Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Veliki Marko]

Помаже Бог Оче Саво ,

дали поседујете документе терористичке државе "косово"?

Хвала унапред на одговору.

 

Мислим страшно, да ли ти имаш пасош државе Србије?

Хвала унапред на одговору.

[Andre Williams]

Драги оче игумане, обогатили сте овај наш Форум. Слава Богу да сте одлучили да учествујете у њему. Верујем да ће Ваше писање многима помоћи... мени сигурно.

[Walter]

Помаже Бог Оче Саво ,

дали поседујете документе терористичке државе "косово"?

Хвала унапред на одговору.

 

A чије документе имате ви господине Виктус-е? Ви немате документе?

[МилошБГ]

Oce,

 

Da li bi nam preporucili neke sveotacke knjige za citanje?

 

Da li ste upoznati sa akcijama srpskih navijaca i grupa gde se skupljala i skuplja pomoc za nas zivalj na Kosmetu i manastire izmedju ostalog Decani,Devic,Banjska...? Kako vi gledate na tu pojavu,gde jedna grupacija mahom mladjih ljudi koja je medijski (ne)opravdano satanizovana,sa druge strane radi toliko na tome da na delu pokaze srpskom narodu na Kosmetu da nije sam,a da to nema nikakav medijski odjek,da cak i kad se pravi neki humanitarni dogadjaj za pomoc nasem narodu retko ko izlazi u susret da takvu vrstu dogadjaja izreklamira i siroj populaciji da na znanje da se tako nesto odrzava.

 

I da li se promenilo nesto u vasem stavu o govoru episkopa Atanasija i mitropolita Amfilohija na onom skupu u Beogradu koji ste izneli neposredno posle tog dogadjaja?

[w.a.mozart]

 ja bih da ocu Savi poklonim jednu Mocartovu melodiju iz Krunidbene mise (Credo) Oče, nadam se da voliš horove a još više Mocarta lol

 

http://www.youtube.com/watch?v=rlqXGk-RF-M

[Архимандрит Сава Јањић]

Oce,

 

Da li bi nam preporucili neke sveotacke knjige za citanje?

 

 

Сада има заиста много преведених светоотачких дела и огроман је избор. У трпезарији смо донедавно читали Тумачења Еванђеља од Архиепископа Аверкија Таушева, а сада смо поново узели Аскетске огледе Св. Игнатија Брјанчанинова. Ја лично много волим св. Игнатија због његовог трезвеног приступа духовним питањима. Ипак, тешко је дати уопштен савет, а ево и разлога зашто?

 

Духовна литература је као једна велика апотека и у њој постоји лек за сваку болест. Уколико човек без познавања фармакологије уђе у апотеку и почне да бира лекове за своје болести по изгледу или личном нахођењу у великој је опасности да се отрује или озбиљно оштети своје здравље. Тако је и са нама уколико без потребног савета и духовног рецепта користимо светоотачку литературу. Све што су Свети оци написали духовно је корисно али не може се применити самовољно и без расуђивања. Добар део аскетске литературе је посебно писан за монашво и зато је људима који живе мирским животом корисније да читају савете отаца који су говорили о хришћанском животу "у свету".

 

Данас, нажалост, имамо често случајеве да и неки духовници, а најчешће и сами верници сами себи, преписују духовну литературу која их неретко одводи на пут самомњења или прелести. За хришћане који живе породичним животом најбоље је да се саветују са искуснијим парохијским свештеницима који и сами имају искуство породичног живота. Монашка литература ако се буквално примењује "у свету" може да буде и веома штетна. Али и у тој литератури постоје разлике. Општежитељни монаси би више требало да читају поуке везане за живот монаха у заједници, а мање отешелничку литературу. Зато посебно волим Аву Доротеја или поуке Св. Теодора Студита из Добротољубља. 

 

Житија светих су веома лепа литература уколико, наравно, не узимамо за узор примере који нису прикладни унашем времену и условима у којим живимо. Циљ духовне литературе јесте да нас подстакне на молитву и труд, а надасве а нам помогне да боље живимо у заједници (породици, колективу и сл)и да нас подстиче на милосрђе и праштање. Веома је важно да читамо и тумачења Св. Отаца како бисмо боље разумели светоотачку логику размишљања и поимања свештених писама.

 

У сваком случају бих саветовао да се избегавају нездраве апокалиптичне књиге. И сами знате да се Откровење никада не чита у Цркви не зато што је неистинито (не дао Бог) већ зато што постоји велика могућност погрешног тумачења и повезивања догађаја о којима оно говори. Јако је опасно да се нарочито почетници у вери баве темама краја света и антихриста, и нарочито питањима масона, завера, сатанизма и сл. Не смемо да заборавимо да зло не можемо да победимо тако што ћемо га проучавати, већ једино уколико се и сами утврдимо у здравом духовном животу. Бављење овим темама недовољно стабилне људе уводи у обману и духовну параноју и удаљује их од Бога. Злога ће моћи препознати само они који су упознали живог Христа, а не они који стално читају о негативним стварима у свету јер бавећи се тиме ризикују да подпадну под дејство поднебесних сила.

[Дејан]

Oče Savo.da li je sveti Ignatije Brajaničanov bio pod uticajem katoličke teologije(srednjovekovne),kada su u pitanju negovi stavovi o raju , paklu i večnim mukama?

[Иван Дабижљевић]

Почео сам да читам књигу Светогорски молитвени дневници стараца Теодосија и Никодима? Оче, шта мислите о тој књизи? Дали је то више отшелничка или општежитељна књига и дали бисте је саветовали некоме ко није монах? Мени лично се чини јако лепа књига, и надасве разумљива и не сувише тешка. Молим вас за ваше мишљење дали да наставим са читањем? 

[Архимандрит Сава Јањић]

Da li ste upoznati sa akcijama srpskih navijaca i grupa gde se skupljala i skuplja pomoc za nas zivalj na Kosmetu i manastire izmedju ostalog Decani,Devic,Banjska...? Kako vi gledate na tu pojavu,gde jedna grupacija mahom mladjih ljudi koja je medijski (ne)opravdano satanizovana,sa druge strane radi toliko na tome da na delu pokaze srpskom narodu na Kosmetu da nije sam,a da to nema nikakav medijski odjek,da cak i kad se pravi neki humanitarni dogadjaj za pomoc nasem narodu retko ko izlazi u susret da takvu vrstu dogadjaja izreklamira i siroj populaciji da na znanje da se tako nesto odrzava.

 

I da li se promenilo nesto u vasem stavu o govoru episkopa Atanasija i mitropolita Amfilohija na onom skupu u Beogradu koji ste izneli neposredno posle tog dogadjaja?

 

 

Последњих година све нам чешће долазе млади навијачи који желе да помогну манастирима на Косову и Метохији али и сиромашним људима. Ево једне вести о томе од прошлог лета http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/navijaci-fudbalskih-klubova-sakupili-pomoc-za-srpske-povratnike-u-metohiji

 

Јако ценим њихов труд и сматрам да су кроз љубав према спорту дошли до много значајнијег циља. Многи су узрасли још више у вери и разумели су да је љубав према ближњем, нарочито онима који страдају, један од најлепших израза наше православне хришћанске вере. У последње време много нам помажу око рада народних кухиња, а дали су недавно и велики допринос у организацији прославе Видовдана која је прошла достојанствено и мирно на Газиместану. 

 

Нажалост у појединим медијима постоји прилично поједностављено и крајње једнострано гледање на навијаче. Не можемо да порекнемо чињеницу да су навијачи спортских тимова данас у свету међу највећим изазивачима гужви и насиља на улицама. То је пре свега социјални проблем јер ти млади људи, неретко оптерећени бројним проблемима како у породици тако и у друштву, траже заједницу и доживљавају је у бодрењу својих омиљених клубова. Спортска такмичења и навијање стварају веома јак осећај припадности и солидарности међу људима. Искрено верујем да онима који упознају Христа спорт и навијање престаје да буде опсесија и постаје хоби и занимација, што је сасвим нормално, док се оне креативне снаге усмеравају на много важнија питања као што је случај код оних навијача који су нашли пут до Цркве.

 

Недавно нам је била и руска телевизија која је управо радила прилог о српским навијачима који организују акције помоћи за страдални народ на Косову и Метохији. Режисер ми је рекао да је фасциниран овим феноменом јер у Русији навијачи већином оду у крајњи анархизам и деструкцију. Ето, можемо да се надамо да ће српски навијачи постати проповедници Христа и по стадионима у земљи и иностранству. И то је важан апостолски рад.

 

Што се тиче мог односа према Митрополиту Амфилохију и Епископу Атанасију могу да кажем да су они били и остали моји први и најважнији духовни учитељи од којих сам се учио и дан данас се учим љубави према Богу. Као студент сам редовно слушао њихова богословска и духовна предавања и увек ме је одушевљавала непосредност њиховог духовног опита, непатворена искреност и природна и трезвена духовност. Ја истински знам да све што су говорили и говоре то чине из велике бриге према народу и Цркви, а не како би некога повредили и изложили понижењу. Неспоразуми у јавности, и нарочито у медијима, настају највише због тога што њихов начин говора не разумеју људи којима је стран живот у Цркви. Ми који их лично познајемо доживљавамо их као непоновљиве и јединствене личности и никада не заузимамо о њима став на основу појединих изјава или поступака.

[Архимандрит Сава Јањић]

ja bih da ocu Savi poklonim jednu Mocartovu melodiju iz Krunidbene mise (Credo) Oče, nadam se da voliš horove a još više Mocarta lol

 

http://www.youtube.com/watch?v=rlqXGk-RF-M

 

Искрено благодарим на овом музичком дару. Од малена сам готово искључиво слушао класичну музику и одрастао сам уз Моцарта, Бетовена, Баха, Сен Санса, Елгара.... Нажалост нисам се показао као добар виолиниста иако су ме родитељи терали да више учим, али, ипак, остала је велика љубав према музици коју сада као монах доживљавам и из духовне перспективе. Највише од свих ипак волим Баха који је изашао ван свих оквира времена у коме је живео и створио бесмртну музику која стално наново одушевљава у сваком узрасту и времену. Истинско уживање у музици не подразумева маштање. Заправо најбоља музика је она која нас толико обузме да потпуној сабраности пратимо музичке линије и осећај је веома близак молитви. Зато мислим да слушање музике на овај начин посебно духовно обогаћује.

 

Сваки од великих композитора открио је један део чудесне тајне музике и зато се тешко везати само за једну врсту музике и једног композитора. Посебно одушевљава када добри извођачи бесмртне музичке композиције проживе и изразе толико лично да је свако ново слушање увек нови доживљај и радост. 

 

Нарочито ми је занимљива оркестрална музика. Иако никада нисам успео да засвирам у оркестру, дубоко осећам из искуства честог слушања и разговора са музичарима да је заједничко музицирање, нпр. симфонијски оркестар, један од најлепших израза саборности у уметности. Сваки инструмент остаје оно што јесте и прати своју мелодију, а сви заједно чине хармонију и потпуно јединство - звучна икона.

 

Искористио бих прилику да посебно препоручим Бахове Бранденбуршке концерте у изведби Фрајбуршког барокног оркестра (Freiburger Barockorchestra) са сјајним виолинистом Готфридом фон Гелцом. Незаборавна изведба коју имам и у високој резолуцији на DVD. Ево је и на youtube па ко воли може да послуша (свих шест концерата):

http://www.youtube.com/watch?v=uw2dlZ8V4-0

Посебно волим Andante другог Бранденбуршког концерта у коме имамо фантастичан трио: виолине, обое и блокфлауте уз тиху пратњу чембала и виолончела. Фантастична ствар. Можете је наћи горњем снимку у 24 минути, тачније 24.47.

[Банатски деран]

Оче Саво ако можете да одговорите докле се одмакло са овим процесом :

" BILI bismo srećni i zadovoljni kada bi Sinod Bugarske pravoslavne crkve dao blagoslov da se jedan deo moštiju svetog kralja Milutina dobije i da počiva u manastiru Banjska, rekao je kosovskometohijski episkop Teodosije, na nedavno održanoj proslavi sedam vekova manastira Banjska. Manastirski hram Svetog Stefana napravljen je kao grobna crkva nesumnjivo najuspešnijeg srpskog vladara, u kojoj je kratko počivao." izvor :  http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:453494-Kralja-Milutina-nema-ko-da-trazi#.UjDSNLoUiwQ.facebook

Хвала унапред..

[Архимандрит Сава Јањић]

Oče Savo.da li je sveti Ignatije Brajaničanov bio pod uticajem katoličke teologije(srednjovekovne),kada su u pitanju negovi stavovi o raju , paklu i večnim mukama?

 

Мислим да је постојао утицај, као уосталом код многих руских богослова и духовника. Као што рекох, не треба све примати здраво за готово. Ипак његови духовни савети су посебно трезвени и корисни, нарочито за почетнике. 

 

Када смо већ код тих тема, недавно сам гледао један Би Би Си документарац (http://www.bbc.co.uk/programmes/b01nmt3q) који прати развој "иконографије" пакла и нечастивога од раних хришћанских времена до наших времена. Занимљиво је како је све више идући кроз средњи век преовладавала машта па су се уметници такмичили како да прикажу што ужасније врсте мука.

 

У храму Sant' Apollinare Nuovo у Равени (поч. 6. века) приказан је Христос са два анђела, једним светлим са црвеним одеждама поред кога су овце, а други са Христове леве стране је тамнији, плаве боје и поред њега су јарад. То је по неким историчарима уметности један од првих приказа ђавола. Тек у каснијим вековима почињу да преовлађују теме које су нам познатије у западној уметности и које су великим делом под утицајем митолошких предања. Ово је веома важно јер показује да рани хришћани нису били оптерећени темама пакла и мучења, не зато што то не постоји, већ зато што радост заједнице у Христу потпуно у други план ставља муке и вечну смрт. Хвала Богу православна иконографија је већином сачувала тај приступ, док је на западу дуго времена преовладавало пренаглашено приказивање мука које граничи са изопаченошћу. Документарац вреди погледати у сваком случају. Штета је што нема и неког богословског тумачења већ се теми приступа искључиво са уметничког становишта.

 

[Raymond Red Reddington]

Мислим страшно, да ли ти имаш пасош државе Србије?

Хвала унапред на одговору.

 

Имам.

 

Walter

 

A чије документе имате ви господине Виктус-е? Ви немате документе?

 

 

 

Србије.

 

п.с

Није ми јасно шта се ви љутите када са О.Савом лепо разговарам.

Интересују ме те ствари. У јавности имамо различите приче власти и Срба са КиМа.

[Raymond Red Reddington]

Нико нас не тера на потписивање било каквог документа о признавању, нити знам да тако нешто постоји на КиМ. Наравно сви имамо документа Републике Србије, а неки и других Република са простора бивше Југославије.

Хвала Оче на одговору.

Знам за хрватску да смарају са неком документацијом, па реко да се и арбанаси нису досетили.

[Архимандрит Сава Јањић]

Почео сам да читам књигу Светогорски молитвени дневници стараца Теодосија и Никодима? Оче, шта мислите о тој књизи? Дали је то више отшелничка или општежитељна књига и дали бисте је саветовали некоме ко није монах? Мени лично се чини јако лепа књига, и надасве разумљива и не сувише тешка. Молим вас за ваше мишљење дали да наставим са читањем? 

 

Повест о животу ових великих каруљских отшелника са Свете Горе је заиста чудесна и треба је прочитати. Исусова молитва је уметност над уметностима, али треба имати у виду да се као и сво духовно искуство првенствено преноси живом речју и примером. Важно је да не предузимамо ништа на своју руку и да књигу молитвено прочитавамо, трудећи се у сабраној молитви без примене посебних метода. Отшелнички живот је један од најбољих начина да се достигне умно-срдачна молитва, али не и једини. Неки су се молитви научили служећи другима у општежићу или у породици. Важно је да се не постављају нереални циљеви и да се саветујемо са онима који имају више искуства у овој делатности, јер у противном можемо да упаднемо у обману. 

 

Не смемо заборавити да молитва није циљ нашег духовног живота, већ као и пост и друге врлине, само средство. Уколико нас наш молитвени труд чини трпељивијим, смиренијим, споријим на осуду и милостивијима према другима, онда смо на правом путу. Плодови погрешне молитве и уопште духовног живота јесу прелест и гордост, а препознајемо их по осуђивању и сталном примећивању слабости оних око нас, ругању и злурадости, цинизму и злоби.

 

Што више неко напредује у духовном животу, све мање примећује оно што је лоше и све више воли људе онакви какви јесу и у слабостима својим, а не онакве какве би ми желели да их видимо.Човек све више спознаје своје слабости, али не очајава због њих, већ се још више радује јер зна да Господ својом љубављу све покрива и све исцељује. Сетимо се бесмртних речи старца Силуана "држи свој ум у аду и не очајавај". У тим речима је велика тајна тог огромног духовног парадокса, а у Хришћанству је све у тим светим парадоксима - умри да би се родио, смири се да би се узвисио, дај другима да би се обогатио и сл.