Праштање – ментално и физичко здравље

[Aquilius Cratus]

 

Not for sablaznjive!

 

http://www.youtube.com/watch?v=8m3hHYtdegw#t=04m06s

 

Joe Pyne "If you sleep with your lion where does mrs devil sleep."

 

Lavey "She sleeps with the lion too. He's not between us. The lion is only on one side. I don't believe in separating church and state."

[w.a.mozart]

 

 

[Џуманџи]

sad ću ti citirati deda Pauna pošto klip ne mogu da nadjem...

Nije ni bitno. 

[Blaža Željko]

Sjajna tema mladiću! Delikatna i zbunjujuća za sve koji se u praksi susreću sa ovim problemom. Uz dužno poštovanje prema težini teme i odgovornosti pred izgovorenim rečima, treba odgovor pronaći tamo gde su svi odgovori: u liturgijskoj praksi i Jevanđelju. 

Šta o ovome svemu kaže Gospod? On nam naime zapoveda da praštamo sve grehe ljudima, znanima i neznanima, ali ipak pravi jedan izuzetak koji ostavlja nama da se sa njime izborimo po svojoj savesti, mogućnostima i snazi. On naime (parafrazirano) kaže da moramo oprostiti sve - "osim preljube"! Nju ne stavlja pod moranje! Evo Vam i tog stiha (Jevanđelje po Mateju 5 glava stih 32): "A ja Vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu, navodi je te čini preljubu; i koji puštenicu uzme čini preljubu".

U istom Matejevom Jevanđelju u glavi 19 stihu 9. Gospod to ponavlja: "Nego ja vama kažem: ako ko pusti ženu svoju, osim za kurvarstvo, i oženi se drugom, čini preljubu; i koji uzme puštenicu čini preljubu."

 

Mislim da je ovde Gospod prilično nedvosmislen: Sve moramo oprostiti ...osim preljube! Jedino nju možemo ali ne moramo oprostiti! Dozvolite da rezonujem po svojoj slobodi: Preljubu ne moramo oprostiti ako za to nemamo snage! Ko ima snage ...dobro je (lična primedba) ali nas Gospod u ovom slučaju oslobađa odgovornosti! Ko doživi da je prevaren - zna kako u stvari Gospoda boli naš greh! To je ontološka paralela!

 

Uzimam dalje slobodu da iz toga primetim sledeće: Zašto nas Gospod ovde odrešuje obaveze praštanja? Odgovor daju sveti oci i Jevanđelje poredeći ljudsku dušu sa nevestom a Hrista sa ženikom! Moja duša (vaša duša) jeste Hristova nevesta! Kad god (a to je neznano puta) sam činio ozbiljne grehe - varao sam Gospoda kao poslednja bludnica i fukara! Kakav li sam samo bol naneo Njemu u toj tananoj Ljubavi koju ima prema meni (i naravno svakom čoveku)! Neispričivo! 

 

Da; cela ova jevanđelska storija u ova dva stiha govori u stvari posredno, indirektno, koliko On pati zbog nas! On time ukazuje na suštinu relacija naših srca (greholjubivih) prema Njemu - razjašnjava nam prirodu naših odnosa sa Njim! Zato, saosećajući sa dubinom bola prevarene osobe, On i zna da je to teško nositi; teško je biti isti prema voljenoj ženi ili čoveku. Zna to po sebi! Ja Mu posle greha nisam isti kao i pre greha! Osetim to u duši i savesti, u udaljenosti od razuma i ljubavi... u smrzotinama srca. Ispovedi čovek sve to; sveštenik razreši ali ..kao da Mu nisam dovoljno rekao "Izvini Gospode! Oprosti Ljubavi"!

Ispovest je jedno - ali pokajanje je nešto drugo! Pokajanje su postupci kojima Mu moram pokazati da iskreno želim da ostanem sa Njim kao što je i Petar, posle odricanja od Gospoda na Veliki Četvrtak, bio uporan da ostane sa učenicima - i to je mogao tako doživotno i bez efekta da ga konačno Gospod nije tri puta pitao "Ljubiš li me Petre?" Kako samo ta pitanja bole preljubno srce; Petar je gorko zaplakao! Tada ga je Gospod ponovo pribrojao svojim učenicima! Upravo po ovom primeru jedan svetitelj veli u molitveniku: "Pokajanje je poznanje grehova svojih a skida ih milost Tvoja". Bez Njegovog sažaljivog i milostivog skidanja grehova moje poznanje istih po sebi je ništa.

Imali smo svi situacije da nas prijatelj izneveri! Nije nam nekako isti posle toga. Da li nam njegovo "izvini" nešto puno znači tada? Ne baš! Tek kad vidimo da mu je stalo do prijateljstva, kroz dela i postupke, praštamo mu srcem a to praštanje iskrenoj duši nije bezbolno. To je kao da ga pitamo tri puta: "Ljubiš li me?"  

 

Treba se ozbiljno čuvati teških grehova jer Oci uče da greh donese adske otrove mržnje i ravnodušnosti u srce pa je teško ostati uz Hrista u svim situacijama. Svakim novim grehom sve teže i teže. Čovekova duša se strukturno i "hemijski" menja. Na kraju se toliko udaljiš da te On više i ne zanima. Ali na sreću nas greholjubivih (od kojih sam prvi ja) On se ne udaljava od nas! Čeka na izvinjenje; čeka da pokažemo istrajnost da izdalje sedimo uz njegove učenike ..pa ako nas primeti - primeti! Kao što je Zakheja primetio iako je bio ovolicni!

 

Da! Ženik i nevesta! Boli Gospoda naše teško grešenje; teško nosi uvrede neverja i malodušnosti ("Rode zli i preljubotvorni, dokle ću vas trpeti") i zato nas ne pritiska obavezom praštanja preljube! Ne kaže ni "implicite" da moramo "ne oprostiti"; već samo kaže: "Nije dozvoljeno pustiti ženu osim za preljubu.." jer odmah zatim ženi uhvaćenoj u preljubi kaže: "Niko te ne osudi? Ne osuđujem te ni ja. Idi i NE GREŠI VIŠE" 

Mislim, dakle, da nam On ovime olakašva dilemu oko ove problematike i ostavlja je našoj savesti i snazi naše ljubavi. Ako možemo oprostiti - dobro je! Ako ne možemo, ..nije nam praštanje stavio pod moranje. Zna koliko smo slabi i šta već naprosto ne možemo nositi. Njegova ljubav prema nama je "luda ljubav" ili što bi neko od svetih primetio: "Bog nas voli ludom Ljubavlju i dao je svoj život za nas" ...i s toga guta naše uvrede i prašta nam; i to praštanje je naš život i naša svakodnevnica. (Ali naravno to ne znači da se treba igrati sa Njegovim strpljenjem). U svakom slučaju, nije bez smisla i razloga iz tih bezgrešnih usta izašla rečenica: "A ja Vam kažem da svaki koji pusti ženu svoju, osim za preljubu..."

[Aquilius Cratus]

@@Blaža Željko,

 

To kad bude tema "Sta je preljuba?", "Kada je nesto preljuba a kada nije?" onda cemo moci uzimati ove konkretne pasuse za razmatranje. Ali u ovom slucaju gde nije tema sta je preljuba i kada nesto jeste preljuba a kada nije ti pasusi nisu od sustinskog znacaja. Hristos u njima NIGDE ne govori sta raditi kod preljube u kom slucaju nego kada nesto jeste preljuba a kada nie. To su dva poptpuno odvojena pitanja. Ne znam zasto mnogi ljudi tako lako mesaju deksriptivne i normativne iskaze.

[Blaža Željko]

@@Blaža Željko,

 

To kad bude tema "Sta je preljuba?", "Kada je nesto preljuba a kada nije?" onda cemo moci uzimati ove konkretne pasuse za razmatranje. Ali u ovom slucaju gde nije tema sta je preljuba i kada nesto jeste preljuba a kada nije ti pasusi nisu od sustinskog znacaja. Hristos u njima NIGDE ne govori sta raditi kod preljube u kom slucaju nego kada nesto jeste preljuba a kada nie. To su dva poptpuno odvojena pitanja. Ne znam zasto mnogi ljudi tako lako mesaju deksriptivne i normativne iskaze.

Uz prilično napora razabrao sam šta si napisao i priznajem da se ne dobacujem do ovog suptilnog razlikovanja tematike! Tanak sam ja za ove filigranske vezove misli; stojim pred njima i prepun neshvatanja duboko ih respektujem! Dečko je postavio beskrajno jednostavno pitanje u naslovu teme: "Da li biste oprostili preljubu?" U nastavku ne ostavlja sumnju na šta misli i kaže: "...ali kakav bih ja to hrišćanin bio ako ne bih oprostio svojoj ženi..!?" Ne znam čitamo li isti forumaški članak? Nikola ima ozbiljnu dilemu po ovom konkretnom pitanju (velike ljubavi prema ženi i praštanja kao eshatološkog stava) i to nedvosmisleno projavljuje kroz svoj tekst! A ko može da mu odgovori na, ponavljam, ovo konkretno pitanje? Naravno Jevanđelski osvrt (stav Gospoda) koji se odnosi na njegovo, paki i paki, konkretno pitanje! Taj citat je isto tako nedvosmislen i upravo Nikoli, pa i meni, daje odgovor na ovo, he he..., konkretno pitanje!

Kako si ono rekao, ček' da vidim "...lako mešaju deskriptivne i normativne iskaze". Moram to negde da pribeležim; da zvirnem i u Vujakliju. Ostarilo se; pozaboravljalo se ono iz škole - šta ćeš! Borba za egzisteniciju me malo ogrubela pa posle šesnaestog čitanja razabrah šta si napisao ..a i to nekako maglovito! Valjda ne zameraš?

[19горан80]

meni je ovo naivno razmišljanje jer po difoltu u svakom braku postoji disbalans, nema idealnog braka pa da se onda vremenom dešava poremećaj. Svaki brak od samog starta je borba za balans koji se retko dostigne i kratko traje tj. uvek postoji strana koja tiraniše i strana koja ispašta... često se uloge menjaju i tako dalje sve u tom stilu pa onda imamo brakove koji su u lošem stanju ali bez varanja i obrnuto. Pitanje je koji je čarobni sastojak braka koji ima uspone i padove a u kome nema varanja... u praksi

Разумем те и готивим због неких твојих ранијих порука али овај пут НЕ,опрости,али ја не верујем да у браку постоје 2 стране (тиранин и роб),не,не,не ...чаробни састојак,па вера (жива,делатна) у Бога и љубав,ништа више..те примере (данашњи бракови) које си навео имају и моји родитељи,родбина,пријатељи,комшије...тешко је избалансирати у браку све проблеме али није немогуће...оно је мој став,моји принципи,и држаћу се њих док год могу...превара - никад,свађа и не дај Боже насиље – никад,препирка – да,разговор – да,попуштање у ставовима – да,слобода – ох да (хоћеш да излазиш,да ме вараш,идеш са другарицама на летовање,цео дан проведеш у кревету – ма све може,све ради како мислиш да је најбоље,све по савести),ако треба ја ћу све радити,бринути се о деци,и ићи на посао и кувати и чистити и гледати сапунице...ама баш све,али нећу то радити зато што морам или због нечег другог,не,искључиво Христа ради и љубави према њој,доћи ће дан кад ће се она покајати и вратити се својој улози у браку...треба мрзети грех,а не грешника,зар не...често,на питање „шта тражиш од своје девојке/жене?“ одговарам „само да воли,прво Бога па мене,све остало је мање важно“,ово је кључ,јер ако она воли Бога,неће чинити ништа (свесно,са намером) да га ожалости,а самим тим то неће чинити ни мени,јел да...сума сумарум,опростио бих превару,не би ми било лако,био би повређен јер би сматрао то и својим грехом (неуспехом)  али верујем,уз Божију помоћ би преболео и наставили би живот даље...

[w.a.mozart]

Moguće... mada je meni taj stav stran jer smatram da odgovornost izmedju supružnika treba da postoji nevezano za to da li su oboje verujući ili ne a ako imaju i decu onda je odgovornost bar tri puta veća

[Столе]

Е брее.. Наведосте ме на питање да ли бих себи опростио прељубу.. Шта знам... можда и бих а можда и јок... ал не могу сад напамет о томе шта би било кад би било (а боље и да не буде). Ја сам опсан лик и слабо шта опраштам. И нема ту трте мрте код мене. Ту се зна. И љубав ту нема шта да тражи. И тако то ако ме разумете.

[JESSY]

ZAŠTO DA OPROSTIM? (Li Strobel)

Nije ništa posebno pohvalno ako volimo one koji takođe vole nas. Uglavnom, svako to radi. Međutim, kada neko ponudi ljubav nekoj osobi koja joj je postala neprijatelj, to je nešto zaista neobično.

Aprila 1992. godine pažnju javnosti je skrenulo jedno neobično suđenje. U sudnici se nalazila tridesettrogodišnja žrtva gnusnog zločina i dvadesetdvogodišnji čovek koji je godinu pre toga provalio u njen stan, pucao joj u grudi, seksualno je zlostavljao, a onda stavio jastuk na njenu glavu i povukao obarač još jednom. Nekim čudom ona je preživela, jer je njena podlaktica skrenula metak.

Napadač je uhvaćen i osuđen, a žrtva je pozvana da govori prilikom izricanja presude. Siguran sam da je sudija očekivao od nje da ogorčeno osudi optuženog i da zahteva najstrožiju moguću kaznu. Međutim, žrtva je bila hrišćanka, i mada je rekla da misli da bi optuženog bilo potrebno zatvoriti i kazniti, zbog zaštite društva, takođe je rekla sudiji: "Ja nisam za osvetu ili odmazdu. Osveta ne bi promenila ono šta se dogodilo, a samo bi mene otrovala. Želim da pomognem ovom čoveku. On je blago retardiran, očigledno mu je potrebna pomoć, a ja bih volela da on dobije tu pomoć da bi jednoga dana ponovo mogao da bude slobodan čovek. Ne želim da pati; ja sam patila dovoljno za oboje. Želim ono što je najbolje za njega i, uz Božiju pomoć, želim da mu oprostim."

Na ove reči, sudiji su potekle suze! Izveštavao sam kao zvanični novinar s puno sudskih procesa, ali nikada ranije nisam video da sudija plače.

Kada se pribrao, sudija je rekao: "Dirnula me je do suza priroda njenog opraštanja. Neobično je da žrtva tako užasnog nasilja ima toliko snage i ljubavi za praštanje. I mislim da ona odražava sve najbolje što postoji u ljudskoj prirodi."

Ovaj neočekivani stav žrtve zločina ukazao je sudiji i optuženom na Boga kao jedinog mogućeg pokretača ovako uzvišene dobrote. Kao što je A. M. Hanter (Hunter) rekao: "Da se vrati zlo za dobro je đavolji način; da se vrati dobro za dobro je čovečiji način; a da se vrati dobro za zlo je Božiji način."

[JESSY]

све о праштању можете прочитати и коментарисати на овој обједињеној теми.....

 

Праштање – ментално и физичко здравље

[Данче*]

Ко је заборавио тај је и опростио!

[Срђан Ранђеловић]

Ја опростих.

[JESSY]

 Snaga kojom podnosiš iskušenja jeste mera tvoje unutrašnje zrelosti. Preko nje lako možeš da poznaš na kojoj stepenici zrelosti stojiš. Ako onome koji te je uvredio ne oprastaš celog svog života, budi siguran da unutrašnji put uopšte nisi ni počeo. Ako si bio uvređen, pa si uvredu tek posle godinu dana uspio da zaboraviš, znači da stojiš na najnižoj stepenici unutrašnjeg truda. Ukoliko dalje budeš napredovao u duhovnom trudu, utoliko ćeš brže moći da opraštaš nanesene ti uvrede: posle jednog meseca, jedne nedelje ili jednog dana. (Prepodobni Nil Sorski).

[NinaD]

Šta kada ti smogneš snage i oprostiš preljubu, a preljubnik posle niza godina opet počini preljubu i u njoj istrajava, a ti spreman opet da oprostiš, ali on napusti porodicu i baš mu se fućka za tvoj oprost. Kako sad oprostoti rasturenu porodicu, odsustvo makar i tračka kajanja, potpuno nemarenje za tvoja i osećanja vaše dece. Prođe povređenost i sve to zaceli, ali kako može da bude sve u redu. Ako je sve u redu, onda ni nema greha jer sve vreme izleči i niko više nije kriv. Sad bi trebali kao biti u dobrim odnosima, ali na čiju dušu ode slomljena porodica posle skoro 30 godina zajednice i kako oprostiti nekome ko se ne kaje. On bukvalno očekuje da sve nas prođe i da se normalizujemo, po njemu. Ispada da smo mi nenormalni. Kaže tako je kod svih, par meseci haosa i onda sve dođe na svoje. Ma kako da ne. Što mi ne možemo da komuniciramo s njim jer ga ne osećamo kao svog više, jer nam je nepoznat, tuđ... jesmo li mi zbog toga loši, a prosto ne možemo. Kako sad sam sa sobom izaći na kraj.