Три јерменска споменика или прича о пожртвованости наших пилота

[Милан Ракић]

Тужно је што када би питао Новосађане шта представља тај споменик који је у сред центра њиховог града, гарантујем да 95% не би имало појма.

Па знају вероватно стари Новосађани да је ту била јерменска црква некада... Док није решило да прави негдашњи булевар "највећем сину наших народа и народности"...

 

 

[Милан Ракић]

Подсећање....

 

 

Наиме, на седму годишњицу трагедије, 12. децембра 1995. године, уз присуство војних и државних званичника обе државе, Католикоса Јерменске апостолске цркве, те породица настрадалих, откривен је овај споменик, који има практично три целине, где прва од постамента симболизује сам земљотрес, оне раширене руке на средини споменика симболизују молбу за помоћ коју је народ Јерменије упутио свету и на крају аутентични остатак крила дугачак седам метара са јасном симболиком на седморицу настрадалих ваздухопловаца. Са леве стране споменика се налази хачкар на којем су представљене јерменска и српска мајка које тугују за својом децом, а са десне стране пак један уобичајени хачкар. Испред споменика се налази спомен-плоча исписана на јерменском, руском и енглеском језику, која и "објашњава" намену споменика. На постаменту се налази и седам мермерних таблица са именима чланова посаде...

 

 

 

Чланови породица настрадалих летача су били позвани на освештавање споменика 1995. године, а све је то камером забележила екипа ВФЦ „Застава филма“, предвођена аутором Радољубом Матовићем, сниматељима Милорадом Зубовићем и Мирком Лукановићем, те монтажерком Душанком Јаковљевић…

 

 

Документарни филм „Јереван-суза и цвет на сломљеном крилу“, приказан је у оквиру емисије „Дозоволите…“, 17. децембра 1995. године…

[Милан Ракић]

Тужно подсећање. 28 година...

[Милан Ракић]

 

[Драшко]

On 12.12.2016. at 14:56, Милан Ракић рече

Тужно подсећање. 28 година...

Mislim da je otac jedne devojcice iz nase skole tamo poginuo

Secam se tog dogadjaja