Света Тајна Крштења

[ИгорМ]

E pazi znam i ja lika koji valjda nije znao da li je kršten kada je bio beba pa je odlučio da se krsti kao odrastao, pa se na kraju ispostavilo da je ipak bio kršten. Ne pitaj me kako se to desilo jer i kako lik nije znao da li je kršten, jer ni ja ne znam, samo sam čuo tu priču, koja sa druge strane i ne mora da bude tačna.

 

Да овери човек, што је сигурно сигурно је.   е подигли сте ми расположење вечерас

[Ivan Andjelkovic]

Ne znam sta je smesno.Ne znam sto se uporedjuje Biolosko radjanje i krstenje?Hocete da kazete da ljudi koji nisu krsteni nisu zivi?

[Ленка*]

Ne znam sta je smesno.Ne znam sto se uporedjuje Biolosko radjanje i krstenje?Hocete da kazete da ljudi koji nisu krsteni nisu zivi?

 

Људи који су крштени - поново су рођени.

[Ivan Andjelkovic]

Brate ovo ne vredi,odustajem.Ako cemo tom logikom,sta onda da radi neko ko zeli da bude "ponovo mrtav" Necu vise da kometarisem,jer ne zelite ili necete da shvatite sta pricam.Pozdrav.

[nana]

Ako cemo tom logikom,sta onda da radi neko ko zeli da bude "ponovo mrtav"

Господ нека те сачува и нас грешне са тобом.

Шта да ради, куку-леле шта да ради. Никоме не желим да пожели такву жељу.........али ако ипак инсистираш.....ништа посебно....само упорно да тера контру Животу.

[N.Petrovic]

Pa pazi ako sam ja bio hrišćanin sad sam ateista i ako sam samim tim što sam postao ateista raskšten ili kako god, zar ne bi bilo logično da se ponovo krstim.

Znači ako sveti duh neće na silu dda ulazi u tebe, ako ga ti prihvatiš da krštenju (ne znam kako beba može da bude svesna toga ali ajde) onda znači da izlazi iz tebe kada postaneš ateista, e sad ukoliko hoće šda ponovo uđe, zar nije logično da ponoviš ono što ga je na početku nateralo da uđe. Sem u slučaju da on kada se krstiš nikada ne izlazi u tom slučaju raskrštenje i ponovno krštenje nemaju smisla.

 

Evo za mene kao ateistu je to sve jedno, ali ako odlučim da postanem hrišćanin kasnije veoma je važna stvar. zatim ukoliko nekako verujem u postojanje svetog duha a ne želim da imam ništa sanjim, opet je važno, jer želim da znam da li postoji način da ga oteram da li moram nešto posbno da uradim ili ne. Isto tako ako se posle toga vratim u hrišćanstvo žele bih da znam kako da ga privolim da ponovo uđe u mene itd.

 

Vrlo je lako `` raskrstiti se``, dovoljno je coveku reci da nije Hriscanin, i ukida mu se krstenje. Ne trebaju ni papiri ni pecati. Jednostavno je tako. 

Ako zelis da opet budes Hriscanin, dovoljno ti je pokajanje i ispovest, i ponovo si krstena dusa. To je ta sloboda u Hriscanstvu.  Sveti Duh te ne primorava na bilo sta. Sam odlucujes.

Mada citajuci neke tvoje postove iz kojih se vidi tvoj nacin razmisljanja, ne verujem da ces dugo cekati da se opet nazoves Hriscaninom. 

[ИгорМ]

@Ivan Andjelkovic

 

Овде има текст на теми: Чин вршења Света Тајне Крштења и Мирпопомазања у саставу Свете Литургије

 

По речима Господа Исуса Христа, нико не може ући у Царство Божије ако се поново не роди водом и Духом. Јер, оно што је рођено од тела тело је и рођено је за смрт, док оно што је рођено од Духа дух је и рођено је за живот вечни.

 

Ево лепог текста из православног катихизиса:

 

Новокрштени се Духом Светим поново рађа као личност. А личност је однос, тј. личност извире из заједнице са другим. У природном рођењу конкретна личност се појављује у односу на оца и мајку и на свет који је окружује. У тим односима пресудан је однос новорођеног са мајком и тај однос га чини личношћу. Будући да је мајка, као и други у породици смртно биће, дете које се рађа смртно је не само по природи, већ и као личност. Зато што је рођено не својом слободом, већ вољом оца и мајке, тј. извор његовог постојања није његова слобода, већ воља другог. Када човек промени свој однос и када за извор свога постојања одреди нешто друго, у том случају се и он мења као личност.

У Крштењу човек слободно бира Бога за свој извор постојања. Кроз крштење човек се одриче своје воље, свога ја, одриче се старога човека у себи, и своју вољу подчињава вољи Божијој. У том тренутку он мења свој лични идентитет премештајући своју везаност за Бога, уместо за породицу, или друштво, или било шта друго. Другим речима, новокрштени Духом Светим одричући се своје воље у корист Божије, поистовећује се са Христом и остварује заједницу с Богом Оцем и поново се рађа постајући Христос, син Божији, по благодати. И то је сједињење с Христом, будући да је и Христос Син Божији, зато што је у вечној заједници слободе са Богом Оцем. За разлику од Сина Божијег који је то и по природи, зато што је исте природе са Оцем, човек остаје по природи човек, али као личност, на основу слободе постаје син Божији. То нам је показао и сам Христос као савршени човек подчињавајући своју људску вољу Божијој.

 

Будући да Христос као Син Божији приводи све људе и сву творевину Богу Оцу испуњавајући његову вољу, подчињавање људске воље Божијој једино је могуће у Христу и кроз Христа. На овај начин Дух Свети уводи један нови начин постојања људи и читаве створене природе у Христу, литургијски. ...

 

Е сад, довољно је човеку да одступи из те заједнице и удаљи се од Бога и ставио је себи печат на ту "раскрштеницу".

[Volim_Sina_Bozjeg]

само упорно да тера контру Животу.

Dečko hoće da proveri da li je možno (moguće)  

[Volim_Sina_Bozjeg]

По речима Господа Исуса Христа, нико не може ући у Царство Божије ако се поново не роди водом и Духом. Јер, оно што је рођено од тела тело је и рођено је за смрт, док оно што је рођено од Духа дух је и рођено је за живот вечни.

 

Zanima me već neko vreme da li je to samo moguće svetom tajnom Krštenja ili Bog može i drugačije da primi tu dušu koja je pokajana i spremna za ponovo rodjenje?

[ИгорМ]

Zanima me već neko vreme da li je to samo moguće svetom tajnom Krštenja ili Bog može i drugačije da primi tu dušu koja je pokajana i spremna za ponovo rodjenje?

 

Верујем да је могуће једино Светом Тајном Крштења и у заједници са Богом.

"Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт 28,19)

"...ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег." (Јн 3,3) 

...

 

Крштењем се прима дар Духа Светог. Али не би се упуштао умовањем изнад Божије промисли, иако знамо да Бог жели да се сви спасу.

[Odahviing]

Usput AS (Ateisti Srbije) vrže obred raskrštavanja, pa ko baš hoće može.

[Александар Милојков]

Ne znam sta je smesno.Ne znam sto se uporedjuje Biolosko radjanje i krstenje?Hocete da kazete da ljudi koji nisu krsteni nisu zivi?

 

Крштење је рођење у Христу, ново рођење.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Верујем да је могуће једино Светом Тајном Крштења и у заједници са Богом.

"Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа." (Мт 28,19)

"...ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божјег." (Јн 3,3) 

...

 

Крштењем се прима дар Духа Светог. Али не би се упуштао умовањем изнад Божије промисли, иако знамо да Бог жели да се сви спасу.

Duh Sveti upravlja. Da premudrost Božja dolazi do svake duše. Nema van Crkve spasenja...

[Гром]

Крштење је рођење у Христу, ново рођење.  

Управо тако! морамо умрети телу да би се родили у Духу. Ко једном умре довека живи.

Одрекавши се свега што нас везује за земаљско, телесно, родитеља, имања, рођака, деце, знања,способности, јер све ово нас везује и ми нисмо слободни да чинимо дела љубави према ближњима. Када су нам родитељи, деца рођаци као странци тек онда можемо искрено да их волимо као своје ближње. Док се не одрекнемо деце ми ћемо од њих очекивати да буду онаква какву бисмо ми децу волели да имамо, да она служе нама. Тек кад их се одрекнемо ми можемо да будемо слуге својој деци у Духу Љубави. Тако се морамо одрећи свега свога да бисмо могли искрено да служимо онима које нам је Бог дао. Ја немам своју децу него ја и деца коју ми је дао Бог. Духован одрекавши се породице остаје у њој и служи јој а телесан остаје у породици док му она служи, а кад деца или родитељи или брачни друг изневере његова очекивања спреман је да их се одрекне. Таква би требало да је разлика између погледа на свет крштеног и некрштеног човека.

[Ламех]

Треба крштавати децу само ако су болешљива, превентиве ради. Да би им родитељи који су хришћани не ускрате могућност спасења.

Остало...кад одрасту нека одлуче да ли ће се крстити. То је слобода. А не да му се натура којој ће вери да припада. Што не значи да га неће учити и упознавати са оном у којој се сами налазе. Па кад покаже и ако покаже добру вољу за тим онда нека оде да се крсти.