Како видимо нашу литургијску заједницу

[Vesna V. Lalovic]

biti sa nekim u zajednici... moze li se i misleno... ili je samo neophodno fizicko prisustvo... pa taman to fizicko prisustvo bilo ''lazno''.... a vrlo cesto i ''obavezno''... ili ''tako se valja''... prst ka dole... 

[JESSY]

Jessy mislim da tu nema uputstva tipa : uradi to i to i imaćeš liturgijski duh i radost u sebi posle liturgije.Taj oblagodaćeni način bitisanja postaje i daje se po mjeri našeg čistog srca i pokajanja,našeg odnosa sa bližnjim,držanja zapovjesti gospodnjih i prije svega našeg odnosa tj. opštenja sa Ličnošću u kojoj sve po slobodi.Ne možeš sad da se opterećuješ tim načinom nekog razmišljanja kako da zadržim taj duh i radost,jer on proishodi iz našeg iskustva i kao takav treba da se projavi kao sloboda našeg novog načina postojanja,znači nema recepta.Jedna od rekao bih prirodnih svojstava tog oblagodaćenog duha čiji smo mi pričasnici prije svega u Liturgiji jeste neposrednost naših odnosa koji iznosimo iz Liturgije i prostiremo na tvorevinu ne našom zaslugom nego milošću Božijom.Tako da kad vidimo nekog čovjeka za koga kažemo da ima radost i blagodat,onda to kažemo zato što je on počeo da saživljava novi način postajanja,na koji smo pozvani - "ne od ovog sveta".

Потпуно си у праву 0110_hahaha слажем се... 0110_hahaha

[Guest - . . .-]

Ево још једна литургијска и верујем веома битна тема.

Како ви видите Вашу Литургијску заједницу? Да ли сте се нашли у њој? Да ли мислите да је на добром путу?

Ево, за почетак бих описао моју цркву, литургијску заједницу.

Нема нас много. Редовно у Цркву долазе нас 10-15. Рачунам и моју супругу и дете и мене. Мислим да је то за једну сеоску парохију то солидно. Наравно, лагао бих када бих рекао да сам задовољан. Нисам док ни последњи парохијанин не приђе Чаши. Но, оно што је код нас добро јесте да они који редовно долазе, редовно се и причешћују. Углавном сви певају (Моја Драгана води певницу а сви помажу) и заиста је све природно и спонтано. Верујем да су ту спонтаност доживели сви који су били код нас.

Кажем, много има да се ради, много да се говори. Мислим да људи осете то када говорим од себе и када говорим од Духа.

Ето, отворих тему, волео бих да поразговарамо и одморимо од неких дневнополитичких тема.

[RYLAH]

Код нас велика епархија, храм Св. Саве на Аеродрому. Има свега. А не ради се довољно са народом (а има простора) и има стварно много оних који лутају и држе неку "тврду" или "правоверну" струју. А греота, све су то добри људи, ал се некако о тим стварима не прича довољно, као да не постоје. Разумем да треба да се беседи о јеванђелским стварима које су се читале тог дана, али ваљда је на првом месту да заједница буде хомогена.

Да не мрачим ја, добри су нам свештеници, слава Богу на њима, ал само ето то што некако избегавају да причају о тим стварима, и препуштају верни народ разним Интернет авантуристима правоверцима.

[Драшко]

У парохијску Цркву идем од скоро, рецимо годину дана. Црква је скоро и саграђена. Мало ми је било можда неудобно у почетку што је све ново, и није велика Црква, али сад ми се јако свиђа и лепо ми је.

Нема пуно свештеника, два су углавном који служе , има један старији који често исповеда (диван исповедник, тако можеш све да кажеш, видиш да је спреман да саслуша)

Људи који долазе су јако топли, тако их доживљавам, понеког познајем, долази и кошаркаш Дејан Томашевић

Осећа се нека топлина

[JESSY]

код нас на литургијама има доста света...мада се црква напуни тек после половине литургије...и то је нешто што ми смета...што људи масовно касне и понашају се као да су стигли на време....искрено, више волим кад има мање света, јер је тада све јаче и много боље се осећам...иначе , ја лично учествујем у литургији колико год могу, певам, гласно изговарам молитве, тако се боље концентришем...

најважније је да људи долазе, а онда ће се временом ваљда и научити како треба да се понашају... :smile:

[Guest - . . .-]

Код нас велика епархија, храм Св. Саве на Аеродрому. Има свега. А не ради се довољно са народом (а има простора) и има стварно много оних који лутају и држе неку "тврду" или "правоверну" струју. А греота, све су то добри људи, ал се некако о тим стварима не прича довољно, као да не постоје. Разумем да треба да се беседи о јеванђелским стварима које су се читале тог дана, али ваљда је на првом месту да заједница буде хомогена.

Да не мрачим ја, добри су нам свештеници, слава Богу на њима, ал само ето то што некако избегавају да причају о тим стварима, и препуштају верни народ разним Интернет авантуристима правоверцима.

Познајем све свештенике из твоје парохијске Цркве и велики respect за њих!

Мени је, на неки начин, олакшана мисија на мојој парохији јер пре није ни постојала литургијска заједница. Зато ја немам проблема да онима који редовно долазе појасним прави смисао Литургије. Но, знам да у великим градовима где има и оваквих и онаквих није то баш тако. У суштини, довољно је да у једној цркви где има на пример 5 свештеника један буде онај који ће да храни сујету људима који устају против Епископа, Литургије итд... ( у смислу да не треба то да се претерује у причешћивању) и да настане хаос и раздор. Има таквих примера много...

[RYLAH]

Има одређени број људи још од раније који верујем да долазе у Храм само због тога што немају могућности да иду у неки од манастира који служе "по старом". И онда дођу и шкоде и себи и другима: Причају како се све истумбало, како се више не зна ни ред ни ништа, како се не служи "по старом", причају о канонима и сличним стварима... Е, сад, кад ти са имало неког знања о тим стварима кренеш да причаш са њима, сви око вас сконтају причу како треба, јер виде, али то опет није мој посао. А што се свега осталог тиче, супер су.

ПОЈАШЊЕЊЕ: Није мој посао не због тога што мислим да нисам члан заједнице, него зато што су они образовани за такве разговоре и одрадили би посао далеко боље, посебно са крстом у руци.

[Александрида]

Moja Liturgijska zajednica hm... pa ovako, nejkraće rečeno: mala ali odabrana ekipa. Vrlo funkcionalna, visprena, nema mnogo priče, ali zato ima dosta rada i najbitnije, svi prilaze Čaši

[Јадранка-Дервента]

Код нас дивна црква,новосграђена,није још у потпуности готова,4 свештеника,не зна се који је од којег пријатнији и гостољубљивији.Народа,хвала Богу,све више и више,а тако и причесника.Литургија суботом и недељом а сваки дан јутрење и вечерње,петком акатист Пресветој Богородици.На литургији недељом пјева црквени хор,основан прије 3 године,а са радом је доста успјешна Светосавка Омладинска Заједница која често уприличи неко поклоничко путовање,промоције младих писаца,итд.Баш недавно,на Видовдан у гостима нам је био и Асим Сарван и промоција DVD-а Молитва на језеру.Све у свему,напредујемо у односу на прије коју годину.

Хвала на доброј теми. slavabogu

[Guest - . . .-]

Има одређени број људи још од раније који верујем да долазе у Храм само због тога што немају могућности да иду у неки од манастира који служе "по старом". И онда дођу и шкоде и себи и другима: Причају како се све истумбало, како се више не зна ни ред ни ништа, како се не служи "по старом", причају о канонима и сличним стварима... Е, сад, кад ти са имало неког знања о тим стварима кренеш да причаш са њима, сви око вас сконтају причу како треба, јер виде, али то опет није мој посао. А што се свега осталог тиче, супер су.

Можда је добро да се организују предавања, да се о томе разговара. Ако некоме није јасно, потребно је да му се појасни, наравно ако је добронамеран.

Кажем, ја немам тих проблема и никада их нисам имао. Имам других проблема, наравно... моја црква је доста удаљена од села, па људи не могу да дођу јер су углавном старачка домаћинства. Зато је тешко да дође неки велики број људи изузев пар великих празника. Овако нас има колико нас има, али се редовно служи и редовно причешћује.

[antics]

Па сад, када бих морао нешто прво да издвојим, онда би то био наш хор. Не мислим на нас богослове, што певамо блажена, тропаре и кондаке. Мислим на двадесеторо дивних људи, различитих људи, мушкараца, жена, деце - које све уједињује љубав ка Богу, ка благољепију и музици. И опет - не хвалим се, јер у том хору не певам ја, али се дичим, да тај наш хор, хор храма светог великомученика Георгија у Ћуприји зову на све стране ове наше малене земље, да су они - ти наши аматери - певали уз Дивну Љубојевић и друге истакнуте уметнике, и да не презају да по цичи зими престоје цело божићно јутрење и певају, певају, певају.

А у Цркви нас редовно недељом има... до тридесетак - свештеници, хористи и богослови не улазе у тај број. Изоставићу неког, па ће ми бити криво... Ту су чика Бошко, па чика Раде, па деда Мирослав, па има и млађих доста који редовно долазе.. Ову тројицу памтим, јер никада не мењају место, а и ван Цркве познајем људе и драги су ми.

Имамо пет свештеника, од тога два протонамесника, једног протојереја ставрофора - који је и старешина Храма. Имамо дивне људе и госпође које кувају најбољу кафу на свету после литургије. Имамо смех, имамо понекад и сузе, кад нас неко напусти, као недавно престављени чика Жарко - Бог да га прости... Има свега. И - што је најважније - Христос је међу нама. И ако некада будем морао да одем из овог града, најжалије ће ми бити што више нећу бити део ове заједнице.

[Guest - . . .-]

Код нас дивна црква,новосграђена,није још у потпуности готова,4 свештеника,не зна се који је од којег пријатнији и гостољубљивији.Народа,хвала Богу,све више и више,а тако и причесника.Литургија суботом и недељом а сваки дан јутрење и вечерње,петком акатист Пресветој Богородици.На литургији недељом пјева црквени хор,основан прије 3 године,а са радом је доста успјешна Светосавка Омладинска Заједница која често уприличи неко поклоничко путовање,промоције младих писаца,итд.Баш недавно,на Видовдан у гостима нам је био и Асим Сарван и промоција DVD-а Молитва на језеру.Све у свему,напредујемо у односу на прије коју годину.

Хвала на доброј теми. slavabogu

Да, Дервента је одавно по добру позната, баш се радујем када ово чујем. Поздравите Ваше свештенике, нека дођу мало на ЖРУ да поделе са нама по које искуство.

[antics]

И благодарим миломе Богу - код нас никаквих подела није било, ни што се тиче старотараца (имају они у близини своја сабиралишта), а још мање артемита. Ми имамо своје животе, своје животне проблеме које остављамо пред вратима Храма, да нас сачекају кад изађемо. Немамо времена за поделе, дангубу и измишљене проблеме. Служи се са отвореним дверима. Пева се, моли се, звони се, радује се, Господ се прославља.

[Макрина]

Ми,Хвала Богу,тек сад подолазимо,значи после тринаест година

Они који нису могли да се уклопе,отишли су у друге Храмове,било је и искушења,типа-људи који воле да после Литургије оговарају и осуђују Владике и свештенство и да се баве црквеном политиком,али такви су отишли јер нису могли да се уклопе са нама,тако да иде на боље,сада.

Литургијски нисмо зрели још увек али битно је и чиним и се да је тако,на Литургији смо сви у заједници са свим својим манама и врлинама и особеностима.