karadjordje Написано Август 8, 2009 Пријави Подели Написано Август 8, 2009 Ја не знам што да вас питам :cheesy2: pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Настасија Написано Август 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Август 8, 2009 Опростите што опет упадам у разговор Имам питање у вези библијских ''глава - стих''. Да појасним. Ево, на пример, сад сам, опет, бацила поглед на Јованово Oткровење ( питање не мешати са Јованом Крститељем).: Да ли нам можете рећи нешто о приказу библијских стихова, односно, читајући Свето Писмо има се осећај као да је математички рачунато писање. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Август 8, 2009 Пријави Подели Написано Август 8, 2009 Е сад ћу да поставим тумачење Откривења па нека и брат Александар погледа. pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Август 8, 2009 Пријави Подели Написано Август 8, 2009 Ево ти овдје и имаш по главама тумачење: http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,1280.msg18542/topicseen.html#msg18542 pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Настасија Написано Август 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Август 8, 2009 ??? ?? ????? ? ???? ?? ??????? ????????: http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,1280.msg18542/topicseen.html#msg18542 :cheesy2: ????? ?????????, ??? ???? ?????? ?? ?? ?????? ?? ???????? ????????? ?????????. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Август 8, 2009 Пријави Подели Написано Август 8, 2009 Па добро,користиће :cheesy2: Јеси ли читала књигу од Ивана Панина ``Математика и Библија``? pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Настасија Написано Август 8, 2009 Гости Пријави Подели Написано Август 8, 2009 Наравно да користиће, хвала. Не, нисам читала, али могу ако препоручујеш. Лака вам ноћ. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Август 8, 2009 Пријави Подели Написано Август 8, 2009 Можда ти ова књига помогне у разумијевању :cheesy2: pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Превашодивоје Написано Август 9, 2009 Пријави Подели Написано Август 9, 2009 izvinjavam se što upadam,samo bih ponovio ono što je rekao dostojevski-savršen ateista je na korak od savršenog vernika,jer on ve? ima energiju i veru,samo treba da je preusmeri dok mlaki,tj ravnodušni su najgori jer ih ništa ne doti?e..... ????? ?? ?? ?? ???????? ????? ???? ??????? ??? ?? ??? ??????? ??????, ??. ?? ?? ?? ???? ?????? ???? ????? ? ????? ?? ??????? ???? ??????? ????? ???????? ? ???? ?? ???? ? ???????. ??? ?? ?? ?????? ?????? ???????????? ???????. ????, ???? ??????? ??? ?? ?????? "? ?? ?? ?????? ??? ????!" ?????? ?? ?? ?????? ??? ?? ?? ?????? ??????? ???? ?????? ??? ???? ?? ?????? ???????. ???, ????????????? ?? ??? ???? ???????????, ??? ?? ?? ???? ???????? ???????. ??????? ????? ? ????????? ?? ??? ???? ?????? ? ???? ????????? ??? ?????. Али где је опасност, расте и спасоносно. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 9, 2009 Пријави Подели Написано Август 9, 2009 Што се тиче библијских стихова одговор је следећи:Ни Стари ни Нови Завет, мислим на изворне списе, нису бписани у облику какве данас имамо (главе и стихови). Стари Звет је, ради лакшег сналажења у тексту у боголсужбеној употреби, врло рано подељен у мање и веће одељке. Професор Старог Завета Др Драган Милин о томе пише следеће: "У Петокњижју се ти одељци називају параше. Параше које почињу новим редом називају се петуха (отворене), а које почињу унутар реда називају се сетума (затворене)...Пророчке књиге биле су подељене на одељке који се називају хафтаре (отпуштање), јер су се ти одељци читали на крају суботњег богослужења у синагогама, пред оспуштање народа.....Данашња подела на главе потиче из латинског рукописа Вулгате од париског професора, а касније кентерберијског бискупа Стефана Лангтона 1206 године. Словима је означио стихове кардинал Хуго од светог Кара (+1263.). Та подела је прихваћена и у јеврејском рукопису Р. Шеломо бен Исмаила из 1330 године. У штампаним издањима деобу на главе први пут налазимо у првој абинској Библији у штампарији Даниела Бомберга у Внецеији 1516/1517. године. Данашњу деобу на главе и стихове означену бројевима спроводи Сантес Пагнинус 1528. године за Стари Завет, а париски штампар Роберт Стефан 1551-1555. г. за Нови Звет у латинском тексту. Та подела је први пут унесена у јеврејском тексту у Антверпенској полиглоти 1569-72 године." Наведени писац, "Увод у Стари Звет" стр. 47-48. Што се тиче метрике у јеврејском оригиналу Библије (ми то називамо Стари Завет) она сигурно постоји. Код старих Семита бројеви су играли веома важну улогу. Тако, у 1. глави Књиге постања све је у знаку броја седам. Први стих има седам речи, други стих има четрнаест речи (7x2). Формула „И виде Бог да је добро“ понавља се седам пута. Реч Бог (Елохим) се појављује 35 пута (7x5). Речи небо, свод и земља помињу се 21 пут (7x3). У епилогу три пута долази формула „седми дан“ у три реченице и свака од тих реченица има по седам речи. Ово су докази који нас наводе на закључак да писац књиге није имао никакву научну амбицију да покаже како је створен свет. Он има јаку теолошку амбицију, која је уобличена у један литургијски текст. Текст је укомпонован тако да оправдава празновање Сабата као дана одмора. Што се тиче поделе текста у Новом Завету треба истаћи јиш следеће: Оригинални новозаветни рукописи (автографи) не постоје, изгубљени су. Постоје сам стари преписи текста, тзв. кодекси. Најстарији и најважнији кодекси су следећи: Синајски кодекс (4. век), Александријски кодекс (5. век), Кодекс Јефреме Сиријског (5. век), Ватикански кодекс (4. век) и други. У тим рукописима не налазимо поделу текста на поглава и стихове какава је данас. Подела текста на целине постоји само у Ватиканском и у Александријском кодексу, који има и наслове перикопа (зачала) на почетку сваког Јеванђеља. Поделу текста, ради лакше употребе вршили су још рани оци Цркве. Тако нпр. Андреј Кесаријски је поделио Откривење на 24 беседе (на основу цитата Отк 4, 4), а свака бесед је подељена на 3 поглавља (тело-душа-дух, позната отачка трихотомија). Остале поделе књига Новог Завета на перикопе (или зачала) приписују се Амонију Александрисјком (3. век) и ђакону Ефталију (5. или 7. век). Јевсевије Кесарисјки поделио је сва четири Јеванђеља на целине и распоредио их на 10 таблица (канона). На колумне, које са дрђе једну целовиту мисао, поделио је текст Ориген у својој Хексапли, итд. Данашњи изглед Новог Завета сам горе објаснио. Што се тиче метрике у Новом Завету, није ми познато да она постоји, као у појединим деловима Старог Завета. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 9, 2009 Пријави Подели Написано Август 9, 2009 "Студен и врућ": Господ не каже ко ће овде бити спашен а ко не. Он критикује људску равнодушност и неодређеност - наш народ би за такве рекао: нит ведри нит облачи. То су најгори људи који не знају шта хоће, нити је другима лако да се према њима одреде. То су људи без јасног става, који би радо седели на две столице. То је, међутим, немогуће. И сам Господ каже да је немогуће служити Богу и ђаволу. Неће "студени", односно атеисти и остали који упорно и хладно одбацују једнога Бога, бити спасени, будите уверени у то. Спасен ће бити онај ко призна Христа за Бога и ко се са Њим буде изједначио. Шта значи изједначити се са Христом? То значи крстити се и постати део, уд Тела Христовог, односно Цркве Његове. Бог Отац творевину искључиво гледа и познаје кроз Свог Сина. зато онај који буде ван Сина, за кога не буде важило оно што апостол Павле каже да ће Бог бити све и у свему, тај ће чути оне страшне речи из Књиге Откривења: "Идите од мене проклети, не познајем вас." Дакле, трудите се да постанете "врући" што пре. Трудите се да своје срце загрејете љубављу и вером у Христа Бога. Трудите се да ту врелину срца покажете подвигом и делима достојним сина Божијег (а на синовство сте позвани) - и бићете прибрани царском свештенству. Циљ нашег живота јесте задобијање Духа Светога - обожење. Дакле, циљ је да Бог буде све и у свему, па и у сваком од нас. Тако ће нас Отац небески познати као своје синове. То значи вечни живот. Александрида је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Август 9, 2009 Пријави Подели Написано Август 9, 2009 ??? ?? ???? ??????? ? ????? ??????, ???? ?? ??????? ?? ??? ???????, ??? ? ????????? ???????? ?????? ??????. ??,???????,?? ??? ??????? ????? ????? ?????? ``?????????? ? ???????`` ???? ???????? ??????????? ??????? ????? ??????? ? ?????????? ?????? ?? 66 ?????. ??????:???? ??????? ??? ?? ?????? ? ???????? ?? 7 ? ????? 17 ??????? ?????????? ?? ?????? ???? ?????? ????.?? ???? ???? ??? ?? ?????? ???????,????????,????????????,??????????,???? ?????? ???? ?????? ?? ?????????????,?? ???????????,???? ?????,???? ?????,???? ?????? ???? ???? ?????????......? ?? ???? ?? ????? ???? ??????. pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Август 9, 2009 Пријави Подели Написано Август 9, 2009 И да постоји тако нешто, то нису ствари које требају да нам заокупљају неку посебну пажњу. Јеванђеље треба читати и свој живот управљати са живим речима ове живе Књиге. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Август 9, 2009 Пријави Подели Написано Август 9, 2009 Да,наравно.Ја сам увијек такве ствари сматрао врло периферним. pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Настасија Написано Август 9, 2009 Гости Пријави Подели Написано Август 9, 2009 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука