Православље и либертаријанизам

[Marjanovic]

Марјановић није ставио извор текста, па сам ја покушао изгуглати, па не може да се нађе извор, и само су три сајта од којих је један видовдан, гдје исто тако наведен без извора.

Осим тога Образ као националистичка или по њима отачствена организација је такођер сушта супротнсот либертаријанизму, који такођер у опусу своје идеје минималистичке државе одбацује и националност као елемент повезан са државом, наравно и Црква такођер по либертаријанској идеји не треба да буде везана за државу, него да буду строго одвојене једна од друге. Образ наравно пропагира супротно, јаку националну државу, на челу са Црквом као врховним моралним ауторитетом.

Национализам и либерализам су историјски веома повезани. Управо је либерализам руку под руку са национализмом дизао револуције по Европи током 19. века.

И у Америци су многи либертеријанци изразити десничари.

Нису то баш тако супротстављене идеје, ни некад ни сад. Зато и не чуди што се баш Образ међу првима декларисао као "либертеријанска десница". Истина, тог текста нема на сајту Образа већ одавно.

[Grizzly Adams]

Прецизније би било рећи да је либератријанизам ближи конзервативцима. Зато што, са друге стране, прогресивизам не може без државне интервенције па њима доследна филозофија индивидуалне слободе баш и не одговоара.

[Marjanovic]

Прецизније би било рећи да је либератријанизам ближи конзервативцима.

Да, када је реч о англосаксоницима, тј. америчким и британским конзервативцима. Континентали европски конзерватвици су мало другачији по том питању.

Зато што, са друге стране, прогресивизам не може без државне интервенције па њима доследна филозофија индивидуалне слободе баш и не одговоара.

Осим када је реч о анархистима. Они су леви либертеријанци.

[Млађони]

Национализам и либерализам су историјски веома повезани. Управо је либерализам руку под руку са национализмом дизао револуције по Европи током 19. века.

И у Америци су многи либертеријанци изразити десничари.

Нису то баш тако супротстављене идеје, ни некад ни сад. Зато и не чуди што се баш Образ међу првима декларисао као "либертеријанска десница". Истина, тог текста нема на сајту Образа већ одавно.

Нису, али не заборави да је тај национализам који иде у руку са либеларизмом ГРАЂАНСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ. Не етнички.

civic nationalisam или libelar nationalism на енглеском кога занима да гугла.

Етнички национализам са друге стране где се нација одређује етнички никад не би прошла по земљама са помешаним етничким становништвом као што је америка. Она пролази код нас који још увек живимо у средњем веку и мислимо да нација ствара државу а не држава нацију.

[nedeljko]

Нису, али не заборави да је тај национализам који иде у руку са либеларизмом ГРАЂАНСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ. Не етнички.

civic nationalisam или libelar nationalism на енглеском кога занима да гугла.

Етнички национализам са друге стране где се нација одређује етнички никад не би прошла по земљама са помешаним етничким становништвом као што је америка. Она пролази код нас који још увек живимо у средњем веку и мислимо да нација ствара државу а не држава нацију.

Ти заборављаш да су американци настали као мешавина европских народа . И њима таквима и нема друге него да створе, као што и јесу, " нацију " са називом континента, а не државе у којој живе.

Тако да данас имамо американце и аустралијанце. Додуше, имамо и канађане - и све три " нације " су настале мешавином европских народа. Значи све и да су хтели нису могли другачије .

По теби су совјети, југословени, и чехословаци - то су три " нације " створене по моделу " држава ствара нацију " били напредни у односу на заостали Запад ?

Видиш - да су се све три вештачки и на сили новостворене " нације " у Европи - распале. Тако да у Европи заговарати " грађански национализам " јесте - оксиморон.

Илити - глупост. А знаш да њој нема краја...............

[Juan Valdez]

Прецизније би било рећи да је либератријанизам ближи конзервативцима. Зато што, са друге стране, прогресивизам не може без државне интервенције па њима доследна филозофија индивидуалне слободе баш и не одговоара.

khm...

http://pescanik.net/2009/06/zasto-nisam-konzervativac/

[Grizzly Adams]

Хајек га по свом обичају разлаже на просте чиниоце. Свака част за текст.

[Млађони]

Ти заборављаш да су американци настали као мешавина европских народа . И њима таквима и нема друге него да створе, као што и јесу, " нацију " са називом континента, а не државе у којој живе.

Тако да данас имамо американце и аустралијанце. Додуше, имамо и канађане - и све три " нације " су настале мешавином европских народа. Значи све и да су хтели нису могли другачије .

По теби су совјети, југословени, и чехословаци - то су три " нације " створене по моделу " држава ствара нацију " били напредни у односу на заостали Запад ?

Видиш - да су се све три вештачки и на сили новостворене " нације " у Европи - распале. Тако да у Европи заговарати " грађански национализам " јесте - оксиморон.

Да, Својект су били посебна нација, Чехословаци посебна, Југословени посебна.

То што ти не можеш да схватиш да је нација културни феномен а не биолошки то је твој велики проблем.

Данашњи немци су мешавина 12 етничких група, фрајцузи такоће мешавина више етничких група, римљани такоже, грци такође, свака редом данашња држава је мешавиан више мањих етничких група, грци такођ, Срби такође, Спартанци и Атињани некад нису била иста нација данас су то иста нација - Грци.

Дакле да ти поновим још једном НАЦИЈА ЈЕ КУЛТУРНИ ФЕНОМЕН - НЕ БИОЛОШКИ!

Тај национализам је настао у Фрацуској не у Америци.

Стварно Недељко мого би МАЛО али само МАЛИ да се едукујеш макар у погледу онога што те толико занима.

[nedeljko]

Да, Својект су били посебна нација, Чехословаци посебна, Југословени посебна.

То што ти не можеш да схватиш да је нација културни феномен а не биолошки то је твој велики проблем.

Данашњи немци су мешавина 12 етничких група, фрајцузи такоће мешавина више етничких група, римљани такоже, грци такође, свака редом данашња држава је мешавиан више мањих етничких група, грци такођ, Срби такође, Спартанци и Атињани некад нису била иста нација данас су то иста нација - Грци.

Дакле да ти поновим још једном НАЦИЈА ЈЕ КУЛТУРНИ ФЕНОМЕН - НЕ БИОЛОШКИ!

Тај национализам је настао у Фрацуској не у Америци.

Стварно Недељко мого би МАЛО али само МАЛИ да се едукујеш макар у погледу онога што те толико занима.

О СРПСКОЈ НАЦИЈИ

Питање нације је врло деликатно и увек се изнова поставља и тражи увек нове одговоре. Међутим, пре него што пређемо на питање српске нације, хтео бих да се мало задржимо на питању хришћанског схватања нације, јер је немогуће схватити ко је и шта је српски народ и каква је његова улога у историји и судбини овога света, ако макар укратко не одговоримо на много комплексније и дубље питање - хришћанског поимања нације. /.../

Свети Владика Николај Велимировић каже : ,, Српско име је тајна, скривена и дубока, као и сва судбина српског народа ! Ми можемо само да нагађамо где су били Срби, шта су радили или шта су веровали, пре њиховог примања хришћанства. Тек са примањем хришћанства, а нарочито од времена Светога Саве, Срби постају оно што јесу и силом Јеванђеља Христовог остају до дана данашњег и ја сам уверен да ће остати до краја света и века, извршујући свој Богом дани задатак на земљи. Деси ли се да Срби одбаце ту светлост којом су изронили из таме у историјски живот, тј. одбаце ли Срби Христа, неминовно се по духовним законима историје, поново враћају у безобличну масу која може да има име и неку спољашњу форму, али не може имати садржаја и доносити праве плодове којима ће се људи хранити и овде на земљи и у вечности. Једини истински плодови јесу они за које не постоји смрт, који су неуништиви, а они се управо рађају на стаблу које је укорењено на ономе што је вечно "

Какво је, дакле, хришћанско поимање нације ?

Ево шта каже Свети Апостол Павле, говорећи о ученим и неуким Грцима на Аеропагу : Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље.....створио је од једне крви сваки народ људски да станује по свему лицу земаљскоме и поставио је напред одређена времена и границе њиховог живљења, да траже Господа не би ли га се дотакли и нашли. Њега који није далеко од нас, јер у њему живимо, крећемо се и јесмо ( Дел. Ап. 17, 24-28 ). У овим речима је срж и суштина хришћанског поимања нације. Та једна крв, из које је настао сваки човек, то је она праисконска, адамовска крв. Један је Бог Творац и један је човек Адам, из кога је настао сваки род људски. То јединство крви из које је израсло цело човечанство и то јединство људи у Богу су основа и темељ нашег живљења на овој земљи.

Треба такође запазити речи Светог Апостола Павла да је Бог одредио времена и границе сваког људског живљења. Сваки народ има своје историјско време. Јасно уочљиво присуство нашег народа под својим српским именом на историјској позорници европске цивилизације може се пратити више од хиљаду година уназад, што је, ипак, само један малени исечак у вечности. Чак и да је то присуство много дуже, тих хиљаду година представљају време Богом одређено и подарено му да делотворно учествује у свештеној историји света. Други народи су се, по Божијем промислу, појавили у друга времена. Постојале су велике културе у Месопотамији, Индији, Египту.....За Србе као јужни огранак словенског племена је , дакле, било потребно да се згусну на раскршћу Балканског полуострва, да би ту открили своје време и пронашли своје историјске границе.

Сваки народ, као и сваки човек, има своје време на овој земљи, али то није његово потпуно време, јер се оно наставља у вечности. Тек када дође та пуноћа времена и сваки народ и сваки човек испуне свој задатак овде на земљи и када се Христос јави поново у свој слави својој, седећи на престолу славе, онда ће сваки човек, народ и вође народне приносити плодове свога рада овде на земљи. Другим речима, по хришћанском веровању, није само нека биолошка појава овде на земљи. У томе је и чудесност човечанства, јединственог по једној крви и једном Небеском Оцу, али различност по различитим даровима, језицима и плодовима. /....../

По новозаветном схватању, сваки народ је заправо Изабрани народ, а као узор тог избрања служи онај први Изабрани народ јеврејски, о коме сведочи Свето писмо Старога завета. Такво схватање нације је засновано на вери, Јеванђељу и ономе што је вечно, а не пролазно. Овакву веру улио је и усадио у српску душу Свети Сава, први учитељ и просветитељ српски, а касније и други велики Светитељи и просветитељи : Јоаким Осоговски, Прохор Пчински, Петар Цетињски или још пре Светога Саве, Света браћа Кирило и Методије и њихови ученици Климент и Наум, Сава, Ангелар и Горазд. Али, између свих њих, Свети Сава је коначно укоренио смисао ове свете вере у времену српскога народа, као што је његов отац, Свети Симеон - Стеван Немања, обележио границе српског живљења на Балкану.

По речима великог српског мислиоца и духовника о. Јустина Поповића, Балкан је раскрсница светова где су се вековима сукобљавали Исток и Запад. Вековима су њиме харале освајачке хорде које су уништавале оно што су други зидали и није било лако ту опстати. Али, благодарећи свом опредељењу за Небеско Царство, које није само косовскога Кнеза Великомученика, него још Светог Симеона и Светога Саве, српски народ је успео да да благословене плодове свога живљења на том тлу и да опстане до данашњег дана, прошавши многа искушења и распећа, која пролази и данас.

Суштина таквог опредељења нације, коју је усадио још Свети Сава и утврдио Цар Лазар, развила се и показала тек у покосовском периоду у ономе што је у народним песмама опевано : ,, Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и до века ". Тај квасац, који је још Свети Сава усадио, усквасио је тесто српске душе преко толиких Светитеља, подвижника и бораца за правду и истину Божију. Примивши веру Христову, српски народ је и сам постао један од Изабраних народа на овој земљи.

Апостол Павле назива Христа новим Адамом, тј. Зачетником новог, савршенијег човечанства. Као што се од Адама и Еве развило оно прво човечанство, тако се од Христа, из Његове крви рађа ново човечанство, које је уствари Црква Божија. Када кажем Црква, тиме не мислим на неког патријарха, владику, себе или неког лаика, јер сви смо ми само чланови Цркве, већ тиме мислим на оно присуство Божије у овоме свету, у нама и међу нама, у коме живимо, крећемо се и јесмо, како каже Апостол Павле. . . Д.ап. 17, 28). Део тог новог човечанства јесте сваки народ који је призван да се прикалеми том светом Христовом стаблу, да би из њега примио живот и истину и да би доносио праве плодове. И српски народ, када је дошло његово време, прикалемио се том стаблу и постао је члан тог светог човечанства, Божије заједнице. Црква Божија је постала душа његове душе и срце његовог срца.

Срби су се определили за Христа једном за свагда, и то служење Христу јесте суштина српске нације. На томе почива сва наша историја и то је оно што је чини богатом. /.../ То је основно мерило српског понашања, српске историје и српске нације.

Неко ће рећи : А шта је онда са језиком или крвним сродством, јер сваки народ има своју крвну сродност и свој језик ? Да, заиста, и то су својства по којима се један народ разликује од другог. Али, то нису она најбитнија, суштинска својства, јер ако језик није у стању да изрази вечну истину о том народу и сваком појединцу у том народу, онда престаје да буде истинско и право својство тог народа. Али, језик српски и целог словенског рода, пошто га ,, Бог помилова и посла му ", како каже Црноризац Храбар, ,, Светога Кирила Философа, мужа праведна и истинита " да и Словене приведе ,, разуму правде и спасењу " ( Запис Црнорисца Храбра ,, О словима словенским " ), да их ословеси Словом Божијим, које је Господ Исус Христос, захваљујући просветитељском делу Свете Солунске браће, и њихових ученика и потоњем деловању Цркве Христове у народу коме припада, и језик српски постао је крштено својство српског народа, а колико ће то и остати, наравно, зависи од живота и деловања свих нас хришћана. Што се биолошке сродности тиче, ми смо сви сродни, јер смо из једне крви из које је крв свих људи. /.../ Оно што чини српску нацију јесте, изнад свега, њен труд да оствари свој призив у своме времену и границама, да пролазно испуни оним што је вечно, истинито и пуно вечног живота. /../ Зато су нам тако блиски Свети Симеон и остали Немањићи и толики Срби кроз векове, јер тамо где дође само једна кап вечнога, ту више времена нема. Никакво време, сила или зло земаљско нису у стању да угасе ту вечну светлост. једино је може угасити онај који се одрекне ње у себи самоме - било да се ради о појединцу, заједници, нацији.

Постоји и другачије схватање нације: Оно се појавило у Европи после Француске револуције, која је заправо затровала свест европских народа, а трује веома често и свест нашег, српског народа, посебно интелигенције, једним сасвим другачијим поимањем нације. По томе схватању нација је само језик и крв. За оне који сматрају да је то нација, Свети Владика Николај каже, да су слични воловима за које је такође рикање и воловска крв главна одлика њихове врсте. То биолошко схватање нације се појавило са атеизмом у Европи, када су Европљани почели да се клањају природи и проглашавају је за свога бога и творца. / ..../ Пошто је европски човек у себи изгубио жеђ за вечним и престао да осећа сродност са Богом, спустио се у друштво мајмуна репатих и сматрао је да ту треба да остане. У суштини његов пад је био још дубљи, јер се ниједан расхришћанин не спушта тек до низина бесловесних животиња, већ до посуновраћење словесности палог Деннице, богоборног арханђела и његових репатих војски и измећара, по речи Спаситељевој : Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места, тражећи покоја, и не налази. Онда каже : да се вратим у дом свој откуда сам отишао. И дошавши, нађе га празан, пометен и украшен. Тада отиде и узме са собом седам других духова, горих од себе, и ушавши, борави онде. И буде потоње горе човеку ономе од првога. Тако ће бити и овоме роду зломе ( Мт. 12, 43-45 ). / .../ Уместо да се клањају Живоме Богу, људи су почели да се клањају било појединцима, било својим нацијама или мањим групацијама. /../

Моје осећање и схватање је, да сваки Србин, ма где живео или се налазио, јесте поново призван да се свакодневно враћа том првобитном српском народносном опредељењу ; што значи, призван је да се врати вери у Христа Бога вечнога, у коме живимо, јесмо и дишемо. Да сваки појединац себе испуни мирисом те свете вере и свештеног опредељења ; да се испуни оним светим даровима и врлинама којима је Бог и Христос обогатио свакога који се крштава у Његово име и као појединца, заједницу или народ.

А када се сваки од нас врати том изворном светосавском опредељењу, када се потруди да живи сагласно њему, онда ће - свако од нас - постати квасац нове заједнице и онда ће српска нација полако поново да пронађе свој изгубљени пут и да почне да рађа правим и истинитим плодовима, достојним покајања ( Лк.3,8 ) наших светих предака, од Светог Кирила и Методија, преко Светога Симеона и Саве, Светог Лазара Великомученика Косовског и деспота Стефана Лазаревића, па све до ђакона Авакума и Новомученика Јасеновачких, Глинских и Јадовинских, који су се у новије време поново определили за Царство Небеско и тиме посведочили да су истинита и верна деца Светога Саве и Симеона.

Митрополит Амфилохије ( Радовић )

Часни Крст Христов и Косовски Завет

[Аурор]

Dakle kulturni a ne biološki fenomen.

[Grizzly Adams]

Нација може да буде нешто природно и лепо - да волиш себи блиске људе, са њима заједно радиш и трудиш се да направиш леп живот. Али исто тако може да постане и нешто неприродно и ружно - када се од нације направи идеологија и идолопоклонство.

[Juan Valdez]

Нација може да буде нешто природно и лепо - да волиш себи блиске људе, са њима заједно радиш и трудиш се да направиш леп живот. Али исто тако може да постане и нешто неприродно и ружно - када се од нације направи идеологија и идолопоклонство.

А још горе је када то идолопоклонство преточиш у политичке програме.

[Аурор]

А још горе је када то идолопоклонство преточиш у политичке програме.

I tobož ograđuješ svoj fašizam govoreći kako je to nacionalizam, i to je dobro a ne šovinizam, što je loše.

(sada se slatko nasmejem kad neko to kaže )

[Млађони]

Свети Владика Николај Велимировић каже : ,, Српско име је тајна, скривена и дубока, као и сва судбина српског народа ! Ми можемо само да нагађамо где су били Срби, шта су радили или шта су веровали, пре њиховог примања хришћанства. Тек са примањем хришћанства, а нарочито од времена Светога Саве, Срби постају оно што јесу и силом Јеванђеља Христовог остају до дана данашњег и ја сам уверен да ће остати до краја света и века, извршујући свој Богом дани задатак на земљи. Деси ли се да Срби одбаце ту светлост којом су изронили из таме у историјски живот, тј. одбаце ли Срби Христа, неминовно се по духовним законима историје, поново враћају у безобличну масу која може да има име и неку спољашњу форму, али не може имати садржаја и доносити праве плодове којима ће се људи хранити и овде на земљи и у вечности. Једини истински плодови јесу они за које не постоји смрт, који су неуништиви, а они се управо рађају на стаблу које је укорењено на ономе што је вечно "

Какво је, дакле, хришћанско поимање нације ?

Ево шта каже Свети Апостол Павле, говорећи о ученим и неуким Грцима на Аеропагу : Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље.....створио је од једне крви сваки народ људски да станује по свему лицу земаљскоме и поставио је напред одређена времена и границе њиховог живљења, да траже Господа не би ли га се дотакли и нашли. Њега који није далеко од нас, јер у њему живимо, крећемо се и јесмо ( Дел. Ап. 17, 24-28 ). У овим речима је срж и суштина хришћанског поимања нације. Та једна крв, из које је настао сваки човек, то је она праисконска, адамовска крв. Један је Бог Творац и један је човек Адам, из кога је настао сваки род људски. То јединство крви из које је израсло цело човечанство и то јединство људи у Богу су основа и темељ нашег живљења на овој земљи.

Па не знам да ли си провалио Апостол павле се слаже самном. Искрено био сам мало забринут на почетку читања овог текста али сам сада када сам га прочитао пресрећан.

Бог је поделио људе културно, историјски и социолошки. А не биолошки.

Како каже ЈЕДНА КРВ ИЗ КОЈЕ ЈЕ НАСТАО СВАКИ ЧОВЕК.

По крви сви смо исти. Биолошки нације не постоје. Оне се формирају као културне друштвене творевине. По томе свако ко је одрастао у србији или практикује Српску културу и део је Српског друштва може да буде Србин. Макар био и црнац.

Дакле, што си ми ископирао ово сем да покажеш како ниси разумео шта ту пише очигледно!?

[nedeljko]

I tobož ograđuješ svoj fašizam govoreći kako je to nacionalizam, i to je dobro a ne šovinizam, što je loše.

(sada se slatko nasmejem kad neko to kaže )

У нашој јавности у протеклих 15 година често се могла чути полемика, а још чешће исмејавање поводом синтагме " небески народ ". Многима је ова иначе примарно богословска категорија служила за дневно - политичке обрачуне,а да је ни једна ни друга страна у тим разрачунавањима није исправно разумела. Једни су, под влашћу националне гордости, немајући, притом, никакво утемељење у православним коренима српског националног идентитета, користили овај термин као узречицу, маску за своју празну реторику и лажно родољубље, или алиби којим су заклањали своју одговорност за националне поразе. Други, таоци разнобојних идеја атеизма, индивидуализма и материјализма, вечити народомрсци и робови духа туђинштине, у овом термину проналазили су симбол српског одсуства контакта са реалношћу и ретроградног култа тзв. средњег века. Из оба ова тумачења, већ на први поглед, јасно је да ни једни ни други не схватају смисао овог појма, јер не познају његово исходиште. " Небески народ " је Црква. Нити наш изговор за све изгубљене битке у овоме свету, нити национално самољубље и концепт надрасе, али ни одсуство овоземаљске одговорности и симбол старомодних и промашених идеала. Не познавајући Цркву са којом су и једни и други, као чеда комунизма, пола века били у сукобу, нису могли ни тачно тумачити овај изворно богословски термин.

" Небески народ " је верни народ Божији у Цркви, који - овде на земљи борећи се за небеске вредности - иде ка свом циљу ; Небеском Царству. Црква је све оно што тумачи овог термина наопако схватају : и здрав темељ националном идентитету, и одговорност за свог ближњег данас и овде, и вечито актуелно позитивно надахнуће друштвеног система вредности.

У нашој историји имамо један догађај - Видовдан , који представља најдубље народно тумачење наше животне оријентације, а по том догађају наш поглед на свет добио је назив видовдански. У тајни Видовдана крије се историјска одгонетка судбине " небеског народа ", као и прецизна дефиниција овог термина.

Бошко Обрадовић - СРПСКИ ЗАВЕТ

....Ај , та Велика Небесна Србија Она претставља већ одавно остварени идеал Велике Србије. Верујемо да је у њој више од сто милиона крштених Срба, који у земаљском веку Христу служише или за Христа страдаше, кроз векове и векове. И више их је тамо у рајској светлости из доба борбе, робовања и страдања него ли из доба слободе и благовања. Они који више личе на Христа заиста су у ономе свету ближи Христу. Верујемо по евангелски, да ће неки народи, далеко већи од српског на земљи, бити мањи у царству небесном. И Господ је рекао, да ће неки који су први бити последњи, а последњи први. И страдални Лазар на небу је засијао међу првима, док је богаташ потонуо међу последње у мрак паклени.

Свети Николај Жички и Охридски - СРПСКИ НАРОД КАО ТЕОДУЛ