Смисао патње..."Свјакоје дајаније Божије благо"...Колико вера и Литургија, побеђују проблем бола и смрти?

[marija]

njihova mera, mozda je to njihov nacin, ne znam, ali moj nije i meni je dalek kao kina 0110_hahaha

A to tek o ljubavi, ma divno je voleti kineze, samo oni su daleko, aj voli konkretnog coveka, sa svim manama, e tu vec zamuckuju...

0110_hahaha

lako ej voleti druge ljude, umetnost ej voleti one  sa kojma se svakodnevno vi?aš, s kojima živiš

Ovo je About koji je godinama stajao na mom blogu 1405_love

[after_silence]

0110_hahaha

kazem ti ja, slobodno pricaj i u "moje ime", razumemo se  0110_hahaha

[Искушеник]

http://img683.imageshack.us/i/att00107.jpg/

[Искушеник]

Pouka :

Svako od nas nosi svoj krst .

On nije lagan, ali upravo skrojen po našoj meri.

Zato ne tražite lakši teret već  prihvatite i nosite svoj  krst, nikada ne znate kad vam može zatrebati upravo takav kakav je.

[pokajnik83]

[Зорица екс Милева]

Баш поучно! Хвала Искушениче што си ово подијелио с нама  .

[Искушеник]

Баш поучно! Хвала Искушениче што си ово подијелио с нама  .

Богу хвала!  stadaradim

[Драган Јашић]

stadaradim

[Jadranka1]

Dobar!

[bilja]

0409_feel :smiley:

[Никола Ђоловић]

Колико теологија, тиме и Литургија, побеђују проблем бола и смрти?

[Guest ага пије млеко]

Теологија, бар мени, је много помогла св својим приступом сагледавања живота,света, смисла, себе...

Научила ме је да се бавим и созерцавам о метафизичким и онтолошким стварима.

Метафизичке ствари су управо оне које се баве  Богом - ђаволом; анђелима - демонима; Небом (Царством Божијим) - палком, Судњим даном...дакле свим оним што се налази "са оне (друге) стране природе" - то и значи "метафизика" на грчком.

Онтологија се бави питањима вечног постојања. Дакле, шта је то, или боље је рећи КО је то, што може да биде вечан. Зашто је вечан и које су онтолошке претпоставке за ту вечност. Да ли смо ми вечни (бесмртни), ако нисмо - на које начин остварујемо ту бесмртност...? Да ли постоје  "обавезе" да би били вечни.....итд,итр.

Литургија као извор теологије и извор наше вере управо својим бићем, стриктуром  и својом иконом Царства Божијег пројављује одговор на сва претходна питања. Св. Литургија јесте оприсутњење вечности, вечног Бога, вечног и непролазног времена (Есхатона).... kolo2

[JESSY]

Веома, веома...осетила сам и осећам на свом личном искуству...да нема   не смем ни да помислим шта би било... 8084.gif

Веома ми је болно да на ту тему више пишем... :0104cheesy:

[Лазар Нешић]

Хришћанска вера живи од Крста, не од теологије и њених спекулација - Мартин Хајдегер

Тај је Крст не само симбол вечног живота, већ пре свега симбол напуштености, распетости, патње и страха узрокованог непоседовањем сигурног знања.

Крст је искуство властите коначности и временитости, бачености у ону унутарсветскост која не пружа никакву другу извесност осим саме неизвесне егзистенције као битка - при - смрти.

Тек на темељу тог искуства властитог битка - при - смрти постаје могуће и нешто попут искуства "Светог" и "Бога", никако на разини теологије као науке.

То мишљење није пак устројено онто - теолошки, него ниче управо из оног примордијалног искуства хришћанске религиозности, у којој библијска повест добија значење егзистенцијалне повести.

Деструкција онто - теолошког поимања хришћанског искуства састојала би се утолико управо у њеном усидривању у хоризонту фактичког искуства вере, у којем свака категорија унапред промашује ствар и занемарује изворни смисао вере.

Јер само тако живот може доћи до експликације свог смисла и избећи свођење под категорије моралне, фундаменталне, егзегетске или било које друге специјалне теологије која у том животу види једино те категорије, али не и сам живот!

Martin Heidegger, Phanomenologie des religiosen Lebens

[Лазар Нешић]

Хришћанска вера живи од Крста, не од теологије и њених спекулација - Мартин Хајдегер

Тај је Крст не само симбол вечног живота, већ пре свега симбол напуштености, распетости, патње и страха узрокованог непоседовањем сигурног знања.

Крст је искуство властите коначности и временитости, бачености у ону унутарсветскост која не пружа никакву другу извесност осим саме неизвесне егзистенције као битка - при - смрти.

Тек на темељу тог искуства властитог битка - при - смрти постаје могуће и нешто попут искуства "Светог" и "Бога", никако на разини теологије као науке.

То мишљење није пак устројено онто - теолошки, него ниче управо из оног примордијалног искуства хришћанске религиозности, у којој библијска повест добија значење егзистенцијалне повести.

Деструкција онто - теолошког поимања хришћанског искуства састојала би се утолико управо у њеном усидривању у хоризонту фактичког искуства вере, у којем свака категорија унапред промашује ствар и занемарује изворни смисао вере.

Јер само тако живот може доћи до експликације свог смисла и избећи свођење под категорије моралне, фундаменталне, егзегетске или било које друге специјалне теологије која у том животу види једино те категорије, али не и сам живот!

Martin Heidegger, Phanomenologie des religiosen Lebens

Бајдвеј, велики сам противник "метафизичке теологије", као и саме "метафизике" ... залажем се за њено "превазилажење", јер је аутентичном хришћанском искуству Живог Бога створила безброј проблема, а самог Бога - Свету Тројицу учинила "највишим Бићем",тј. ипак само "једним од бића", тј. вратила на античко поимање "божанства" као некакве метафизичко - каузалне и слепе стихије, "првог покретача", итд ... што би рекао Молтман, метафизика је Живог Бога Библије и Цркве учинила једним "равнодушним Богом".

Теологија помаже 0%, а Литургија је нешто сасвим друго ... она је  :0104cheesy: