Докторат Владике Иринеја

[Вукашин]

Од Св. Григорија Паламе указује као на најважнија дела на: расправе у одбрану свештених исихаста - тријаде, о Духу Светоме, 150 аскетских глава, као и на архијерејске беседе изговорене у Солуну. Све је издала Беседа (као и дела св. Максима), само је беседе штампао Очев дом-образ светачки. 

Те беседе-тумачења су огромне дубине, по лепоти и дејству као Златоустове, или Николајеве омилије.

[Вукашин]

Е да, посебно истиче 16. беседу о "домостроју Оваплоћења Исуса Христа и облагодаћенисти оних који искрено верују у Њега". То је велика-обимна беседа, мислим да је има онлајн на светосављу.

[Milan Nikolic]

Св.Григорије Ниски, 2008, стр. 33

- Могли бисмо читаву Природу која је призвана у постојање да назовемо кретањем Воље, импулсом Стварања, преношењем Силе, почевши од Оца, напредујући кроз Сина и завршивши се у Духу Светом.

[Milan Nikolic]

Св.Григорије Ниски, 2008, стр. 36

- Сваког истинског хришћанина краси његова Вера у Оца, Сина и Светога Духа; у томе лежи и његово подобије, саздано по тајни истине.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Мислим да треба размотрити још једну ствар што се тиче логоса о нама у Богу, назовимо то трећом ипостасом човјековом -духом, подобијем .

Да ли су те идеје многе за нас многе или је "идеја" једна Христос? Слично се ваља запитати за подобије, да ли је оно свима једно Христос, или су многа?

[Вукашин]

За бабу (и за нас) је довољна прича о талантима.

Сваки ће се залог (талант), тражити развијен, остварен, језиком писма удвостручен. Та прича може да се доведе у везу са овом темом.

Треба знати своју меру, али пребивање у простору светих отаца, читање списа, делује лековито, посебно данас када се догађаји смењују великом брзином. Ум се лако запрља, уз Оце се чисти и одмара.

[Bokisd]

пре 14 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

@Bokisd Нема два ентитета, ни код тебе и ако разликујемо сушту, личност, дејстово, немаш два ентитета, управо то је оптужба против православних. али као си у антрополигији закомпликовао суштину, тако сад дјелиш енергијје и логосе за љубав расправе. Појмновно разликовање је небитно можеш јесно да зовеш Х а друго У само немој да дјелиш суштине, ни ненергије, ни да их мјешаш, и описуј све односе Х,У са створеним које ћеш назвати Z до миле воље.

Кад смо код воље и њу можеш да пистовјетиш са свјетлост благодат и енергија , логос, све је то иста "ствар" потребно је само некад у говору разликовати, у одређеним ситацијама појимовно, у сваком случају ћеш милион пута мање погрјњшити него кад дјелиш суштину створеног или дјелиш енергије, ено имаш код Мојовића на оној слици у оквиру исписано - милост - доброта.... итд, слободно узми св. Максима или било којег од отаца и тамо гдје пише логос стави свјетлост или измјешај било који од синонима нећеш никад или доћи у проблем. Ето покшај.

У сваком случају грешка ће бити мања него код Вука. Па ти види. Често ћеш и боље разумјети.

И врлина и сазнање су иста ствар, нестворено.

Mislim da je jednostavno Petrovicu, ako pricamo o blagodati i energijama koje nas obozuju, dejstvuju tek kada mi duhovnim podvigom i vrlinom postanemo dostojni blagodati, i koliko znam blagodatno obozenje je duhovni proces koji nije lak i vremenski kratak, mnogi podviznici nisu dostigli obozenje ovde iako su imali velike podvige.

[Н И Н Е]

пре 3 часа, Владимир Владимирович Цар1 рече

Бладика је написао одличан рад и ондаје кренуло нешто што нема везе са његовим радом. Допинос ове дискусије је нула.

А чиме си ти допринео напредњак? Штанцаш поруке из пркна. 1.1к голубова.

[Milan Nikolic]

У царевој армији увек је цењен лични борбени штит, а у теологији откривамо да је наш лични Божији штит сâма природа свакога од нас.

[Вукашин]

пре 24 минута, Milan Nikolic рече

У царевој армији увек је цењен лични борбени штит, а у теологији откривамо да је наш лични Божији штит сâма природа свакога од нас.

Опет се враћаш на почетак.

Христос је ваљда наш штит, онај који се очовечио (а остао Бог) победио за нас и позвао нас у заједницу, да тако кажем дао самог Себе.

Сама наша природа је заражена грехом, такви се рађамо, грех је јачио од нас, тек крштењем се облачимо у Христа. Ослобођени смо робовању греху, нема више власт над нама, али и даље има допуштење да нам приступи, па сами бирамо куда ћемо. Као што је Адам по својој вољи сагрешио, тако и ми по својој вољи треба да прихватимо благодат и одбацимо грех. 

Хајде да кажемо да крштењем задобијемо тај штит. Може тако.

Да не буде само теоретисање: у којој мери се молимо, у толикој мери и живимо.

[Milan Nikolic]

пре 14 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Мислим да треба размотрити још једну ствар што се тиче логоса о нама у Богу, назовимо то трећом ипостасом човјековом -духом, подобијем .

Да ли су те идеје многе за нас многе или је "идеја" једна Христос? Слично се ваља запитати за подобије, да ли је оно свима једно Христос, или су многа?

Потпуно погрешно резонујеш. Божији логоси не могу бити концепирани у некој животној структури, било то дух, душа, ум, срце или јетра, него су логоси сâми чиниоци свега тога. Ово што даље причаш звучи као да си заиста сишао са ума. Не читаш св.Максима, не трагаш за већ датим објашњењима, него претумбаваш шта ти падне на памет.

Он је увек као Један - од Тројице, Син и Логос Божији, али имамо и све нас као линије које се уједињују у Једнога. Управо путем наших логоса ступамо у сједињење и са Логосом и са Тројичним Божанством.

Твоја жеља да докажеш да логоси твари нису нешто посебно када је реч о самој структури наше природе, превазилази и ниво укуса и ниво логике. А само су нам Оци орјентир.

[Milan Nikolic]

пре 5 минута, Вукашин рече

Опет се враћаш на почетак.

Христос је ваљда наш штит, онај који се очовечио (а остао Бог) победио за нас и позвао нас у заједницу, да тако кажем дао самог Себе.

Сама наша природа је заражена грехом, такви се рађамо, грех је јачио од нас, тек крштењем се облачимо у Христа. Ослобођени смо робовању греху, нема више власт над нама, али и даље има допуштење да нам приступи, па сами бирамо куда ћемо. Као што је Адам по својој вољи сагрешио, тако и ми по својој вољи треба да прихватимо благодат и одбацимо грех. 

Хајде да кажемо да крштењем задобијемо тај штит. Може тако.

Да не буде само теоретисање: у којој мери се молимо, у толикој мери и живимо.

Звучиш као да се то не подразумева. А знаш да је поента у Једном Логосу који нас спасава, Који се и Оваплотио да би то ,,сједињење двеју природа" учинио савршеним како је Бог вечно планирао. И сада када говоримо о нашој природи, подразумевамо да имамо Самога Логоса као Бога и онога Који нас сједињује са Божанством.

У нашој природи не можеш наћи Бога осим у Логосу који је енергијски ,,заложен", Он лично залогосљен да би направио природу. Једино што је још важно рећи, је да у том енергетском дејству ,,логоса твари" учествују сва Три Лица Свете Тројице, тако да нас свако Божанско Лице може привући да се узнесемо Богу.

[Вукашин]

Треба додати да не бива по аутоматизму, нисмо спасени до суда. Није неодвојиво део наше суштине, добили смо на дар, али можемо се одрећи.

Не бива без подвига, слободне воље. Тај однос је динамичан-стално узрастајући. Зато кажем молитва као стални однос са Христом, да буде садржај нашег живота, а не од причешћа до причешћа, а између ум на пашу где хоће.

[Milan Nikolic]

Зато се и боримо имајући увек опасност иза нас, то јест, гледамо у Бога да бисмо и од Њега сву помоћ добили и коначно се спасили.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Пронађох игноре опцију, живот ће ми бити љепши