Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Justin Waters]

Ova tema je ubjedljivo najbolja u zadnje vrijeme na forumu. Odgovori oca Save su odlicni i vrlo jasno sroceni.

[Guest - . . .-]

Нишизава

 

 

 

Сава

 

Ко све мрзи Саву Јањића, и зашто?

Мрзе га они који жуде за осветом, зато што Сава покушава да се помири.

Мрзе га они који одбијају да се помире са стварношћу, зато што Сава у тој стварности мора да живи.

Мрзе га они који прижељкују рат, зато што Сава неће да ратује уместо њих.

Мрзе га они који Косово бране са безбедне удаљености празнм фразама, пљувањем по интернету и разбијањем излога по Београду, зато што га Сава брани опстајањем на Косову на једини начин на који се тамо може опстати.

Мрзе га они који изједначују хришћанство са српством, а српство са мржњом према Шиптарима/Хрватима/Американцима/ЕУ/католицима, зато што Сава одбија да било кога мрзи.

Мрзе га они који су прво Срби, па тек онда хришћани, зато што је Сава прво хришћанин, па тек онда Србин.

А такви су, на жалост, у већини.

Што Саву не би требало да брине. Јер, што је више оних који су против њега, то је више он у праву.

[Архимандрит Сава Јањић]

Imam ja jedno pitanje, koje se ne tiče mnogo vere, već života na kosovu. U stvari znam kako se živi pošto sam i sam sa Kosova odnosno moji su odande, i često  idem tamo. Međutim tamo gde ja sever, u južnim krajevima nisam bio odavno, još otkad su moji napustili Kosovo Polje.

 

 

Ono što neme zanima je odnos Srba i KFORa. Dok gledam vesti, čitam novine dobijam utisak da postoji neka mržnja i netrpeljivost međusobna. Međutim pošto kao što rekoh često idem za Kosovo, znam da je barem tamo situacija drugačija. Pre nekih mesec ipo dana bio sam u okolini Zubinog Potoka (tamo imam kuću) pa proveo sam dvadesetak dana. I situacija koju sam zatekao je skroz drugačija nego što se po Srbiji misli. Na primer deca iz sela i KFORovi vojnici imaju „dil“, naime svaki dan imaju tačno određeno vreme, kada vojnici krenu u patrolu nađu se sa decom podele im slatkiše, sokove itd. Onda dok je bila ona frka i kada su svi išli zaobilaznim putem iako je to bilo zabranjeno, recimo moj stric koji je vozo kombi zaglavio se u snegu, vojnici KFORa su ga izvukli, sa brda i dišlepali, maltene pred srpski punkt, bez problema. Nije to samo sada i pre nego što je Tači proglasio nezavisnost, sećam se kada je jedan deo Danskih vojnika odlazio kućama, napravili su koševe, golove, postavljali po selu, napravili žurku, doneli da se jede, pije, igrao sam fudbal sa njima dog dana, ne samo ja nego veliki broj ljudi je tu bio što Srba, što Danaca. Zatim takođe sam pio pivo sa Dankinjama (nije ono što mislite duga priča ). Evo sada su napravili neke kao punktove po putevima, kada prolaziš svaki put, se jave ono kulturno, mahnu rukuom, ne zaustavljaju nikoga iako bi po propisu morali itd.

 

 

Većina njih je čini se veoma mlada, što bi rekao moj tečo nisu se ni dva puta obrijali, a već ih šalju u daleke zemlje. Isto desilo se jednom kada na prelazu kada nam kola nisu htela da se upale, vojska je gurala kola, neki crnac (njega sam upamtio) i još par ljudi isto u uniformama.

 

 

Sve u svemu situacija barem ovo što sam ja video kroz ovih godina imam utisak da postoji dosta sloge i poverenje između KFORa i Srba, izuzev Nemaca. Oni pre nikada nisu bili onde uglavnom sam Dance viđao, ali prvi put kada su došli desika se ona pucnjava na Srbe.

 

 

E sad kakav je ovaj odnos u južnim delovima, da li je slično sa ovim što sam gore opisao ili ipak postoji neki jaz i nepoverenje? 

 

Као што сам говорио у претходним одговорима ништа се не може уопштити. С једне стране знамо како је НАТО односно КФОР дошао на Косово и Метохију и разумем људе којима то није свеједно јер ни мени није свеједно када идем на смене команданата и када видим све друге заставе и контингенте осим нашег. С друге стране, могу с правом да кажем да није било КФОР-а на КИМ ни наши манастири ни наш народ не би преживели. Од самог почетка само у Дечанима успоставили добре контакте са КФОР-ом. Могу да кажем да смо прилично срећни што смо имали Талијане јер сам упознао овај предивни народ и њихову културу са којима имамо толико много сличног. Много је случајева где су нам помогли у свему што је потребно. Нису они неки ратници и не дај Боже да ико од тих младића и девојака треба да погине ради нас. Али увек су били ту када је требало обезбедити намирнице, лекове, медицинску помоћ, грађевинску помоћ и све остало. Са неким официрима, сада већ пуковницима и генералима, успоставили смо дуготрајно пријатељство и пет пута сам био у Италији где су се увек отимали како да нас што боље угосте као пријатеље. 

 

Како већ рекох важно је да сваком човеку приступимо као према јединственој личности и без предрасуда. Најстрашније је када уопштавамо и све стављамо у одређене категорије (Италијани су комуникативни, Немци су неосетљиви, Швеђани су хладни итд). Упознали смо припаднике тих народа који потпуно одударају од ових стереотипа, наравно већином у позитивном смислу. И они су долазили са предрасудама, посебно у почетку, да су Срби неки злотвори, да смо ми монаси нека специјална јединица и слично, али с временом упознали смо се као људи и настала су и пријатељства која трају годинама.

 

Наша отвореност је много помогла јер да смо КФОР у почетку дочекали на нож као окупаторе сигурно и они би били затворенији. То су већином млади људи из средње имућних или већином из сиромашнијих породица али и традиционалнијих породица, који имају своје идеале, радости и интересовања као и сви млади људи на свету. Трудили смо се да наш манастир увек доживе као и своју кућу јер то и треба да буде кућа Божија. Неки од њих су се заинтересовали за православље и примили нашу веру, други су понели утиске својим сродницима. У целини гледано, људи позитивно реагују на наш народ. Када се раскраве предрасуде и када и ми мало постанемо отворенији успоставља се природно пријатељство. 

 

Иако бих више волео да није морала да долази страна војска на КиМ, с друге стране сам Богу благодаран што нам је преко тих људи омогућио и помоћ и заштиту, а исто тако и прилику да упознамо боље друге људе и они нас. Човек је богатији са сваким новим пријатељством.

 

Гледано политички највећи део нашег народа (преко 200.000) је отишао управо у условима када је овде дошла међународна војска. Наши људи нису отишли због њих већ забринути због освете и насиља који су уследили након порвратка великог броја албанских избеглица (по неким проценама УНХЦР преко 500.000) и њихових наоружаних формација ОВК. Сада када размишљам жао ми је што КФОР није учинио више да заштити наш народ. Сећам се када смо британског генерала и првог команданта КФОР-а Џексона молили да уведе полицијски час али владао је хаос. Најтеже је било по градовима јер да је било и стотине хиљада страних војника није било лако зауставити пљачку и насиље. Тек је почетком 2000.г. ситуација донекле стабилизована, али су тада Срби практично једино остали у енклавама. То је све велика трагедија у којој нажалост и наше тадашње власти имају огроман удео, али то је већ шире политичко питање и историја ће дати много објективнији суд о свему што се збивало.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Vas Oce Sava moze dete da cita i da mu sve bude jasno. Hvala vam sto ste odlucili da postojite i na nasem forumu.

[Veliki Marko]

Благословите оче!

 

Врло сам непријатно изненађена и много тужна што сте за време Јосиповићевог боравка у манастиру изјавили да "заједничким трудом можемо да сачувамо ХРИШЋАНСКУ баштину  која постоји на овим просторима".

 

Зашто сте избегли да кажете "српску баштину"? Колико сам чула, шиптарске власти хоће да српску баштину претворе у некакву своју шиптарску хришћанску баштину. Овакве изјаве само иду томе на руку. 

 

Ако ми сами нећемо своје светиње да назовемо срском баштином, зашто би то радио било ко други?

Ја се извињавам свима ал морам да одговорим иако ова тема служи само за постављање питања оцу Сави, бићу кратак...

 

Много година, векова били смо жртве непримерених изјава појединаца а после смо чупали сами себи косу.

Тако и у овом посту удара се на националност "Шиптар" и на појединца "Отац Сава " кој се бори са свим и свачим како би сачувао српске светиње на Косову и оно мало људи што је тамо остало.  Овде видим  још један проблем идеолошке природе, индиректно се замера се оцу Сави што је разговарао са Јосиповићем? Па шта ако је причао са њим и он је човек рекао бих. Хришћански је праштати.

 

Човек греши а отац сава се бори морате направити ту разлику пре него што га критикујете. 

[Grizzly Adams]

Мелем за душу и за разум. Хвала о. Саво! 8086.gif

[Давидова]

Покушавате да ми импутирате оно што нисам рекао и хватате ме у свакој речи. Можемо тадко да се гањамо до бескраја.

 

Драги оче Саво, нити вам нешто импутирам, нити вас "хватам у свакој речи". Да сам хтела да вас хватам у свакој речи, то би изгледало много другачије од онога што сам до сада написала. Јер сте постепено у разовору "померали" аргументацију са једне на другу ствар. Али није битно...

 

Тачно је да нисам пратила ваше досадашње изјаве у вези са Косовом (да ли сам морала?), али није вероватно ни милион људи који су на дневнику чули вашу изјаву. Желим просто да вам скренем пажњу да не можете да очекујете да сви имамо континуирано знање шта ви изјављујете и да је потребно (најпре због вас, али и СПЦ) да ваше изјаве буду увек у складу не са циљном групом, него са суштином о чему говорите. Нарочито је то важно када се ради о значајним политичким догађајима, као што је посета Јосиповића. Неће свака ваша порука на сајту косово.нет доспети до најшире публике. Али моорате бити свесни да ваше изјаве дате приликом оваквих догађаја као што је било са Јосиповићем - хоће. И зато је битно да управо тада будете врло прецизни, јер вероватно нећете имати прилику да свим људима који су били незадовољни оваквом вашом изјавом објасните, као на ЖРУ, да сте ту-и-ту били много оштрији и да сте тад и-тад доживели да вас Шиптари оптуже да сте српски националиста. Добићете епитете које, верујем, не заслужујете.

Дакле говорим у вашем интертесу, без жеље да се прегањам, а ви схватите како хоћете.

А и даље мислим да је било много тачније и без икакве штете и агресивности да сте поменули и српске и хрватске светиње.

Свако вам добро од Господа желим, и свој вашој сабраћи у манастиру Високи  Дечани.

[Архимандрит Сава Јањић]

Драги оче Саво, нити вам нешто импутирам, нити вас "хватам у свакој речи". Да сам хтела да вас хватам у свакој речи, то би изгледало много другачије од онога што сам до сада написала. Јер сте постепено у разовору "померали" аргументацију са једне на другу ствар. Али није битно...

 

Тачно је да нисам пратила ваше досадашње изјаве у вези са Косовом (да ли сам морала?), али није вероватно ни милион људи који су на дневнику чули вашу изјаву. Желим просто да вам скренем пажњу да не можете да очекујете да сви имамо континуирано знање шта ви изјављујете и да је потребно (најпре због вас, али и СПЦ) да ваше изјаве буду увек у складу не са циљном групом, него са суштином о чему говорите. Нарочито је то важно када се ради о значајним политичким догађајима, као што је посета Јосиповића. Неће свака ваша порука на сајту косово.нет доспети до најшире публике. Али моорате бити свесни да ваше изјаве дате приликом оваквих догађаја као што је било са Јосиповићем - хоће. И зато је битно да управо тада будете врло прецизни, јер вероватно нећете имати прилику да свим људима који су били незадовољни оваквом вашом изјавом објасните, као на ЖРУ, да сте ту-и-ту били много оштрији и да сте тад и-тад доживели да вас Шиптари оптуже да сте српски националиста. Добићете епитете које, верујем, не заслужујете.

Дакле говорим у вашем интертесу, без жеље да се прегањам, а ви схватите како хоћете.

А и даље мислим да је било много тачније и без икакве штете и агресивности да сте поменули и српске и хрватске светиње.

Свако вам добро од Господа желим, и свој вашој сабраћи у манастиру Високи  Дечани.

 

Захваљујем на савету и искреним речима. Тешко је, знате, свима угодити. Људи који посматрају ствари у контексту где живимо и у каквим условима, не траже много објашњења. Код неких, опет, који иначе немају добру намеру, или траже по сваку цену да нешто критикују, увек нешто неће бити по вољи. То је општи проблем са суђењем о нечему, посебно када се живи ван ове стварности у којој се ми налазимо. 

[Иван Недић]

Оче Саво, благословите! Желео бих само да изразим дивљење које осећам Вашем стрпљењу, у погледу како спољашњих окупатора, тако и унутрашњих провокатора и (свесно или несвесно) недобронамерних људи.

[МилошБГ]

Oce,

 

da li ima jos neki snimak video ili audio kao sto je "Moleban sv.Stefanu Decanskom" koji bi podelili sa nama? Liturgija u manastiru Visoki Decani ili sta slicno.

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче Саво, благословите! Желео бих само да изразим дивљење које осећам Вашем стрпљењу, у погледу како спољашњих окупатора, тако и унутрашњих провокатора и (свесно или несвесно) недобронамерних људи.

 

Захваљујем брате Иване и вама и свима осталим форумашима који показују братско разумевање и солидарност.

[Архимандрит Сава Јањић]

Oce,

 

da li ima jos neki snimak video ili audio kao sto je "Moleban sv.Stefanu Decanskom" koji bi podelili sa nama? Liturgija u manastiru Visoki Decani ili sta slicno.

 

Имамо неког немонтираног материјала који још треба да средимо, али свакако планирамо један интегрални снимак молебана. Не знам да ли сте имали прилику да погледате наш докуемтарац "Победилац смрти" у коме имамо врло лепих снимака богослужења Страсне седмице. Видео је доступан на  https://vimeo.com/66283527

 

Иначе имате мало више о документарцу и на нашем епархијском сајту:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/dokumentarac-manastira-visoki-decani-pobedilac-smrti-povest-o-hristovom-stradanju-i-vaskrsenju

[Guest - . . .-]

[МилошБГ]

Hvala oce. Gledao sam dokumentarac,a svaki materijal koji imate jos pride kad god mozete i zelite,okacite molim vas.

[ЛазарД]

а синкретистички екуменизам сматрам за јерес и лаж

 

 Хвала на одговору.

 

Имао бих још једно питање поводом овог одговра, да ли постоји синкретистички екуменизам у ПЦ, ако постоји наведите примере?