Причам ти причу.... али праву и лепу...

[anajrim]

На крају када чујеш те чудне звуке и не чујеш више откуцаје срца,све за штa си се борио постаје безвриједно.Све оно за штa си мислио да ће ти помоћи није ни кап воде у чаши.Тада схватиш да си гледао гдје не треба и најважније ниси урадио.Чиниће ти се као да је све било јуче.Рећи ћеш како је живот прошао за један дан и како би урадио нешто друго да можеш,али тада је већ прекасно.Путовао јеси,али не на права мјеста.Молио јеси,али не право.Радио јеси ,али си се само уморио.Ето то је остало од тебе.Остало је ништа.Када ти живот стане у један час,а сва твоја достигнућа на један папир,схватићеш да си био безвриједан.Ниси схватио колико вриједиш и колико можеш.Прекасно...Чујеш и последњи звук,срце је већ одавно стало,а ти немаш даљег живота.На крају је за тебе крај.Смрт је за тебе смрт. 

t4431

[Драган Јашић]

ПОУЧНА ЛЕГЕНДА

Била једна мајка са јединцем сином. Па јој син отиде у далеку земљу и дуго остане. Једном напише син мајци писмо с молбом, да му пошаље неку ствар на сећање. Мајка завије три ствари у платно, сваку посебно, па пошаље сину. Када син одвије први завијутак, он нађе једно огледало, испод кога је мајка написала:

„Сине, огледај се какав си.“

Када одвије други завијутак он нађе слику мртвачке главе, а испод ње мајчином руком написано:

„Сине, погледај какав ћеш бити.“

У трећем завијутку он нађе икону Светог Георгија како убија аждају, а на дну иконе речи мајчине:

„Погледај, сине, какав треба да будеш.“

Над сваком ствари син се веома зачудио, док најзад размишљајући није схватио духовну поуку миле мајке, забринуте да јој син у далеком свету не изгуби душу.

[Зорица екс Милева]

ŠARGAREPA JE MOJA

Jedna stara žena dospela je posle svoje smrti pred Božji sud. Kopajući po registru, Sudija nije mogao da pronađe ni jedno delo milosrđa osim jedne šargarepe koju je udelila nekom prosjaku. Ipak, moć jednog jedinog čina ljubavi bila je dovoljna da je pošalje u raj. Šargarepa je doneta na sud i uručena je ženi. Kako ju je uzela, počela je da se diže uvis, kao da je vuče nevidljivi konac. U tom trenutku, neki sirotan okačio se za skut njene haljine, za njegovu nogu okačio se neko treći, i ubrzo se formirao čitav niz ljudi koji su se peli ka raju, okačeni o šargarepu. Žena nije osećala nikakav teret, a pošto nije gledala naniže, nije ni primetila šta se dešava.

Peli su se sve više i više, dok nisu stigli do samih vrata raja. U tom trenutku, žena se okrenula da baci poslednji pogled ka Zemlji i ugledala ispod sebe čitav niz ljudi, okačenih o nju.

Kako je pobesnela! Pripretila im je rukom i viknula: "Marš! Dalje od mene! Šargarepa je moja!" Dok je tako mahala rukom, šargarepa joj je ispala i ona se sunovratila sa čitavom svojom pratnjom.

Samo jedan je uzrok sveg zla na Zemlji: "Ovo je moje!"

[Драган Јашић]

Девојчица са шибицама

Спуштало се вече уочи Нове године. Хладноћа је бивала све већа и суровија, а по тој хладноћи и мраку ишла је једна сиромашна девојчица гологлава и босонога. Кад је тога јутра изашла из куће имала је на ногама папуче, али су оне биле толико велике јер их је раније носила њена мајка, да их је изгубила прелазећи улицу. Приметивши да их је изгубила девојчица се вратила по њих, али једну папучу није могла да нађе, а другу је дограбио неки пакосни дечак који се с њом шегачио.

И тако је сиротица ходала црвених и промрзлих ножица. У старој кецељи носила је шибице које је читавог дана покушавала да прода, али ниједну није продала. Ходала је гладна и промрзла док су јој пахуљице падале на лепе плаве коврџе по врату. Сви прозори су били осветљени јер се народ спремао за новогодишње славље, па је из кућа допирао мирис печења и слатких колача.

У једном углу између две куће девојчица нађе заклон, седе и скупи се. Подвукла је ноге пода се, али је само још јаче осећала студен а кући није смела, јер како очуху да изађе пред очи без иједног новчића пазара. Уосталом, и код куће је било хладно јер је ветар дувао кроз пукотине на крову.

Ручице су јој биле тако промрзле да девојчица извади једну шибицу и запали је да их угреје. Букну јасан и топао пламен као каква мала свећа, и девојчици се учини да у тој ноћи све око ње постаје некако чудесно. Као да је одједном угледала велику зажарену пећ, те испружи у том правцу ноге да их загреје. У том часу, међутим, пламен шибице се угаси, пећ нестаде и девојчица остаде у леденој тами с изгорелим палидрвцем у руци.

Она кресну и другу шибицу која обасја зид, а тај зид одједном постаде прозиран те јој се учини да је тамо угледала сто постављен за новогодишњу вечеру. На столу беше печена гуска пуњена јабукама и шљивама и, што је било још чудније, скочи одједном та гуска и стаде се гегатии по столу, а одатле на под и право ка гладној девојчици. У том часу жижица изгоре, а мала се нађе у тами и мразу.

Девојчица похита да запали ново палидрвце све једнако желећи да не изгуби ону гуску што се тако опојно пушила. Нађе се у одаји још много лепшој и раскошнијој од претходне. Седела је под окићеном јелком, изнад ње је на зеленим гранама горело на хиљаде свећа. Украси те дивне јелке као да су сви од реда благонаклоно гледали у девојчицу. Она пожури да им пружи руке, али се шибица у њеним укоченим прстићима угаси. Свећице са јелке као да кренуше некуд у небо и осуше се у безброј звезда, а једна од њих паде остављајући за собом дуги траг.

"Сад неко умире", рече девојчица, јер је томе беше поучила бака коју је много волела али која је већ одавно била мртва.

Девојчица запали нову шибицу и угледа пред собом баку како у том сјају сва блиста озарена од доброте и љубави.

"Бако!" викну мала. "Знам да ћеш и ти нестати кад шибица изгори, као што су нестале и ужарена пећ и она дивна пуњена гуска и раскошна јелка. Молим те, бако, не остављај ме овде, него ме поведи са собом!" девојцица_са_сибицама3Девојчица брзо запали читав преостали свежањ шибица и нађе се у сјају и топлоти како никад раније не беше искусила. У тој светлости блистала је вољена бака као по дану, али већа и лепша него икад раније. Онда се бака сагнула, подигла нежно девојчицу у своје наручје и понела је некуд горе. Високо. Тамо где није било ни хладноће ни глади ни страха.

Када су следећег јутра наишли улицом први пролазници, нашли су девојчицу склупчану на плочнику уза зид, румених образа и с осмехом на уснама. Била је мртва, смрзнута у суровој хладноћи те последње ноћи старе године, са свежњем изгорелих шибица које као да није желела да испусти из руку.

"Хтела је да се огреје", рече неко показујући на шибице, али нико није никада сазнао шта је све девојчица нашла у њиховом сјају.

Ханс Кристијан Андерсен

[Зорица екс Милева]

DA LI SI TI ŠARGAREPA, JAJE ILI ZRNO KAFE?

Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.

Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.

Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.

Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"

- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.

Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.

-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.

-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.

Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.

Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.

Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??

Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?

Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?

Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.

Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"

[Зорица екс Милева]

ZAŠTO VIČEMO?

Jednom je učitelj pitao svoje učenike:

"Zašto ljudi viču kad su ljuti?"

Učenici su razmišljali neko vreme:

"Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan

"Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"

Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja

Naposletku je objasnio:

"Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.

Potom je učitelj pitao:

"Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.

A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."

Onda je rekao:

"Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad."

[Драган Јашић]

ЉУДИ МУВЕ И ЉУДИ ПЧЕЛЕ

Под Духовна баштина, Психологија, 10. јун 2011. у 13:23

Једном смо упитали старца Пајсија (Светогорца):

- Ви нам, оче, непрестано говорите да позитивно мислимо. Желели бисмо да нас посаветујете како да се суочимо са следећим проблемом. Често нам долазе људи и кажу да неки свештеници узимају много новца за вршење Светих Тајни, кажу да пуше и седе у кафанама, па чак кажу и то да су неки свештеници уплетени у неморалне радње, уопштено, жестоко их оптужују и износе доказе да би то оправдали. Шта да одговоримо људима који оптужују свештенство?

Старац је почео да нам прича:

- Из искуства знам да су људи подељени у две категорије. Трећа категорија не постоји; људи припадају или једној или другој. Први подсећају на муву. Главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа. Када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. Почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим лагодно у смраду. Ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, одговорила би: “Ја уопште не знам како ружа изгледа. Знам само где да нађем ђубре, тоалете и блато.” Постоје људи који подсећају на муву. Људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра.”

Друга категорија су они што подсећају на пчелу, чија је главна особина да увек трага за нечим слатким и пријатним да би на њега слетела. Када би се пчела нашла у соби препуној нечистоће, са комадићем бомбоне у углу, она би занемарила сву ону нечистоћу и слетела на бомбону. Када бисте од пчеле затражили да вам покаже где се налази баштенско ђубре, одговорила би: “Не знам. Могу ти рећи само где да нађеш цвеће, сласт, мед и шећер.” Она зна само за добре ствари у животу, док су јој оне рђаве непознате. То је друга категорија људи која има позитивне мисли и види само добру страну ствари. Они се увек труде да прикрију зло како би заштитили ближње; напротив, људи прве категорије се труде да изложе зло и да га изнесу на површину.

Када неко дође код мене и почне да оптужује друге људе, доведе ме у тешку ситуацију и ја му наведем овај пример. Тада му кажем да одлучи којој категорији жели да припада, како би могао да нађе људе исте врсте и да се са њима дружи.”

(из књиге “Сузе за свет”)

[zlata]

Ubrzo posle bratovljevog rođenja, mala devojcica počela je da moli roditelje da je ostave samu sa bebom. Plašili su se da je devojčica možda, kao većina četvorogodišnjaka, ljubomorna i želi da ga udari, pa joj nisu to dozvolili. Međutim ona nije pokazivala nikakve znakove ljubomore. Prema bebi je bila nežna i sve više je želela da ostane nasamo sa svojim bratom.

Najzad su joj dozvolili. Sva ushićena utrčala je u bebinu sobu pritvorivši vrata, ali su se ona malo odškrinula, sasvim dovoljno da radoznali roditelji mogu da vire i prisluškuju. Videli su kako mala devojcica lagano prilazi bratu, stavlja svoje lice uz njegovo i tiho govori:

"Bebo, reci mi šta Bog želi,

ja počinjem da zaboravljam"

[мирођија]

Поделићу са вама једну лепу причу нашег члана форума који ми је одобрио да је овде поставим. Мени се прича изузетно допала, надам се и вама...

Радња се дешава у једном питомом градићу централне Србије...

Морам да још нешто напишем за ову предивну бакицу Веронику!

Верујте ми - ми православни ,треба да се постидимо каква је то хришћанска душица!

Када је кренула код нас - прво време крстила се као католици кад то видели сад пензионери попови хтели поједини да је линчују шта ће нам она у цркву , једном је истерали из цркве !

Видим , бакица плаче ја јој приђем а она ми каже :

па ја нисам од јуче , сви ме знају , рођена сам овде , нисам се надала да ме свештеник истера , па где нам је ту љубав , нисам крива што сам католкиња , шта да радим када сам остарела , сама живим , деца отишла на запад и ја куда да идем!

Утеших бакицу са пар реченица и она оде. Помислих да ће је ова поповска саблазност поколебати и да је више никада нећу видети . Мећутим - бака Вероника је све са вером , љубављу и смирењем победила!

Наставила је и даље да долази - ни једну Лиургију није пропуштала , редовно је долазила. Једном дође Владика код нас и бакица приступи владици па каже - Свети владико ја сам католкиња , немам куд - стара сам и да ли ми дајете благослов да долазим у НАШУ цркву на богослужења. Владика је наравно благословио и тада је упознао , неколико пута је виђао код нас када је долазио.

После једно 2-3.г. од тога , она дошла код нашег намесника и каже - Оче , ја желим да се обратим владици са молбом да ме прими у вашу заједницу - да се крстим! Сви се изненадили и намесник отишао код владике - све му пренео и владика рекао - Бака је већ православна , немојте је крстити , само да се исповеди и да се причести , знам да је редовна на литургијама.

И тако је било , држим убрус , бакица прилази , изговара ГРЕШНА СЛУШКИЊА БОЖИЈА ВЕРОНИКА - причести се и тада се по први пут ( са таквим смирењем ) пекрстила као православни , такву је радост имала у себи то вам не могу описати , да ми сузе саме кренуле од радости! Морам признати да су и свештеници то приметили , један је чак рекао,'' ето бака код нас од јуче а такву веру има - треба да буде пример за све нас и да се постидимо што смо је више пута увредили нашим постипцима!''

Од тада - до данас редовно се причешћивала , све постове постила , која је то била њена смерност у вери , тотално у чистоти исповедала православље , то вам не могу описати - Благодат је толико утицала на њу као да је од рођења била православна и мислим да једино она од свих нас имала ону исконску чистоту срца ма колико ми били павославни од рођења!

На жалост та бакица више није код нас , у старачком дому је од пре две - три године, и колико знам, доста је болесна!

Надам се да је јож жива и да тамо негде исто живи оваквим животом како је мени за пример показала .

Ако се упокојила - немам потребе да кажем да јој Господ подари Царство Божије јер јој то Царство гарант одавно припремио!

[Anette]

Super bakica.

[мирођија]

[мирођија]

Сигурно је да и ви који ово читате имате шта да испричате...

[Anette]

Interesantno mi je kako skoro svaka dobra tema ode u zaborav, a najvise se komentarisu neke bezvezne stvari. Steta. Iz ovoga se uci.

[мирођија]

Извукли смо је из анонимности, а увек се нађу прави људи да је прочитају...

[Guest]

Извукли смо је из анонимности, а увек се нађу прави људи да је прочитају...

baš tako 29dz8zk

prelepa priča 0442_feel 0442_feel 0442_feel

hvala ti sekana na ovoj prelpoj pričici bighugbighug