Причам ти причу.... али праву и лепу...

[Драган Јашић]

Буди човјек и воли људе – поучна прича

Жена бјелкиња, стара око педесет година, улази у авион и дознаје да би требала сједити покрај једног афроамериканца.

Видно узнемирена позове стјуардесу.

Стјуардеса : – У чему је проблем, госпођо?

Бијела жена: – Зар не видите? Смјестили сте ме поред једног црнца!!! Незамисливо ми је сједити поред једног од тих… тих одвратних људи. Дајте ми друго мјесто, молим вас!!

Стјуардеса: – Чини ми се да су сва мјеста заузета. Провјерићу има ли које слободно мјесто.

Стјуардеса се удаљила и вратила након неколико минута:
– Госпођо, у економској класи нема мјеста. Имамо још једно једино мјесто у првој класи.

Прије него је госпођа успела изустити и једну једину ријеч, стјуардеса настави:
– У нашој авиокомпанији је готово недопустиво да путник из економске класе сједи у првој класи. Али, исто тако, било би скандалозно силити некога да сједи поред особе која је испод свих нивоа.

Затим се окрене њеном супутнику и рече:
– Дакле, господине, ако желите, узмите свој ручни пртљаг и премјестите се у прву класу.

Путници који су слушали овај разговор спонтано су почели пљескати.

Једном приликом када је Алберт Ајнштајн дошао у Сједињене Америчке Државе, питали су га које је расе. А он је одговорио је: „Људске!“.

Не суди, не уздижи се, буди човјек и воли људе….

[Иван Ивковић]

Похлепни монах                             

http://www.livingtravel.com/europe/russia/moscow_stsergius.htm

 

Архимандрит Пахомије живео је у једном великом манастиру. Народ га је волео због доброте, а код братије није био омиљен. И иза леђа су га називали среброљупцем. И уопште - "похлепним монахом". И заиста, његова раса није била проста, а аутомобил је био добар. А у келији пуно ствари: мноштво књига, икона, разних сувенира и других дарова од не баш сиромашних посетилаца.
Братија манастира, нарочито почетници, не ретко су се саблажњавали таквом раскошју. Некако се то није уклапало у приче и поуке древних пустиножитеља - аскета.
Нарочито је јадиковао због "заблуделог брата" отац Герасим:
- Па, где ће га то довести? То уопште није монашки!
Сам Герасим је у суштини био строг. Његова келија је поражавала својом једноставношћу и оскудношћу. Исто то захтевао је и од својих духовних чада, често напомињући да су последња времена близу. Једном је чак сакупио групу монаха и отишли су игуману:
"Ето, не желимо да живимо заједно са Пахомијем".
Настојатељ је само раширио руке: "Па шта ја да радим са њим? А и пок- лоници га веома воле". И подсетивши братију на братољубље и трпљење, посаветовао их да се усрдније моле за Пахомија.
А у ствари, отац Пахомије и није био похлепан. Брижно, мада и с расуђивањем, односио се према својим стварима. "Он даје лош пример другима, учиниће их сличним себи!" - није одустајао отац Герасим. И молио се за избављење од напасти. Но, бол у срцу није се смањивао. Чак је узео и две недеље одсуства само да би мало одморио очи јер више то није могао да гледа...
Бог је услишио његове молитве - манастиру је дошао спас од Пахомија! Добио је послушање да буде настојатељ невелике обитељи. Оца Пахомија је позвао настојатељ и рекао:
-    Види, баћушка, стигао је указ из Епархије. Владика те је благословио да оживиш манастир Св. Николе. Полако се спремај, мада, немој ни одуговлачити. Црквену власт, и сам знаш, не треба љутити. Тако да, унапређен си. Узми два искушеника нека ти помогну да попакујеш своје ствари и да их утовариш. Пут Је далек, но даћемо ти камион. У твој ауто не може све да стане. И то је све... опрости ми грешном ако нешто није било у реду. Молим те и у име братије - опрости свима! Осуђивали су те понекад...
Тек што је отац ПахомиЈе изашао од настојатеља, кад отац Герасим закуца на врата.
-    Шта је то, Пахомије одлази? Да ти право кажем оче, слава Богу!
-    А ти си због тога дотрчао? Можда хоћеш да му помогнеш да се спакује?
-    Тим трицама не желим ни да се приближим а камоли да их додирујем... Не, наравно, нисам због тога дошао. Хтео сам нешто да питам. Оче, да ли би благословио да отпутујем на пет дана?
-    Како да не! Па тек што си дошао са одсуства!
-    У томе и јесте ствар. Био сам у гостима код свог друга из Богословије, оца Василија. И заборавио сам бројанице код њега у храму. Биће ми жао ако се изгубе.
-    Ти мора да си у пуТу ударио главом у нешто. Ево ти моје бројанице и моли се за своје здравље.
-    Али, оне бројанице су посебне. Дао ми их је на благослов блажени архимандрит Јоил! Какав је то био старац - подвижник! То су бројанице...
-    Ја не оспоравам заслуге оца Јоила, и сам знаш да га је настојатељ отерао. Али, како да те пустим? Ставили су те у распоред богослужења, а и друга послушања после одсуства си добио! Добро, смислићу нешто са намесником. Глава ме боли од вас - ниси сам у манастиру, нита сам ја чудотворац...
Позвао је намесника. Пуна два сата је с њим тражио решење како да нађу замену оцу Герасиму. Тек што је настојатељ помислио да мало предахне кад се опет појавио отац Пахомије. Стоји на прагу, на леђима ранац, крај ногу путна торба:
-    Ево оче, дошао сам да се опростимо. Са братијом сам се већ поздравио, вечерас имам воз до Красноугољска.
-    А твоје ствари???
-    Све своје са собом носим, - насмешио се Пахомије, - а остало сам разделио. Књиге сам однео у манастирску библиотеку. Расу сам дао братији, а остало у магацин. Иконе што братији, што духовним чедима...
-    А ауто?
-    Шта ће мени тамо тако добар ауто? Ако ми буде требао, Бог ће ми послати, као и овде што ми је послао. Као уосталом и све остало. Наравно, нећемо моћи да га преведемо овога часа. Дао бих га на старање оцу Никифору, у њега сви имају поверења, па нека га вози... Да ли би дао благослов да ме одвезе на станицу? Имам само ранац и торбу. Аутобуси не иду редовно па бих могао закаснити на воз...
-    Дајем благослов.
-    А за ауто не брини! - наставио је Пахомије, - доћи ћу вам ускоро у госте и превешћу га. Ако хоћеш на тебе, ако хоћаш на манастир...
-    На оца Герасима, - покушао је да се нашали настојатељ, - у последње време он стално има потребу негде да иде...
-    Може и на оца Герасима! Што да не? Он није лош возач... А имао бих још једну молбу за тебе, ако може... Моја келија је слободна. Она је сува и топла а оцу Варсануфију је јако нарушено здравље, често је прехлађен. Размисли, можеш ли да га преселиш у моју келију?
-    Размислићу...
Због нечега је отац настојатељ хтео да заплаче. Но, уздржао се, да не би збунио Пахомија, Само су се поклонили један другом до пода, загрлили се као рођена браћа. И опростили се.
Успут ка станици, седевши за воланом отац Никифор је запиткивао оца Пахомија:
-    Баћушка, све те ствари које сте поделили, вама су подарила духовна чада од чистог срца. Они вас воле и то су вам подарили на молитвено сећање. Није ли вам жао да се од таквог сећања раставите?
-    Али, ја ништа добро нисам заборавио! Јер, сваки њихов дар је као жртва Богу. Баш зато што је од срца. Тако и моје срце неће заборавити моје доброчинитеље. Никада. Никога. Сећаш ли се када су ме рукоположили за јеромонаха, мени је Ањица, млађа ћерка Степана Иљича, поклонила своју плишану куцу? Ја сам је примио - она је за мене жртвовала своју највољенију играчку! И нећеш веровати, ја сам је сачувао. Тек пре недељу сам се од ње растао.
-    И шта си урадио с њом? Јер "поклон се не поклања"! - засмејао се Никифор.
-    Поклонио сам га Ањиној ћерчици, - осмехнуо се отац Пахомије, - Ања је чак пролила сузе радоснице када је угледала своју плишану куцу...
Отац Никифор због нечега дуго није могао да крене са станице. Стајао је и гледао за возом у коме је одлазио Пахомије, све док се светла нису изгубила у ноћи.

П.С. А отац Герасим ипак није отишао по бројанице. Предомислио се.

 

Правослaвни пут, број 40.

[Баба]

https://www.pouke.org/forum/topic/35735-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%9B/

[ivanaika]

Зато јер те волим...

 

Када си се јутрос пробудио, посматрао сам те и надао се да ћеш ми се обратити, упутити ми макар једну реч, питајући ме за мишљење или захваљујући ми за нешто добро што си се јуче догодило, али приметио сам да си био јако заузет тражењем одеће коју ћеш обући за посао.
Наставио сам чекати док си трчао по кући, облачећи се и спремајући, знао сам да би имао времена тек да се на тренутак зауставиш и обратиш ми се, али био си презаузет. Зато сам за тебе осветлио небо испунио га бојама и песмом птица да видим хоћеш ли ме барем тако чути, али ни на то се ниси освртао.
Посматрао сам те док си се спремао на посао и стрпљиво сам чекао читав дан. Претпостављам да си због многих ствари које си требао направити, био превише заузет да ми ишта кажеш.
Када си се вратио кући, видео сам умор на твоме лицу и помислио да те мало освежим благом кишом која ће одагнати тај умор. То је био мој дар, али ти си се наљутио и увредио моје име.
Толико сам желео да ми причаш... Има још толико времена, мислио сам.
После си укључио телевизор, ја сам те стрпљиво чекао док си гледао телевизију. Вечерао си и уронивши у свој свет, ти си поново заборавио попричати са мном.
Приметио сам да си уморан и разумео твоју жељу за тишином. Зато сам спустио сунце, а на његово место поставио звездани покривач. У његовом средишту сам упалио једну свећу: био је то предиван призор! Али ти ништа од тога ниси приметио.
Када си ишао да спаваш, пожелео си лаку ноћ својој породици, и, како си легао, готово исти тренутак си заспао. Пратио сам твој сан благим мислима, а моји анђели су бдили над тобом. Али није важно, јер вероватно ни не примећујеш да сам увек ту са тобом.
Има више стрпљења него што мислиш и било би ми драго да те макар научим да ти имаш стрпљења са другим.

 

https://www.facebook.com/pages/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD-%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86/1611657899060120

[JESSY]

Једног јутра, након Свете Литургије, отишао сам у црквену канцеларију. Један човек, око педест година старости, дошао је да поразговарамо. Нисам га познавао; никада раније га нисам видео у мојој цркви. Испричао ми је о четрдесетдвгодишњем човеку, који је био хоспитализован у Пиреју, Атини. Имао је тежак облик карцинома. Болест се била проширила на цело тело, чак и на мозак. Након прегледа, доктори су му рекли да не постоји ништа што може да му спасе живот. Узимао је велике дозе лекова, али није му било помоћи. Његов рођак, који је дошао да ми исприча о његовом тадашњем стању, затражио је од мене да одмах одем у болницу, и да га причестим.

Као што је тражено, одмах сам отишао у болницу, како бих испунио ову обавезу и причестио болесника. Чим сам ушао у болесничку собу, постало ми је јасно да је пацијент био у веома лошем стању. Потврђено ми је касније да је болест била метастазирала на мозак и да му није било спаса. Његови дани били су одбројани. Кревет до њега био је празан. Он је био једини болесник у соби. У једном тренутку, он се пробудио из коме и отворио очи. Одмах ме је видео и са великим напором ми испричао следеће:

''Моја породица ме је довела у болницу пре 35 дана. Један човек, око осамдесет година старости, лежао је у соби у коју су и мене допремили. Тај човек је боловао од рака костију. Имао је страшне болове. Али упрокос његовом страдању, он се стално молио: ”Слава Теби Боже, слава Теби Боже!;” ове речи биле су праћене многим другим молитвама. Ја сам био атеиста. Тада сам први пут у животу чуо молитве. Никада пре нисам крочио у цркву. Зато сам био толико изненађен када сам приметио да, након молитве, он мирно спавао по два-три сата. Али када би се пробудио, опет би уздисао од страшних болова. И тада би опет наставио да се моли: ”Слава Теби, Боже!''

Ја сам такође патио од великих болова, а он је, упркос његовом болу, непрестано славио Бога. Међутим, ја сам у својим патањама и болу хулио на име Христово и Пресвету Мајку Његову. Старац је захваљивао Богу што му је дао болест. Слушајући га како то стално понавља, а и сам страдајући, мислио сам да ме узнемирава. Поред његове сталне молитве, он је свакодневно тражио да прими Свето Причешће.

А ја, стално сам га грдио. Говорио сам му: ”Умукни, ућути више! Зар не видиш да нас Бог, Кога ти толико славиш, страшно мучи овом озбиљном болешћу! Какав Бог? Нема Бога!” Старац би ме мирно саслушао и одговорио: ”Постоји, дете моје, Бог заиста постоји, Он је љубљени Отац. Кроз болест коју нам је део, Он нас чисти од мноштва грехова.” Овај старчев одговор би ме још више разљутио и почео бих поново да хулим и на Бога и на ђавола. ”Бог не постоји! Ја не верујем ни у шта; нити у Бога, нити у Његово Царство, нити у други свет.”

Након оваквог разговора, старац би ми мирно одговорио: ”Чекај па ћеш својим очима видети како душа верујућег хришћанина напушта његово тело. Ја сам грешник, али милост Божија ће ме спасити. Чекај, видећеш и повероваћеш.” Наставио је да слави Бога и Пресвету Мајку Његову. Изговарао је једну специфичну молитву у којој се понављало “радуј се” (узето из Акатиста Богородици). Он је такође појао химну ”Достојно јест.”

У једном моменту, престао је да се моли и чуо сам га како вели: ”Добродошао мој Анђеле чувару! Хвала што си дошао да узмеш моју душу са војском анђела.” У великом шоку, отворио сам очи и угледао пред собом читаву небеску војску. Старац се прекрстио; прекрстио је своје руке на груди и последњи пут удахнуо. Одједном, болничка соба била је преиспуњена брилијантном светлошћу, светлошћу која је била светлија од сунца. Ја, неверник, атеиста, материјалиста, гледао сам чудо својим очима. Затим је прелеп мирис испунио просторију. Био сам запањен оним што сам видео, јер сам у том тренутку схватио да је старац све време био у праву.

Позвао сам своје родитеље и испричао им све шта сам видео и доживео. Био сам љут, јер ми никада нису говорили о постојању Бога. Тада сам позвао моју родбину и пријатеље, и замолио их да дођу и да ми говоре о вери о којој никада нисам раније ни од кога учио. Оче драги, ја сада верујем да Бог заиста постоји. Зато Вас молим да ме исповедите и да ме причестите.

Слава Богу!

Антониос Тенедиос (Скалохори, Грчка)

 

http://www.prijateljboziji.com/_Od-neverja-do-vere/29192.html

[Данче*]

Чистота

 

На село, код деде, дошао је унук.

- Деда, мени се овде много допада, али толико девојака у дугим сукњама и са марамама - делује незанимљиво.

Деда извади из џепа две бомбоне. Једна је била умотана у папирић, друга не.

- Коју желиш, унуче?

- У папирићу, наравно.

- А због чега?

- Чистија је.

- Е тако је и са девојкама.

[JESSY]

Tri leptira doleteše do jedne upaljene sveće i započeše da raspravljaju o prirodi plamena.
Prvi leptir, nakon što se približi jako blizu do plamena, vrati se nazad i reče:
- On isuviše jako svetli.
Drugi leptir usudi se da doleti još bliže do plamena i kada se vrati reče:
- On peče.
Treći leptir, doletivši sasvim blizu, uleti ravno u plamen i više se nije vraćao nazad.

On je naučio ono što je htio da sazna, ali to više nije mogao da saopšti.
Onaj koji stekne znanje, ne nalazi u sebi potrebu da govori o tome.
I zbog toga važi, da onaj koji zna.. ćuti, a onaj koji govori .. ne zna.

Persijska priča

[JESSY]

О ИЗБОРУ ЖИВОТНОГ ПУТА
"Хришћанска заједница"

У збирци изабраних повести из живота св. отаца налази се ова особито поучна повест која нас учи којим путем да пођемо у свом животу. "Причао је један старац да је познавао једну врло побожну   старицу монахињу, коју је упитао зашто је такав живот изабрала и
она му је, уздишући, испричала следеће. Моји родитељи су умрли још кад сам била дете. Отац је био човек смеран и тихе нарави, али слабог здравља. Много се старао за спасење душе и ретко се виђао са суседима. Када је био здрав, доносио је кући своју скромну зараду, али је већи део свог живота провео патећи се и строго постећи. Толико је био ћутљив, да се могло помислити да је нем. Напротив, мати је живела распутно и непоштено, тако да јој није било равне у целој околини. Била ја брбљива и увек се са неким свађала. Често је проводила време у пијанчењу са најпокваренијим мушкарцима. Кућевну имовину је просипала и стога су нам недостајала средства са живот, и ако је имање било велико. Толико је злоупотребљавала своје тело, да се ретко ко у нашем селу сачувао од ње чист. Од детињства до старости није боловала, но је увек била здрава. Такав је био живот мојих родитеља. Затим је отац, пошто је се напатио од дуге болести, преминуо. Тек што је умро, небо се наоблачило, киша је почела падати, муње су севале, грмело је и киша је непрестано падала три дана. Због рђавог времена није могла бити сахрана и људи су климали главом говорећи у чуду: овај је човек без сумње био  велики грешник, кад га ни земља неће, али да се леш не би почео распадати у кући и тиме онемогућио становање у њој, сахранише га некако, иако је киша једнако падала. Добивши већу слободу по смрти оца, моја мати се још луђе предала злоупотребљавању тела и учинивши од наше куће јавну кућу, проводила је живот у највећој раскоши и весељу. Када је пак умрла, имала је великолепну сахрану, те је изгледало као да је и лепо време узело учешћа у њеном спроводу.После њене смрти остала сам као дете, а телесне жеље већ су почеле у мени да се појављују. Једне вечери почела сам размишљати чији живот да узмем као пример за углед, да ли очев, који је живео скромно, тихо и уздржљиво, али је за све време живота патио, боловао и туговао, а када је умро као да га земља није хтела. Да је такав живот био Богу мио, не би се мој отац, који је тако живео, толико намучио и претрпео јада. Боље је живети као што је живела мати, рекла сам у мислима, предати се задовољствима, раскоши и телесном сладострашћу. Мати није пропустила ниједно неваљало дело, сав живот је провела у пијанству, користећи се здрављем и срећом. Шта, дакле? Треба да живим као што је мајка живела? Боље је веровати својим очима и ономе што је очигледно, боље је свачим се наслађивати,  него веровати у оно што се не види и одрицати се од свега. Када сам ја, проклета, у својој души пристала да изаберем живот своје мајке, настала је ноћ и ја сам заспала.
У сну ми се јавио и стао преда мном неки човек, велики и страшан, који ме је гледао са гњевом и строго упитао: Кажи ми шта си премишљала у себи? Уплашена, нисам смела ни да га погледам, а он је још јачим погледом поновио свој захтев, да кажем какав ми се живот допао. Изгубивши се од страха и заборавивши све своје мисли, рекла сам да нисам ништа мислила. Тада ми је казао све што сам тајно премишљала. Немајући куда почела сам да га молим за опроштај и објаснила сам узрок, због чега сам тако мислила. Тада ми је рекао: Хајде да видиш и оца и мајку, па онда да изабереш живот по својој жељи! Рекавши то ухватио ме је за руку и повео. Довео ме је у једно велико поље, чија се лепота неможе описати, где је било много вртова са свакојаким родним дрвећем и увео ме је у њих. Тамо ме је сусрео отац, загрлио и пољубио, тепајући ми: ћерко моја! Загрлила сам такође и ја њега и замолила га да ми дозволи да останем с њим, али ми он одговори: сада је то немогуће, него ако пођеш мојим стопама, доћићеш овамо после кратког времена. Наставила сам са мољакањем да ме остави код себе, али онај који ме је тамо довео поново ме је ухватио за руку и рекао:
хајде да ти покажем и твоју мајку да је видиш где гори у ватри, да би знала по чијем начину живљења да удесиш свој живот. Тада ме је довео у једно мрачно и смрадно место, откуда се чуо шкргут зуба и јауци, и показао ми је пећ, у којој је горела велика ватра од растопљене смоле. На улазу у њу стајала су нека чудовишта. Погледала сам у њену унутрашњост и опазила своју матер. Она је била у ватри до гуше, шкргутала је зубима (од злобе), а ватра је око ње пламтела и тежак смрад се ширио од црва који не умире. Угледавши ме, узвикнула је плачући из гласа: ћерко моја јаох мени, ове муке трпим због мојих злих дела. Исмевала сам уздржљивост и друге врлине, мислила сам да се мој живот у сладострашћу и разврату никад неће завршити, пијанство и преједање нисам сматрала за грех и, ето, кажњена сам у паклу, који сам заслужила. За кратко времено грешно наслађивање и за ништавно весеље сада се мучим у страшним мукама. То ми је плата за презирање Бога. Постигле су ме многе бесконачне невоље. Сада је време помоћи и сада се сети да сам те својим грудима одојила. Сада ми врати добром, ако сам ти некад нешто добро дала! Сажали се надамном, ћерко моја, јер ме овај огањ пече, али не спаљује. Сажали се надамном, јер ме очајање једе и повећава муку. Умилостиви се, дај ми руку и изведи ме одавде. Када сам одговорила да не могу то учинити, јер се бојим оних чудовишта, опет, је почела запомагати: Помози ми, ћерко моја, не презри плач своје рођене мајке, сети се болова које сам поднела у твом рођењу и не презри ме, да не пропаднем у пакленом огњу! Њени јауци су и мени натерали сузе и ја сам почела јаукати и плакати. Ти јауци и плач пробудили су оне који су били самном у кући. Они су упалили лампу и питали ме зашто сам тако јако плакала, а ја сам им испричала своје виђење. Тада сам се одлучила да изаберем живот мог оца, пошто сам се, по милосрђу Божјем, уверила да све оне који проводе грешан и порочан живот очекују вечне муке.

 

http://www.crkvasvetepetke.org.rs/sr/duhovne-pouke/bilten-hrama-svete-petke-u-urovcima/628-bilten-br-6.html

[ivanaika]

КАО ГРАШАК

Данас је на веронауци било посебно лепо. Милан се враћао кући срца пуног радости.
Када је отворио врата, застао је. Кућа у нереду, са радијa трешти лоша музика. Мајка једном руком држи цигарету, а другом меша ручак. Било му је тешко. Дошло му је да викне. Хтео је са мамом да прича о Богу, о греху…
Господе помилуј! Да, тако је рекао отац Душан. Пре него што нешто кажеш, помоли се, да не погрешиш. И још је причао да је свети Серафим Саровски, младићу, који је дошао да се жали на своју мајку зато што је много пила, рекао: „О мајци ни реч!”
Милан се јавио мајци и пошао у своју собу. Клекао је пред икону „Господе, тешко ми је! Господе, помози ми! Научи ме шта да радим. Тешко ми је, много ми је тешко што ме родитељи не разумеју и подсмевају се мојој вери.”
Онда је застао. Неке ствари ми бирамо сами – друштво, посао… Родитеље не! Ако су такви, Бог ми их је такве дао. Зашто? Јер хоће да им помогнем да се спасу, али они ништа не слушају шта им кажем.
А како и да слушају кад ја ни мало нисам променио своје понашање? Свађам се са братом, остављам собу у нереду… Причам им о Богу својим речима, а да ли им причам о Богу својим делима?
– Милане! Другови под прозором су га звали да иду
да играју фудбал. Дан је био предиван. Отворио је врата собе и погледао ужурбану мајку у кухињи. На поду је био џак грашка.
– Зар није могла да купи замрзнути и оде у шетњу? И њој је диван дан! И мајка воли да прошета са другарицама. Па она и не излази из кухиње! Ради дан и ноћ да уштеди, да би било свега за нас.
Кроз прозор викну друговима:
– Данас не могу! Брзо узе кесу са ђубретом и, праћен мајчиним зачуђеним погледом, однесе је у контејнер.
– Господе драги, опрости мојој мајци и помози јој да одбаци од себе све што смета њеном здрављу. Господе, помози јој! Помози и мени да будем добар син и испуним завет о поштовању родитеља!
Вратио се у своју собу, сложио своје ствари, укључио усисивач и очистио целу кућу. Мајка не може да стигне, ради, кад дође кући кува и спреми колико може, а они праве неред. Онда је мами рекао да хоће да јој помогне да очисти грашак.
Дошао је и отац. Кад је видео како мајка и син чисте грашак, није одмах као што то обично ради укључио телевизор, него је сео са њима и прихватио се посла. Дошао је и брат, још један пар руку и велика вангла се брзо пунила зеленим зрнцима.
Мајка се разведри.
Њих троје и тај грашак. Било је лепше од најлепшег излета, од летовања на мору… Знао је и зашто. Јер је Христос био ту.
Дани су се крунили као она зрнца грашка из махуна. Дан по дан, недеља по недеља и дође зима. Милан се стално молио за родитеље и брата и помагао у кући све што је могао. Није се свађао са братом. У млађи брат је почео да помаже. Кућа је постала много уреднија, мајка мање уморна, а отац боље расположен.
Једног дана тата донесе кући икону Светог Николе:
– Био сам код колеге на слави. Било је тако лепо! Мој отац је славио Светог Николу. Није ми јасно зашто ја нисам наставио. Хајде Милане, прочитај нам нешто из веронауке о нашој слави, о Светом Николи…
И тако, полако, полако… Молитва по молитва… Зрно по зрно… као грашак.

 

Лидија Поповић

https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1701591260066783&id=1611657899060120

[nana]

 

СИТО
поучна прича о молитви

Био једном један младић, који је данима, недељама и месецима учио молитве. Али се у његовој глави није ништа задржавало. Све је отицало попут воде, ништа битно није остајало. Потпуно разочаран, решио је да престане да се моли. У то чу за једног старца, великог молитвеника који се подвизавао у пустињи.
– Но, добро – помисли младић – посетићу мудраца и покушаћу последњи пут да нађем одговор на питање како се треба молити. Кренуо је на пут, пронашао мудраца и упитао га: - Велики учитељу! Да ли би хтео да ме научиш правој молитви, да осетим корист од тога?
Старац – подвижник одговори: - Видиш ли оно прљаво сито тамо? - Да! – одговори младић. - Узми га и из реке донеси воде у њему.
Младић је узео сито, отишао сто метара до реке и заграбио ситом воду. Чим је сито извукао, сва вода је исцурела. Вратио се Старцу са празним ситом. Кад га је угледао, старац му је рекао да опет иде на реку и захвати воде. Тако је младић ишао неколико пута. На крају му је досадило, па је упитао Старца: - Зашто ме мучиш да радим бесмислени посао, кад вода у ситу не може да се носи?
Старац му је одговорио: - Сине мој, исто је са молитвом. Ти заиста ниси донео ни једну кап воде, али је сито, које је било прљаво, сада чисто. Теби се само чини да од молитве немаш користи и да у теби ништа не остаје. Молитва те прочишћава, иако ти то не осећаш, исто као што вода чисти ово сито.

преузето са Истинољубље

 

[JESSY]

Савршена жена – поучна прича

Студенти почеше да запиткују свог професора:

„Ви сте тако мудри и искрени. Сви вас поштују, желе да вас опонашају и да вас следе. Али ипак, све нас јако занима једна ствар, зашто се још увек нисте оженили?

Професор, затечен овим питањем, у почетку се снебивао, али убрзо поче да се отвара и да прича:

„Видите, ја сам увек тражио Савршену Жену!

И у том тражењу, пропутовао сам много земаља. Једном сам волeо једну прелепу девојку. Била је невероватно, невероватно лепа. Ниједан мушкарац није могао да одоли њеној лепоти. Али нажалост, њена душа није имала такву лепоту, па смо се након извесног времена и разишли.

После тога сам срео још једну младу девојку. Она је била и лепа и паметна и образована. Али нажалост, карактери су нам били потпуно различити и морали смо да прекинемо нашу везу.

Видио сам од тада много предивних жена, али ја сам још увек трагао за оном својом Савршеном.“

„И шта се десило, зар нисте никада срели такву?

„Јесам. Срео сам је! Једнога дана појавила се баш таква: Савршена Жена – паметна, лепа, очаравајућа, продуховљена, елегантна, добра… једноставно речено: само савршенство!“

„И тада сте се оженили?!“ – одушевљено и нестрпљиво углас упиташе студенти.

„Не! На моје велико разочарење, испоставило се да она тражи САВРШЕНОГ МУШКАРЦА!!!“

[JESSY]

Толеранција насупрот љубави

Толеранција каже: „Ти мораш одобравати оно што ја радим.“

Љубав одговара: „Морам учини нешто још теже: волећу те чак и онда када ме твоје понашање вређа.“

Толеранција каже: „Ти се мораш слагати са мном.“

Љубав одговара: „Морам учини нешто још теже: рећи ћу ти истину, јер са убеђен да ће те истина ослободити.“

Толеранција каже: „Ти ми мораш дозволити да идем својим путем.“

Љубав одговара: „Морам учини нешто још теже:наводићу те да пратиш прави пут, јер верујем да си вредна ризика.“

Толеранција тражи начин да буде неувредљива.

Љубав ризикује.

Толеранција велича поделе.

Љубав тражи заједништво.

Толеранција не кошта ништа.

Љубав је вредна свега на свету!

Преузето са: http://www.positivethoughts.com

[Данче*]

Не сведочи лажно

 

Лето је. Тек зора забеласала, а Миљко Станић, из Лепојевца, већ уранио, сео на троногу столицу и, обувајући нове, вуницом ишаране чарапе и добро од блата истресене опанке, нешто крупно размишљао...

А и не размишљао, кад се спрема у окружни суд, да заклетвом докаже, како је његова њива, звана „у потоку“ већа за читавих десет бразда, но што је у истини. Лажном заклетвом он ће данас од свога рођеног брата Раденка одузети неколико стопа земље.

Да увећа њиву била му је давнашња жеља, али за то треба да се криво закуне. Није лако да'нути криво душом ни за читаво имање, а некмоли за неколико бразда.

- Ето, пуна је кућа деце, све једно другом до ушију — размишљао је Миљко обавијајући кајише око ноге — а земља је иста, не увеличава се. Оно што сам ја наследио има се делити на шест мојих синова. Шта ће сваки добити? Ништа, шаку јада. А много треба. Дације су велике. Порез, прирез и трошкови из дана у дан расту. Није лако ни наслеђену земљу сачувати. Овако се не може више. Ради поштено, па ништа. Е вала ћу и ђаволу мало запалити свећу, да ако пође на боље! Мој брат узео, чово, жену масанку, па сад има много више земље од мене. Неће му се ни познати ових десет стопа земље, а мени је заувар. Он има само једно дете. За њега биће доста, предоста.

Обузет оваквим мислима, Миљко је изашао пред кућу, где га је очекивала вредна домаћица са пуним вргом свеже воде и чистим убрусом. Жена му поли, а он, заборавивши чак и да се прекрсти по обичају, испљуска се на двоје-на троје неколико пута по лицу и отре убрусом.

- Шта је теби, човече — примети му домаћица — ти од јутрос као да ниси Божји? Зар идеш на тако далеки пут и заборављаш да се прекрстиш?! То ти не слути на добро. Знаш ли како твој покојни бабо, Бог да му душу прости, увек говораше: „Кад се умиваш никад не заборави да се прекрстиш и кажеш: Боже помози...“ Он је, докле год је жив био, тако радио, па му је навек кућа певала.

- Море. жено, гледај ти свој посао, одврати јој мргодно Миљко - немој ми ту поповати. Твоја је памет к'о у ћурке. Ваљда нећу још и тебе слушати.

На лицу му се видела решеност на све. За жену је то био знак да ћути, иначе би зло прошла. И она је заћутала.

Пошто се сасвим опремио, метнуо је у џеп од фермена пљоску препеченице, без ње нигде не иде, а за појасом заденуо у крупици груду земље од праве његове њиве. Кад се буде заклињао, он ће мислити на ову земљу за појасом и тврдиће, да је заиста то његова земља, те ће му у неколико бити истинита клетва. Спремио се да и Бога, који свачије и најтајније мисли зна, слаже!

И нокте је пустио, да му израсту, па кад буде ставио три прста на свето јеванђеље, он ће га само ноктима додиривати, а чим изађе из суда нокте ће одсећи и сав грех отићи ће од њега. Ово је чуо од чувене, старе картаре, Дуде циганке.

Путовао је дуго, али у суд је стигао на време. Баш кад је судски служитељ отварао велика врата на судском здању, Миљко се прикучивао улазу и заједно са раније дошлом групом сељака ушао у предсобље судско. Сео је у један кутак. Парничари, сведоци, адвокати, адвокатски писари готово су без престанка долазили. Ускоро ће судски распуст, па свако жели да дотле сврши парницу.

Било је ту свакојаких људи. На по неком се лепо види да никад није долазио на судски праг. Бојажљив је, све се склања у крај, сваком који носи капут скида понизно капу. А на неком се јасно чита да је чест посетилац суда. Разговаран, слободан, готово разуздан од слободе, баш као у сеоској механи.

Са једном групицом сељака уђе у судску чекаоницу и брат Миљков, Раденко. Морао је и он доћи на рочиште. Миљка подиђе нека језа, срце поче силније куцати, а пробуђена савест стаде га корити: „Не парничи се с братом... не куни се криво — грехота је, не дај душу ђаволу... приђи брату, измири се и братски пољуби, па идите заједно кући...“

Али истог часа неки други унутрашњи глас му говораше: „Не детињи се, какав мир, каква заклетва, каква душа, све је то ништа. Приграби што више земље, гледај да се богатиш и уживаш — то ти је овога света...“

Час по час би електрично звонце зазвонило, а судски служитељ улазио у заседање и излазећи, са врата, позивао поједина лица.

Тек око десет часова пре подне дошла је на ред Миљкова парница.

- Браћа Станићи, из Лепојевца, — викну служитељ и пређе очима све у чекаоници — брже овамо.

Миљку се окрете чекаоница, ноге му се скратише, нешто му застаде у грлу. Поче се искашљивати.

- Улази кад ти говорим — викну му осоро служитељ — шта се скањераш ваздан?

Једва доклеца до врата. Унутра улазаше заједно са братом. Брат му успут добаци: „Позеленио си као гуштер, хоћеш туђу земљу... не да Бог.“

Само ово неколико пркосних речи биле су довољне, да Миљка свега испуне мржњом. Сваки му је дамар задрхтао. Онај стари, вековни, српски инат замрачи му савест и он се реши, да се освети брату и криво закуне.

Председник суда дуго је говорио о важности заклетве. Напоменуо је, да кривоклетника земаљски закони терају на робију, Божја правда на оном свету спрема вечне муке. Прст Божји јавља се на невиној деци кривоклетниковој, а проклетство иде чак и до десетог колена. Али Миљко, обузет мржњом, није појимао ове страшне речи. Он је чуо само звук речи, а смисао је био далеко од њега, јер све његове мисли беху заузете пакошћу на брата свога.

- Ја ћу се... овај... заклети... то је моја земља — промуца Миљко, а руком се пипну за земљу у појасу.

- Добро, онда метни три прста на свето јеванђеље — заповеди председник — и говори за мном.

Миљко је понављао речи што је председник говорио. То су биле речи, што леде срж у костима. Али их Миљко све до краја изговори.

Суд је на основу заклетве донео пресуду, да десет стопа земље, око којих се парниче Браћа Станићи, припадну Миљку.

***

Приближавало се подне.

Најстарији син Миљков, младић од 17 година, отишао да види, шта му раде два млађа брата код стоке на сеоској утрини. Тамо их затекне око једне гранате, коју је војска, што се ту чешће вежбала, изгубила. Ни слутили нису, да је граната неиспаљена.

Један брат је ударио ушником своје сикирице у гранату, а она је врхом све више улазила у земљу. И најстаријег брата је занимало ово, па се сагнуо и посматрао шта раде браћа. Наједанпут граната страховито груну, земља се запуши, задими се и одјекну врисак најмлађег брата...

Кад су дојурили околни чобани пред њима се указала језовита слика. Место три жива бића лежала су три унакажена леша. Два старија брата била су мртва. Распрсла граната разнела им лице. Најмлађем однесена десна рука, али је био у животу, тешко је дисао.

Брзо су нађена кола и пренети кући.

Писка и нарицања ојађене мајке и запевка родбине разлегала се долином Лепојевца... Све живо искрено је жалило ову добру децу.

***

Одмах иза суда Миљко се кренуо на пут. Журио да час пре стигне кући. Успут је исекао нокте и бацио у реку, преко које је прелазио, мислећи, да ће река са њима однети и његов грех.

Сунце га у теме жеже, а са чела кипти зној... Тежињава кошуља припила му се уз леђа. Неки терет притискао му душу, али се надао, да ће се разгалити чим дохвати свога Лепојевца и види пуну кућу веселе дечице.

После дугог заморног путовања приближио се селу. Са једног брежуљка посматрао је своју њиву, коју је сада кривоклетством увећао. Кућа му је необичнија изгледала. Као да је видео неки свет око ње сакупљен. Али рачунао је, да је то због свечаника — бели четвртак по Тројицама — па свет у Лепојевцу не ради, но се овде-онде скупља.

Један Лепојевчанин пројури поред Миљка на коњским колима, погледа га чудно, али му ништа не рече. Тешко му беше да он буде гласник несреће. Миљку се учини загонетно понашање овога човека. Севну му кроз главу, да се већ није чуло за његову лажну клетву, па се од њега склањају као од губавог. То му је тешко пало. Лакше би му било да тамнује на робији и носи гвожђе на ногама, но да га се цело село клони и на њега пружа прст. Помисао, да и ово може бити, још га више растужи.

Сада се већ био доста приближио кући. Неко нарицање га трже из размишљања и он ослушну од куда то долази. Оцени, да је ту око његове куће. Али се није могао домислити ко је у његовом комшилуку могао умрети. Јутрос је све здраво и живо оставио. Наједанпут нека страшна слутња прожма га свега, а кроз главу му као усијана игла пројури мисао: да се не буде каква несрећа десила у његовој кући. С почетка малакса, по том доби приток снаге и појури што брже може. За неколико тренутака стигао је кући.

Неочекивани и ужасни призор указа му се пред очима. На одру лежаху оба мртва сина, а крај њих нарицаше мати. То га толико потресе и скрха да дуго није могао до речи доћи. Само се бусао у прса и као ухваћена дивља звер жалосно цичао.

Прве речи беху му:

- Убице!... Крвопије!... Ко ми уби децу?! Осветићу се ја... Овамо оружје!...

Закрвављене очи, разбарушена коса и безумне речи одаваху човека са поремећеним умом. Једва су га уверили, да је ово случајна несрећа и задржали, да не учини какво зло.

Дуго се грувао, чупао косе и крештећим гласом нарицао.

За то време његов брат Раденко одјурио је колима у варош за лекара, како би се спасао бар живот трећег детета.

Кад је прошао први најјачи удар жалости, Миљко се мало примирио. Тада су му тек у појединостима испричали несрећни догађај. Суза сузу му је престизала. Хтео је извадити убрус из појаса, да обрише лице од суза, али место убруса извади крпицу са грудом земље. Кад смотри земљу, понова зајеца и полете умрлим синовима. Стаде их безумно грлити и љубити њихова унакажена лица. Сад му пуче пред очима, ко је њихов убица. Гушећи се у покајничким сузама тихо нарицаше: „Децо... синови, узданице моје... опростите оцу вашем, највећем грешнику под капом небесном... Ја, кривоклетник, ја сам ваш убица... Ви сте невине жртве мога греха.“

Присутни, чувши исповест кривоклетника задрхташе од тешког греха Миљкова и овако брзе, неочекиване казне Вечног Правосуђа, а шапат оде од уста до уста: Ово је прст Божји.

 

Љуб. М. Богићевић

http://pricalica.blog.rs/blog/pricalica/biserje-sa-net-a.../2014/10/18/ne-svedoci-lazno

[Данче*]

Свети ратник

 

Подне у Солуну налик је подневима у свим великим лучким градовима. То је тренутак када се врева стишава. Јесен рујем боји дрвеће, ретке пролазнике мами мирис рибе из таверни. Из даљине се чују сирене бродова који поздрављају град, одлазећи на далека путовања. Покаткад крикне галеб, наговештавајући југо. Бат корака по каменим плочницима је све ређи и тиши. А море и небо су измешали боје.

 

У цркви светог Димитрија је тихи полумрак. Неколико жена послује по цркви, нечујно се крећући, као да не додирују мермерни под. Ништа не нарушава свети мир храма. Пред олтаром две жене у црнини шапућу молитве повремено подижући сузне очи ка иконама светитеља.

 

Предане својим пословима и молитвама нису виделе када је и како у цркву ушао необично обучен човек, али су све, у исти мах постале свесне његовог присуства. Прекинуле су молитве и послове и пошле му у сусрет.

 

Он, измучен, у окрвављеној одори, корачао је према олтару. Сакупиле су се око њега, питајући да ли му нешто треба, ко је и одакле долази.

 

Затражио је воде и рекао:

 

- Ја сам овдашњи, а долазим из Босне, тамо је борба за Православље!

 

Жене су претрнуле. Једна од њих је отишла по воду, а друга да позове свештеника. Жена у црнини, она млађа, грозничаво је гледала војника, препознала га, и као птица погођена у лету, тихо крикнувши, онесвестила се. Старија је покушавала да је освести. Остале жене су стајале скамењене, без гласа и покрета, а војник у одори византијског ратника, лагано је ишао према гробу Светог Димитрија и нестао у њему.

 

Тишина се згуснула, остао је само благи мирис босиљка или смирне, нису биле сигурне шта је, али да је миомирис, јасно су осетиле.

 

Жена која је доносила воду, ушла је истовремено са свештеником. Млађа жена је, дошавши себи, клекла пред икону светог Димитрија и молила се кроз сузе, челом додирујући под.

 

Свештеник је питао жене шта се догодило. Оне су му испричале све о доласку непознатог човека, његовом одговору на питање ко је и одакле долази. Питао их је затим како је био обучен, а оне су, опет, све до једне рекле:

 

- Исто као свети Димитрије на овој икони.

 

На то је свештеник учинио велику метанију пред иконом светог Димитрија, клекли су и топло се, усрдно и дуго, дуго молили у небеској тишини.

 

Касније је, много касније, свештеник испричао да се свети Димитрије последњи пут јавио 1804. године.

 

То је била година Првог српског устанка.

 

Догађај се збио у Солуну пре славе светог Димитрија, 8. новембра 1991. године.

http://pricalica.blog.rs/blog/pricalica/biserje-sa-net-a.../2010/11/08/sveti-ratnik

[ivanaika]

Једног дивног јутра анђео је летео по природи и објашњавао свима како да што боље ураде свој, од Бога им дати, посао.
Мека вода је имала задатак да пробуши тврд камен, лагани ветар да растера тешке црне облаке, птичица да прелети океан…
– А шта ја да радим? – упитала је једна мајушна семенка.
– Израсти у велико дрво! – рече јој анђео.
– Не могу! То је немогуће! – запрепасти се семе.
- Никада немој да кажеш „не могу“ пре него што покушаш из све снаге. Тек кад урадиш све што можеш – смеш да кажеш да не можеш. Али – видећеш да можеш! А зашто можеш више него што можеш? Зато што Бог притиче у помоћ онима који се труде! – рече анђео семену и одлете код мрава, који је носио мрву тридесет пута тежу од себе. Семе је покушало – и успело!

Ти си човек. Ако већ не можеш да имаш више вере, наде и упорности од воде, ветра, птичице, семена и мрава – немој ни мање! Срамота је.

https://www.facebook.com/pages/%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%87%D0%B8%D0%BD-%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D1%86/1611657899060120