Праштање – ментално и физичко здравље

[Дејан]

Помаже Бог

 

Да ли је довољно да се човјек искрено из срца покаје и да пости и да се моли да би му гријеси били опроштени, или је потребно и најсрамнију тачку своје душе исповједити свештенику да би Господ заиста опростио нама наша сагрешења?

Нисам исчитао тему, то ћу сад да урадим.

Драга сестро, света тајна исповести не постоји код протестаната, код нас Православних је нешто што је незаобилазно, први Хришћани су се јавно исповедали

Свакако да је одлазак на исповест круна овога што си написала, а то је кајање и пост.

Да би човек отишао да се исповеди прво мора да има кајање .

Претпостављам да си нова у вери и да се раније ниси исповедала па имаш страх и непријатност од исповести, ниси једина и ја сам све то прошао , као и многи други.

Један наш музичар је рекао да је приликом одлска на прву исповест , осећао толики притисак да је мислио да ће му ребра попуцати

[Дејан]

@, и не обраћај пажњу на Зосиму, да му твоје лице није запало за око, не би ни обратио пажњу на тебе

То ти је један тинејџер, заробљен у телу четдесетогодишњег човека

[Жика]

Šta reći na podatak da su se prvi hrišćani ispovedali javno, na sabranju tj, u današnje vreme bi to bilo u hramu - naglas

 

Ипак нису говорили своје грехе наглас, има код проф. Милошевића у књизи.

[Arsenija]

Помаже Бог Да ли је довољно да се човјек искрено из срца покаје и да пости и да се моли да би му гријеси били опроштени, или је потребно и најсрамнију тачку своје душе исповједити свештенику да би Господ заиста опростио нама наша сагрешења?

Bog ti pomogao.

Ispovest je neophodna.   ( :msn_stormy: :msn_stormy: )    +  :icon_pop:  = 

Pomoći će ti.Osnažiće te.I  nećeš grešiti više.

Ali,zašto ljudi koji to znaju nisu spremni na to ? Da li to znači da se ne kaju ispravno ili da su kukavice? Molim za objašnjenje.

I ono pitanje koje iznova postavljamo... Ko mene može da razume ? Ovaj sveštenik sigurno ne..... itd.

Na kraju zaključak bude skoro uvek isti:"Mene definitivno niko ne može da razume i samo Bog može da mi pomogne. "

[Драгана.]

@, и не обраћај пажњу на Зосиму, да му твоје лице није запало за око, не би ни обратио пажњу на тебе

То ти је један тинејџер, заробљен у телу четдесетогодишњег човека

Да се примјетити.

[Sherlock H.]

Nije bas jasno da li su se prvi hriscani javno ispovedali tako sto su pred svima izgovarali svoje grehe. http://verujem.org/pdf/nenad_milosevic_pokajanjem.pdf

[Миљан Јокић]

Nije bas jasno da li su se prvi hriscani javno ispovedali tako sto su pred svima izgovarali svoje grehe. http://verujem.org/pdf/nenad_milosevic_pokajanjem.pdf

Сећам се...

[Oglo]

Suština ispovijedanja je da se oslobodiš od veza straha koje te drže, ništa drugo. 

To se povezuje sa neprijateljem ljudi, nepomjanikom, koji nas pomoću stvari koje ne želimo da priznamo sebi ili drugima, drži u ropstvu i ne da nas bliže Bogu i nama samima. Pošto je strah od drugih ljudi nešto što se najteže odbacuje, to je ispovijest povezana sa govorenjem svojih grijehova licu od povjerenja a to je po prirodi stvari vezanih za vjeru sveštenik.

U prvim vjekovima ljudi su javno priznavali svoje grijehe jer su bili spremni da ih okaju, i da pretrpe sve što ih može snaći vezano za svoje zablude, pouzdajući se u ljubav koja pobjeđuje sve, dok se danas sve svelo kao u onom vicu:

 

Bili djavo, Nemac, Englez i Srbin. 
Djavo kaze:
-Bacite vi nesto u ovu fontanu ja cu da zaronim i ako nadjem poslacu vas u pakao a ako ne nadjem opet cu vas oziveti.
I uzme Englez baci kamen.Djavo zaroni, nadje kamen i posalje ga u pakao.Uzme Nemac baci flasu, djavo zaroni nadje i posalje ga u pakao.I na kraju uzme srbin nesto baci,djavo zaroni ,trazi, trazi, i nenadje nista.Na kraju pita Srbina:
-Jel bre, sta si ti bacio u fontanu?
A Srbin odgovara:
-Kocku secera

[JESSY]

У речима опрост и отпуст, корени прост и пуст, имају значење ослобађања од нечега што је оптерећивало, везивало. Опраштамо некоме ко нам се замерио, ко се о нас огрешио, због кога смо трпели. Опраштајући ослобађамо се од замерке која нас је мучила.
Како замерање садржи клицу потенцијалног сукоба којим би се „изравнали рачуни”, опраштање отклања ову могућност и „лечи” међуљудски однос. Опраштање „лечи” и особу зато што је ослобађа емоције која је била повезана са датом ситуацијом из прошлости. Отписујући дати „незавршени посао” из прошлости, особа налази мир и добија више менталне енергије да се бави садашњошћу и будућношћу.
Најлакше је опростити ономеко призна властиту грешку и покаже кајање. Није тешко опростити ни онима који не сматрају да су погрешили, али који показују да им је жао што смо ми због њиховог поступка имали непријатности и лоше се осећали. У оба случаја други нам показује да према нама има пријатељски однос, позивајући нас да му узвратимо пријатељским односом.
Најтеже је опростити – а некада се питамо и да ли треба – онима који према нама показују непријатељски однос било тиме што им није важно како се осећамо илитиме што су желели да се ми лоше осећамо. Непријатељство једне стране позива другу страну да узврати истом мером: да гаји замерање и да ишчекује прави тренутак за освету или казну. Опраштање у овом случају неће поправити међуљудски однос, али може донети душевни мир.
Иако то не намеравамо, повремено и ми радимо ствари које нису у реду. Некада тек накнадно схватимо да смо погрешили. Некада у унутрашњем конфликту подлегнемо искушењу. Зато и ми треба да од других тражимо да нам опросте. Да би нама неко опростио потребно је да тој особи покажемо да са њом саосећамо и да нисмо имали намеру да се она лоше осећа. Ако смо погрешили, грешку треба да признамо. Ако је настала нека штета, треба да је надокнадимо ако је то могуће.
Као што опраштамо другима и тражимо да други опросте нама, тако некада морамо и сами себи да опростимо. Било шта да смо урадили, у односу према себи не постоји неопростиво. Сваки добар човек може да донесе погрешну одлуку и да лоше поступи. Себи је најлакше опростити када схватајући да смо погрешили, из тога научимо шта више никада нећемо чинити, а шта ћемо чинити уместо тога. Само добар човек има осећање кривице јер му оно помаже да одбаци лоша понашања и да постане особа која се боље понаша.
Да бисмо опростили себи некада је потребно да тражимо опрост и од других. То нам помаже да се добро осећамо, да „завршимо посао”, чак и онда када други одбијају да нам дају опрост. Свако има право да да опрост, али и да настави да замера.

Зоран Миливојевић
 

Glogovac Monastery

[Sanja Т.]

Допуштањем да нам неко направи " рез на срцу", директно  нарушавамо свој мир.Праштањем исцељујемо рану.

Свест о томе да сам сигурно и сама нечија рана , тражи од мене да опростим...А кад је Христа ради,онда имам велико "покриће" за опроштај и лакше ми је,боље се осећам, јер знам да сам Њега ради опростила.Ту је негде одмах и утеха,сама по себи... 

[Ненад Р.]

Већина од нас је некада неког увредила , па макар и не намерно јер ми сви различито гледамо на свет и деси се да ми када због неке ствари очекујемо да се та особа не увреди ( на пример шала који други људи не мора да свате на начин како то ми сватамо ) , а она се ипак увреди и посло  свога  преиспитивања сватимо да смо претерали у шали и та особа нам опрости или не опрости .

Сама свест да смо ми некога увредили треба да нам буде још већи пострек да праштамо другима увреде .

[Џуманџи]

Zato sto zelimo dobro i sebi i drugima, a zavisimo jedni od drugih... 

[Ненад Р.]

Наравно да зависимо , јер како је другима тако је и нама.

[Драгана.]

Не могу да кажем да ли бих опростила или не, јер ме није преварио ( колико ја знам  ), али када би ме преварио, опростила бих, вјероватно, али не бих више била с њим.

[Чунга Лунга]

DA.

 

Ali ko sam ja uopste da oprastam ili ne oprastam?! Zna se cija je zapovest prekrsena i ko rece ''ne cini preljubu''. E pa Njega treba pitati da li ce oprostiti.

Kada bi se to desilo da me muz prevari, prvo bih sela i razmislila gde sam to pogresila, cime sam ja doprinela da me on prevari, sta mu nije bilo dovoljno kod mene, sta tu nedostaje... Ako me prevari, nije on sam u tome. Tu smo on, kao subjekat i ja, kao objekat. Znaci, i moja je krivica. Treba i ja da snosim kaznu toga, a ne da se gordim i odmah ga odbacim zato sto je on eto nacinio prevaru nad nasim zavetom. A ne pitam se da li sam ja njega prevarila time sto sam se mozda promenila, mozda sam bila jedno kada smo polozili zavet Bogu, a sada sam drugo nesto, nesto sto se njemu vise ne svidja.

 

Nema te stvari koju ne bih oprostila nekome mom, ako ikada bude do mene da ja nesto oprastam.

 

''Zar bi se bez opraštanja mogla majka nazvati majkom, i brat bratom, i prijatelj prijateljem, i hrišćanin hrišćaninom? Ne: opraštanje čini glavni sadržaj svih ovih nazvanja.''
(''Omilije'', Vladika Nikolaj)