Докторат Владике Иринеја

[Вукашин]

@Bokisd

пре 2 часа, Bokisd рече

To sve stoji, slobodna volja, greh, podvig, blagodat, ali kako su te stvari spojene sa ovom pricom oko logosa tvari , ili opet pises napamet. 

То је домострој спасења. Крајњи циљ - обожење творевине је одредио почетак Божијег стварања.  То јесте ова тема. 

[Вукашин]

пре 1 сат, Владимир Владимирович Цар1 рече

Какве глупости овде докони пишу, а Владикин рад је ншто најбоље у Цркви и на понос православља. Али нет трпи свакаве ликове. Најсмешније нико вероватно није ни прочитао, а они малобројни  који су прочитали ништа не разумеју шта је Владика напсиао.

 

Онај ко је читао, боље да је копао кукуруз. 

[Milan Nikolic]

Господ нас наводи на прави избор који нас води спасењу, али стално прети могућност да Га не послушамо, него да усмеримо у другу страну наше кретање. Некада то узрокује смрт, као што је случај са ,,јабуком". 

Човек мора стално да остварује благовољење Божије да би живео бесмртно, а то је чињеница услед онтолошког разликовања између Његовог и било каквог другачијег постојања, а само је твар другачија.

Како то објаснити? Ако Бог испланира да изгради кућу, за ,,станове" итс. за Своје људе, онда је јасно да било какво рушење тог плана подразумева уништавање сваке створене структуре људске природе.

Садашњи свет је у палом стању, у којем се остварује помешано дејство промашаја и остварења воље Божије, као да Бог даје прилику да се досегне враћање на савршену послушност Божију.

То је циљ светих Отаца, да успоставе правилно исповедање Догматског учења. Замислите толику жалост да неко трабуња о нечему што не познаје исправно, а још више што некога може слудети.😄

[Milan Nikolic]

пре 1 сат, Bokisd рече

On je bio lektor..... 

Да је Лектор то знам. 

[Milan Nikolic]

Пре сат времена, Вукашин рече

То је домострој спасења. Крајњи циљ - обожење творевине је одредио почетак Божијег стварања.  То јесте ова тема

Па шта хоћеш да кажеш? Да је све већ одиграно у Богу? Ми не знамо заправо како време функционише и стално бркамо те ствари у односу на Бога.

Наиме, толико је то застрањење, да покушава Богу да сузи постојање по нашем времену. Исправно је да су то могућности, које Бог у ходу остварује.

Ми, односно ти, заправо, гледаш Бога као да Он мора да нужно и ограничено проживљава наше време, а можда је пре трен Рођен Логос.

И тако учитавате Богу условљеност историјских удаљености, потпуно бесмислено. Бог, заправо, свакога тренутка остварује садашњост.

[Milan Nikolic]

Па није за тебе за кога не знамо дал није читао или није разумео.

[Bokisd]

пре 49 минута, Вукашин рече

@Bokisd

То је домострој спасења. Крајњи циљ - обожење творевине је одредио почетак Божијег стварања.  То јесте ова тема. 

Jeste, da ne cepidlacim.

 

 

[Bokisd]

пре 29 минута, Владимир Владимирович Цар1 рече

Допринос раду би био да је неко објаснио како је то са енергијама  повезано са причешћем верника или нека друга проблематика односа Бога са творевином и преко кога то иде, али имамо да се само пишу неке небуулозе које не служе ничему осим да докини нешто раде и да се брука Црква. Наравно то није било ни да се очекује да ће неко да зна то да овде објасни пошто ово није место за то, а и нико способан да то објасни не долази овде. Осим мене, али нисте заслужили.

Polako bre, ne moze sve odjednom.

Izgleda da si ti neka pametnica, mi nista ne znamo, da si neki administrator propo bi forum za mesec dana. 

[Вукашин]

пре 48 минута, Milan Nikolic рече

Па шта хоћеш да кажеш? Да је све већ одиграно у Богу? Ми не знамо заправо како време функционише и стално бркамо те ствари у односу на Бога.

Наиме, толико је то застрањење, да покушава Богу да сузи постојање по нашем времену. Исправно је да су то могућности, које Бог у ходу остварује.

Ми, односно ти, заправо, гледаш Бога као да Он мора да нужно и ограничено проживљава наше време, а можда је пре трен Рођен Логос.

И тако учитавате Богу условљеност историјских удаљености, потпуно бесмислено. Бог, заправо, свакога тренутка остварује садашњост.

Не, ти си учитавао програмирање. Ни не помишљам на време, него дајем слику обрнуте перспективе.

Кажем Бокситу да је циљ спасења творевине у Исусу Христу, цео домострој наравно у вези са стварањем и логосима. 

 

[Bokisd]

пре 47 минута, Вукашин рече

Кажем Бокситу да је циљ спасења творевине у Исусу Христу, цеодомострој наравно у вези са стварањем и логосима. 

Jeste, ne znam samo gde je onda problem, zasto se stalno sudaramo. 

Inace, ipak moze doci i do promasaja cilja, da ne ispunimo naznacenje, i takvi ne idu u ne - bice, to nema kod sv.Maksima, ali nema ni apokastaze, i ipak dolazi do razdvajanja na dobar kraj i los kraj, los kraj se kod sv.Maksima razlicito tumaci, ali je ipak nazalost los kraj.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пре сат времена, Владимир Владимирович Цар1 рече

Иначе Владикин рад треба свако да прочита јер је одличан. То би требало да буде тема, а не глупости.

Како знаш? Шта ти се то толико свидило?

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Владимир Владимирович Цар1  Покушавали смо да говоримо о причешчу и енергијама, али спонзорисано троловање се наставља и наставиће се, укартко :енергије су је једне па се не причешћујемо само Христом него Тројицом  и Црквом, са друге стране Видимо на Преображењу и код св Максима да се све силнице у Христу завршавају. Као узрок томе навео сам разлику између теолошке и икономијске перспективе, јер ми нисмо негдје поред Тројице која сија енергијама него у Христу, важно за разумјевање је да ми христолошку -икономијску позицију не обезбјеђујемо из теолошке него обрнуто, јер ми смо увјек у икономији - дакле у Христу, па у само Христу распознајемо Оца и Духа светога, наше славословље је увјек икономијско, односно причешће енергијама је увјек у Христу. Теолошко: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу имамо и историјски тек по Христу.

Додатно сам објаснио што свакако није довољно  мистагошки "метод" - благодатно поистовјећење, глуму, усвајање ипостаси, нас са Исусом Христом, гдје нити бива Христа без благодатног поистовјећења, гдје му ми посуђујемо - дајемо тијело, као и он нама у причешћу, нити бива благодати без Христа, односно као присутан по енергији Христос је благодатно пристан, или уопште "не постоји" односно нисмо у благодати нисмо у Христу.

Ваља напоменти, пошто свакојаких токмака има, да се ово дешава, с времена-на врјеме, код оних који живе по дару интезивним животом чешће, дакле нема везе што Бог постоји, или што је присутан на литургији, нас само благодат оприсутњује, кад нема благодати Бог не постоји.  Може да се машта, сања, мисли, да се моли, да се развија појам бог и сл, све то је створено дејство створеног и у свему томе нема Бога. Кад дође благодат тад Бог постоји, својом природом.

(И ми на прави начин постојимо само у благодати, као и природа о чему говори св.Максим у горњим цитатима, Пера воли Хајдегера, али ипак Максима треба читати у Артемијевој редакцији)

To што Он постоји сам по себи нас се "не тиче", за нас релно не постоји - и ако би жељели, пошто благодат примамо колико можемо поњети, из наше икономиске, а само ту перспективу заиста имамо можемо говорити о мјери постојања Бога, у ствари о нашој мјери.

У Православљу Бог се јавља енергијама у Тијелу, нама тјелеснима, зато Жарко Видовић каже: Ако си Бог јави се!

 

[Milan Nikolic]

Што каже наш Атанасије, да се мало заталаса.

[Milan Nikolic]

Дакле, сагласни смо да постоји непремостива разлика између нестворености Божије и творевине, а само у Господу Христу имамо сједињење двеју природа и заједничарење са Богом.

Много тога важног имамо у беседи вл.Атанасија, о томе да неразумевање паламитског богословља чини Запад таквим какав јесте. Зато ће ова тема бити тек актуелна.

Такође и вл.Бачки у докторату објашњава да такво различито исповедање, чини да западњаци имају тотално другачију веру, да је реч о потпуно другачијим верама.

[Bokisd]

https://web.archive.org/web/20071111154522/http://www.verujem.org/maksim_ispovednik/sloboda_i_obozenje_po_sv_maksimu.htm

Dobar tekst, izdvojio bih ovo :

" Они који нису непажњом искварили ниједан од логоса од Творца им датих,... они су сачували сами себе целомудрено и неизмењено, као бивајући и постајући органи Божанске природе. Сав Бог их потпуно узима у загрљај, налик души у односу на тело, тако да су они постали за свога Господа савршени и доброупотребљиви удови једног Тела, којим Он управља како благоизволи, и које испуњује Својом сопственом Славом и Блаженством. "

" Човек нема силу, која би долазила од природе, да постане или да се назове бог, али он постаје (обожењем бог) и назива се тако силом Божијом и благодаћу. Нема природа људска силе да прими природно благодат, пошто у том случају благодат не би више била благодат, већ пројава дејства (=енергије) природне моћи... А ако је обожење остварено једном природном моћи, оно је онда дело природе, а не дар Божији. Један такав човек би био по природи бог... Обожење човека је једно уздизање, пре би се рекло, доживљено, него ли извршено. Јер то уздизање је доживљај онога који је прихваћен и уздизан (тј. човека), а деловање Онога Који прихвата и уздиже <тј. Бога. "

Mi tek kroz licni trud i podvig primamo Boziju blagodat i energije i slavu, znaci logosi stvaranja su razliciti od nestvorenih energija Bozijih, blagodat energije zadobijamo tek kada taj potencijal u logosi realizujemo kroz upodobljavanje i duhovni podvig.

" Ми смо овде у активном стању. У Будућем веку, међутим, нећемо више бити у активном стању, већ у пасивном (тј. не делатном, него доживљајном  прим. уредн.), јер ће наша сила и делатност доћи до свог краја и циља, а обожење је задобијено благодаћу... Наше силе ће тад наћи покој, добивши оно што природне силе никако не могу добити, јер природа нема силу да обухвати оно што је са ону страну природе. Ништа у створеном није способно да створи обожење, или да обухвати Бога. То је, заиста, својство саме благодати: да даје створеним бићима обожење, и једино она просвећује природу натприродном светлошћу, издижући је у величанственост Славе Божије "