Оружје за војевање

[Guest]

Уз Часни пост: хришћански подвиг у предању Цркве
Оружје за војевање

Број 1079, Рубрика Духовност

Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави – даруј мени слузи Своме. O, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин. Великопосна молитва Св. Јефрема Сирина

Видиш ли штету од прождрљивости? Види, пак, какви су успеси поста. Провевши четрдесет дана у посту, велики Мојсије је могао да прими таблице Закона, те, пошто сишавши виде безакоње народа, бацивши разби их (таблице Закона), које се толико трудио да добије, јер сматраше бесмисленим да пијаном и беззаконом народу буде дат Закон Господњи. Зато је овај чудесни пророк требало да пости још четрдесет дана, да би могао однети (народу) свише дароване таблице, разбијене због њиховог безакоња... Тако (тј. постом) су и Ниневљани опозвали одлуку Владичину (= Господњу), уредивши да са људима пости и род бесловесних (= животиње) и тако, одступивши сви од злих дела, побудише на човекољубље Владику свега (Јона 3,7). Али, зашто се опет бавим слугама (јер имамо и многе друге да набројимо, који су се кроз њега (= пост) прославили и у Старом и у Новом (Завету), када треба да дођем ка нама свима заједничком Владици? И сâм Господ наш Исус Христос, постивши четрдесет дана (Мт 14,2), тако ступи у борбу са ђаволом и свима нама даде пример да би се њиме наоружали, и тако задобивши силу, устали у борбу са оним (=ђаволом). Али, овде ће можда неко оштрог и бистрог ума питати: зашто изгледа да Владика пости исто онолико дана колико и слуге, а не превазилази их бројем? То се није десило просто и случајно, већ премудро и по Његовом неизрецивом човекољубљу. Да не мисле да се привидно јавио и да није примио плот и да је био ван људске природе (= да није примио пуну људску природу) – зато је постио исти број дана, не придодавши још дана (поста), да запуши уста оних који бестидно желе да се расправљају. Јер, ако, и када се све то десило, сада ипак постоје неки који се осмељују да то кажу, да није, себи својственим предзнањем, Господ им одузео приговор, шта би тек покушали да кажу? Зато (Господ) не подноси да пости више дана, него онолико колико слуге, да нас тако заиста подучи да бејаше обучен и Он у исту ову плот и да не бејаше ван наше природе (= да је био истински човек).

А да је велика снага поста и да произилази многа добит за душу од њега, постало нам је јасно и из (примēра) слугу и из (примера) Владике. Молим зато вашу љубав да, знајући добит од њега, не буде услед нехата лишена користи од њега нити да се жалости због његовог наступања, већ да се радује и весели, према блаженом Павлу: „Ако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан“ (2. Кор. 4,16). Пост је, дакле, храна душе и, као што ова телесна храна дебља тело, тако и пост чини душу јачом, омогућава јој лаки лет, чини је способном да машта о вишњим (добрима), постављена изнад задовољстава и удобности садашњег живота. И, као што лако натоварене лађе брже прелазе пучину, а оне, натоварене тешким теретима, бивају потопљене, тако и пост, чинећи ум лакшим, помаже да се са лакоћом преплива пучина садашњег живота и устреми ка небу и небеским (стварима) и не придаје важност садашњим (добрима), него да се сматрају ништавнијим од сенке и сна. А пијанство и прождрљивост, обремењујући ум и дебљајући плот, чине душу заробљеницом, опкољавајући је одасвуд и не дозвољавајући да ум има јако разуђивање, те је терају да лута по хридима и да чини све против сопственог спасења. Не будимо немарни, љубљени, за устројавање нашег спасења, већ, знајући колика зла се рађају одавде (= из пијанства и прождрљивости), побегнимо од ове штете.

Св. Јован Златоусти, Слово подстицајно на пост

Ништа нема, што не досади сталном употребом. Док, насупрот, често желимо она јела, која ретко окушамо. Стога нам је и Творац наш измислио разноврсност у нашем животу, тако да би смо осетили пријатност од свих блага Његових. Погледај шта се догађа у природи: Сунце зар није светлије после ноћи? Сан зар није слађи после бдења? Здравље зар није више пожељно после страдања од болести? Тако и трпеза бива пријатнија после поста. Ово дабоме важи за све. И за богате, који имају обиље јела. И за сиромахе, који располажу оскуднијом храном...

Пост је оружје за војевање против демона, јер се „овај род ничим не може истерати до молитвом и постом“.

Св. Василије Велики, О посту

Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста.

Св. Николај Велимировић, Охридски пролог