Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Nina 777]

Молим чланове да на теми не крену међусобу конверзацију, ако желе некоме нешто да поруче могу то да ураде преко приватних порука. Хвала

 

od skoro sam na forumu,,i nisam znala gde je mesto sa temom o evoluciji(dobila sam link gde se otvori puno tema,i nisam znala gde da odgovorim clanu-Milosavljevic)..dva clana su mi postavila pitanje i odgovorila sam,cekajuci link gde mogu nastaviti dijalog sa njima,i to sam objasnila...a vi ste i to moje objasnjenje i komenatar izbrisali i mogucnost da nastavim dijalog,jer ne znam gde? i kakve privatne poruke?,nemam iskustva sa forumima.Ulozila sam trud da odgovorim bratu(nikog ne vredjajuci),i vi ste to izbrisali u jednoj sekundi,bez da ste mi se obratili(ja mogu odgovor kopirati na to mesto,kad saznam gde,jer sam ga prvo pisala u wordu,ali mogla sam i direktno pisati,i eto ti odnos prema necijem trudu)...I  onda pricamo o postovanju,ljudskosti,hriscanstvu,Crkvi,Ljubavi...Nemam reci/mogli ste me bar obavestiti i objasniti kako da nastavim i gde?Dela govore,a ne reci...

[obi-wan]

Natasa, bez brige, razgovor nije izbrisan, samo je sklonjen sa ove teme.

Kad Dejan bude tu, postavice ga na neku vec postojecu temu ili ce eventualno da otvori novu...

[Nina 777]

Natasa, bez brige, razgovor nije izbrisan, samo je sklonjen sa ove teme.

Kad Dejan bude tu, postavice ga na neku vec postojecu temu ili ce eventualno da otvori novu...

 

U redu onda.Htela sam da odgovorim drugom clanu,Djordje mislim..i necu tu,reko,cekam link,i vidim da je izbrisano..izvinjavam se onda,jer zaista niceg nepristojnog nije bilo u komentarima...hocete li onda ovde obavestiti gde je to mesto?ili neka mi neko u inbox na fejsu posaljje link/jer ja sam ovde preko FB ulogovana...

[obi-wan]

Cim se poruke prebace gde treba, bice svakako javljeno ovde na temi linkom te druge teme.

Vise clanova je ucestvovalo u prici, pa je tako red da vide svi gde je taj razgovor otisao...

[obi-wan]

@Natasa Malinovic

 

Evo teme sa premestenim porukama, ako zelite, ovde mozete da nastavite pricu...

 

Jos nesto o evoluciji

[Veliki Marko]

Оче Саво, срећан вам рођендан и да сте живи и здрави још многаја љета.

[Архимандрит Сава Јањић]

Помаже Бог оче. 

 

Молим вас да нам кажете нешто о држању заповести Божјих. Шта то конкретно подразумева и да ли можемо бити икада сигурни да их сто посто држимо? Зашто ми се некада чини да не памтим ни једну једину заповест? Шта чинити против заборавности, која некад необјашњиво напада? Још вас молим да опишете какав је осећај када је срце испуњено Христом и како објаснити физичке болове у пределу срца (као ударци, резови) - како разликовати ону бол коју неки Оци описују као молитвену бол од боли која је последица болести, греха? 

 

"Учитељу, која је заповијест највећа у Закону? А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповијест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци." Mt. 22, 35-40

 

Господ нас учи да се љубав према њему мери и манифестује кроз љубав према ближњима. Ово никада не смемо да изгубимо из вида.

 

Што се тиче болова у срцу предлажем да одете најпре код кардиолога, да проверите да није нешто органског порекла, па тек онда да видите даље са неким искуснијим духовником

[Crnokosa]

Pomaze Bog oce Savo.

Mene interesuje Vase misljenje o razvodu braka i drugom crkvenom braku. Sto se tice mene ja sam ucinila sve da do razvoda ne dodje ali druga strana ne zeli tu obavezu (kazem tako jer njemu crkveni brak nista ne znaci).

[Архимандрит Сава Јањић]

Pomaže Bog,Oče.

Mene zanima postoji li neka razlika izmedju krštene i nekrštene osobe?Da li je nekrštena osoba na neki način "drugačija"?Ono što ja znam je da krštenjem postajemo članovi Crkve i da dobijamo Andjela čuvara.

Možete li mi reći nešto više o tome.

Svako dobro Vama i svim Dečanskim Monasima čije pojanje posebno volim da slušam.

Unapred hvala.

 

Крштење је наше ново духовно рођење у коме се не (препо)рађамо телесно, већ у Христу. Биолошки не верујем да се ишта суштински мења јер је наша одлука да ли ћемо живети у Христу питање наше слободе и свака биолошка промена би указивала на нужност. Другим речима, да ли ћемо заживети новим животом у Христу зависи од нашег начина живота и колико смо озбиљно схватили наш крштењски завет. Наравно, духовно смо другачији од оних који нису крштени у том смислу што смо прихватили да умремо старом човеку и "обучемо се у Христа" тј. постанемо чланови Цркве. Према учењу Цркве, крштени имају помоћ својих анђала чувара и примањем печата Духа Светога они улазе у заједницу са Христом. Печат дара Духа Светога је знак онтолошке промене која у нама настаје након крштења. Крштењем грех и смрт више немају суштинску власт над нама осим ако ми сопственом жељом изаберемо да живимо у греху и ван заједнице у Христу. Зато је крштењем добијамо очишћење од греха.

 

Погледајмо шта каже о животу пре и после крштења Св. Диадох Фотички:

"Пре светог Крштења благодат подстиче душу споља, док Сатана вреба у њеним дубинама покушавајући да заустави сваки покушај приближавања човековог ума Богу. Од тренутка када смо поново рођени крштењем, демон је истеран ван, а благодат је унутра. Зато, док је пре Крштења лаж владала душом, после крштења њом влада истина. Ипак, и после Крштења Сатана може да делује на душу...."

 

Крштењем се изнутра преображава наша душа кроз једну метафизичку и онтолошку промену. Наравно, то не значи да су некрштени потпуно без благодати. Они учествују у благодати преко својих врлина, трудећи се по савести да чине оно што је добро. Међутим без крштења, као радикалног онтолошког преображаја нашег бића, благодат Божија не постаје суштински део наше личности. Да бисмо били баштиници Христове победе над смрћу мора да прођемо смрт и васкрсење, а то је управо Св. Тајна крштења у којој погружењем изображавамо смрт, а устајањем васкрсење. Као и све Свете Тајне Крштење је истовремено и симбол и реалност, јер се ми обредом крштења не само подсећамо Христове крсне смрти и Васкрсења, већ суштаствено умиремо старом човеку и саваскрсавамо у Христу и добијамо печат дара Духа Светога.

 

Укратко речено, спасење васцеле творевине, односно њен улазак у вечност и ослобађање од смрти и пропадања остварено је кроз Христа, оваплоћеног Сина Божијег, који је победио силу смрти и отворио васцелој твари пут ка вечности. Наше спасење није индивидуални чин моралног уподобљавања већ је потребно да се охристовимо и да постанемо наследници вечног живота кроз Христа, кроз Цркву. Управо је то тајна крштења. Колико ћемо заиста заживети у Христу и задобити спасење зависи од нас самих колико ћемо заиста умрети старом човеку и заживети новим у Господу.

[Архимандрит Сава Јањић]

Многопоштовани у Христу Богу оче Саво, помаже Бог!

Пре него кренем са писањем желим Вама, Дечанској братији а и свима онима који ово читају свако добро од Бога и Господа нашег Исуса Христа.

Велика је радост за све оне који читају речи писане овде и који траже за себе да саберу још који духовни бисер и који хоће себе да још више духовно надограде. Велика је част писати Вама и са Вама.

Како смо сада у периоду када је Божићни пост у току, хтео бих да Вас питам око начина поста, тачније око хране - да ли је на води, на уљу...када може а када не да се приступи Причешћу (ако се на то гледа по храни - да ли се постило на води...)

Наиме читајући по интернету налазим корисне, али можда понекад и уопштене одговоре. Да ли и мирјани посте на начин који је прописан? И да, можда делује питање помало чудно, али шта се подразумева под храном која је спремљена на уљу (да ли је то она која се пржи у уљу, да ли је то она која има додатак уља у себи....) а шта под храном која се спрема на води...која је разлика између сухоједења и поста на води?

Какав савет би Ви дали мирјанима по питању молитви (неке молитве да препоручите)....

Још једном, желим Вам свако добро од Бога!

 

Хвала брате Викторе, и вама мир и свако добро од Господа,

 

Правила поста су регулисана у нашој црквеној традицији и требало би да их се придржавамо по својим могућностима јер на тај начин себе учвршћујемо у Цркви, односно нашој заједници у Христу Господу. Већ смо доста говорили о томе да је пост пре свега духовно удаљавање од свега што нас отуђује од Христа и љубави према ближњима, а не само удаљавање од појединих јестива. То увек треба имати у виду, али морамо бити свесни да то не може бити изговор да оставимо правила поста. Епископ или духовник (односно парохијски свештеник или свештеномонах који духовно руководи са благословом Епископа) може да прилагоди правила поста својим верницима или да одреди додатни пост по потреби. Зато се око тога треба увек консултовати са својим пастирима, а избегавати самостално одлучивање како ћемо постити. Црква је увек показивала разумевања за људе који су телесно слаби или морају да следују посебној дијети због извесних оболења. Болест је већи подвиг од поста и не требамо непотребно исцрпљивати своје тело.

 

У нашој Епархији упућујемо вернике да посте по одређеним правилима поста и ко редовно држи велике постове и постове средом и петком у току године нема потребе да посебно пости неколико дана на води, осим ако му се то због неких духовних разлога одреди. Увече, уочи дана када ћемо се причестити требало би да једемо лакшу храну, по могућности воће или нешто посно, а од поноћи да се по правилима Цркве уздржавамо од хране и пића. Они који не посте редовно постове Цркве требало би да се консултују са својим свештеником који ће расудити да ли им је потребно да се пред причешће Светим Тајнама додатно припреме. То се односи и на евентуално посебне молитве (молитвено правило) или неки други подвиг. 

 

Што се тиче Божићног поста правила су следећа:

 

6. Божићни пост – од 15. новембра до 24. децембра (по старом календару).

а) Од 15. новембра до 17. децембра, уздржавамо се од меса, млечних производа и јаја (понедељком, уторком и четвртком разрешава се на уље и вино, а суботом и недељом на рибу, осталим данима на води).

б) Од 18. до 24. децембра, бива разрешење само на уље и вино (увек сем среде и петка).

 

Посебна разрешења су на следеће дане:

 

НОВЕМБАР:

16. Св. ап. и Еванђ. Матеј                                   Вино и уље

21. Ваведење Пресв. Богородице                  На рибу

24. Св. великом. Катарина                                Вино и уље

30. Св. ап. Андреј Првозвани                                   “

ДЕЦЕМБАР:

4. Св. великомуч. Варвара                                       “

5. Св. Сава освећени                                                   “

6. Св. Никола                                                                 “

9. Зачеће св. Ане                                                          “

12. Св. Спиридон Чудотворац                                  “

13. Св. муч. Евстратије, Мардарије,...                   “

20. Св. Игњатије Богоносац                                     “

25 – 31.                                                                           На све

[Милан Б]

Поштовани Оче Саво,

Да ли нам можете нешто рећи око начина на који деца треба да посте? Какав би био савет за породице са малом децом - да ли треба припремати посебно храну за одрасле а посебно храну за децу? Како то све ускладити и држати пост на прави начин?

 

Хвала вам пуно на свим досадашњим одговорима,

Свако добро!

[Архимандрит Сава Јањић]

Pomaze Bog oce Savo.

Mene interesuje Vase misljenje o razvodu braka i drugom crkvenom braku. Sto se tice mene ja sam ucinila sve da do razvoda ne dodje ali druga strana ne zeli tu obavezu (kazem tako jer njemu crkveni brak nista ne znaci).

 

Као и у свим сличним питањима немогуће је давати уопштене одговоре. Управо зато све оне који нам се обраћају са специфичним проблемима упућујемо на парохијске свештенике, који ће или сами расудити или се консултовати са Епископом.

 

Оно што могу да кажем јесте да је тајна брака велика обавеза и у њој благодаћу Божијом човек и жена постају  једно тело и једна душа. Св. Григорије Богослов учи: "Чинећи једно тело, (супружници) имају и једну душу и узајамном љубављу подстичу једно друго на ревност у побожности. Јер, супружништво не удаљује од Бога, већ, напротив, још јаче везује, будући да тада има још више разлога за обраћање к Њему." Из тога произилазе и веома важне обавезе јер супружници још више морају да се боре против своје самовоље, себичности и свега оног што их удаљава од породице, а самим тим и од Бога.

 

У случају било каквих проблема веома је важно да учинимо све што до нас стоји како бисмо сачували заједницу. Ако друга страна то не жели то је изван наше одговорности. Наравно, пре уласка у Св. Тајну брака неопходно је да се супружници припреме једним катихетским курсом какве су њихове обавезе и колико одговорности преузимају пред Богом улазећи у брак. Нажалост, у савременој пракси често немамо катихетске припреме ни пре крштења, као ни пре црквеног брака што неретко доводи то тога да новокрштени или новобрачници уопште не живе хришћанским животом. Колико је с једне стране одговорност људи који сами примају олако дарове Цркве, толико смо и ми пастири одговорни када те дарове дајемо без претходне поуке и одговарајуће припреме.

 

Канони Православне Цркве не дозвољавају нити прихватају развод сам по себи. Међутим, у посебним случајевима један од супружника може да затражи од Епископа разрешење за други брак, али под врло јасним условима. Невина страна мора доказати да је жртва прељубе, уп. Мт. 19,9,  или неких других околности које не омогућавају заједнички живот који би водио спасењу. Црквени суд којим председава Епископ треба да процени да ли је је брак могуће сачувати и ако се установи да није и да наставак таквог живота угрожава живот супружника у Цркви, дозвољава се други брак, како би се оштећена страна сачувала од греха. Други црквени брак је зато покајног карактера и представља снисхођење Цркве, и нипошто не би смело да постане рутина.

 

У библиотеци ВЕРУЈЕМ имамо леп текст са изрекама Св. Отаца о браку и породици

http://www.verujem.org/sveti_oci/o_braku.html

[Arsenija]

Hvala,Oče.

Svako dobro.

[Архимандрит Сава Јањић]

Поштовани Оче Саво,

Да ли нам можете нешто рећи око начина на који деца треба да посте? Какав би био савет за породице са малом децом - да ли треба припремати посебно храну за одрасле а посебно храну за децу? Како то све ускладити и држати пост на прави начин?

 

Хвала вам пуно на свим досадашњим одговорима,

Свако добро!

 

Децу од раних година треба учити посту као што их учимо молитви и редовно водимо на богослужења и на Св. Причешће. Наравно око овога треба се детаљно саветовати са својим парохијским свештеником. Иако је с једне стране важно да се деца уче хришћанском животу треба водити рачуна да се код деце не створи одбојност према обавезама које налаже хришћански живот.

 

Многи духовници саветују да се деца на време уче да се не преједају, да не једу мимо оброка и да увек буду спремни да поделе оно што имају са другима. Пост је само телесни аспект уздржања тела од самољубља, самоугађања, себичности и сваке друге страсти. Зато није важно само децу учити посту већ их учити уздржању од сваке себичности која се постепено развија код деце. Посебно је значајно децу учити да брину о другима, о другој деци која немају хране или којој треба помоћ (постоји леп обичај да деца у неким парохијама спремају божићне пакете својим вршњацима који живе у тешким условима). Знам примере где родитељи уче децу да од свог џепарца одвајају новац од кога ће нешто купити за своје пријатеље или болесну децу, сирочиће и сл. Дете се на тај начин учи да одваја од својих уста па неће, рецимо, купити или тражити чоколаду за себе, већ ће нешто купити за другога. Циљ је да се дете од малих ногу учи умерености и самоуздржању уз развијање осећаја милостивости и пажње према другоме. Ту родитељи и сами морају да дају пример јер дете стално гледа да ли дела родитеља одговарају њиховим речима.

 

Деци такође не треба наметати тешка правила поста и више их подстицати да се и они сами слободно придруже старијима. Деца која воле да подражавају старије тако ће се сами својом вољом прикључити посту и полако ће почети да држе редовно све постове. Најгоре је када се деци намећу тешка правила поста док их сами родитељи крше или у времену поста стварају атмосферу нервоље и нездраве ревности. Цео смисао поста јесте у слободном самоуздржању, а не о држању правила под сваку цену. 

 

Укратко, родитељи треба да васпитају децу од малена и припремају их не само да прихвате пост већ и све друге хришћанске навике, али то треба чинити са љубављу, снисхођењем и пажњом, нарочито према деци која су слабије конституције.

[Милан Б]

Хвала оче на одговору!