Песнички покушаји форумаша

[БанеЛ]

Срце

Срце моје, ти старче уморни, 

пламена твога већ одавно нема, 

пепелом замењен, поглед суморни, 

о, да бар жар из пепела дрема. 

 

Зашто се своје одрече снаге, 

заиграти знаде уз погледе нежне, 

зашто не прихваташ руке благе, 

већ тобом бесне олује снежне. 

[Стаљиново унуче]

kad zastanu reči u grlu

kad nastane muk

i postane tišina

permanentni zvuk

 

tada da gotovo je znaš

ako si jedan od onih

koji se plaše

 

a ako se iskreno srca vole

tišina i zagrljaj

su muzika

ljubavi i strasti 

 

jedino tišinom

ljubav se

može

kasti

 

Миле СаКлисе

  18.06.2009.

[Стаљиново унуче]

Бојте се

 

 

Ја нисам човек ,ја сам вук.

 

Ја не причам и не пишем ,ја завијам.

 

Не завијам што ме је страх.

 

Не завијам што сам бесан.

 

Завијам

 

да би ме чопор чуо мој,

 

да би ме чули вукови,

 

да би ме чула вучица ,

 

да би ме чули вучићи,

 

да се окупи чопор мој.

 

А кад окупи се чопор мој,

 

бојте се пси.

 

 

 

 

НАПИСАО ЈА октобра 2010.

[Стаљиново унуче]

Ја Ви Он

Ја најмлађи од свих Прометеја

Ја који још желим да вама беднима ватру дарујем

Ја који сам себе на олтар орлу дао

Ја који за вас стрепим

Ја који знам вредност ваше безвредности

Ја поново презрен од Богова за вас гинем

 

 

Ви знам ценити то нећете

Ви знам и даље ћете страхом надмености своје незнање крити

и знам мене ћете поново презрети 

 

 

 

Он ће ме зато поштовати 

Он ће ме и презреног волети

 

 

 

ја

2.6.2013

[Стаљиново унуче]

Он ,ја и они

 

On ,ja i oni

smrti živote koji slediš ovo sada 

ne bojim se odjeka prelaska 

niti eha bitisanja me žal biti neće

prašinom se stvorih 

vodom se krstih

duh me poseti

ljubavlju se uzdigoh

saznao sam sebe poznavajući njih

miran,spokojno krenuću putem 

da me zaborave svi 

al ove trenutke pred sobom što vidim

i čujem

ne želim da gubim s onima 

koji neće me ni zaboraviti

oTče naš koji jedini jesi

prihvatio greh sam tvoj što me stvori 

a ti mi sudi po svojoj volji 

suda se ne bojim 

jer ni jedan sudija nije suroviji 

od bivših ljubavi i prijatelja

sa pijadestala i trona

u crva te stvore 

preživeh presuda mnogo 

i još ću

a sud tvoj,pa šta je pako u paklu 

u odnosu na pakao u ljubavi

 koliko može da boli osuda Tebe punog ljubavi

 u odnosu na osudu ljudi prepunih mržnje? 

 

ja sada

23. новембар 2012. у 16:54

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Једини скривени

О Боже зар ми је мало што ме слушаш,
зар заједно с Тобом пјевам материју?

Тајно рјечи страшна - када се отвориш,
с` Тобом и нестворено опловим!

И зар смијем у срца да улазим,
лозо винова класом испреплетена.

А мене вуку космоси - свакакви,
по Љубави процвали, ради тебе створени!

На бића и на човјека не смјем
ни да погледам,
уплашим се постаћу бог!

Ти ме мирно гледаш из сваке ствари, из сваког
човјека на улици,
и ја те често осудим, једини скривени.

1998. год Србско Сарајевo

https://www.ginekolog.ba/Hadzi-Vladimir-Petrovic/stranice/Pjesme.html

[Стаљиново унуче]

On 10.7.2010. at 0:55, Лазар Нешић рече

За С.

Лежала си у соби

Међу женама

Које се распадају

Од болести

Од оне исте

Смрти

Која ће те

Одвући

И затворити

Ти очи.

Лежала си на кревету

У постељи која

Чува

Трагове мртвих

Њихове кости

Снове

Целоноћне јауке

И понављања:

„не желим да умрем“.

О чему си мислила?

Док си упорно

Окретала молитве

Прстима

Да ли је страх

Гонио ти руке

И срце?

Долазили смо

Код тебе

Ми мртвији од

Мртвих

Језиво насмејани

Послом забринути

Маском оптимистични

Ученици школа

Неосетљивости

Једва чекајући

Да побегнемо одатле

И вратимо се

Тамо где су нам

Одсекли

Утробе

Мозгове

Органе

За тебе, њу, њега!

Долазио сам разједен

Из свог

Глумљеног

Животарења

У тај простор

Гробова људских

У твоје умирање

Истинито

Као крв

Као рана

Као дете

Као цвет

Као осмех

Као бол

Као крик

Као сузе

Над твојим одласком.

Након свега

Излазио одатле

На ходник

На прозор

Онај пут

Последњи

И гледао двориште

Небо

Године

Твоје

Мрзео свет до костију

Мрзео нас преклане

Сечивима

Неузнемиравања

У месарама

Масакриране

Љубави.

Болничке собе

Бели зидови

Сиви ходници

Влажни подови

Модре вене

Храна

Постеље

Купатила

Инфузије

Игле

Болничка мртвачница

Крематоријум

Бели сандук

Крстача

Јаукања над раком

Плакање

Усамљеност

Удаљеност

Стварни су!

И тишина

Која

Сећа

На тебе

Увек

Када

Је

Никада

Немам.

18. 03. 2010.

Л.Н.

браво

[Поет]

Ja sam duh koji HODA :D :D 

Zivota mi MOGA

HEhehehe

Pesnik liga prva

Jer take su mogucnosti moe !

Mnogo dobro svira

a jos bolje POE ! :D :D

 

A kad cujem Gosn PAka

Mlogo mi je tesko

Fata me neka seta

Udrim gu gitarku 

kraj autostrade

dok jurim zemske mlade,

i prelazija sam milje

ljubeci jedno Bice slobodno i divlje. 

 

Hvala lepo, ne treba cvece ! :D :D 

 

[Поет]

 

[Стаљиново унуче]

On 28.9.2010. at 20:11, Volim_Sina_Bozjeg рече

  SMRT

Verujem ja tebi smrti, da ti dolazis

ali ti ne verujem da zauvek ostajes.

Verujem ja tebi smrti , da imas bezbroj razlicitih ogrtaca

ali ti ne verujem da si odevena i u haljinu vecnosti.

Verujem ja tebi smrti, da si zlima cak i spas

ali ti ne verujem da si nama poslednja realnost..

Verujem ja tebi smrti, da ti postojis

ali ti meni ne verujes da te ne primecujem.

                                        by Marko 0205_whistling

сјајно

[Поет]

Zab sam da dodam Viju Viju Vi !

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Миришу боје у очевом сну,
сузама опет мислим на њу.
Велике тајне бију одасвуд!
да им признам да сам луд?
Можда и нисам толико луд
колико се прича
можда ми Бог даде пуно
па се кријем
можда је ово прва степеница
са које се свима у сузама
смијем

https://www.ginekolog.ba/Hadzi-Vladimir-Petrovic/stranice/Pjesme.html

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Трисвети боже
У свјетлости нествореној
Да тражи се лице твоје
Да сија име твоје
Нека је молитва огњена
У мислима срцима тјелима
Вас питај нас Речју
Свани душе како
Нинаког сјене не бацамо
И уклони таму крајњу

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

Бог се рађа као син свих...

Од ништа до Бога
већи је пут само кад
Бог рађа Сина Свога

Од двога тјела страсти весеља
Ти, Роди ми ни из чега
Овог што се у мени
Духом зачиње као жеља

мени чудо и нетреба веће
него са тобом грешно зачеће

Нека се отворе двери земље и неба
да уђем у тебе и изађем као беба

Бескраји су облика разних
хајде да циклус претворимо

у-рођења Празник

[Стаљиново унуче]

Pripovedač

Jednom davno je bio jedan čovek

zvali su ga pripovedač a nikada ni jednu

priču ispričao nije.

Čak oni koji su ga doboro,

jako dobro poznavali

su se mogli zakleti da nikada

ni jednu reč izgovorio nije.

Ali ko god bi sedeo

dovoljno dugo pored njega

i imao strpljenja i snage da

dovoljno dugo gleda u njegove oči ,

video je sve priče sveta.

U njegovim očima krila se mašta.

Tuga je nastala kada jednog dana

pripovedača nije bilo ,

a niko nije znao da maštu

iz očiju svojih preda drugima.

 

ja pisao novembra 2010.