Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[Guest - . . .-]

Ја се данс исповедих први пут.

 

Још да устанеш у недељу и дођеш не причешће...

[Милан Меденица :)]

Na mene ove reci ostavise najjaci utisak! A kako odrediti kad da ocutis, a kad da das odgovor? Kad precutim, nekako osecam kao da je trebalo da kazem nesto, kao da sam se, ne daj Boze, saglasila sa tim  iako se u sebi molim i budem tuzna.

 

па вежбај, нађи меру

[Јанко]

Помаже Бог. Имам нека питања око исповести. Када сам се први пут исповедао пре него да почне Литургија 28.(15.) августа, свештеник ми је рекао да почнем да говорим. Ја сам рекао 4-5 грехова и он је после тога читао молитву. Када сам га упитао да ли треба и остале грехе да исповедим, он је рекао да не мора "да Бог све види. Е сад ме занима да ли ја тих 4-5 греха које сам тад рекао треба опет да кажем свештенику(овај пут ћу да се исповедам код другог свештеника, да бих могао да кажем све што се могу сетити)? Имам још једно питање. Да ли се приликом исповести може користити А4 или неки други папир на којима су написани греси, да би се могао посетити ако се збуним? 

 

Као што рече петар можеш их исповедити, али само ако си их поново чинио, ако ниси онда се не исповедају.

Што се тиче папира, моје искуство ми говори да је за прву темељну исповест (а то није била она твоја прва, како сам кажеш, беше нешто набрзака и ниси остао задовљан) итекако потребан папир, баш због ЖЕЉЕ да се све каже (то је врло битан како духовни тако и психолошки моменат код мирјанина, док је у монаштву и неопходност) па да не би нешто заборавио (што се врло, врло лако деси, јер тад душа трепери, све у глави ковитла, па се деси да се заборави). Кад завршиш са том првом "анализом" себе пред Богом и започнеш "синтезу" са Богом кроз Причешће, онда ти више не треба. Најбоље је да, чим учиниш нешто што је за исповест, првом приликом одеш и то исповедиш невезано за ситуацију-да ли је пост или време за причешће.

[Иван 123]

Као што рече петар можеш их исповедити, али само ако си их поново чинио, ако ниси онда се не исповедају.

Што се тиче папира, моје искуство ми говори да је за прву темељну исповест (а то није била она твоја прва, како сам кажеш, беше нешто набрзака и ниси остао задовљан) итекако потребан папир, баш због ЖЕЉЕ да се све каже (то је врло битан како духовни тако и психолошки моменат код мирјанина, док је у монаштву и неопходност) па да не би нешто заборавио (што се врло, врло лако деси, јер тад душа трепери, све у глави ковитла, па се деси да се заборави). Кад завршиш са том првом "анализом" себе пред Богом и започнеш "синтезу" са Богом кроз Причешће, онда ти више не треба. Најбоље је да, чим учиниш нешто што је за исповест, првом приликом одеш и то исповедиш невезано за ситуацију-да ли је пост или време за причешће.

 

Хвала пуно на одговору.  .smesko. Поздрав и свако добро од Господа. 

[Guest - . . .-]

 

 

 

У свом реферату на епархијском сабрању Московске епархије, Његова светост патријарх Кирил скренуо је пажњу на начин вршења свете тајне исповести:

 

„Желели бисмо да цитирамо став архијерејског намесника Богојављенског намесништва, архимандрита Дионисија (Шишигина) о начину вршења свете тајне исповести:

 

,Свету тајну исповести треба вршити увече, у току или после вечерњег богослужења. То се нарочито односи на недељне и празничне дане. Литургија се мора ослободити, како би у њој у пуноћи могли учествовати како верници, тако и свештенство. За време литургије исповест се врши само као изузетак, за следеће причаснике: децу, старе, немоћне, и вернике који из оправданих разлога нису били на вечерњем богослужењу‘.

 

 

 

 

Подржавам овакав став. Молим све старешине да га имају у виду, и да се потруде да, колико је год то могуће, праксу исповести пред причешће организују управо на овај начин.

 

 

 Извештај је објављен 28. децембра 2012. године

 

Извор: „Православие и мир“, http://www.pravmir.ru/patriarx-kirill-vo-vremya-liturgii-ispoved-mozhet-provodittsya-v-tolko-kachestve-isklyucheniya/

 

Превод за Поуке.орг: Иван Недић

Ово порука је постављена и на насловној страници. Погледајте!

[Иван Недић]

Морало би се, за неупућене, напоменути да су Руси јако везани за праксу обавезне исповести пред свако причешће. Па чак и ако сматраш да немаш шта да исповедиш, ипак у већини храмова мораш прићи свештенику који исповеда, рећи му то и узети благослов да се причестиш.

Видимо да за сада патријарх у тај сегмент не дира, али искрено се надајмо да ће ускоро кренути корак даље.

Реакције верног народа на овај корак су поприлично негативне, тачније негодујуће. Разлог томе је начин живота у Москви, који је тешко објаснити док га не искусите. Тамо и изаћи у најближу продавницу значи потрошити најмање пола сата. Не знам како је то могуће, али безброј пута сам се уверио на личном примеру. Москва гута време. Због тога многи не иду на вечерњу и нису у могућности.

Бојим се да се неће много шта променити, већ да ће се у последњу категорију себе сврстати огроман број верника, и тако проглас остати мртво слово у етру.

[Zupa]

Negdje sam skoro pročitao da ispovijest nije i ne može biti uslov da bi se pristupilo Svetom Pričešću.

[Guest - . . .-]

@@Zupa,

 

Не у овом контексту да сваки пут пред Причешће треба да се исповедиш. То је онда механичка исповест а не израз љубави према Богу и ближњем.  наравно, то не значи да се не исповедате, напротив. Исповест треба да буде израз највеће љубави и поновни загрљај Цркве. 

 

Зато исповест чинити кад год осетите потребу и када схватите да вас неки грех одваја од Бога.

[marko121288]

Добро вече.

Прво, извињавам се због ове теме, јер сличне теме већ постоје, али сматрам да би можда било боље да ми неко од чланова форума, ко има слободног времена да неколико савета.

Не знам одакле почнем, а да не будем превише досадан. У првој поруци на овом форуму сам се већ представио и написао да имам петнаест година. За ових петнаест година нисам се ни једном исповедио, нити причестио, а имам жељу пошто сам религиозно васпитан. Неки грехови, који дођу са временом ме сада гризу и сматрам да би ми било боље у души и да бих се осећао лепше, ако бих се исповедио и причестио....
Дакле, хтео бих да се исповедим, али као и други којима је први пут, не знам како, коме треба да се јавим, када, какво би мишљење имао о мени свештеник који би ме исповедио....?
Ко може и ко има времена, нека ми да неки савет, ако му није проблем да поново то пише.
Поздрав и још једном се извињавам због теме.

[Natasa.]

Odes u crkvu, trazis popa i dogovoris se sa njim sve lepo .

[RYLAH]

Одеш код свог свештеника, код ког светиш водицу и са њим се све лепо договориш. Немој да мислиш какво ће он мишљење да има о теби када се исповедаш, имаће далеко боље мишљење зато што си скупио храбрости да се исповедиш. Када се исповедаш, не размишљај о томе да ли те он слуша или не, њему је то и обавеза и оптерећење, и највероватније ће све то што чује и да заборави чим изађе из цркве. Ти се исповедаш Богу. Корисно је да све запишеш на папир, јер од стреса под епитрахиљом нема шансе да се свега сетиш и да све што ти падне на памет кажеш.

 

Најбитније је да немаш неки страх или стид, није то ништа страшно, само ће боље после тога да ти буде.

 

Ето, пар ствари, а у све остало ће те упутити свештеник. И нек је са срећом!

[Bata Peric]

Ja ti preporucujem ako si u prilici da odes u Kuvezdin kod oca Varnave na detaljnu ispovest... Kod njega neces nista zaboraviti neboj se.... on gadja tacno gde treba... 

[Јадранка-Дервента]

Само без страха од исповјести, Александар ти је добро рекао, свештеник ти неће ништа узети за зло.

Имам кћерку твојих година па знам шта вас мучи.

Млад си и на добром путу, само напријед, немој одлагати те своје намјере јер је то и потреба.

Господ нека је с тобом.

[marko121288]

Хвала вам на одговорима. 

Иначе, морам још рећи да је сајт одличан и да ми се свиђа. Ако не смета остајем....

[Guest JelenaLela]

Ne dozvoli da te lažu!!! To je jedna strašna i mučna stvar!!! Kad budeš rekao sve što te muči popa ima da se sablazni do te mere da ima da te pošalje da klečiš na kukuruzu uz jedno 9849502 Oče naš!!! šalim se naravno!!

 

Nego rode moj, baš ovako kao što si napisao- kreneš kod sveštenika i kažeš: Pomoz' Bog i blagoslovi oče, ja bih da se ispovelim ali mi je prvi put pa mi treba vaša pomoć. Ništa jednostavnije. I da, možda bi mogao samoinicijativno da ga zamoliš da malo popričate pre samog čina ispovesti (ako ne poznaješ sveštenika). Meni je tako lakše da se opustim, nego da iz 'neba pa u rebra' kažem sve što imam. Ali dobro, ne mora da znači da će biti i tebi lakše. Nego samo ti hajd' kod njega i lepo reci sve k'o nama ovde ! I samo napred, ima da se osetiš preporođeno!