Песнички покушаји форумаша

[Рапсоди]

****

 

Тишина нека

у мени тупа 

није моја,

позајмељена

од не знам ког

тишина нека у

мени мукла

од чијег бола , 

дал је од твог .

 

И нека радост

тајновита, тужна

од чије среће,

није од моје..

и једна суза

чудна пречудна

од уздаха твог 

и бола мог 

[Ћириличар]

Била једном јежа два

и љубав се родила.

Колико се волише,

јако се загрлише,

боцнуше их иглице,

потекоше сузице.

 

Један другога тјеши

јаче га загрливши,

ал' игле боду јаче

и јежић више плаче,

па сад друге воле,

друге што их не боле.

[Zero]

Umoran sam, Bogo mili,
oblaci se od me skrili,
na oči mi pade skrama,

pod nogama zeva jama...

Umoran od sažaljenja,

sobstva, gužve i od htenja...
A Milost pred nama sad stoji

i govori: "Vi ste moji!"

 

I kako dati mesta tuzi
koja dušu u plavo oblači?
Popustiću čistoj suzi

koja osmeh čini jači.

[Драшко]

цојле манојле

дири дири

 

 

не знам даље

 

учим и скидам

одвратну скраму

 

ја сам одвратан

не смрдим испод пазуха

 

већ испод душе

 

од лажи

 

цојле манојле

[Рапсоди]

Драшке брате немо

да нам прљаш тему

и да нас бацаш у дилему

 

 

Уми се и уђи

напоји се врлином

и песничком топлином

 

 

А за друге теме

ти остави лажи

јер њих воле

неки форумаши

 

 

Овде срцем 

редови настају

и неке истине

дубље се казују

 

Зато немој цојле

манојле,

ох молим те ја

од тога падам

у несвест сва

[Рапсоди]

Куд се деде инспиратиФ

нестаде у тами.........

оде ми са ликом

и са плавим ником

 

 

 

Сивило неко у мени

безвезе, осећам се

ко Камијев странац

молитву ни да изустим

ни сузу да пустим

 

Али има наде

док год има

братскога стиха

имаће и мог

плавога  лика

 

Вечерас не иде

не могу боље

а и нешто сам

без воље.......

 

Сори поете ви

мени драге

и блиске по души

ноћас мој стих

ето само руши

Баш безвезе о

ужаса, без милине

и оне обавезне

песничке топлине

[Zero]

Vidiš da ni meni ne ide baš lepo,
i kroz maglu gledam, nekako slepo...
Al vas pozdravljam i želim, želim
da ljubim vas i tako u istini se delim.

Možda će i neko naći snage, volje
da, i kad tog nema, u nama vidi bolje

[Рапсоди]

       

 

 Ето видиш од стихова

 мени одмах боље

 одмах имам воље

 за  нешто више боље

 радост у мени

 одмах нађе пут

 и прокрчи тај

 равнодушни кут

[Караконџула]

П2

Пред полуотвореним прозором,

привидни призори присности

пара птица,

посматрачу постављају питање:

"Памтиш посљедњи покушај прељубе?"

[Рапсоди]

Празна песма 

[Караконџула]

Мизантроп пише љубавну поезију

Сад ћу ти написати пјесму, љубави.
Ја ћу је написати!
А ко сам ја?
Ја сам сироче, крај живих родитеља.
Дијете које плаче, јер је добило све што је хтјело.
И не. Нема више жеља.
Осим можда једне.
Да опет пожели нешто, да нешто пожели и заволи.
Да осјети како је то кад нешто нема, да заболи.
Ја сам састављен од сијасет срећних прича, које су редом завршиле тужно.
Не намјеравам да и даље глумим некакву срећу, због тебе.
Грозан сам глумац, кажеш и сама.
Нијем сам, а желиш да читавом свијету заурлам да те волим.
Ја сам далтониста, којег ти питаш "Како ми стоји ова боја?".
Кратковид, а хоћеш да те водим.
Ја сам мизантроп, који ти управо покушава написати љубавну пјесму.
Опет нисам успио - егоизам ме убио!
Ја па ја!
Лажљивац сам, уствари.
Да сам стварно желио, нашао бих већ начина да ти /по/кажем колико те волим.
Да сам желио и/или да сам знао!?
Са мном је готово.
"Краљ патетике!" - кажеш?
А шта ће ми круна, кад сам остао сасвим сам?
Над ким да владам кад себе савладати не могу!?
Немој да ме љубиш, ова пјесма није шала.
Чиста истина.
Немој да ме љубиш, знаш да има болести које се дају пренијети тако.
Љубав је најгора од њих!

[Рапсоди]

Мизантроп пише љубавну поезију

Сад ћу ти написати пјесму, љубави.

Ја ћу је написати!

А ко сам ја?

Ја сам сироче, крај живих родитеља.

Дијете које плаче, јер је добило све што је хтјело.

И не. Нема више жеља.

Осим можда једне.

Да опет пожели нешто, да нешто пожели и заволи.

Да осјети како је то кад нешто нема, да заболи.

Ја сам састављен од сијасет срећних прича, које су редом завршиле тужно.

Не намјеравам да и даље глумим некакву срећу, због тебе.

Грозан сам глумац, кажеш и сама.

Нијем сам, а желиш да читавом свијету заурлам да те волим.

Ја сам далтониста, којег ти питаш "Како ми стоји ова боја?".

Кратковид, а хоћеш да те водим.

Ја сам мизантроп, који ти управо покушава написати љубавну пјесму.

Опет нисам успио - егоизам ме убио!

Ја па ја!

Лажљивац сам, уствари.

Да сам стварно желио, нашао бих већ начина да ти /по/кажем колико те волим.

Да сам желио и/или да сам знао!?

Са мном је готово.

"Краљ патетике!" - кажеш?

А шта ће ми круна, кад сам остао сасвим сам?

Над ким да владам кад себе савладати не могу!?

Немој да ме љубиш, ова пјесма није шала.

Чиста истина.

Немој да ме љубиш, знаш да има болести које се дају пренијети тако.

Љубав је најгора од њих!

[Караконџула]

Ово је готово аутоматски написано, мада ми се наслов већ мјесецима "мота" по глави!

Драго ми је да је пјесма "успјела" - хвала! 

[Рапсоди]

Ово је готово аутоматски написано, мада ми се наслов већ мјесецима "мота" по глави!

Драго ми је да је пјесма "успјела" - хвала! 

И ја кад пишем ........невероватно  како идеја одмах избаци стих .....без неке обраде посебне , после мало дотерујем.......али незнатно......

[Караконџула]

Одлике врхунских мајстора поезије. 

Шалим се, али то је, заправо, то.

Превише дорађивања води беспотребној накинђурености пјесме, барем код мене.

Додуше, зависи шта се жели њоме постићи и рећи. 

Ако ћемо с њом "у Шабац на вашар" - онда може и то!