Песнички покушаји форумаша

[Милан Ракић]

видех, научих , одох

 

да амине пропуштене 

делим. 8086.gif

 

Заиста!

 

Имам сведоке са Форума, а и овако...

Како год било, али одавно ме, а бејах искрен и спреман заиста да помогнем-нико није

 

ЗАЈЕБАВАО као сад...

 

Па ко год! 

[Рапсоди]

Одох у ћошак. 8086.gif

[Рапсоди]

Када лићше опада и све пожути

у мени неки осећај слути

да с јесени тек нешто се ново порађа

тек с јесени вечност се догађа

кад на ижглед у умирању том

живот се тек рађа.

[Рапсоди]

*******

 

Сањам о једној најлепшој песми ,

негде на дну срца болна

у моје мисли она стално се меће

али на папир никако неће.

 

 

Окове слова, то ропство не жели,

на трен у сновима срећу ми удели,

она би мислима само да лута

без правог циља и пута.

Али на папир никако неће

само у мисли стално се меће.

 

О тој песми срце снива и машта,

ту песму душа из дубине рађа,

та песма једном се догађа.

У моје мисли она стално се меће,

али на папир никако неће,

 

Као звуци олује тако и она ,

сновима мојим прохуји и оде,

као ветар који се ухватит не да

и она воли царство слободе.

[Рапсоди]

Наивност

 

 

 

Као зелена пала са марса

као теле пуштено са ланца

па детелину свуда вије

и где  јест и где јој место није.

 

 

 

Ево требаде, ми скоро недељу дана

да научим виртуелна правила понашања.

 

 

Обећавам свечано од сада

поштоваћу правила домаћина,

нићу више искакати из шина

од сада ћу бити фина.

 

 

0122_tuk 0122_tuk 0122_tuk 0122_tuk 0122_tuk

[Рапсоди]

Ех, кад се мора није тешко ...

Ако треба, нема потребе

...

 

Човеку није лако носит образ

Џак с рамена макар на трен спустиш

А љагу скида само огледало

И кад на колена у прашину паднеш

 

Знам да ми не верујете ал ја незнам ко сам

На сопствена врата куцам себе тражим

Ево незнам више ни правопис

Незнам где станујем коме да се вратим

 

Пролазим јуче кроз детињство

Гледа ме човек смеје се

Питам извините јел ви живите овде

Живим каже и познајем те

 

Како то чудим се он зна

Како то да ме још памте

Проверавам на гробљу ме нема

Само много девојачког презимена моје мајке

 

Код комшије на димњаку стоји рода

Да је моја послао бих по њој свилу белу

И у њој онај мој сан о незакључавању

Ваљда је тамо где она иде довољно далеко

 

 

 

Не не не убеђујте се самном

Ја од јуче нисам ништа јео

Нисам мрсио нит бунике ждрао

Само сам само много ниско пао

Само сам само много ниско пао

Само сам само пао

Пао

:0442_feel: ВРХ

[javor]

...

 

Где сте продавали

 

ту сте и заспали

 

јер нема да звецка и шушка

 

 

зар је све продано

 

зар нема ништа да се врати кући

[Несташна]

            Mešamo sada noć i dan....Mešamo sada javu i san....

             Poslednji ples svirajte na sada,

             umrala je u nama i poslednja nada..

            Plešimo sada kao nikada...

           pustte nas da plešemo kao nekada.

           Jedan poslednji ples da  zaboravimo našu bol.

 

         Plešemo sada na vetru i kiši....Zima je sada u našoj duši...

         život nam sve snove sruši...plešimo sada bez ikakvog straha...

         plešimo ljubavi do poslednjeg daha....Plešimo sada kao nikada...

         pustte nas da plešemo kao nekada.

         Jedan poslednji ples da  zaboravimo našu bol.

[Јелина]

@, 

 

Плешемо сакривени,

претекли тузи, плешемо смрвљени

под шаком бахатог бола 

 

плешемо тактом

заосталим у празном уму

и одјеку исисане крви

 

избрисаног слуха - плешемо

поломљеним корацима

и свим што немамо

 

кад тако проплешемо

то је заувек, то се клица Живота примила 

у нама, и плеше - као што плешу анђели.

[javor]

СВЕТИ

 

Откуд то да видите оно што ја не слутим

 

и руке ваше мирисне додиром отворе свака врата

 

а стопала вам мирисна ходају изван мога ума

 

како то стојите на прстима у небеском балету

 

појући свјатиј пред лицем Тројице

 

и ниње и присно и во вјеки

 

 

и допустите мени грешном да

 

стојећи пред фрескама занет лепотом

 

очи ваше од бадема из наручја Бога нашега живога

 

ношене светлошћу нетвореном

 

преселим у горку клет душе моје

[Данче*]

Mešamo sada noć i dan....Mešamo sada javu i san.... Poslednji ples svirajte na sada, umrala je u nama i poslednja nada.. Plešimo sada kao nikada... pustte nas da plešemo kao nekada. Jedan poslednji ples da zaboravimo našu bol. Plešemo sada na vetru i kiši....Zima je sada u našoj duši... život nam sve snove sruši...plešimo sada bez ikakvog straha... plešimo ljubavi do poslednjeg daha....Plešimo sada kao nikada... pustte nas da plešemo kao nekada. Jedan poslednji ples da zaboravimo našu bol.

 

Бол нас подсећа да смо живи...Али љубав нам говори зашто смо живи.

[Драшко]

Бацићу кроз прозор латице цвећа

нека и на друге падне срећа

 

не сећам се следећег стиха

јутрос беше инспирација

[Рапсоди]

  КЛАН/ једна ишчашена песма/

 

 

Не знам зашто од пре недељу дана

у мислима мојим једна реч офуцана

гања ме и гања,

 

 

Откуд та реч , појма немам без везе

ето тако  кљуца у мозак

смем је рећ,

та реч  клан клан

клан клан недоклан

клан клан

клан мод..........

клан ,члан..........

нећу да будем клан.........

хоћу да будем члан

клан клан,

клан адм............

клан члан.........

нећу у клан

хоћу да сам члан.

хоћу соло клан

е то је већ оксиморон.

[javor]

...

 

Не познајеш ме више

 

разумем

 

нисам исти после тебе

 

 

мајо мајо

 

дозивам те

 

ковачу моје среће хвала ти

[Снежана]

   подсетник

 

- извадити сунце из кофера

  проветрити га на источној страни.

 

- преместити земљу

  из афела  у периксел

 

- научити месец да

  чворове не веже на мртво.