Праштање – ментално и физичко здравље

[Ljubičasta]

Prije ili kasnije oprostim.Mada je mene jako tesko povrijediti jer imam jako visok prag tolerancije i nisam zlopamtilo po prirodi.

Najteze prastam sebi.

[Zero]

Sad se razmišljam, možda je lakše oprostiti kad niste ostvarili odnos sa čovekom u punom smislu te reči. A tu sam negde možda i ja... Nije mi problem da oprostim, valjda mi nekad teško dođe da sagledam celog čoveka, radije vidim onu stranu koja mi je izazvala bol i patnju. Bogu hvala, za sad mogu da oprostim, a teže mi ide onaj deo da budem mudar za sledeći put...

[Ljubičasta]

Праштање – ментално и физичко здравље

Праштање је филозофија и начин живота сваког правог Христовог следбеника.

Две највеће психолошке препреке у нашем животу, које нас спречавају да доживимо искрени мир у души су осећај кривице и осећај огорчености.

Кад ви повређујете друге људе онда имате осећај кривице, (тад нам треба кајање),а кад други људи повређују вас, онда сте огорчени, озлојеђени (ту треба праштање).

Идући кроз живот, ми бивамо повређени од других људи. Бивали сте много пута повређивани у прошлости, а бићете још много пута у будућности, некад намерно, а некад ненамерно. Ако не научите како да отпустите тај осећај повређивања, који вам наносе други, он ће се све више нагомилавати у вашем животу тј. у вашем унутрашњем свету.

Разлози због којих морамо редовно опраштати другима;

1. Први разлог је што је Бог опростио нама.

Он је свакоме од нас опростио и опрашта безброј много пута. Зато и ми морамо да опраштамо другима. Ако не опраштамо другима, понашамо се као немилостиви слуга из Новозаветне приче и дочекаће нас тешка казна.

2.Други разлог је што су љутња и озлојеђеност самомучење.

Кад год носите огорченост и озлојеђеност према некоме, увек је много више болно за вас, него за особу према којој то осећате. Та особа можда чак ни не мисли више о томе. Повредили су вас у прошлости, заборавили су на то, наставили су са својим животом, а ви сте још оптерећени тим што се десило пре годину дана или пре 10 година, или можда кад сте били дете.

Ваша прошлост је у прошлости и више вас не може повредити, осим ако је се ви чврсто држите. Ако дозвољавате људима, који су вас повредили у прошлости да вас и даље повређују у садашњости, тиме што им то још памтите и враћате у своје сећање, онда чините велику глупост. Јер ништа из ваше прошлости вас више не може повредити, осим ако ви то не дозволите својом огорченошћу, а огорченост је грозно самомучење.

У Светом Писму, у књизи о Јову, пише; ”Доиста безумнога убија гнев и лудога усмрћује срдња.” (Књига о Јову 5, 2)

Кад год имате став ”Ух, што сам љута на ту особу, никад му нећу то опростити”, онда чините сулуду ствар, која највише повређује вас саме.

Извесне анализе где се тврди да, ако сте бесни на некога и нећете да отпустите из себе то осећање, онда сте физички у великој невољи.

Људи који у себи носе огорченост имају;

- двоструко веће шансе да добију мождани удар

- 3 пута веће шансе да добију срчани удар

- 3 пута већу шансу да имају операцију за уградњу бај-паса и

- 4 пута већу шансу да добију увећани холестерол

Закључак је да фактор ризика по ваше здравље није само оно што ћете јести, већ и оно што вас изнутра изједа. То је оно што вас разбољева.

У Светом Писму пише; ”Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи…..а други умире ојађене душе, који није уживао у добру.” (Јов 21, 23 – 25)

Ви нисте од Бога створени да носите љутњу и огорченост кроз живот. Ношење љутње и огорчености очито носи тешку казну за собом, а то је боравак у затвору свог болесног тела и огорченог ума.

Можда мислимо да ћемо нанети штету ономе који нас је повредио, тиме што носимо љутњу и огорчење против њега, док заправо сами испијамо отров и уништавамо себе.

Морамо научити да опраштамо, јер и нама свакодневно треба опроштај наших сагрешења од Бога.

Библија нас веома прецизно учи да не можемо примити оно што нисмо вољни да дамо.

Хоћете да вам буде опроштено? Онда морате научити да опраштате.

Црква Свете Тројице,Ротердам

[Срђан Шијакињић]

Шта са оним случајевима када неко не може да опрости другом који је учинио страшне ствари, горе од ових свакодневних? Убиства, силовања, насиља у породици... Шта онда, како очекивати од неког ко је преживео тако нешто да опрости, а како му опет не саветовати да опрости? Како тек онда када друга страна и не жели и не труди се да се искупи?

[Ljubičasta]

@Срђан

Tesko.Mada mislim da kada Gospod vidi kod "zrtve" bar iskru volje i zelje da svom dzelatu oprosti,bar toliko da bi pomogla samoj sebi i otarasila se tereta u vidu gorcine i gnjeva,onda On salje toj osobi nadljudsku snagu da se izdigne iznad te svoje boli i pogleda "odozgo"svog dzelata,metaforicki receno.

Ja sam bila u prilici prije dvije godine da sam patila od te nesposobnosti da oprostim jednoj osobi koja mi je tada dosta znacila...Zaista sam se patila,posmatrala tu osobu kroz sve dobro sto sam sa njom dozivjela,bila srecna itd,ali mi ego nije dao da otpustim.Kada sam prosle godine bila u posjeti Vasiliju Ostroskom,slava Mu i milost,ispovijedila sam se,pricestila i kuci dosla laksa za jednu tonu koju sam vukla za sobom dugo vremena.Moj slucaj svakako nije toliko ekstreman,ali jeste primjer nesposobnosti da se oprosti drugome.

[Дуња]

"Праштам, али не заборављам. И не праштам."

"Голи пиштољ", Френк Д.

:1503348ufz3z4yl5d:

[Срђан Шијакињић]

@@Ljubičasta,

 

Нажалост, знам неке добре људе који кажу да не могу и не желе да пређу преко неких озбиљних ствари. Претпостављам да ту само молитва помаже, све друго што би човек могао да им каже, све док није био у њиховој кожи, звучи неуверљиво... 

[zuti car]

Ima ljudi koji su mi mnogo zla naneli ne prestaju da mi rade o glavi. Sa druge strane ja nemam nikakvih negativnih osecanja prema njima, zapravo imam ali to nisu ni ljutnja, ni bes ni mrznja , prosto shvatam da su takvi , da ne mogu bolje i da nemaju kapaciteta da se promene . Ipak , ne bih im pruzio ruku na ulici i iskreno gade mi se jer zaista zli i pokvareni  .

[Ненад Р.]

Ima ljudi koji su mi mnogo zla naneli ne prestaju da mi rade o glavi. Sa druge strane ja nemam nikakvih negativnih osecanja prema njima, zapravo imam ali to nisu ni ljutnja, ni bes ni mrznja , prosto shvatam da su takvi , da ne mogu bolje i da nemaju kapaciteta da se promene . Ipak , ne bih im pruzio ruku na ulici i iskreno gade mi se jer zaista zli i pokvareni  .

Ако им не опростимо , спуштамо се на њихов ниво . Сигурно је веома тешко у појединим ситуацијама опростити , али је и Богу милије када успемо да опростимо велику неправду.

[Драшко]

Био сам у ситуацији да се мени опрости, једном је било баш густо, непријатно и врло драматично....позвао сам телефоном и замолио за опроштај....али сам био  прилично померен данима иако сам добио опроштај.

 

Често се увредим али је то увек од истих људи, то јест од оних који вероватно не осећају исто што и ја, и то ми је често тешко да сварим, признајем.

 

Имам теорију: што је човек незадовољнији собом, што је мање остварен то је више осетљив и више се вређа.

[pahulja]

Имам теорију: што је човек незадовољнији собом, што је мање остварен то је више осетљив и више се вређа.

Potpisujem teoriju... Prošla sam kroz tu priču sa nekim ko je zbog sopstvenog nezadovoljstva sobom i svojim životom na sve živo bio osetljiv i uvredljiv, i što sam ja bila pažljivija da ne povredim ili bilo šta slično, sve je gore bilo... Na kraju shvatiš da ne vredi, iskreno žao mi je jer su takve osobe istinski nesretne, ali je to pravo mučenje za obe osobe u bilo kakvoj vrsti odnosa 

[Dijasporka]

Oprostila drugom jesam a ne znam kako sebi da oprostim sto sam se uopste vredjala bangin

[JESSY]

                                   

 

– Ја нећу да опростим, – рекла је Она. – Ја ћу да памтим.

– Опрости, – замолио ју је Ангел. – Опрости, теби ће лакше бити.

– Ни за што на сету, – тврдоглаво је стисла усне. – Такво нешто никако није могуће опростити. Никада.

– Ти ћеш да се светиш? – узнемирено је упитао он.

– Не, ја нећу да се светим. Ја ћу бити изнад тога.

– Ти желиш сурову казну?

– Ја просто не знам, каква казна би ту била довољна.

– Сви ће кад тад да плате за своје одлуке. Рано или поздно, но сви… – тихо је казао Ангел. – То је неизбежно.

– Да, знам.

– Онда опрости! Скини са себе терет. Ти си сада далеко од оних који су те увредили.

– Не. Не могу. И нећу. Нема њима опроштаја.

– Добро, твоја ствар, – уздахнуо је Ангел. – Где си намерила да чуваш своју увреду?

– Ту и ту, додирнила се Она главе и срца.

– Молим те, буди опрезна, – замолио ју је Ангел. – Отров увреде је веома опасан. Он може да се оптерети као камен и да те одвуче ка дну, а може да породи и пламен јарости, који пали све живо.

– То је Камен Сећања и Благородна Јарост, – прекинула га је Она. – Они су на мојој страни.

И увреда се настанила тамо где је она и казала – у главу и срце.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

Она је била млада и здрава, она је стројила свој живот, у њеним жилама је текла врела крв, а плућа су ненасито удисала ваздух слободе. Она се удала, родила децу, стекла пријатеље. Понекад, наравно, она се на њих вређала, но у оглавном им је опраштала. Понекада су се срдили и свађали, тада су њој опраштали. Било је свага у животу, и она се старала да се своје увреде не присећа.

Прошло је много година, пре него је поново чула ту мрску реч «опростити».

– Муж ме је издао, с децом само препирке. Новац ме неће. Шта да радим? – упитала је она једног старијег психолога.

Он ју је пажљиво саслушао, много је детаљисао, због нечега је све време тражио је од ње да говори о детињству. Она се срдила и преводила разговор у садашње време, но он ју је поново враћао у године детињства. Њој се чинило да он лута по споредним улицаме њеног сећања, старајући се да размотри, избаци на светлост ту давну увреду. Она то није хтела, и зато се противила. Но он је свеједно видео, ситничави тај чича.

– Вама је потребно чистити се, – извео је закључак. – Ваше увреде су се разрасле. На њих су се налепиле и касније увреде, као полипи на корални гребен. Тај гребен је постао препрека на путу потока животних енергија. Ради тога су код вас и у личном животу проблеми, и с финансијама не иде. На том гребену су оштри крајеви, они рањавају вашу нежну душу. Унутар гребена су се настаниле и запетљале разне емоције, оне трују вашу крв све више јој одузимају животоспособност, и тако привлече све више нових досељеника.

– Да, и ја, такођер, тако нешто осећам, – климнула је жена. – С времена на време постајем нервозна, често и депресија дави, а понекад би свеоко себе напросто побила. У реду, треба се чистити. А како?

– Опростите ту прву, најглавнију увреду, – посаветовао је психолог. – Тада неће бити фундамента – и гребен ће се расути.

[JESSY]

– Ни за што! – ускликнула је жена. – То је праведна увреда, јер тако је све и било! Ја имам право да се увредим!

– Ви желите да будете у праву или да будете срећни? – питао је психолог. Но жена није одговарала, она је просто устала и изашла, односећи са собом свој корални гебен.

– Прошло је опет неко време. Жена је поново седела на пријему, сада већ код доктора. Доктор је разматрао снимке, листао анализе, мрштио се и жвакао усне.

– Докторе, што се ви мрштите? – није издржала.

– Имате ли рођака? – питао је доктор.

– Родитељи су ми умрли, од мужа сам се развела, имам децу, и унуке такођер. А што ће вам моји рођаци?

– Видите ли, код вас је тумор. Ево овде, – и доктор је показао на снимак главе, где се налази код ње тумор. – Судећи по анализама, тумор је злоћудни. То објашњава и ваш постојани бол у глави, и бесаницу, и брзо замарање.

А најлошије је то што се примећује да постоји велика тенденција к брзом расту. Оно се увећава, ето то је лоше.