корисно и да творимо. Јер, колико се бринемо и старамо да испуњавамо слушано, толико нас и Бог просвећује и учи својој вољи. Њему приличи слава у векове. Амин.

 

 

Из књиге - Поуке аве Доротеја   pdf   doc   mp3

фото - http://www.katiheta.net/joomla/index.php?option=com_content&view=article&id=707&Itemid=54

Ова порука се налази на насловној страници Поука. Погледајте!

[Иван Ивковић]

ГОСПОДЊА је земља и све што је на њој,
Васељена и сви који живе у њој.

Он је њу на морима основао,
и на рекама је припремио.

Ко ће узићи на гору Господњу,
и ко ће стати на месту светом Његовом?

Невин рукама и чист срцем,
који није узео узалуд душу своју,
и није се лажно заклео ближњему своме.

Он ће добити благослов од Господа
и милост од Бога Спаса свога. (Пс 23,1-5)

 

 

grooveshark: http://grooveshark.com/#!/album/Le+Quattro+Stagioni+Concerto+Alla+Rustica+In+G/4720970