Свети Владика Николај Охридски и Жички

[Ђорђе Р]

Ако је тумачење владике у контексту времена, и ако ондашњи страни посетиоци нису исти као данашњи, зашто је ова тема уопште покренута, који је смисао дискутовати на ову тему данас?

 

Као и онда, а данас и много више "очекујемо спасоносну корист од страних посетилаца." Имамо пароле "ЕУ нема алтернативу". И гледамо као да ће нам улазак у ЕУ донети спас. Наивно се представља читава та прича, гледа се некакав циљ, а заборавља цена која треба да се плати. Ти западњаци се представљају као некакве наивчине, од којих ћемо ми да узимамо бесплатно новце, да користимо њихове фондове. Тада је тај човек веровао да само изградњом пута, има да навале страни туристи, и нама ће да крене бољи живот. Данас: само да уђемо у ЕУ, има да процветамо, да боље живимо него у Немачкој. Тако нам се представља, човеку се даје лажна нада, лажни снови.

 

Да ли то значи да сам против ЕУ. Не значи. Значи само да сам против уласка у овакву ЕУ, на овакав начин, на коленима. Што каже владика Атанасије, у коју Европу? Као што има добрих и лоших екуменизама, тако исто има и добре и лоше глобализације. Али нема веза, знам да ме морате стрпати у неки табор, као и владику Николаја, генија, људи морају стрпати у неки шаблон и ограничити својим визијама и оквирима.

[Justin Waters]

Драги, толико си се расписао око ничега. Још сам се оградио у мом посту да ову изјаву В.Николаја не треба схватити да је подржавао нацизам већ само као промашај у политичком мишљењу да Хитлер храбро води њемачки народ којег је ујединио као св.Сава Србе. Ништа више од тога нисам рекао, али већ је нормално да се не чита шта други пишу.

[ego]

Прошло је време, и поред изграђених путева и хотела не хрли се на Дурмитор, дакле Свети владика је добро проценио бизнис план. Сва остала прича се своди на ШББКББ, на оно што је можда могло да се деси, али ето (још) није.

[Putnik Namernik]

 Nije tebi bas najjasniji nacin funkcionisanja i tok komunikacije na internet forumima. Ako dodjes na neki forum koji je aktivan vec 3.5 godine i zelis da se ukljucis u diskusiju o nekoj oblasti/podoblasti onda prvo treba da vidis da iscitas sto vise o tome sta je napisano, zakljuceno apsolvirano. Niko od forumasa koji su dugo aktivni ovde nije duzan da sve sto je vec zakljucio, argumentovao na drugim temama iznosi jednako detaljno kao u tim prvim postovima. Evo kad si video  to sto je Justinijan napisao o vladici Nikolaju zasto nisi malo pretrazio forum da vidis sta je pisano na tu temu. Ne mozes tek tako upasti sa neba pa u rebra i zahtevati da samo zbog tebe pisemo iznova i iznova sve.

 

 Jedna od kritika tekstova vladike Nilokolaja. To sto je neko veoma obrazovan pa jos i svetitelj ne znaci da nije pisao besmilice iz ovih ili onih razloga.

https://www.pouke.org/forum/topic/18640-залагање-за-креационизам-је-антипатриотско/?p=625115

 

Nadmenost nije vrlina.  Ona vodi do iskljucivosti.  Niti mi je prvi niti poslednji put da pisem na nekom forumu.  Od brata Justinijana je zatrazeno da postavi svoje misljenje u kontekstu ove teme -  turizma - (a ne neke druge ili trece ili uopste o politicko-drustvenim pogledima vladike Nikolaja) a naravno ne da ovde postavi prepisku celog foruma i on je to ucinio...da li uspeno ili ne (da li se ja slagao sa time ili ne) to je vec druga prica.  Bespotrebno od misa pravis slona.  Svaka tema (a time i teza, pretpostavka, misljenje...) treba da prodje test vremena.  Dakle ona se ne diskutuje samo jedanput nego iznova (iz raznih aspekata, detaljnije ili generalno gledajuci dokle god je ona aktuelna i ima smisla o njoj govoriti i/li pisati.

[Grizzly Adams]

Прошло је време, и поред изграђених путева и хотела не хрли се на Дурмитор, дакле Свети владика је добро проценио бизнис план. Сва остала прича се своди на ШББКББ, на оно што је можда могло да се деси, али ето (још) није.

 

Као што рекох - небитно је да ли је он добро проценио бизнис. Проблем су аргументи који нису економски него неки други.

[ego]

Па кад се процењује бизнис кључно је да се добро процени, сад свако има своје методе: искуствене, логичне, интуитивне, комбиноване... Како иде: Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats - снаге, слабости, прилике, претње...

[Number15648]

Планина је већа од мравињака, Божија сила већа је од човечије силе. То свак признаје на ведроме дану.

Али кад човечији табани и коњске копите дигну прашину на друму, многи заслепе, па у страху признају човечију силу изнад Божије силе. Планину изгубе из вида па се спотакну у мравињак. И још поклоне се мравињаку.

То се догодило и са Србима, који се потурчише после Косовске битке.

Пре њих изневерише крст многи Бугари, Грци и Јелини, и уврстише се у Муратову војску на Косову под полумесецом против српског крсташа барјака.

Али Лазар, најславнији човек под тим именом у историји света, не спотаче се о мравињак турске силе и не изгуби из вида планину Божје силе, него се одлучи да са својим народом прими од људи све ударце да би од Бога примио све награде.

Спотакоше се многа господа српска на Југу и на Западу. Заборавише опомену Христову; гледајте и чувајте се од лакомства, (Лк. 15.) па се полакомише на богатство и сласти и све обмане овога света; поломише крстове по својим кућама и чалму завише око главе и почеше авдес узимати и по џамијама клањати.

Тако за мало свој земаљски живот продужише а образ заувек изгубише. Не постидеше се крви Лазареве на Косову. Но пођоше путем потурица бугарских, грчких и јелинских.

Турци су били представници Истока на Балкану док су они владали Балканом, а потурице представљају Исток после одласка Турака.

Са тим лакомим и насилним Истоком, са мухамеданизмом, који је јеврејско-хришћанска јерес, не може се православни Балкан истоветовати. Балкан мора стајати изнад таквог Истока.

Српски сељачки устанак против Турака под Кочом, Карађорђем и Милошем најсјајнији је доказ да је српски народ хтео да се ослободи мухамеданског Истока. Сликао је себе вером и карактером, узвишеним изнад Истока. Са крсташем барјаком српски устаници ушли су у неравну борбу против барјака са полумесецом. Са вером у Христа као веће силе од Мухамеда и у крст Христов као јаче знамење од полумесеца они су победили исламску Азију. Тако су узвисили православни Балкан над мухамеданским Истоком.

Но чим су се ослободили Истока они су пали у ропство Запада. Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије. Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и католика - а то су две западне хришћанске јереси. Почели су уређивати српску централну земљу по угледу на западне јеретике. Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се усташки кнежеви страшно преварили. Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калаисани калајем протестантским и католичким, западњачким. Они су били кобна претходница западном утицају на Србију. Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају трулога Запада.

Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.

И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од "немачкара" али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.

Турци су предали кнезу Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.

Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су и писали: "Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!".

Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглаву господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски свештеници и српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као "русофили" и "назадњаци", а српски сељаци као "непросвећена маса", и као "глупи сељаци". И то не толико од оних "немачкара", од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне "културе", "просвећености", "прогреса". Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни "коми воајажер" западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.

 

преузето из дјела "Изнад Истока и Запада"

 

 

[ego]

Једно интересантно размишљање Иве Андрића о нашем менталитету, гостољубљу и односу према странцима:

 

"Истинско гостољубље које је дуго живело у нашем народу, и још понегде живи, ствар је несумњиво несавремена и застарела, осуђена на пропаст заједно са патријархалним друштвом, племенским уређењем и старинским начином путовања. Али, само по себи, оно је величанствено и представља велику тековину у човековој борби против варварства, а за бољи положај човека у свету и боље односе међу људима. То је драгоцен ланац људских услуга и обавеза који је заиста грехота било прекинути. Али тај човечни обичај, који се још одржава понегде на селу, па чак и у варошима, претвара се у трагичан неспоразум кад га наши људи погрешно примене на неке странце. Нарочито људе из централне Европе, и нарочито Немце. Не све, и не само Немце.

Просечан Немац - кажем "просечан", јер наравно да су и овде сви изузеци могућни - не прима гостољубље као дар и обавезу, него га искоришћује, рачуна са њим као са вашом слабошћу. Ако сте према њему пажљиви, он ту пажњу прима као нешто што му с правом припада, што му ви дугујете. И са сваким актом пажње и гостољубља, учтивости и срдачности, ви у његовим очима бивате мањи, а он - снажнији. Вашу гостољубивост он сматра вашом урођеном слабошћу, врстом природног данка који њему и његовима дугују ниже и слабије расе. Бити услужан и гостољубив према таквима значи повредити основно начело гостољубља: једнакост и узајамност, значи грешити и према себи и према њима. А коректним и уздржљивим ставом разбити ту њихову заблуду о природи нашег гостољубља - значи учинити услугу и себи и њима, избећи низ ружних и тешких неспоразума, штета и понижења.

(Карактеристично је да Немац Таубе, у свом делу из XVIII века, говори о манама и врлинама Срба, али њихово гостопримство и не помиње, него га узима као природну ствар, као врсту дуга према странцу путнику.)"

[Grizzly Adams]

Ту се ради о разлици међу сиромашним и богатим друштвима. У сиромашним друштвима гостопримство је неопходан кодекс, јер би иначе било тешко преживети, на пример, дуже путовање. Зато људи од тога направе ритуале и традицију.

 

У богатим друштвима за тако нешто нема потребе јер свако има могућности да себи обезбеди храну, преноћиште итд. Чак пуно боље и квалитетније него што то неко може да му пружи у својој кући.

[Дика Израиљева]

Лепо речено Ивице. Најгоре је што људи покушавају да и Хришћанство вежу за те ограничене и пролазне појмове, а занемарују елементарну истину да је Црква универзална (тј. "католичанска") и да превазилази све овоземаљске границе. Коме није јасно шта је Христос говорио (нпр. о милостивом Самарјанину), очигледнији пример је апостол Павле. Јеврејин, фарисеј, који је превазишао своју "националну припадност" и још оштро критиковао друге апостоле који су нацију стављали изнад Хришћанства. То је врховни узор за све хришћане. Све ово кокетирање са нацијом и државом након тога су у суштини девијације.

 

 

Да...без соли је ручак бљутав, а ни добар слаткиш, након ручка није на одмет. То што је и со укусна, а и слаткиш, па и то што ће се и со и слоткиш на крају помијешати у стомаку не значи да се могу мијешати ВАН стомака.

 

Ти, роде, звучиш као неко ко каже "па инако ће се со и слаткиш мијешати у стомаку, дај да посолимо слаткиш, а пасуљ једемо неслан", па да тако једемо.

 

Апостол Павле каже да "у Христу" нема ни Јелина ни Јеврејина! У Христу.

 

А шта то значи? То значи да ћу ја бити пресрећан да рецимо у манастиру Савини (намјерно њега узимам з апримјер) слуши неки Цркнац. Али бићу много мање срећан ако по Херцег Новом црнци продају дрогу, оргијају са Српкињама.

 

Или Тунежанин, или Мароканац. Наравно, ти ћеш сада рећи да је то нека ускост, затворенсст, треба бити космополита. Један народ, хришћански народ, треба да се држи своје традиције.

 

Е сад, једном обезбоженом Србину, свеједно је ко му шета улицама, ко му је комшија, битно да има пара. У БИЛО којој земљи на планети, када са нагласком проговорите језик који се говори тај језик, дочека вас љубазан осмјех, али и мало "штрецање" у очима. Ви сте вјечити сранац. Но када дође до економске кризе одмах су странци криви за све. Дакле те флоскулице како смо сви исти не вађе ни тамо гдје су оне измишљене.

 

Но кад су Срби у питању, то је мало специфично. Срби у оној мјери у којој су отпали од Бога, у тој мјери су и полтрон(чине), срвилци, подрепаши...да будем јаснији. Мало је народа на планети који има толико богату историју, и тако велике претке и дивну традицију, а да све то тако олако продаје - чак се одриче тога и стиди!

 

Није то нова појава, о не. Она је данас само израженија. Знајући то св. Владика Николај и пише о Дурмитору, али то је само једно писаније о томе, у прикладном контексту. Сво Николајево животно дјело је уствари космополитизам али У Христу, а тај космополитизам подразумијева национализам на локалном плану.

 

Могу то рећи и овако: као што сељак не треба да носи кравату и лаковане ципеле, тако ни Србин и Американац не треба да имају исту традицију, НИТИ, да ради пара, профита, долази до мијешања тих традиција.

 

У Христу нема Јеврејина ни Јелина...постају Хришћани, али ни тада исти. Српска традиција се темељи на Хришћанству, дакле СВЕ што руши српску традицију (мијешање бракова са другим народима, убризгавање страног капитала, куповина српске земље, сматрање традиције за нешто заостало, сматрање других народа нечим вишим..."част" је Српкињи да се уда рецимо за једног Талијана, француза, Србину да ожени Швеђанку). Па кад је толика част колико их остари заједно? Кад тако волимо "странце" што Србин угости странца, а странац Србину испије кичму на сјевчицу и што му робује по Западу?

 

Нема то везе са космополитизмом, то је сервилност, подрепаштво, полтронизам искомлексираног народа. Хрвати су већ друга прича...друга негативна крајност.

 

"Вечност би ми била кратка, да се науживам красота твојих, о лепа Боко! Збогом, бисере, међу земљама! Збогом и ти, поносна Савино, што се као лабуд белиш крај мора! Продужи храбрити твоја верна чеда, тај најплеменитији род људи, да стрпљиво с вером и надом истрају у чекању дана, кад ће се испунити наде Србинове! Продужи славити име Пресвете Богоматере, како би Она по великој милости Својој ускорила тај дан, дан опште српске славе, српског Успенија"!

[nedeljko]

Лепо речено Ивице. Најгоре је што људи покушавају да и Хришћанство вежу за те ограничене и пролазне појмове, а занемарују елементарну истину да је Црква универзална (тј. "католичанска") и да превазилази све овоземаљске границе. Коме није јасно шта је Христос говорио (нпр. о милостивом Самарјанину), очигледнији пример је апостол Павле. Јеврејин, фарисеј, који је превазишао своју "националну припадност" и још оштро критиковао друге апостоле који су нацију стављали изнад Хришћанства. То је врховни узор за све хришћане. Све ово кокетирање са нацијом и државом након тога су у суштини девијације.

 

Има ли горег појашњавања приче Господа Исуса Христа о милостивом Самарјанину од овога твога ?

 

Могуће - али до сада га нисам чуо.

 

Где је то апостол Павле критиковао друге апостоле који су " нацију стављали изнад Хришћанства " ?

[Grizzly Adams]

@@Дика Израиљева,

 

А шта си ти батице у ствари хтео да кажеш па си се оволико расписао?

Ако може концизно, да завршиш реченицу до краја кад почнеш па да те разумемо... 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ako je to tako Zvonko kao sto ti kazes zasto se onda nasa crkva zove Srpska Pravoslavna Crkva i zasto su nam svi Patrijarsi bili iskljucivo Srbi?Zasto ispred naziva svake pravoslavne crkve stoji nacionalna pripadnost?

[nedeljko]

Ту се ради о разлици међу сиромашним и богатим друштвима. У сиромашним друштвима гостопримство је неопходан кодекс, јер би иначе било тешко преживети, на пример, дуже путовање. Зато људи од тога направе ритуале и традицију.

 

То што ти пишеш, пријатељу, благе везе са било каквом везом - нема.

 

Радећи ушао сам, барем, у хиљаду домаћинстава и готово по правилу сам био и угошћен и почашћен у оним видљиво сиромашнијим. 

 

О каквим ти то ритуалима - трућаш ?

[Дика Израиљева]

Где је то апостол Павле критиковао друге апостоле који су " нацију стављали изнад Хришћанства " ?

 

 

Можда је момак мислио на оно кад Павле каже "да би волио и од Христа да ге одвоје, за браћу његову која су му по крви" - мисли на Јевреје!

 

Љубав хришћанска не пориче и не затире и не захтијева брисање љубави ка нацији, браћи својој по крви. Мани је Јеврејин брат у Христу (ако је Хришћанин) а Србин и у Христи и по крви (добро сад знам да смо сви једне крви,, мислим на учи род).

 

Павле је крваве сузе точио за Јеврејима.  Павле је више волио Јевреје него можда икад иједан Јеврејин. Павле носи највечу рану, коју ни један Јеврејин не носи, јер је из љубави ка Јеврејима, а кроз Христа којега су разапели, ПРОКЛЕТ о Јвереја, и то проклетство се шапуће и преноси, и записано је, по јеврејским светилиштима, јер је "издао вјеру отаца" како се каже.

 

Једно је када мораш да бираш да изабереш имеђу Христа и браће, да бираш Христа, а друго је када су ти браћа УЗ Христа да изиграваш хришћанина и "апостола" показујући "љубав" ка незнабошцима. Покуазујучи уствари полтронство.

 

Павле је разручио све идоле од Дамаска до Пиринеја, и њега узети за примјер подраћавајући новим, модерним, идолоподизачима и идолопоклоницима, је лош избор. Да не тражим режу ријеч.

 

Тај риступ "волим све" је лаж - чиста лаж. Да би вољели универазлно морамо постићи то, а то се потише крвњу и сузама. Ми нисмо за то, па дај да волимо МАКАР ближњега. Дај да будем макар добар Србин, па онда шире.

 

Тај приступ је као када би се ја крстио, па умјесто да радим на себи, дај да све прекрстим. Православље је "крени од СЕБЕ"...у том контексту национализам, хрићански, уствари аутоматски постаје универзалан, глобалан.

 

Ми овдје, ако и свуда око нас, имамо погрешан, обрнут, приступ основним хришћанским истинама. Дакле национализам РАДИ Христа, а не ади мржње другога. Чување свога у смислу: па поштујем ја комшију, али земља је моја да ја себи и дјеци шеницу сијем.

 

Павле...Павле би се Раја одрекао за Јевреје, али тај фактор спасења Господ НИЈЕ уградио у свој домострој. Христос је и изабрао Савла ради те љубави ка своме народу, ревности ка "Богу ОТАЦА", и то љубави и ревности која нема мрву лицемјерја - нема двоумљења. Он гине за то, и он убија за то што вјерује...то није фанатизам, то је љубавни национализан, и тофилија!

 

У Савловом случају национализам, нелицемјерство и теофилија НЕпотпуна, несагледана или неоткровењска....када му се Господ јавља она постаје потпуна - света, постаје оно што никада ниједанчовјек није нити ће носити након Павла - жива корчајућа љубав. Иако универзална ипак посебно филична ка Јеврејима. Ми можемо све мајке вољети, али једнаје мајка која раћа.