Православље и либертаријанизам

[Marjanovic]

Да, хоће.

Иначе што се тиче социјале државе ту сад треба наћи модус вивенди. И да нпр. помоћ буде само помоћ, а не да се на основу ње створе могућности да се лепо живи а да при том не радиш.

У многим земљама економски модели се мењају, па и мешају а да се при том не мења систем у целини. Некад је успешнији један а некад други приступ, што опет зависи од бројинх других фактора.  Најчешће и јесте тако, поготово у Европи.

Када је Србија у питању, мислим да је далеко већи проблем корупција него примена овог или оног економског модела.

[Иван]

Да, хоће.

Иначе што се тиче социјале државе ту сад треба наћи модус вивенди. И да нпр. помоћ буде само помоћ, а не да се на основу ње створе могућности да се лепо живи а да при том не радиш.

У многим земљама економски модели се мењају, па и мешају а да се при том не мења систем у целини. Некад је успешнији један а некад други приступ, што опет зависи од бројинх других фактора.  Најчешће и јесте тако, поготово у Европи.Када је Србија у питању, мислим да је далеко већи проблем корупција него примена овог или оног економског модела.

Суштина.

[Милан М.]

Ових дана читуцкам о настави и начинима учења математике, па сам наишао и на "сингапурски метод". Наиме, ова нација је позната по томе што њихови ученици освајају висока места на међународним такмичењима из математике. Оно што је интересантно, а везано за ову тему је следећа ставка:

The country continued to develop its mathematics program. Further revisions included:

• Creating a tighter content focus of the mathematics curricula following a study to review the scope and sequence in 1998
  
• Privatizing the production of the primary level mathematics textbooks in 2001' date=' with the hope that collaboration among textbook publishers would lead to quality textbooks at more affordable prices[/b']
  
• Placing an even greater focus on developing mathematical concepts and fostering mathematical problem solving in 2006 revisions
  

Ето, само једна занимљивост везана за штампање уџбеника, пошто је сезона куповине истих. : )

[Млађони]

Inače što se Liberatijanizma tiče, ja se zalažem za što veću moć slobodnog tržišta.

Jasno je kao dan da konkurentski kapitalistički sistemi uz naravno ograničenja zakonom mnogo bolje funkcionišu nego centralne ekonomske privrede.

[uros]

Inače što se Liberatijanizma tiče, ja se zalažem za što veću moć slobodnog tržišta.

Jasno je kao dan da konkurentski kapitalistički sistemi uz naravno ograničenja zakonom mnogo bolje funkcionišu nego centralne ekonomske privrede.

Питање је каква "ограничења". Ако се друштво заснива на либералном принципу "ненасиља" тј. ако постоји закон који омогућава жртви нечијег насиља (укључујући насиље над приватном имовином у виду крађе или загађивања реке од стране власника једног дела реке које нарушава имовину власника другог дела реке, итд.) да га тужи и добије одштету онда да. Све преко тога не може да се сврста под "слободно тжиште" тј. "конкурентски капиталистички систем". Све преко тога представља прерасподелу богатства ма како ми то називали. А будући да је екстрем прерасподеле богатства друштво у коме не постоји приватна својина и у коме држава одређује шта од "колективне својине" појединци смеју да користе а шта не заправо комунизам, онда није ни чудо што се дотични американац константно дотицао тог питања. "Мали" проблем је у томе што је америчка држава до те мере огрезла у прерасподелу богатства и насиље над приватном имовином појединаца да је смешно њу узимати као пример "капитализма". Ако говоримо у историјском (а тиме и "менталитетском") контексту онда океј. У пракси је данашња Америка заправо ближа правом комунизму него што је то "комунистичка" Кина, а како време пролази тај ефекат је све већи и већи.

[Randy]

Ово је сама суштина приче: социјалисти (којих је 80 % људи на планети) желе да верују у социјализам (учење по коме је човек добар а окружење не ваља и да треба мењати околности).

То да ли човек има слободан са једне стране, или социјалистички поглед на свет са друге стране, зависи само и искључиво од њиховог унутрашњег духовног стања. Прво људи постају уплашени, лењи, депресивни и несигурни у себе па тек онда траже неко оправдање (теорију) која ће их утешити да нису несигурни и депресивни јер се нису трудили да буду другачији, већ зато што су их разноразне околности приморале на то. Тако настаје социјализам, и као поглед на свет и као теорија.

Е сада, пошто је суштина социјализма у томе да је он изговор за мизерно душевно стање, и пошто социјалисту пече савест јер он лењ, депресиван, уплашен и несигуран, социјалиста ће све учинити да облати слобоног човека да би сачувао свој изговор, да би сачувао себе у својој конфорној зони где он не мора да погледа истини у очи: да је проблем у њему а не у околностима око њега. И тако социјалисти, поред тога што измишљају милион теорија социјализма (које све после неког времена пропадају), него и измишљају милион теорија да попљују слободне људе (који сматрају да је проблем у њима а не у окружењу и који раде на себи и у себи).

И зато само онај ко жели да мења себе он ће почети да одбацује социјализам. Прво ће му нешто "смрдити" у тој теорији али неће знати шта, али како буде себе поправљао и ако то пожели моћи ће и са теоријској становишта да истражи учење слободе са једне, и учење ропства (социјализма-утопије) са друге стране.

[Grizzly Adams]

[Randy]

Фантастичан текст!

Orthodoxy and Libertarianism

Ἅγιος Ἀθανάσιος ὁ Μέγας (c. 293 – 2 May 373)

I’ve been an Orthodox Christian for a little more than thirteen years and even attended Holy Cross Greek Orthodox School of Theology to work on a Masters in Theological Studies. I am no saint and there are far better theologians than I, but I think I can say a few things on how I can be both an Orthodox Christian and a libertarian,

Although, I’ve only recently began describing myself as a libertarian in the last two years, I think I was always at heart a libertarian. I formerly described myself as a conservative, supporting most conservative issues, though I rejected the death penalty and was lax on the second amendment. I supported free speech, and rejected all forms of censorship, never seeing that as a contradiction of my conservative values. I always held freedom as the most important political value and probably would have agreed with Lord Acton, that“[l]iberty is not a means to a higher political end. It is the highest political end,” if I had ever heard the quote or of Lord Acton.

I was not consistent as a conservative, but I was a loyal supporter of the Republican party and President Bush. I was troubled by the PATRIOT ACT, but trusted the administration to do the right thing and dismissed the attacks on Bush as political ravings of the radical Left. Though liberals claimed to be open minded and tolerant, they betrayed themselves by their hatred and general inability to have a rational discussion (most of them, but not all).

During the election of 2008, I was even open to both Guiliani and McCain and dismissive of Ron Paul, until I actually looked at what he stood for. That led me to take a better look at libertarianism and the Libertarian Party. The more I studied it the more I like it, and I began thinking of joining the Libertarian Party. There was one problem. I had to certify that I supported the non-aggression axiom, that is, “I oppose the initiation of force to achieve political or social goals.”

Now, I find it unbelievable that I had a problem with that. It is, in my view, completely compatible with The Gospel. I cannot for the life of me, see how Jesus Christ would condone the use of force for political, social, moral, or religious goals. Unlike some protestant sects, Orthodoxy asserts that humans have free will. God Himself does not force anyone to believe in Him, obey Him, or love Him. To do that would destroy and invalidate any relationship He wants with humanity.

Η αγία σοφία ~ Agia Sophia

Many Orthodox, look to the Byzantine Empire as the Golden Age of Orthodoxy, but all times in the history of the Church are flawed and had their unique problems. In Holy Mother Russia, the Church was still suppressed and controlled by the Tzars. No one believes that it was healthy for the Church to be in that state. The Byzantine emperors frequently exiled or banished monks, theologians, and patriarchs. For political reasons they frequently supported heresies, while great saints such as St. Athanasius and St. Chrysostom, were declared enemies of the State. St. Athanasius’s epitaph was Athanasius contra mundum (Athanasius against the world).

Christians are extolled to pray for their rulers, but they are not commanded to blindly obey corrupt rulers against their consciences. No saint ever did that.

Monarchy, like divorce, was a consession to the weaknesses of the people but not what God wanted. God warned the Israelites through Samuel that they and their sons and daughters would become slaves to a man. The Israelites insisted, wanting to be like the other nations.

The initiation of force, even if done by a saint, a Christian ruler, or a Christian majority is wrong and incompatible with the workings of God. The State’s only valid use of force is to protect the life, liberty and property of each citizen, whether the source of power comes from the people or God. If from the people, then the State can do no more than what the people have a right to cede to the government: the right to defend their life, liberty, and property. If from God, then the State can do no more than what God does, and He does NOT use force on humanity to inspire faith, obedience, or love. He has, however, given people the right to defend their life, liberty, and property and is therefore a legitimate use of power for the ruler to use to protect the people, but the ruler may go no further.

What many Christians want from the State is idolatrous. They want the State to do what God does not. They want the State to mold society in their image, because they themselves cannot through persuasion and love. They trust not in God, but the power of the State. That is idolatrous and evil.

The Christian emperors and the kings of Israel were a mixed lot, but NOT one of them was flawless or sinless. Their virtues came from their obedience, faith, and love for God. Their crimes and sins came from choosing their own will over God’s and most often used force against those who disagreed with them.

In those cases, such as going to war to free Christians in other lands, or in the present day to “liberate” or “make the world safe for democracy,” it is still criminal to send young men and women to fight against their will. It is slavery, kidnapping, and mass murder. Those who want to volunteer may do so to help defend the innocent, but no ruler has the right to conscript others to kill and die for political purposes. This is what God warned of through His prophet Samuel.

The Kingdom of God is not of this world and to use It to justify the State’s use of force against the will of others for political and social goals is a misunderstanding of the Gospel and the nature of God. I am aware that others may come to different conclusions, but I cannot believe or accept that any other political philosophy is as compatible to Orthodoxy as libertarianism. My Orthodox faith, in fact, drives me to no other conclusion: libertarianism is Orthodox.

http://libertas.ws/libertarian-studies/orthodoxy-and-libertarianism/

[Randy]

Атеизам и социјализам имају исти корен.

[Juan Valdez]

All modern governments have made provision for the indigent, unfortunate, and disabled and have concerned themselves with questions of health and the dissemination of knowledge. There is no reason why the volume of these pure service activities should not increase with the general growth of wealth. There are common needs that can be satisfied only by collective action and which can be thus provided for without restricting individual liberty. It can hardly be denied that, as we grow richer, that minimum of sustenance which the community has always provided for those not able to look after themselves, and which can be provided outside the market, will gradually rise, or that government may, usefully and without doing any harm, assist or even lead in such endeavors. There is little reason why the government should not also play some role, or even take the initiative, in such areas as social insurance and education, or temporarily subsidize certain experimental developments. Our problem here is not so much the aims as the methods of government action.

References are often made to those modest and innocent aims of governmental activity to show how unreasonable is any opposition to the welfare state as such. But, once the rigid position that government should not concern itself at all with such matters is abandoned-a position which is defensible but has little to do with freedom-the defenders of liberty commonly discover that the program of the welfare state comprises a great deal more that is represented as equally legitimate and unobjectionable. If, for instance, they admit that they have no objection to pure-food laws, this is taken to imply that they should not object to any government activity directed toward a desirable end. Those who attempt to delimit the functions of government in terms of aims rather than methods thus regularly find themselves in the position of having to oppose state action which appears to have only desirable consequences or of having to admit that they have no general rule on which to base their objections to measures which, though effective for particular purposes, would in their aggregate effect destroy a free society. Though the position that the state should have nothing to do with matters not related to the maintenance of law and order may seem logical so long as we think of the state solely as a coercive apparatus, we must recognize that, as a service agency, it may assist without harm in the achievement of desirable aims which perhaps could not be achieved otherwise. The reason why many of the new welfare activities of government are a threat to freedom, then, is that, though they are presented as mere service activities, they really constitute an exercise of the coercive powers of government and rest on its claiming exclusive rights in certain fields.

Friedrich Hayek

[florenntina]

Our problem here is not so much the aims as the methods "and costs" (dodala bih!) of government action.

Samo mala digresija...

Naime, primena valdinih resenja u praksi kosta. Zvuci sumanuto, ali cinjenica je da su ovi tzv. "transakcioni troskovi" usli u ekonomsku analizu tek sa pojavom Couse-ovog clanka "The Nature of the Firm" iz 1937. godine. To je jedan od ozbiljnih razloga neefikasnosti raznih vladinih programa i resenja. Cujem npr. da cesto sada kod nas, u predizbornoj kampanji, politicari spominju neke "subvencije" za privrednike tipa placanja PDV tek pri naplati usluga i sl. Medjutim niko ne spominje koliko kosta sprovodjenje takvih mera, troskovi kontrola, inspektora, svercanje ucesnika i sl...

Da ne spominjemo da li je uopste moguce preko noci nametnuti neke institucije, narocito ako se radi o nekim apstraktnijim pitanjima od npr. poreza, i implementirati ih u razlicitim zemljama, kulturama, tradicionalnim obicajima i sl. Ovo je dodatni problem zbog koga regulacija drzave po pravilu zakazuje ili su njeni rezultati, u odnosu na ulozeno, porazavajuci...

[Juan Valdez]

Samo mala digresija...

Naime, primena valdinih resenja u praksi kosta. Zvuci sumanuto, ali cinjenica je da su ovi tzv. "transakcioni troskovi" usli u ekonomsku analizu tek sa pojavom Couse-ovog clanka "The Nature of the Firm" iz 1937. godine. To je jedan od ozbiljnih razloga neefikasnosti raznih vladinih programa i resenja. Cujem npr. da cesto sada kod nas, u predizbornoj kampanji, politicari spominju neke "subvencije" za privrednike tipa placanja PDV tek pri naplati usluga i sl. Medjutim niko ne spominje koliko kosta sprovodjenje takvih mera, troskovi kontrola, inspektora, svercanje ucesnika i sl...

Da ne spominjemo da li je uopste moguce preko noci nametnuti neke institucije, narocito ako se radi o nekim apstraktnijim pitanjima od npr. poreza, i implementirati ih u razlicitim zemljama, kulturama, tradicionalnim obicajima i sl. Ovo je dodatni problem zbog koga regulacija drzave po pravilu zakazuje ili su njeni rezultati, u odnosu na ulozeno, porazavajuci...

Сигуран сам да је Хајек као економиста и те како знао за то. Није то поента, то је ствар вас економиста да видите да ли је нешто конкретно изводљиво и одрживо или није. Мени је најзанимљивија једна ствар - Хајек као класични либерал и један од представника аустријске школе нема ништа против државне интервенције када тржиште нешто не може да регулише. Веома сличне изјаве сам нашао и код Адама Смита. Шта ово значи? Хајек не сматра да буквално свака државна интервенција а приори води у ропство и да је неморална; Хајек сматра да постоје ствари које слпободно тржиште не може да регулише. Ови што сматрају супротно од Хајека нису класични либерали, него модерна углавном америчка струја, врло често јако контроверзних моралних начела. Они људе који се усуде да кажи исто што и Хајек називају без пардона социјалистима. Они су екстремни до сржи и као такви у ствари највише компромитују идеје класичних либерала. Сигуран сам да би много више људи разумело предности смањења државе да их пропагирају људи попут Хајека уместо људи попут Ротбарда. И то не зато што мислим да их треба припремити Хајеком па им увалити Ротбарда и сличне луђаке, него зато што мислим да је једино решење заправо нека врста компромиса. Која тачно и у коликој мери, то мноого зависи од културних, економских и других специфичности дате средине. Опет кажем, конкретне рачунице су посао економиста. Ја то не знам и не мешам се, једино што лудацима и екстремистима одричем тапију над етиком.

[Avocado]

(delimicno digresija)

[florenntina]

Сигуран сам да је Хајек као економиста и те како знао за то. Није то поента, то је ствар вас економиста да видите да ли је нешто конкретно изводљиво и одрживо или није. Мени је најзанимљивија једна ствар - Хајек као класични либерал и један од представника аустријске школе нема ништа против државне интервенције када тржиште нешто не може да регулише. Веома сличне изјаве сам нашао и код Адама Смита. Шта ово значи? Хајек не сматра да буквално свака државна интервенција а приори води у ропство и да је неморална; Хајек сматра да постоје ствари које слпободно тржиште не може да регулише. Ови што сматрају супротно од Хајека нису класични либерали, него модерна углавном америчка струја, врло често јако контроверзних моралних начела. Они људе који се усуде да кажи исто што и Хајек називају без пардона социјалистима. Они су екстремни до сржи и као такви у ствари највише компромитују идеје класичних либерала. Сигуран сам да би много више људи разумело предности смањења државе да их пропагирају људи попут Хајека уместо људи попут Ротбарда. И то не зато што мислим да их треба припремити Хајеком па им увалити Ротбарда и сличне луђаке, него зато што мислим да је једино решење заправо нека врста компромиса. Која тачно и у коликој мери, то мноого зависи од културних, економских и других специфичности дате средине. Опет кажем, конкретне рачунице су посао економиста. Ја то не знам и не мешам се, једино што лудацима и екстремистима одричем тапију над етиком.

Izvinjavam se ako spamujem temu, ali samo da dovrsim misao...

Mislim da u pravcu "kompromisa" o kome pricas ide Nova institucionalna ekonomija koja pokusava u analizu uvesti institucije, transakcione troskove i dr. elemente koji su apstrahovani u dosadasnjim teorijskim modelima iako je njihov ekonomski ucinak izuzetno bitan... Btw. Coase je za "otkrice" transakcionih troskova dobio i Nobelovu nagradu 1991.

Elem, oni pokusavaju na osnovu empirije graditi teorije a ne obrnuto- primenjivati teorijeske koncepte u praksi...Kada se stvari posmatraju ovako "obogaceno" i "prosireno", "sa terena", dilema ili drzava ili privatizacija gubi polako na znacaju a u korist "razlicitih" resenja za razlicite, konkretne, probleme...

Na zalost, ne poznajem dovoljno dobro filozofiju libertarijanizma, pa se, za sada, ne bih upustala u raspravu Hajek vs. Rotbard...Nadam se da ce se Zvonko ili Uros vec javiti da to detaljnije prokomentarise

[Juan Valdez]

Elem, oni pokusavaju na osnovu empirije graditi teorije a ne obrnuto- primenjivati teorijeske koncepte u praksi...

Кад већ спамујемо, да спамујемо до краја. У том случају економија не би била наука. Да се не би схватило погрешно, ово је не би учинило ни за микрометар мање вредном (нити мање истинитом), само је питање демаркације.