Праштање – ментално и физичко здравље

[Aquilius Cratus]

@@Blaža Željko,

 

To kad bude tema "Sta je preljuba?", "Kada je nesto preljuba a kada nije?" onda cemo moci uzimati ove konkretne pasuse za razmatranje. Ali u ovom slucaju gde nije tema sta je preljuba i kada nesto jeste preljuba a kada nije ti pasusi nisu od sustinskog znacaja. Hristos u njima NIGDE ne govori sta raditi kod preljube u kom slucaju nego kada nesto jeste preljuba a kada nie. To su dva poptpuno odvojena pitanja. Ne znam zasto mnogi ljudi tako lako mesaju deksriptivne i normativne iskaze.

[Blaža Željko]

@@Blaža Željko,

 

To kad bude tema "Sta je preljuba?", "Kada je nesto preljuba a kada nije?" onda cemo moci uzimati ove konkretne pasuse za razmatranje. Ali u ovom slucaju gde nije tema sta je preljuba i kada nesto jeste preljuba a kada nije ti pasusi nisu od sustinskog znacaja. Hristos u njima NIGDE ne govori sta raditi kod preljube u kom slucaju nego kada nesto jeste preljuba a kada nie. To su dva poptpuno odvojena pitanja. Ne znam zasto mnogi ljudi tako lako mesaju deksriptivne i normativne iskaze.

Uz prilično napora razabrao sam šta si napisao i priznajem da se ne dobacujem do ovog suptilnog razlikovanja tematike! Tanak sam ja za ove filigranske vezove misli; stojim pred njima i prepun neshvatanja duboko ih respektujem! Dečko je postavio beskrajno jednostavno pitanje u naslovu teme: "Da li biste oprostili preljubu?" U nastavku ne ostavlja sumnju na šta misli i kaže: "...ali kakav bih ja to hrišćanin bio ako ne bih oprostio svojoj ženi..!?" Ne znam čitamo li isti forumaški članak? Nikola ima ozbiljnu dilemu po ovom konkretnom pitanju (velike ljubavi prema ženi i praštanja kao eshatološkog stava) i to nedvosmisleno projavljuje kroz svoj tekst! A ko može da mu odgovori na, ponavljam, ovo konkretno pitanje? Naravno Jevanđelski osvrt (stav Gospoda) koji se odnosi na njegovo, paki i paki, konkretno pitanje! Taj citat je isto tako nedvosmislen i upravo Nikoli, pa i meni, daje odgovor na ovo, he he..., konkretno pitanje!

Kako si ono rekao, ček' da vidim "...lako mešaju deskriptivne i normativne iskaze". Moram to negde da pribeležim; da zvirnem i u Vujakliju. Ostarilo se; pozaboravljalo se ono iz škole - šta ćeš! Borba za egzisteniciju me malo ogrubela pa posle šesnaestog čitanja razabrah šta si napisao ..a i to nekako maglovito! Valjda ne zameraš?

[19горан80]

meni je ovo naivno razmišljanje jer po difoltu u svakom braku postoji disbalans, nema idealnog braka pa da se onda vremenom dešava poremećaj. Svaki brak od samog starta je borba za balans koji se retko dostigne i kratko traje tj. uvek postoji strana koja tiraniše i strana koja ispašta... često se uloge menjaju i tako dalje sve u tom stilu pa onda imamo brakove koji su u lošem stanju ali bez varanja i obrnuto. Pitanje je koji je čarobni sastojak braka koji ima uspone i padove a u kome nema varanja... u praksi

Разумем те и готивим због неких твојих ранијих порука али овај пут НЕ,опрости,али ја не верујем да у браку постоје 2 стране (тиранин и роб),не,не,не ...чаробни састојак,па вера (жива,делатна) у Бога и љубав,ништа више..те примере (данашњи бракови) које си навео имају и моји родитељи,родбина,пријатељи,комшије...тешко је избалансирати у браку све проблеме али није немогуће...оно је мој став,моји принципи,и држаћу се њих док год могу...превара - никад,свађа и не дај Боже насиље – никад,препирка – да,разговор – да,попуштање у ставовима – да,слобода – ох да (хоћеш да излазиш,да ме вараш,идеш са другарицама на летовање,цео дан проведеш у кревету – ма све може,све ради како мислиш да је најбоље,све по савести),ако треба ја ћу све радити,бринути се о деци,и ићи на посао и кувати и чистити и гледати сапунице...ама баш све,али нећу то радити зато што морам или због нечег другог,не,искључиво Христа ради и љубави према њој,доћи ће дан кад ће се она покајати и вратити се својој улози у браку...треба мрзети грех,а не грешника,зар не...често,на питање „шта тражиш од своје девојке/жене?“ одговарам „само да воли,прво Бога па мене,све остало је мање важно“,ово је кључ,јер ако она воли Бога,неће чинити ништа (свесно,са намером) да га ожалости,а самим тим то неће чинити ни мени,јел да...сума сумарум,опростио бих превару,не би ми било лако,био би повређен јер би сматрао то и својим грехом (неуспехом)  али верујем,уз Божију помоћ би преболео и наставили би живот даље...

[w.a.mozart]

Moguće... mada je meni taj stav stran jer smatram da odgovornost izmedju supružnika treba da postoji nevezano za to da li su oboje verujući ili ne a ako imaju i decu onda je odgovornost bar tri puta veća

[Столе]

Е брее.. Наведосте ме на питање да ли бих себи опростио прељубу.. Шта знам... можда и бих а можда и јок... ал не могу сад напамет о томе шта би било кад би било (а боље и да не буде). Ја сам опсан лик и слабо шта опраштам. И нема ту трте мрте код мене. Ту се зна. И љубав ту нема шта да тражи. И тако то ако ме разумете.

[JESSY]

ZAŠTO DA OPROSTIM? (Li Strobel)

Nije ništa posebno pohvalno ako volimo one koji takođe vole nas. Uglavnom, svako to radi. Međutim, kada neko ponudi ljubav nekoj osobi koja joj je postala neprijatelj, to je nešto zaista neobično.

Aprila 1992. godine pažnju javnosti je skrenulo jedno neobično suđenje. U sudnici se nalazila tridesettrogodišnja žrtva gnusnog zločina i dvadesetdvogodišnji čovek koji je godinu pre toga provalio u njen stan, pucao joj u grudi, seksualno je zlostavljao, a onda stavio jastuk na njenu glavu i povukao obarač još jednom. Nekim čudom ona je preživela, jer je njena podlaktica skrenula metak.

Napadač je uhvaćen i osuđen, a žrtva je pozvana da govori prilikom izricanja presude. Siguran sam da je sudija očekivao od nje da ogorčeno osudi optuženog i da zahteva najstrožiju moguću kaznu. Međutim, žrtva je bila hrišćanka, i mada je rekla da misli da bi optuženog bilo potrebno zatvoriti i kazniti, zbog zaštite društva, takođe je rekla sudiji: "Ja nisam za osvetu ili odmazdu. Osveta ne bi promenila ono šta se dogodilo, a samo bi mene otrovala. Želim da pomognem ovom čoveku. On je blago retardiran, očigledno mu je potrebna pomoć, a ja bih volela da on dobije tu pomoć da bi jednoga dana ponovo mogao da bude slobodan čovek. Ne želim da pati; ja sam patila dovoljno za oboje. Želim ono što je najbolje za njega i, uz Božiju pomoć, želim da mu oprostim."

Na ove reči, sudiji su potekle suze! Izveštavao sam kao zvanični novinar s puno sudskih procesa, ali nikada ranije nisam video da sudija plače.

Kada se pribrao, sudija je rekao: "Dirnula me je do suza priroda njenog opraštanja. Neobično je da žrtva tako užasnog nasilja ima toliko snage i ljubavi za praštanje. I mislim da ona odražava sve najbolje što postoji u ljudskoj prirodi."

Ovaj neočekivani stav žrtve zločina ukazao je sudiji i optuženom na Boga kao jedinog mogućeg pokretača ovako uzvišene dobrote. Kao što je A. M. Hanter (Hunter) rekao: "Da se vrati zlo za dobro je đavolji način; da se vrati dobro za dobro je čovečiji način; a da se vrati dobro za zlo je Božiji način."

[JESSY]

све о праштању можете прочитати и коментарисати на овој обједињеној теми.....

 

Праштање – ментално и физичко здравље

[Данче*]

Ко је заборавио тај је и опростио!

[Срђан Ранђеловић]

Ја опростих.

[JESSY]

 Snaga kojom podnosiš iskušenja jeste mera tvoje unutrašnje zrelosti. Preko nje lako možeš da poznaš na kojoj stepenici zrelosti stojiš. Ako onome koji te je uvredio ne oprastaš celog svog života, budi siguran da unutrašnji put uopšte nisi ni počeo. Ako si bio uvređen, pa si uvredu tek posle godinu dana uspio da zaboraviš, znači da stojiš na najnižoj stepenici unutrašnjeg truda. Ukoliko dalje budeš napredovao u duhovnom trudu, utoliko ćeš brže moći da opraštaš nanesene ti uvrede: posle jednog meseca, jedne nedelje ili jednog dana. (Prepodobni Nil Sorski).

[NinaD]

Šta kada ti smogneš snage i oprostiš preljubu, a preljubnik posle niza godina opet počini preljubu i u njoj istrajava, a ti spreman opet da oprostiš, ali on napusti porodicu i baš mu se fućka za tvoj oprost. Kako sad oprostoti rasturenu porodicu, odsustvo makar i tračka kajanja, potpuno nemarenje za tvoja i osećanja vaše dece. Prođe povređenost i sve to zaceli, ali kako može da bude sve u redu. Ako je sve u redu, onda ni nema greha jer sve vreme izleči i niko više nije kriv. Sad bi trebali kao biti u dobrim odnosima, ali na čiju dušu ode slomljena porodica posle skoro 30 godina zajednice i kako oprostiti nekome ko se ne kaje. On bukvalno očekuje da sve nas prođe i da se normalizujemo, po njemu. Ispada da smo mi nenormalni. Kaže tako je kod svih, par meseci haosa i onda sve dođe na svoje. Ma kako da ne. Što mi ne možemo da komuniciramo s njim jer ga ne osećamo kao svog više, jer nam je nepoznat, tuđ... jesmo li mi zbog toga loši, a prosto ne možemo. Kako sad sam sa sobom izaći na kraj.

[Mironosica]

Šta kada ti smogneš snage i oprostiš preljubu, a preljubnik posle niza godina opet počini preljubu i u njoj istrajava, a ti spreman opet da oprostiš, ali on napusti porodicu i baš mu se fućka za tvoj oprost. Kako sad oprostoti rasturenu porodicu, odsustvo makar i tračka kajanja, potpuno nemarenje za tvoja i osećanja vaše dece. Prođe povređenost i sve to zaceli, ali kako može da bude sve u redu. Ako je sve u redu, onda ni nema greha jer sve vreme izleči i niko više nije kriv. Sad bi trebali kao biti u dobrim odnosima, ali na čiju dušu ode slomljena porodica posle skoro 30 godina zajednice i kako oprostiti nekome ko se ne kaje. On bukvalno očekuje da sve nas prođe i da se normalizujemo, po njemu. Ispada da smo mi nenormalni. Kaže tako je kod svih, par meseci haosa i onda sve dođe na svoje. Ma kako da ne. Što mi ne možemo da komuniciramo s njim jer ga ne osećamo kao svog više, jer nam je nepoznat, tuđ... jesmo li mi zbog toga loši, a prosto ne možemo. Kako sad sam sa sobom izaći na kraj.

Nina

Verujem da ti je mnogo teško, ali ti ne praštas zbog drugog, da bi on prihvatio ili ne prihvatio tvoje praštanje, već zbog sebe i svoje duše praštas

[NinaD]

Nina

Verujem da ti je mnogo teško, ali ti ne praštas zbog drugog, da bi on prihvatio ili ne prihvatio tvoje praštanje, već zbog sebe i svoje duše praštas

Jasno mi je i neka mu je prosto od mene. Samo, on ne može da shvati da mi ne možemo s njim biti kao pre, teško je praviti se da je sve u redu kad nije. Ne samo za mene, već ni za decu, a oni su odrasli ljudi. On bi hteo da mi budemo deo neke njegove slike i da mu sve bude potaman, a mi se ne uklapamo. Sve je u redu, hteo je svoj život i dobio ga je, ali sad bi hteo da i mi budemo onakvi kakvi on misli da trebamo biti, a mi ne možemo. Zato kažem da ispadamo mi nenormalni.

[Mironosica]

Normalni ste

[Иван ♪♫]

Kad oprostimo, oslobodino se tereta, to je prava stvar. Ali nekad treba vreme da se preboli, da se oslobodiš negativne energije i da ideš dalje