Šta je zapravo - ISPOVEST (naša iskustva)

[о. Горан]

Сиве лубање силом!!!

smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

[о. Горан]

Чули сте пример за Оца Силуана. Дакле, исповедајте све што сте учинили, а знате да је грех! Покајање ће доћи само од себе. Јер ако не исповедите, а чекате покајање, можете онда када дође пасти у очајање или не дај Боже да га не дочекате!

Право покајање долази са благодаћу, а благодат долази на благодат!

Зато исповеди се и  smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

[Милан Меденица :)]

:cheesy2:

Зато исповеди се и  tanning tanning tanning tanning tanning

сунчај се?  319.gif slava3 :cheesy2:

шала мала  4chsmu1 :cheesy2:  

[Маша]

Исповеди се и кулирај

[Isaija]

Pomaze Bog svima!

Moze li mi neko odgovoriti, zasto kad se ispovijedim ne osjetim olaksanje?  To me poprilicno muci. Mozda je drsko sto ovo kazem, ali to je kao da mehanicki radim, eto znam da tako treba i tako i radim.  Imao sam momenata kada poslije ispovjesti osjetim veliko olaksanje i prolebdim, ali u poslednje vrijeme se osjecam nekako MLAKO.

Iskreno, pokajanje za neke grijehe koje ispovijedam - ne osjecam! Znam da je grijeh i da moram ispovijedati, sto i radim, ali nikako da nadjem pokajanje u srcu, bude mi zao sto ne osjecam kajanje i mnogo me to uznemirava. Ako neko zeli i moze da mi pomogne, unaprijed hvala. 

Svako vam dobro od Gospoda

[Милан Меденица :)]

полако, немој то превише да те брине, сви смо то прошло.

мало је човек отупљен за неке ствари и не схвата уствари где греши или не види грешку уопште.

дође то временом, кад човек успе да појми или му Бог да да схвати последицу чињења.

Бог полако отвара ум човеку за последице, иначе би човек полудео или се сломио пред целокупном истином.

Бог даје само оно што може да се поднесе.

[о. Горан]

Pomaze Bog svima!

Moze li mi neko odgovoriti, zasto kad se ispovijedim ne osjetim olaksanje?  To me poprilicno muci. Mozda je drsko sto ovo kazem, ali to je kao da mehanicki radim, eto znam da tako treba i tako i radim.  Imao sam momenata kada poslije ispovjesti osjetim veliko olaksanje i prolebdim, ali u poslednje vrijeme se osjecam nekako MLAKO.

Iskreno, pokajanje za neke grijehe koje ispovijedam - ne osjecam! Znam da je grijeh i da moram ispovijedati, sto i radim, ali nikako da nadjem pokajanje u srcu, bude mi zao sto ne osjecam kajanje i mnogo me to uznemirava. Ako neko zeli i moze da mi pomogne, unaprijed hvala. 

Svako vam dobro od Gospoda

Бог ти помога! 0409_feel

Брате Исаија, прво не везуј ништа у вери са осећањима која знају добро да варају, а друго прочитај овде мало уназад има ту шта за тебе! greengrin

Ти само брате ради шта је до тебе, а то је у овом случају да се исповедаш, а Господ ће кад знаде да ти пошаље утеху коју тражиш.

Дакле, не тугуј за својом жељом, јер то што радиш веће је од самог осећаја! 0409_feel

[Mиљан Танић]

Добро, Миљане очекивао сам такав став према исповести од некога ко добро промишља о самој Тајни. Али  8086.gif не дај се преварити у чекању покајања, јер оно треба да је у правом хришћанину увек присутно!!!

Иначе постоји и треба да је у теби увек потреба за исповешћу. Не треба да се плашимо формализма, ако је наша вера чиста и права и ако наша душа жуди за тим. Не треба чекати озарење ''одозго'' да би се исповедио.

Jeste to, ali dok čovek ne dođe dotle, ne sme da pretvori to u formalizam, jer može otići tim ispraznim putem i pretvoriti u ono katoličko "pravim sebi listu grehova koje sam počinio", ako razumete šta hoću da kažem. Dalek je put to tog "stalnog pokajanja" i "stalnog opreza".

Ja sam sad u takvom stanju da u 90 % slučajeva (da ne ispadne kako je sve savršeno) a priori ne mogu da počinim nešto loše, jer znam da ću morati to da ispovedim, da neću moći da prećutim duhovniku, a ne želim da razočaram ni njega (iako znam da ga ne bih razočarao, ali opet), ni sebe, ni Boga, a ona lukava pomisao "ma ispovedićeš to nekom drugom" mi onda samo dođe kao plan za "varanje" i onda mi volja bude još čvršća da ne činim to nešto loše. Ali pre svega ne želim da učinim to loše - ma koliko me ovoprirodna volja gonila na to - jer znam da je pogrešno i da će mi kasnije biti žao. Jeste, lepo je kajati se i osećati blagodat koja ti dođe zbog kajanja, ali bolje je ne počiniti nešto loše uopšte.

A i da se razumemo - ne čekam ja što rekoste "ozarenje odozgo" - ja često i svaki nagon za grehom ispričam svom duhovniku (koji mi je istovremeno i prijatelj mimo toga, jer smo generacija), zato što on čovek ima na mene takav uticaj da samim razgovorom s njim (o bilo čemu zapravo) crpim energiju. Tako da se može reći da se često ispovedam, mada se nadam da se ovde svi slažemo da ispovest može i da bude razgovor sa sveštenikom, bez onog formalnog/formalističkog dela ispovesti.

A primetio sam da me bez-volja i loše raspoloženje, pa samim tim i veća sklonost ka grehu hvataju ako zbog bolesti ili nečeg drugog nisam u mogućnosti da odem na liturgiju i pričestim se... ako se to desi dve nedelje uzastopno ili tako... kad se pak pričestim, ponovo budem skroz kao nov.

Nadam se da sam bio jasniji.  

[Адмирал]

Pomaze Bog svima!

Moze li mi neko odgovoriti, zasto kad se ispovijedim ne osjetim olaksanje?  To me poprilicno muci. Mozda je drsko sto ovo kazem, ali to je kao da mehanicki radim, eto znam da tako treba i tako i radim.  Imao sam momenata kada poslije ispovjesti osjetim veliko olaksanje i prolebdim, ali u poslednje vrijeme se osjecam nekako MLAKO.

Iskreno, pokajanje za neke grijehe koje ispovijedam - ne osjecam! Znam da je grijeh i da moram ispovijedati, sto i radim, ali nikako da nadjem pokajanje u srcu, bude mi zao sto ne osjecam kajanje i mnogo me to uznemirava. Ako neko zeli i moze da mi pomogne, unaprijed hvala. 

Svako vam dobro od Gospoda

        Mi se ne kajemo zato što znamo da se kajemo, to od nas Bog i netraži da znamo.Pokajanje dolazi od Boga Duhom Svetim onda kada prihvatimo Hrista za svog Gospoda i spasitelja.Mi moramo imati uvid  u završeno delo Isusa Hrista i njegove savršene žrtve na krstu i to u potpunosti razumeti.U tome nam pomažu poslanice apostola Pavla i to Rimljanima , Jevrejima Korinćani a i Galatima .Naravno i mnoge druge  ali čitajući ove poslanice obuzima nas Božija ljubav kada uvidimo da je Gospod uzeo naše grehe na sebe i da verom primamo oproštaj i to ne dolazi od nas već je dar Božiji.Tebi je brate oprošteno iz Božije perpektive jer si u Hristu i on pravda pred Ocem sve one koji preko Hrista verom Bogu dolaze.To je objektivno evandjelje i ono biva delotvorno kada si prihvatio Hrista i ispovedio grehe svoje. Vera nije osećaj, nije doživljaj ,već poverenje u Božiju reč, kako je to u Pismu napisano.Kako ti znaš da si u ljubavi Božijoj?Evo kako sam sebe proveri ne po osećaju već dali držiš Božije zapovesti a njegove zapovesti nisu teške.Tako ćeš imati pohvalu prted samim sobom.Po tome znamo, ako ljubimo, ako smo delotvorni.Nije na tebi da ocenjuješ dali je tvoje pokajanje delotvorno ili nije.Uvideo si i pretestani više sa tim.Nemij da se kurvaš sa samim sobom.Danas ispovedaš jedno a sutra to isto ponavljaš pa opet u krug.To znači da nisi razumeo nauku o opravdanju verom  iz Pisma.Onda kada ti bude potpuno jasna tajna spasenja obuzeće te Hriostova ljubav te se nećeš vraćati kao pas na svoju bljuvotinu.Medjutim to je proces sazrevanja u koji nas uvodi Duh Sveti.Ti jedino možeš da pokažeš dobru volju i  da se držiš Hrista koji sedi sa desne starane Oca i  moli za nas.On je naš zastupnik pred Ocem i kada nešto pogrešimo to se neutrališe Hristovom žrtvom onda, kada nam je zbog greha žao i ispovedamo se pred Božijim licem.Opusti se i budi miran ono šti si ispoovedio oprošteno je kao i svi gresi do smrti koje ćeš činiti.Ako ti je Bog sve u Hristu oprostio čemu uznemitenje ,uživaj u statusu spasenih i proslavljaj Gospoda čineći njegovu svetu volju.Što je bilo prošlo je, opusti se u punoći  i radosti  života koji ti daje Hristos.Amin

[Justin Waters]

Pomaze Bog svima!

Moze li mi neko odgovoriti, zasto kad se ispovijedim ne osjetim olaksanje?  To me poprilicno muci. Mozda je drsko sto ovo kazem, ali to je kao da mehanicki radim, eto znam da tako treba i tako i radim.  Imao sam momenata kada poslije ispovjesti osjetim veliko olaksanje i prolebdim, ali u poslednje vrijeme se osjecam nekako MLAKO.

Iskreno, pokajanje za neke grijehe koje ispovijedam - ne osjecam! Znam da je grijeh i da moram ispovijedati, sto i radim, ali nikako da nadjem pokajanje u srcu, bude mi zao sto ne osjecam kajanje i mnogo me to uznemirava. Ako neko zeli i moze da mi pomogne, unaprijed hvala.  

Svako vam dobro od Gospoda

И не треба да осетиш олакшање! Где су чуо, тј читао да треба да осетиш олакшање? Можда си слушао људе како се хвале исповешћу па на глас вичу како су ишли да се исповеде.. "и јао када су се исповедили такво их олакшање обузело....".Као што ти рече о.Горан не тражи никакве осећаје јер они углавном, а нарочито још када их тражимо увек и увек нас наводе на погрешне мисли и закључке. Нема никога ко бар једном није осетио "олакшање" после исповести на неки начин било да му је спао притисак са груди, олакшала му се утроба од неког терета у њој или слично, али нигде и никада није било да се обавезно мора осетити некакво олакшање. Чини ми се да ти уствари тражиш нешто што ће те уверити да си се искрено покајао и чиме ћеш имати мирну савест! Сети се само да је Господ свима који су Му прилазили са скрушеношћу срца знајући да су тешки грешници добили од Њега исцелење и опроштај грехова, и Господ ништа од њих није тражио осим да верују и да негреше више. Најважнији тренутак покајања је баш тај тренутак у коме признамо да грешимо, али покајање није само то оно је непрестана борба да више не грешимо, а истовремено да узрастамо до мере раста Христове висине. Зато ако хоћеш нешто што ће ти дати до знања да ти је опроштено и да си се добро покајао, није у томе да осетиш олакшање након исповести него да настојиш да више не грешиш грехом који си исповедио. Зато је старац Тадеј једноставно говорио: "греси су нам опроштени када их више не понављамо".

[mrav]

"греси су нам опроштени када их више не понављамо".

Амин, уз помоћ Божју.

Много је добра књига ”Пастир Светог Јерме” за оне који желе озбиљно да схвате подвиг покајања

као и последице враћања гресима.

Живели

[Драган]

Ја пре него што се исповедим јаве ми се сви моји греси; неке видим на телевизији, о некима чујем да причају људи међу собом док пролазим поред њих, или кроз неку симболику видим и опсетим се тако грехова које требам да исповедим. Практикујем да се исповедам пред причешће и интересантно је и то да људи са којима сам у завади дођу да се измиримо незнајући да се спремам за причешће и то све баш тако се намести ситуација да до тога дође.

[о. Горан]

Добро, Миљане очекивао сам такав став према исповести од некога ко добро промишља о самој Тајни. Али  pravopop не дај се преварити у чекању покајања, јер оно треба да је у правом хришћанину увек присутно!!!

Иначе постоји и треба да је у теби увек потреба за исповешћу. Не треба да се плашимо формализма, ако је наша вера чиста и права и ако наша душа жуди за тим. Не треба чекати озарење ''одозго'' да би се исповедио.

Jeste to, ali dok čovek ne dođe dotle, ne sme da pretvori to u formalizam, jer može otići tim ispraznim putem i pretvoriti u ono katoličko "pravim sebi listu grehova koje sam počinio", ako razumete šta hoću da kažem. Dalek je put to tog "stalnog pokajanja" i "stalnog opreza".

Ja sam sad u takvom stanju da u 90 % slučajeva (da ne ispadne kako je sve savršeno) a priori ne mogu da počinim nešto loše, jer znam da ću morati to da ispovedim, da neću moći da prećutim duhovniku, a ne želim da razočaram ni njega (iako znam da ga ne bih razočarao, ali opet), ni sebe, ni Boga, a ona lukava pomisao "ma ispovedićeš to nekom drugom" mi onda samo dođe kao plan za "varanje" i onda mi volja bude još čvršća da ne činim to nešto loše. Ali pre svega ne želim da učinim to loše - ma koliko me ovoprirodna volja gonila na to - jer znam da je pogrešno i da će mi kasnije biti žao. Jeste, lepo je kajati se i osećati blagodat koja ti dođe zbog kajanja, ali bolje je ne počiniti nešto loše uopšte.

A i da se razumemo - ne čekam ja što rekoste "ozarenje odozgo" - ja često i svaki nagon za grehom ispričam svom duhovniku (koji mi je istovremeno i prijatelj mimo toga, jer smo generacija), zato što on čovek ima na mene takav uticaj da samim razgovorom s njim (o bilo čemu zapravo) crpim energiju. Tako da se može reći da se često ispovedam, mada se nadam da se ovde svi slažemo da ispovest može i da bude razgovor sa sveštenikom, bez onog formalnog/formalističkog dela ispovesti.

A primetio sam da me bez-volja i loše raspoloženje, pa samim tim i veća sklonost ka grehu hvataju ako zbog bolesti ili nečeg drugog nisam u mogućnosti da odem na liturgiju i pričestim se... ako se to desi dve nedelje uzastopno ili tako... kad se pak pričestim, ponovo budem skroz kao nov.

Nadam se da sam bio jasniji.  :cheesy:

Брате, па ти си спознао све шта треба. Само тако настави! mense0198626478946378946

Али видиш како ''формализам'' има на тебе ПОЗИТИВНОГ утицаја. Сигурно си осећао (што волим ову реч takeoff) како ти се некад не иде на Литургију, а после буде једна од најлепших и најусрднијих служби у животу.

Тако да тај ''формализам'' има улогу да нас одржава да не идемо корак назад, који свакако после морамо да надокнадимо да би ишли напред ка 

[о. Горан]

Ја пре него што се исповедим јаве ми се сви моји греси; неке видим на телевизији, о некима чујем да причају људи међу собом док пролазим поред њих, или кроз неку симболику видим и опсетим се тако грехова које требам да исповедим. Практикујем да се исповедам пред причешће и интересантно је и то да људи са којима сам у завади дођу да се измиримо незнајући да се спремам за причешће и то све баш тако се намести ситуација да до тога дође.

pravopopШто ја волим то ''намештање'' mense0198626478946378946

Користи то докле год траје и благодари Богу! takeoff :cheesy:

[Драган]

Ја пре него што се исповедим јаве ми се сви моји греси; неке видим на телевизији, о некима чујем да причају људи међу собом док пролазим поред њих, или кроз неку симболику видим и опсетим се тако грехова које требам да исповедим. Практикујем да се исповедам пред причешће и интересантно је и то да људи са којима сам у завади дођу да се измиримо незнајући да се спремам за причешће и то све баш тако се намести ситуација да до тога дође.

pravopopШто ја волим то ''намештање'' mense0198626478946378946

Користи то докле год траје и благодари Богу! takeoff :cheesy: