Силовање

[anabagic]

Људи, да ли ви схватате разлику између критике небезбедног понашања жртве и осуђивања жртве за злочин злочинца?

Ако ја окачим своју плату око врата да је сви виде и шетам се сам ноћу по сумњивом кварту, јесам ли ја крив ако ме неко опљачка или је крив пљачкаш? Ако са дресом супарничког тима одем на трибину са навијачима и сломе ми вилицу и убију ме начисто, јесам ли ја крив што ме неко други бије? Овде не говоримо о провоцирању нормалних људи, говоримо о ненормалним људима који само чекају повод за зло.

Zbog ovoga pitam i to onog sela sa novčanikom i navijačima. Po tome žrtva ispada kriva jer je izazivala! Na kraju, rizično ponašanje u ovom slučaju nije definisana stvar, zbog stanja svesti silovatelja. Upravo zato oblačenje i nema neke veze sa tim, jer šta je u njegovoj glavi je teško pogoditi.

Послато са HTC Desire 310 уз помоћ Тапатока

[anabagic]

Izvinjavam se na greškama, pišem na telefonu pa se sporije snalazim. Ovo bi bilo sve za večeras od mene. Odoh da spavam, laku noć svima!

Послато са HTC Desire 310 уз помоћ Тапатока

[Orion]

Силоватељи су посебан тип злочинаца, то су сексуални злочинци и мотив њиховог злочина је сексуална пожуда.

 

 

 Motiv njihovog zločina nije seksualna požuda, strast ili nekakva neizdrživa seksualna želja, već dokazivanje moći i kontrole, zlostavljanje i ponižavanje žene da joj potpuno oduzme ličnu moć. Silovanja su uglavnom planirana.

Mnogi smatraju da se silovanja dešavaju uglavnom u mračnim ulicama i noću, i da su napadači nepoznati žrtvama. Međutim, silovanja se dešavaju u podjednakom broju i danju i noću. I najveći broj silovanja počinjen je od strane nekog koga žrtva poznaje.

Silovatelji se ne mogu prepoznati po nekom specifičnom ponašanju, niti postoji tipičan silovatelj, jer muškarci koji su počinili silovanja, pripadaju svim socio-ekonomskim klasama, nacijama... Često se među njima nalaze ugledni, bogati i moćni muškarci, a ne samo alkoholičari, bolesnici i dr. Takođe, ne treba zaboraviti činjenicu da se ponekad silovanja dešavaju i u nekim bračnim zajednicama.

[Дидим]

И ја се извињавам због појединих одговора који могу деловати неозбиљно, то је била тема "Оскудно облачење" (или тако нешто), тек после је спојена са темом "Силовање".

 

Ана, не испада да је жртва крива. Увек је крив злочинац. Постоје само безбедносне мере на које треба обратити пажњу како бисмо се заштитили. Правосудном систему је неопходан злочин да би неко био осуђен, тј. силоватељ има силоватељске намере и силоватељски менталитет и пре него што почини силовање, али не може бити кажњен док га не почини. Али из перспективе жртве је увек боље да се злочин не догоди, него да се догоди. Са те стране важи и оно што сам написао у одговору Гениусу: Не знам да код нас постоји паралела "изазовног" облачења и силовања, јер сам баш слушао психологе на ТВ како објашњавају да се већина силоватеља плаши сексуално самоуверених и атрактивних жена, већ за своје жртве чешће одабирају управо супротно, старице, жене са менталним проблемима, бескућнице итд. Или обичне жене, обично обучене, а које се нађу саме тамо где је он у злочиначкој намери, на пример ако иду пешице кроз пуст крај јер су пропустиле последњи превоз. Изазовно облачење може имати везе са нечим другим, нпр. сексуалним узнемиравањем у ноћним изласцима. Уосталом, најизазовније облачење је на плажи и базенима, где се још поврх свега и тела науље, а баш тамо су такви инциденти најређи.

[Arsenija]

Laku noc ,Ana.A zar se muskarci ne oblace izazovno kad nose neke uske majice sa azdahama..., crvene pantalone sa zutim kaisicem...kosulje sa cvetnim dezenima, imaju zenske frizure(dugacka kosa), sve cesce pumpaju usta,sminkaju se diskretno...imaju apsolutno zenske pokrete,obline...pa se ne brinu...Treba biti na oprezu,ali ne treba ziveti u strahu...Toliko od mene...

Измењено Септембар 9, 2015 од Иван Ивковић
Да, тема је спојена. Без провокација молићу.

[Снежана]

Na kafi sa čovekom koji me je seksualno napastvovao

September 8, 2015

By Leonie Roderick

 

Ovaj članak je preuzet sa sajta Broadly

 

Kakav je osećaj suočiti se licem u lice sa svojim napasnikom u kafiću.

 

Srce mi lupa kao ludo dok ulazim u kafić i tražim poznato lice po prostoriji. Odmah uočavam njegov vitki stas dok sedi pozadi u ćošku, očiju zalepljenih za današnje izdanje Ivning standarda . Ignorišući mučninu u stomaku, polazim ka njemu. On diže pogled i časti me svojim najlepšim osmehom.

"Hoćeš li malo mog mafina od borovnice?", pita čisteći mrvice sa svog odela od poliestera. Odbijam i sedam. Posle neugodne pauze, kaže: "Možeš li sad da mi objasniš zašto smo ovde?" Duboko udahnuvši, počinjem ispočetka.

Oboje smo imali 22 godine, tek smo se doselili u London i imali smo pregršt zajedničkih prijatelja. Bio je nepodnošljivo stidljiv — tip čoveka koji bi se utopio u pozadinu kad je u grupi — ali sam čula da je više puta pomenuo kako mu se sviđam. Polaskana, odlučujem da zapodenem razgovor s njim tokom sledećeg okupljanja naše grupe u jednom od oronulih barova u Kemdenu u kojima se provodimo za vikend. Na moje iznenađenje, on je neobično žustar. Ispostavilo se da je pio veći deo popodneva na letnjem suncu.

Pričamo čitave noći dok me on zatrpava pićima. Na kraju večeri, nudi se da me isprati vozom do kuće, jer je njegova stanica na istoj liniji. Uspevamo da stignemo na poslednji voz, ostavivši za sobom svetla severnog Londona.

Kada siđem s voza, okrećem se i vidim ga kako stoji na peronu dok voz odlazi. Malo mi je neprijatno, ali sam uglavnom samo iznervirana. "Propustio si poslednji voz! Što si sišao?", pitam ga.

"U redu je", odgovara on nonšalantno. "Prespavaću kod tebe." U tom trenutku shvatam da se vraćam u praznu kuću.

"Dobro", odgovaram. "Ali nećeš spavati u mom krevetu. Možeš da ostaneš u sobi mog cimera."

Odjednom se breca na mene, proderavši se: "Zašto?" Kažem mu da ne želim da produbljujemo ovo, iznervirana što sam ga uopšte udostojila odgovora. Njegove oči postaju hladne i besne. Govorim sebi da se neću pridavati značaj njegovom histerisanju.

Kad stižemo kući, on pooštrava nastup. Zagrađuje izlaz, povlači me na moj krevet i pokušava da mi skine odeću. Svaki put uspevam da ustanem, ljubazna prema njemu kao i uvek, suviše uplašena i postiđena da oko svega dignem veliku galamu. Kad odem po vodu u očajničkom pokušaju da nas otreznim, on me sledi i gura me na sofu u dnevnoj sobi.

Ovog puta leže na mene čitavom težinom. Zadiže mi haljinu i silom zavlači ruku ispod mojih gaćica dok me grubo ljubi u vrat. Ništa ne govori tokom čitavog napada; ignoriše moje stalne molbe da siđe sa mene. Obuzima me panika. Čitava patnja traje samo oko minut. Deluje kao da je deset puta duže.

On odjednom zastaje. Čuju se koraci na stepenicama i na vratima se pojavljuje jedan od mojih cimera. "Šta se dešava?", kaže on i odmerava mog gosta. Suviše postiđena da bih objasnila situaciju, ignorišem ga — a tip koji je tako samouvereno želeo da se okoristi mnome ponovo je postao pitom kao jagnje.

Ali dok zatvaram vrata, on me odmerava poslednji put i kaže: "Ionako mi se nikad nisi sviđala."

 

Odlazim pravo u cimerovu spavaću sobu i govorim mu da naš gost ignoriše odbijanje. Da sam imala problema da mu se suprotstavim. On kaže da ne želi da ga izbaci — zajednički je prijatelj. Pripit i umoran, ostavlja me da se naspavam.

Uvlačim se u svoj krevet koji je okrenut prema vratima, nervozno očekujući da se ona otvore kako bih mogla da vrištim iz sveg glasa. U pet ujutro on prolazi pored moje sobe da uzme svoje stvari.

Čujem svaki njegov korak, sve dok ne siđe niz stepenice i izađe iz mog stana. Tek tada primećujem da se tresem.

U nedeljama posle napada osećam se neobično otuđeno. Jedva spavam i bacam u smeće haljinu koju sam nosila te noći — muka mi je samo kad je vidim.

Nagovaram sebe da odem u policiju i odgovaram sebe od toga. Ako ne prijavim zločin, postoji opasnost da će on to uraditi ponovo. S druge strane, potpuno sam svesna da je u ovoj priči sve protiv mene — u trendu je opadajuća stopa osuda kada su u pitanju seksualni napadi.

 

Glavni razlog za moj neodlazak u policiju jeste reakcija mojih najbližih. Jedan član moje porodice mi kaže: "Tako ti i treba kad piješ s momcima." Drugi mi govore da će to biti njegova reč protiv moje, pa čemu onda tužiti ga?

Brinem se da se neću uklopiti u društvenu percepciju "prave žrtve" — trezne mlade žene koju je neznanac napao u mračnoj uličici. Tim tužilaca u mojoj glavi ne prestaje da preispituje moje motive. "Koliko ste popili?", viču oni. "Ali dozvolili ste mu da se pođe kući s vama, zar ne?"

Kako meseci prolaze, sve sam nemirnija i odlučujem da moram nešto da uradim. Ako već neće biti osuđen, makar mora da bude svestan koliko je opasno njegovo pijano ponašanje. Pronalazim ga na Fejsu i šaljem mu privatnu poruku.

Tek posle četiri verzije pronalazim prave reči — da ironija bude veća, ne želim da delujem preterano agresivno i uplašim ga. Poruka glasi:

Zdravo.

Verovatno nisi očekivao poruku od mene, ali imala sam potrebu da ti se javim. Lično bih volela da porazgovaramo o onome što se desilo letos, pošto vidim da nisi svestan koliko me je to pogodilo. Isto tako, želim sve da prebolim, jer mi je već ionako dovoljno zagorčan život. Možda će ti sve ovo zvučati kao grom iz vedra neba, ali volela bih da izađemo na kafu ako si tu. Na tebi je da odlučiš — samo mi javi.

Leonie

Pola sata kasnije zvoni telefon i počinje da me radi adrenalin. On tvrdi da nije siguran šta je to uradio, ali da je njegovo ponašanje "očigledno izazvalo problem koji mora da se raščisti licem u lice." Dogovaramo se da te nedelje izađemo na kafu.

Dok mu pričam svoju priču o toj noći, njegov govor tela se polako menja. Više ne sme da me pogleda u oči, zakovao je svoj pogled za tanjir s mrvicama ispred sebe. Ne prekida me, sve dok mu ne kažem šta se desilo na sofi u dnevnoj sobi: "Legao si na mene, govorila sam ti da prestaneš, ali ti si mi ipak zavukao ruku u gaćice. Zar ti ne znaš koliko je to grozno?"

"Ne!", viče on, zasuzivši. "To ne liči na mene." Pitam ga da li misli da lažem. On mi kaže da mi veruje, ali da je u duši dobar čovek.

Videvši ga na ivici suza, osećam neobičan nalet snage. Nastavljam i pitam ga da li se uvek tako ophodi prema ženama; da li zna da je to što je uradio krivično delo. Govorim mu da ću, ako čujem za još neki incident, svedočiti protiv njega. On se očajnički izvinjava, obećavši mi da će preispitati svoje ponašanje u alkoholisanom stanju.

Pre nego što se raziđemo, on kaže: "Dobro je što smo ovo raščistili. Možda bismo mogli da postanemo prijatelji?" Kažem mu da se to nikad neće desiti. Od tada ga nisam videla.

Nije me svako podržao posle tog neprijatnog iskustva tako da sam tu situaciju pokušala da ispravim sama. Želela sam da na kraju ispadnem sama svoj spasilac; želela sam da bude potresen do srži, kao što sam ja bila. Sedeći za stolom s njim u tom kafiću, delovalo je kao da se kolo sreće konačno okrenulo.

Svako malo slučajno ga vidim u javnom prevozu, a stomak mi se veže čvor. Ali mu nikad više neću dozvoliti da me uplaši.

[Плутон]

(да већина треба да буде талац мањине и да се прилагођава нездравим индивидуама да се они не би осетили "изазвани") да којим случајем мораш да изађеш у локал за који знаш да ће у њему бити доста радоваца, да ли би за излазак одабрао мајицу "Волим Цигане"?

 

Размишљај комплетно. Да ли постоји место на ком се окупљају силоватељи? Не постоји. Силовања се догађају у стамбеном простору жртве, у ходнику зграде, у парку, у возу, аутобусу, WC-у кафића, у учионицама школа... Када би постојало такво место, жена би једнако била изложена ризику било да ту оде потпуно гола или обучена од главе до пете. Велика стопа почињених силовања постоји и у земљама где је становништво већински исламске вероисповести, а где се у неким случајевима женама не виде ни очи.

[GeniusAtWork]

Уосталом, био сам јасан да нема оправдања злочина некаквим "изазивањем", али буди поштен и реци ако ти је таква логика "катастрофална" (да већина треба да буде талац мањине и да се прилагођава нездравим индивидуама да се они не би осетили "изазвани") да којим случајем мораш да изађеш у локал за који знаш да ће у њему бити доста радоваца, да ли би за излазак одабрао мајицу "Волим Цигане"?

 

 

Наравно да не бих. Као што се и не доводи у питање да би било која нормална женска особа пазила како се облачи у посебним ситуацијама, када зна да јој прети велика опасност да буде нападнута јер мора, нпр, да иде сама у неки опасан део града, да се враћа сама касно ноћу, да ће морати да буде у непознатом друштву у коме може бити проблематичних и потенцијално опасних особа и слично. Овде она зна унапред да јој можда прети нека опасност. То су конкретни случajeви, а ја сам баш нагласио да се са силоватељима и сличнима никад не зна ко су и шта може да их активира и да су то људи који на први поглед делују нормално и ничим се не издвајају од околине. Онда је једино решење да женска особа сваки излазак из стана доживљава као потенцијално опасну горе описану ситуацију, и онда испада да она увек мора да буде на опрезу и да пази шта ради, тј. како се облачи.

 

А зато и рекох да онда испада да јој такви одређују шта сме, а шта не да ради у животу...

[Arsenija]

E,svasta sa editovanjem odgovora kao provokacije...I muskarce mogu da siluju...ali ne bilo kakve,vec upravo takve...Zasto?Da ih ponize,valjda...Svi su u opasnosti,ali ne treba da panicimo...Savestni roditelj kad cuje na tv-u da je bio sudar u gradu,a dete mu nije kod kuce,ima da ga zove dok se ne usijaju zice,a ako se ne javi ili ne posalje sms u roku od 2 minuta,tek ce da nastane frka,da ne kazem dreka,i verovatno mu nece dozvoliti da napusta kucu iz straha,ali opet pomalo nerazumno,a delimicno i sa pravom-starin babin argument pazite da vam nesto ne sipaju u pice...a da ne pominjem nocne izlaske,gde u 3h ujutru ne mozete da sretnete treznu osobu na ulici...najcesci sled je ovo,on je dirao moju devojku,sad ce da vidi sa kim ima posla,nastaje tuca...zatim sledi policija,pa zatvor...a onda dolazi porodica kao slag na tortu...p.s.a ako je u mom postu bilo necega prostackog i jeftinog sto nije primereno ,onda je bolje da me ne vucete za jezik...

[Guest]

Meni su razne vucibatine u naselju odredile da ne smem da ostavim otkljucan stan kad idem negde. Niko se zbog toga ne buni.

Znam da imaju obicaj da upadaju u stanove i kad su ljudi tu, pa su mi odredili da ne smem da imam tepihe u sobi kroz koju mogu da udju i u hodniku kod vrata.

Ja sam za to da uvedemo Drugi amandman kao braca Amerikanci, odmah bih dizajnirao .38 special revolver koji staje u minic.

[anabagic]

И ја се извињавам због појединих одговора који могу деловати неозбиљно, то је била тема "Оскудно облачење" (или тако нешто), тек после је спојена са темом "Силовање".

Ана, не испада да је жртва крива. Увек је крив злочинац. Постоје само безбедносне мере на које треба обратити пажњу како бисмо се заштитили. Правосудном систему је неопходан злочин да би неко био осуђен, тј. силоватељ има силоватељске намере и силоватељски менталитет и пре него што почини силовање, али не може бити кажњен док га не почини. Али из перспективе жртве је увек боље да се злочин не догоди, него да се догоди. Са те стране важи и оно што сам написао у одговору Гениусу: Не знам да код нас постоји паралела "изазовног" облачења и силовања, јер сам баш слушао психологе на ТВ како објашњавају да се већина силоватеља плаши сексуално самоуверених и атрактивних жена, већ за своје жртве чешће одабирају управо супротно, старице, жене са менталним проблемима, бескућнице итд. Или обичне жене, обично обучене, а које се нађу саме тамо где је он у злочиначкој намери, на пример ако иду пешице кроз пуст крај јер су пропустиле последњи превоз. Изазовно облачење може имати везе са нечим другим, нпр. сексуалним узнемиравањем у ноћним изласцима. Уосталом, најизазовније облачење је на плажи и базенима, где се још поврх свега и тела науље, а баш тамо су такви инциденти најређи.

Ovde prvi deo tvog odgovora pada u vodu, ako ga posmatramo uz drugi, kada govorimo o oblačenju i oprezu. To samo govori da oblačenje i nije u toj meri bitno, ali da su stav ili ponašanje u stvari ono što je pokretač svega. A opet, ja kao žena, imam te, tzv. sekundarne telesne obline, pa će se one primetiti šta god da nosim. Ne mogu ih sakriti, samo ih mogu prikriti. E sada, ono što se svi slažemo da je oskudno oblačenje više problem stava mladih djevojaka i žena o njima samima nego problem privlačenja silovatelja. Neko ih je na žalost ubedio da tako lepo i atraktivno izgledaju, što vrlo često nije tako. I svakako niko im neće dati Odri Hepbern kao model već neke pevaljke ili starlete koje nemaju ni malo stila. A i Odri i starlete nose ono što se smatralo ili se smatra izazovnim za njihovo vreme.

Послато са HTC Desire 310 уз помоћ Тапатока

[-Владимир-]

Odlazim pravo u cimerovu spavaću sobu i govorim mu da naš gost ignoriše odbijanje. Da sam imala problema da mu se suprotstavim. On kaže da ne želi da ga izbaci — zajednički je prijatelj. Pripit i umoran, ostavlja me da se naspavam.

 

Лудило, докле је стигло модерно друштво . Цела прича је болесна , али ово је врх . 

[Дидим]

Наравно да не бих. Као што се и не доводи у питање да би било која нормална женска особа пазила како се облачи у посебним ситуацијама, када зна да јој прети велика опасност да буде нападнута јер мора, нпр, да иде сама у неки опасан део града, да се враћа сама касно ноћу, да ће морати да буде у непознатом друштву у коме може бити проблематичних и потенцијално опасних особа и слично. Овде она зна унапред да јој можда прети нека опасност. То су конкретни случajeви, а ја сам баш нагласио да се са силоватељима и сличнима никад не зна ко су и шта може да их активира и да су то људи који на први поглед делују нормално и ничим се не издвајају од околине. Онда је једино решење да женска особа сваки излазак из стана доживљава као потенцијално опасну горе описану ситуацију, и онда испада да она увек мора да буде на опрезу и да пази шта ради, тј. како се облачи.

 

А зато и рекох да онда испада да јој такви одређују шта сме, а шта не да ради у животу...

 

Пример који сам дао је екстреман, али нисам могао да пронађем ближи. Не могу ни да питам да ли би изашао у град у припијеним панталонама преко којих ће да се види контура твоје задњице и полног органа, а да горе обучеш боди мајицу без рукава са голим раменима, јер се тако мушкарци не облаче и немају идеју да је то "лепо". Моја поента није била у изазивању силоватеља и баш ме нервира што се око тога вртимо, моја поента је у несвесности оних жена које се облаче изазовно и провокативно шта тиме раде мозговима свих мушкараца и о томе не говорим као нечему лошем, већ сам 100 пута поновио да се мушкарци томе радују и да им то продужава живот. Али оне као да не виде да је у питању сексуална асоцијација, а не осећај лепоте и дивљења као кад видиш нови аутомобил. Ево очигледног примера, мушкарац ако се обуче за вечерњи излазак или за свадбу, у том оделу може опуштено да оде и на службу и да се сматра да се пристојно обукао. Да ли ће жена у хаљини изнад колена, откривених рамена, са деколтеом, у сандалама са високим штиклама, великим минђушама и мало јачом шминком - све укусно, ништа да не прелази границу вулгарности - тако обучена отићи на службу?

[Arsenija]

Pa da,feminiziranim muskarcima cesto dobacuju drugi muskarci,najcesce ogorceni,a oni drugi su ravnodusni,dovoljno im je to sto im nisu konkurencija i sto ne postoji ni najmanja mogucnos ta neka zena na njih baci oko,oni su muska meta...A sto se zena tice,one su naucene da budu isuvise dobre,da sve dozvoljavaju...Umesto da zauzme stav,ona kaze-da ,kako ti kazes,dragi...,a jedva se poznaju,ako negde procitaju da muskarci vole nesto,odmah to rade...Ali sta je njihov najveci problem,niko ih ne zeli na duze staze,lako su dostupne,znaci nisu vredne truda...I posto ih ne cene,onda im sluze samo za jednu stvar...kad zena to shvati uvek bude kasno...Zato...Sta? Ne budite obicne,budite svoje,kraljice...

[maxina]

Пример који сам дао је екстреман, али нисам могао да пронађем ближи. Не могу ни да питам да ли би изашао у град у припијеним панталонама преко којих ће да се види контура твоје задњице и полног органа, а да горе обучеш боди мајицу без рукава са голим раменима, јер се тако мушкарци не облаче и немају идеју да је то "лепо". Моја поента није била у изазивању силоватеља и баш ме нервира што се око тога вртимо, моја поента је у несвесности оних жена које се облаче изазовно и провокативно шта тиме раде мозговима свих мушкараца и о томе не говорим као нечему лошем, већ сам 100 пута поновио да се мушкарци томе радују и да им то продужава живот. Али оне као да не виде да је у питању сексуална асоцијација, а не осећај лепоте и дивљења као кад видиш нови аутомобил. Ево очигледног примера, мушкарац ако се обуче за вечерњи излазак или за свадбу, у том оделу може опуштено да оде и на службу и да се сматра да се пристојно обукао. Да ли ће жена у хаљини изнад колена, откривених рамена, са деколтеом, у сандалама са високим штиклама, великим минђушама и мало јачом шминком - све укусно, ништа да не прелази границу вулгарности - тако обучена отићи на службу?

Sigurno je da neće. Ali opet, zašto mnogi muškarci žele pored sebe ženu koja tako izgleda? I tako u krug. Na kraju, ono što nosim u kući neću nositi na posao, ili ono što nosim na poslu neću nositi u park... itd. 

Ja ću ponoviti sledeću stvar: žene se oblače onako kako se od njih, obično očekuje. Osećaj za lepo se formira prema nekom modelu koji osoba ima oko sebe (koliko puta prežvakana tema...), prema tome, oblačenje za svadbu i za crkvu se razlikuju jer su to društvene norme. I još jedna stvar, zanimljivo je da se posmatra uvek kako se ŽENSKO oblači, nikako da se pozabavimo muškim oblačenjem. 

Evo recimo da se žensko obuče onako kako si ti rekao i dođe u crkvu. Svi bi se krstili i osuđivali je zbog toga. Pitanje je da li bi primetili, recimo da je ta osoba, došla na liturgiju, i da, osim odežde, ništa drugo ne odudara u njenom ponašanju. Ne znam da li bi se muškarcu isto, ali muško oblačenje zamerilo, ili progledalo kroz prste? 

Opet, možda i grešim?