Упокојење, појам смрти....

[Ненад Р.]

А какво допуштење ће бити зависи од тога како смо живели живот који нам је Господ даривао .

[Иван Ивковић]

  On 29. 4. 2014. at 15:44, Ненад. рече

А какво допуштење ће бити зависи од тога како смо живели живот који нам је Господ даривао .

Односно од онога шта смо сами изабрали, с Ким или чим смо се сјединили, причестили...

[Шиле_95]

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова.

[Deki992]

  On 29. 4. 2014. at 15:16, Иван ПТ рече

 

 

То да. Ипак, ако је за утеху "Многи су станови у дому оца мога!" (Јн. 14, 2.)

Spasi, Gospode, narod svoj, i spasi mene. Ako ne spases narod, tvoj i moj, a spases mene, ja cu se u Raju osecati u tudjini. 

Ovako se molio sveti vladika Nikolaj

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 29. 4. 2014. at 13:13, Biky83 рече

Meni tu druge stvari nisu jasne????

Svi stalno pricaju o posto, molitvi, pricescu, to jeste put ka Gospodu, ali ne molimo se svi isto i ne znamo svi isto. Sta cemo sa onim dobrim postenim ali neobrazovanim starim ljudima koji ne znaju sva pravila( ne znaju na koji nacin da se obrate Gospodu ), samo znaju da se prekrste.

Da li ce takvi ljudi uci u Bozje carstvo?

Hoće Nije vera da je drugi vide već je Carstvo Nebesko u nama. Nekad se traži žrtva, nekad ljubav, nekad Bogopoznanje, nekad dobra dela ,nekad smirenost, nekad milost itd...

Nemamo svi iste talante (darove) na nama je da umnožavamo one koje imamo, a  ne koje drugi imaju.

 

Ako imaš milosti onda se drži grčevito za milost, ako imaš ljubav onda se drži grčevito za ljubav i tako dalje do sudnjeg dana nemoj gubiti ono što imaš iako drugi to ne mogu da vide

 

A da, potrebno je i da deliš talante a ne da ih zakopavaš pod zemljom ( u sebi ) , ako imaš ljubav deli je, ako imaš milost deli je  ... itd...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako darove samo ostavimo u sebi pokopaće ih crna zemlja sa sve našim telom.

 

Delimo darove obradujmo jedni druge, smrt nije dar koliko vidimo jer ne ume da se deli i podeli.

[Драган άσημος :)]

Јер је плата за гријех смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу, Господу нашем.

 

Посланица апостола Павла  Римљанима, глава 6, стих 23

 

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=45&chap=6

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 11. 6. 2009. at 15:15, Жељко рече

Нема живота после смрти. Надам се и чекам васкрсење мртвих, то би био живот. После смрти има постојања, некако постојиш , али ниси сав свој, мислим фале ти одређени делови, рецимо тело, и другачији је осећај, а и другачији је поглед на "живот" . :cheesy1: :cheesy1: :cheesy1:

Čija li je ona noga moja,bez koje živim i radujem se životu, sastavljen ili ne borim se i za druge vrednosti od butnog mi mišića kojeg više nemam i hodajući štakama smešim se životu i svoj lepoti njegovoj....

[JESSY]

У оквиру јесењег семестра предавања Школе православне духовности при Црквеној општини новосадској, у свечаној дворани Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, у недељу 30. новембра 2014. године, презвитер Вукашин Милићевић одржао је предавање на тему „Смрт као болест пале природе“. Благодаримо радију „Беседа“ Епархије бачке на тонском запису овог предавања.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3003/14/12/06.12.14_zbor_-_o._vukasin_milicevic_-_smrt_kao_bolest_pale_prirode_-_gjjz_novi_sad_64kpbs.mp3

 

 

               

[Volim_Sina_Bozjeg]

Има неких који смрт видети неће навек.

 

Ући и телесно у бесмртност,питам се да ли ће Бог изволети то урадити преко медицине или ће вечни живот телесно,дочекати само људи који се у време то налазе,кад буде Христос силазио са неба поново на земљу.??

 

Које живо тело ће дочекати бесмртност? или ће морати сви телесно умрети да би поново оживели?

 

Ко су људи који неће видети смрти навек? Само они у време оно о којима је Христос говорио или можда такви будемо и ми ? 

Како умрети нећемо?

[Zayron]

Śto se mene tiče ja nikad nisam razumio dobro dvije stvari, paničan strah ljudi od prirodne smrti i briga o tome šta će se desiti poslije smrti. Mene k svjetlu Jevandjelja nije privelo ni jedno od tog dvoje već sasvim nešto drugo: ljubav čovjeka koji je svoj život dao, žrtvovao da bi živjeli drugi. Kad sam shvatio da je On nije samo čovjek (bilo mi tada 14 godina) već istovremeno i Bog onda sam i shvatio da je to jedino vrijedno što sam tražio u životu i od života jer Bog koji postoji se sam svojim dolaskom na Zemlju koji ćemo ubrzo slaviti podrobuje svom najsavršenijem zakonu, zakonu ljubavi a to bez izuzetka i predaje se u apsolutnoj poslušnosti kao žrtva pomirenja izmedju ljudi i Boga. Što se tiče časa smrti, ne znamo kada će to biti ali znamo da neće to trajati dugo, manje od sekunde. Brinuli bi se vi onda toliko i radi te jedne jedine sekunde cijeli život proveli u strahu? Kome bi se to razumnom čovjeku isplatilo tako živjet? Kad bi vam neko rekao, izvadićemo vam zub, operisaćemo vam slijepo crijevo, trajaće to samo jednu sekundu? Smiješno je samo radi toga živjet u strahu. A šta će biti poslije? Pa kad ne bi nikad čuli ni za Isusa Hrista a ni za Jevandjelje, bilo bi to opet besmisleno se toliko brinuti o tom što će biti poslije naše smrti jer se toliko nismo brinuli ni o onom što je bilo prije našeg rodjenja. Biće kako će biti, sa nama ili bez nas, kako je već bilo i kako još bude. Isus ima moć i način da nas preobrazi prema svojoj smrti i životu, naš život učini dostojnim tog njegovog a iz naše smrti nas izvede kao Mojsije Izraelce kroz crveno More i kroz svoju smrt tamo gdje iza ledja nećemo imati više potjeru neprijatelja (Egipćani, vrijeme, zlo) a pred nama se otvori Obećana Zemlja (vječnost u Slavi Presvete Trojice) a tamo gdje je bio naš kraj postane to našim novim početkom. Inače bismo se više trebali brinuti o tom kakav život vodimo nego o tom koliko dugo ćemo živjeti jer ako živimo životom mrskim Bogu a ne namjeravamo ništa na tom mjenjat onda je sigurno bolje da se nikad nismo ni rodili.

O Gospodine, ti si moje utočište u koje se ja pouzdajem 

 

O Hospodine jsi má skrýš

 

 

 

 

Znajte Jahve čudesno uzvisuje prijatelja svoga

[soli]

ima jedna kjiga "Zivot posle smrti", autor jeromonah Serafim Rouz. 

[aliluja]

Mislim da je smrt preseljenje duše iz tela na neko-ako Bog dâ ugodno mesto u Carstvu Nebeskom u zavisnosti čemu smo se nadali i u šta verovali.

Nažalost u društvu u kakvom živimo i gde duhovne vrednosti opadaju... neće svaka duša završiti na ugodnim mestima. Ona sa sobom nosi savest čovekovu iz zemaljskog života i to je za nju količina tereta... kao neki kofer s kojim se je spremila na put.

A šta je sa dušama koje dospeju na neko neugodno mesto svojom zaslugom? Koje se nisu pokajale u ovozemaljskom životu?

Ja verujem da im mi na Zemlji možemo kroz unosnu molitvu veoma pomoći i da je to deo našeg zajedničkog zadatka.. barem nas koji svim srcem verujemo u spasenje i u vaskrsenje mrtvih.

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 3. 6. 2015. at 11:50, Muramasa рече

Jedna od mojih ideja bi bila digitalizacija uma, tako da telo postaje običan potrošni materijal koji se može lako zameniti, kao novi hardver.

Слажем се потпуно зато је и написано тако са моје стране.

[-Владимир-]

  On 3. 6. 2015. at 13:07, Muramasa рече

Zapravo, duboko sam uveren da bih mogao da napravim bolje telo nego što je vaš Bog zamislio i to bez i jedne žive ćelije.

 

Да ли је боље зависи од функције за које је намењено од стране творца . Да направиш тело које је боље оспособљено да уништава живу силу на бојном пољу оштрим комадом челика, верујем да би . Али некако не верујем да је то сврха и смисао човека .