Праштање – ментално и физичко здравље

[Ненад Р.]

Prastam.

Glupa sam.

Што Арсенија , зар није племенито праштати ?

 

Дешавало ми се да се на некога наљутим и када се смирим и о свему добро размислим , схватим да нисам у праву .

[Deja Vu]

Мало је компликовано. Опростим свесно, али у несвесном и даље нисам опростио. Особу коју ме повредила некако, чак и из детињства, избегавам. У присуству те особе се осећам нелагодно, укочено желео бих да није ту, да одем или да је отерам. Постоји та нека несвесна мржња  у мени коју не подносим али која је ту. Нпр. бившу чим видим која ме је емотивно уништила и која је била једина особа коју сам баш баш мрзео у свом досадашњем животу, одмах ми срце залупа, постанем нервозан, узнемирен иако сам јој свесно опростио, не мрзим је свесно, али као да имам трауму од ње. Слични случајеви су са неким особа од раније, из основне, из средње, који су ме било како повредили, чак и речима. Са таквим особама сам готово увек укочен, као да тело види опасност па се спрема за напад, одбрану или бег. За особама које први пут упознајем и које ме значе нисам такав. 

[Arsenija]

Што Арсенија , зар није племенито праштати ? Дешавало ми се да се на некога наљутим и када се смирим и о свему добро размислим , схватим да нисам у праву .

Искрено,не знам баш колико је племенито бити наиван и глуп.

Треба прастати,али бити на опрезу.

Ја праштам  аутоматски.

С друге стране,они којима праштам,мени се свете... Па то је страшно,али не...  Арсенија is not dead.

[Milica89]

Ja oprastam ali nikad ne zaboravljam, sto sebi pripisujem kao bas losu osobinu   

[Kaludjerovic Sreten]

oprastam svakome,jer svi mi pogresimo.ako ne oprostis i uz to pocnes da mrzis radja se gordost,umislis da ti nema ravna covjeka.

[Ненад Р.]

Ja oprastam ali nikad ne zaboravljam, sto sebi pripisujem kao bas losu osobinu   

Милице и ја не заборављам .

[Kaludjerovic Sreten]

Милице и ја не заборављам .

ne mozes zaboraviti jer to ostaje koliko toliko u secanju.

[Dexi]

Uvek  prastam jednostavno takav sam, mada to ljudi shvataju kao slabost.

[Milica89]

ne mozes zaboraviti jer to ostaje koliko toliko u secanju.

Jeste i to ali kazu da ako nisi zaboravio nisi u sustini ni oprostio iskreno   

[Ненад Р.]

ne mozes zaboraviti jer to ostaje koliko toliko u secanju.

Остаје у подсвести мада то је давно прошли догађај и не треба обраћати пажњу.

[Гром]

Ja oprastam ali nikad ne zaboravljam, sto sebi pripisujem kao bas losu osobinu   

Циљ праштања је да ми избегнемо да будемо судије. Јер кад судимо ми пијемо силовито пиће а силовита пића су емоције, осећања беса, гнева, љутње итд.

А кад смо бесни гневни итд ми нисмо срећни јер радост је вино које долази од љубави према ближњима. а ко воли тај не суди никоме. Сваки суд је одраз мржње према ближњима и ако не опростимо ми ћемо стално се у мислима враћати и проживљавати ова лоша осећања која су казна зато што смо се ставили у улогу судије. Заборав је место у сећањима где ми више не боравимо и сваку ствар коју оростимо ми је смештамо у заборав. Она постоји у нашем сећању али је ми више не посећујемо. Ако не опростимо лоше искуство и не сместимо га у заборав ми се никада нећемо ослободити суда и лоших осећања која он доноси. Без праштања нема заборава. И лаже себе онај ко каже да је опростио а да није заборавио. Ако имамо свест да ми сами добијамо опраштајући а да онај коме смо опростили од тога нема никакву корист, онда је јасно да праштањем смо само ми на добитку. А да би смо поново поклонили поверење некоме коме смо опростили он мора да се покаје, да ми на његовим делима видимо да он више није онај стари. Тако нас и Христос учи, ако се брат покаје и замоли за опроштај опрости му.

[nana]

 Opraštam naravno, pa šta bi drugo. 

Kad oprostim taj događaj  izgubi svu svoju negativnu snagu i posle mi uopšte i nije bitno da li ga pamtim ili ne.

 

U stvari, meni je opraštanje više jedan  proces samopreispitivanja,  u kome istražujem i razotkrivam zbog čega je to  mene  toliko povredilo/uvredilo. 

Svašta tu može da ispliva na površinu.........      

[Ненад Р.]

Опроштај нас издиже изнад оних који су нас повредили , а освета нас изједначава са њима .

[Kaludjerovic Sreten]

Jeste i to ali kazu da ako nisi zaboravio nisi u sustini ni oprostio iskreno   

mislim trenutno ne mozes zaboraviti ,treba vremena dok se zaboravi ,al posle je sve u redu

[Ненад Р.]

Покајање и праштање - две стране једне медаље не само духовног него и нашег свакодневног живота. Најидеалнија интеракција човековог бивствовања јер, нити има праштања без покајања нити покајања без праштања. Свештеник Милорад Мировић.

Слушајте предавање на :http://www.prijateljboziji.com/_Prastanje/29594.html