Православље и либертаријанизам

[Crveni Baron]

Чини ми се да овде постоји забуна. "Златни стандард" не значи укидање папирног новца, него да онај ко издаје новац (банкноту) мора да гарантује тај новац у трајној материјалној вредности (злато и слично). Значи да ти за новчаницу од 1, 100 или 1000 динара увек можеш да одеш у банку и добијеш за њу нешто "конкретно".

Pa to imas i danas. Doduse ne mozes otici u banku ali uvek mozes kupiti zlato za svoj novac.

[Crveni Baron]

Tu se sve svodi na "vrednost" novca prema zlatu. Da li ces dobiti zlatan novcic od 5 grama za 1 dolar ili za 10 000 dolara. I sada ti za novac mozes kupiti zlato.

Samo sto si za zlatnim standardom zesce ogranicen. Koliko bi novca imao u opticaju a koliko treba ljudima i ekonomiji?

[Crveni Baron]

Izracunaj. Koliko ima zlata? 1000, 10 000, 100 000 tona?

Koliko ikma ljudi?6 000 000 000?

Podeli i vidi koliko imas zlata po glavi i da li je to dovoljno i dobro za ekonomiju?

[Crveni Baron]

0,016666 grama po glavi stanovnika. Sa 100 000 tona zlata ? Jel' to dosta za podizanje kredita za kupovinu Dojce Telekoma?

[Grizzly Adams]

Чини ми се да овде постоји забуна. "Златни стандард" не значи укидање папирног новца, него да онај ко издаје новац (банкноту) мора да гарантује тај новац у трајној материјалној вредности (злато и слично). Значи да ти за новчаницу од 1, 100 или 1000 динара увек можеш да одеш у банку и добијеш за њу нешто "конкретно".

Pa to imas i danas. Doduse ne mozes otici u banku ali uvek mozes kupiti zlato za svoj novac.

Да, али постоји квака. 2001-е унца злата је била $200, данас је $1600. То је зато што централна банка издаје новац без покрића што практично значи да ме поткрада - новац који су ми дали данас вреди скоро 10 пута мање него пре десет година.

Samo sto si za zlatnim standardom zesce ogranicen. Koliko bi novca imao u opticaju a koliko treba ljudima i ekonomiji?

Па ниси ограничен, потпуно је небитно колико новца има у оптицају. Битно је колико новац вреди. Ако за један долар можеш да купиш кућу, шта те брига што их имаш "само" два?

[Crveni Baron]

http://it.wikipedia.org/wiki/Oro#Disponibilit.C3.A0

Nell'acqua marina, l'oro è presente in concentrazioni variabili tra 0,1 e 2 milligrammi per tonnellata (0,1÷2 ppb), per un totale stimabile in 270.000.000 tonnellate, contro le circa 50.000 tonnellate che si stima contenga ancora la crosta terrestre.[senza fonte] La bassissima concentrazione rende almeno per il momento antieconomica qualunque ipotesi di estrazione dall'acqua.

Nel 2001, si calcola che ci fosse in circolazione una quantità totale di oro pari a 140.000 tonnellate,[senza fonte] una quantità che può essere rappresentata, in volume, come un cubo di lato pari a circa 20 metri.

Procene iz 2001 godine su da u opticaju ima oko 140 000 tona.

U morima ga ima 270 000 000 tona ali tek treba da se izvadi a to je nesto teze.

[Михајло]

Чини ми се да овде постоји забуна. "Златни стандард" не значи укидање папирног новца, него да онај ко издаје новац (банкноту) мора да гарантује тај новац у трајној материјалној вредности (злато и слично). Значи да ти за новчаницу од 1, 100 или 1000 динара увек можеш да одеш у банку и добијеш за њу нешто "конкретно".

Pa to imas i danas. Doduse ne mozes otici u banku ali uvek mozes kupiti zlato za svoj novac.

Да, али постоји квака. 2001-е унца злата је била $200, данас је $1600. То је зато што централна банка издаје новац без покрића што практично значи да ме поткрада - новац који су ми дали данас вреди скоро 10 пута мање него пре десет година.

Samo sto si za zlatnim standardom zesce ogranicen. Koliko bi novca imao u opticaju a koliko treba ljudima i ekonomiji?

Па ниси ограничен, потпуно је небитно колико новца има у оптицају. Битно је колико новац вреди. Ако за један долар можеш да купиш кућу, шта те брига што их имаш "само" два?

Ово су ми скоро неки економисти потврдили и рекли ако имам уштеђевине да купујем само злати и платину!

[Crveni Baron]

Па ниси ограничен, потпуно је небитно колико новца има у оптицају. Битно је колико новац вреди. Ако за један долар можеш да купиш кућу, шта те брига што их имаш "само" два?

Da, ali sa cime ces da platis odlazak u WC? I ako na svakog od nas otpada  0,016 grama, znaci sa tim bi trebali da obavljamo sve. __Da kupujemo hranu, placamo kredite, kupujemo kola....

[Grizzly Adams]

Da, ali sa cime ces da platis odlazak u WC? I ako na svakog od nas otpada  0,016 grama, znaci sa tim bi trebali da obavljamo sve. __Da kupujemo hranu, placamo kredite, kupujemo kola....

Види овако - ми не би носили кесице са златом около. Практично се ништа на би променило у свакодневном животу - користио би еуре (динаре, доларе...) као и до сада. Једина разлика би била у томе што би у сваком тренутку могао да одеш у банку и за новчанице добијеш злато. То онда има читав низ последица:

1. Банка не би могла да издаје банкноте (новчанице) без покрића

2. Вредност новчанице би била иста као пре десет година

3. Држава не би могла да поткрада грађане инфлацијом

4. Не би могли да финансирају бесмислено ратовање

5. Уштеђевина би имала трајну вредност

итд.

[Crveni Baron]

1. Банка не би могла да издаје банкноте (новчанице) без покрића

2. Вредност новчанице би била иста као пре десет година

3. Држава не би могла да поткрада грађане инфлацијом

4. Не би могли да финансирају бесмислено ратовање

5. Уштеђевина би имала трајну вредност

итд.

Sve je to tacno. Samo sto bi i privreda stala. Kako bi ti u takvim uslovima kao pojedinac, napravio fabriku?

Upravo zbog problema sa kolicinom novca u opticaju ukinuo zlatni standard. A na kraju krajeva u cemu je vrednost zlata? Vrednost zlata je ona vredsnost koju mu da covek. Isto kao sa papirnim novcem.

[Crveni Baron]

I sada recimo,  uvede se zlatni standard i 1$ = 1 gr.

I sta ces sa porastom stanovnistva, kada nas bude bilo 10 000000000? Imaces duplo manje novca u opticaju po glavi. Zlatas ima koliko ima, ogranicena je kolicina. Znaci imaces situaciju da roba vredi duplo vise, bude skupla. Ako danas kuca kosta 1$ tada ces dobiti 2 za 1 $. I ko bi u takvim uslovima ulagao u proizvodnju? Kada bi bio na cistom gubitku? Ko bi otvarao radna mesta?

[Grizzly Adams]

Зашто би привреда стала? Фабрику би направио нормално, од уштеђевине, или би тражио кредит од банке. Нема ништа спорно.

Вредност злата јесте она коју јој да човек, али папирни новац губи вредност када банка повећава количину новца у оптицају. То је огроман проблем. Практично значи да си роб банкара и државе, јер у суштини за свој рад не добијаш ништа што има трајну вредност. Они могу у сваком тренутку да ти одузму све што мислиш да имаш.

Замисли сада да ја тебе запослим да ми направиш кућу и ти ми наплатиш, рецимо, два вагона жита. Пошто имам десет вагона жита, нема проблема, договорено. Е сада, пошто ти немаш услова да складиштиш жито, договоримо се да ти ја напишем "обвезницу" у вредности од два вагона жита којом се обавезујем да ти исплатим колико ти треба док све не потрошиш. Ја чувам жито, ти можеш да узмеш кад год хоћеш колико ти год треба, сви срећни и задовољни.

Е сада, ја онда приметим да ти узимаш само по мало жита једном у пар месеци, дођем на "генијалну" идеју - могу за то исто жито да издам више обвезница и направим себи десет кућа. Онда лепо издам десет обвезница за по два вагона жита.

И сада рачуница:

1. Ја имам само 10 вагона жита

2. Издао сам 10 обвезница за по два вагона = дужан сам 20 вагона жита

То је онда очигледна превара, ако сви којима сам дужан затраже своје жито, половина ће остати без ичега. Кад обичан човек уради тако нешто иде у затвор (http://en.wikipedia.org/wiki/Ponzi_scheme), али у данашњим банкарским државама је то сасвим нормална ствар.

Е сада замисли још ситуацију у којој обвезнице нису везане ни за шта конкретно (жито, злато итд.), већ су само шарени папири са ликовима мртвих људи. Не само да држава не гарантује њихову вредност ничим, него чак и на ту фиктивну вредност банке примењују изнад описану превару - "увећавају" вредност преко десет пута. На тај начин они константно отимају од народа и пребацују у џепове дебелих банкара и политичара.

Читав тај удружени злочиначки подухват не би био могућ са златним стандардом.

[Grizzly Adams]

I sada recimo,  uvede se zlatni standard i 1$ = 1 gr.

I sta ces sa porastom stanovnistva, kada nas bude bilo 10 000000000? Imaces duplo manje novca u opticaju po glavi. Zlatas ima koliko ima, ogranicena je kolicina. Znaci imaces situaciju da roba vredi duplo vise, bude skupla. Ako danas kuca kosta 1$ tada ces dobiti 2 za 1 $. I ko bi u takvim uslovima ulagao u proizvodnju? Kada bi bio na cistom gubitku? Ko bi otvarao radna mesta?

Не би роба била скупља, него би била све јевтинија. Када продуктивност расте, а вредност новца се не мења, онда цене падају. Људи би нормално улагали у производњу, зашто не би? Не би био на губитку јер би он за $1 могао да купи више него раније.

[Crveni Baron]

Не би роба била скупља, него би била све јевтинија. Када продуктивност расте, а вредност новца се не мења, онда цене падају. Људи би нормално улагали у производњу, зашто не би? Не би био на губитку јер би он за $1 могао да купи више него раније.

Upravo ovo je problem. Jer ako ti sutra mozes da kupis vise nego danas za istu kolicinu novca, zasto bi kupio sutra kada ces prekosutra moci jos vcise da kupis? Zasto bi danas otvorio fabriku kada ce tvoj proizvod manje vredeti sutra nego danas?

[Grizzly Adams]

Не би роба била скупља, него би била све јевтинија. Када продуктивност расте, а вредност новца се не мења, онда цене падају. Људи би нормално улагали у производњу, зашто не би? Не би био на губитку јер би он за $1 могао да купи више него раније.

Upravo ovo je problem. Jer ako ti sutra mozes da kupis vise nego danas za istu kolicinu novca, zasto bi kupio sutra kada ces prekosutra moci jos vcise da kupis? Zasto bi danas otvorio fabriku kada ce tvoj proizvod manje vredeti sutra nego danas?

Да не објашњавам теоретски, ево кроз практичан пример. Ми имамо у пракси пример индустрије која се тако брзо развија да практично "претиче" инфлацију - производња рачунара. Зашто човек купује рачунар данас када ће исти рачунар за годину дана бити практично безвредан? Зашто људи онда отварају фабрике за рачунаре?

Мислим да овде не разумеш кључну ствар - новац није мера вредности, него средство размене. Права вредност је продуктивност. Ми размењујемо своје производе и услуге уз помоћ новца, а не за новац. Битна је вредност хлеба у односу на јогурт, аута у односу на кућу, киловата струје у односу на један сат физичког рада итд. Количина новца у оптицају те односе уопште не мења, па је зато потпуно небитна.