Претражи Живе Речи Утехе

Analiza "BiH je ključno pitanje za našu saradnju sa Srbijom u budućnosti": Kristofer Hil Foto: Wikipedia 15. 12. 2021. Kristofer Hil: Ambasador u specijalnoj misiji Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu Piše:Andrej Ivanji Nemaju svi ambasadori isti uticaj na politiku zemlje iz koje dolaze. Nekima služba u nekoj zemlji prosto zapadne u cikličnoj zameni ambasadora, neki su napredovali pa prvi put vode ambasadu, neki su nagrađeni za već nekakve zasluge i poslati da četiri godine ambasadoruju. Neki na mesto ambasadora idu po kazni, kada hoće da ih se makne iz domaće politike. Neki ambasadori svoje izveštaje šalju ustaljenim diplomatskim tokovima određenim službama u ministarstvima spoljnih poslova koje procenjuju koliko su važne, pa ih šalju ili ne šalju višim instacama koje ih prosleđuju ili ne prosleđuju svojim nadležnim organima, da bi na kraju došli do ministra spoljnih poslova, šefova država ili vlada, ili završili u korpi za otpatke. U diplomatiji vlada hijerhija kao u vojsci, karijerni diplomata ne preskače kolege sa višim činom da bi stigao do generala. A postoje i drugačiji ambasadori. Oni koje njihova vlada šalje sa nekim specijalnim zadatkom, oni koji uživaju posebno poverenje svojih šefova, koji mogu da preskoče uobičajnu diplomatsku hijerarhiju i direktno referišu i kažu svoje mišljenje predsednicima vlada ili država. U takve ambasadore spada budući ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil. Iskusnog diplomatu, koji se Stejt dipartmentu dokazao kao ambasador u Makedoniji u završnoj fazi ratnog raspada Jugoslavije, u za NATO veoma važnoj Poljskoj odmah po padu Berlinskog zida, u Južnoj Koreji i Iraku, predsednik SAD Džozef Bajden je izvukao iz penzije i ubedio ga da prihvati još jedan ambasadorski mandat – u Beogradu. Za službu u Srbiji, koja je centralna zemlja tzv. Zapadnog Balkana koji se pre svega zbog neprevaziđenih etničkih konflikata smatra kriznom regijom, Kristofer Hil se kvalifikovao kao šef američke delegacije u pregovorima sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju 2003. godine i kao američki pregovarač tokom formiranja sveiračke vlade u Bagdadu nakon invazije na Irak. U vreme kada je NATO bombardovao SR Jugoslaviju bio je specijalni izaslanik za Kosovo (1998-1999) i član američke delegacije u pregovorima između predstavnika kosovskih Albanaca i Srbije u Rambujeu. Bio je deo tima američkog "buldožera“ Ričarda Holbruka, mogao iz neposredne blizine da posmatra kako Holbruk Slobodanu Miloševiće uvrće ruke. Nema sumnje da će Krstoferu Hilu biti povereno da se izvrši pritisak na predsednika Srbije Aleksandra Vučića po svim pitanjima koja žuljaju Amerikance. Zato bi članovi tima Predsednika zaduženi za takve poslove trebalo ozbiljno da shvate i analiziraju šta je Hil 14. decembra rekao tokom pretresa pred Odborom Senata za spoljne poslove. Odmah na početku svog izlaganja je upozorio srpske vlasti da "ozbiljno shvate“ američke napore na Zapadnom Balkanu i kao primaran problem istakao Bosnu i Hercegovinu. "Veoma pažljivo ćemo gledati ko pomaže da se stvari kreću u pravom smeru, a ko ne. BiH je ključno pitanje za našu saradnju sa Srbijom u budućnosti“, rekao je Hil pred Senatom. On je praktično poručio da će tražiti od Vučića da izvrši pritisak na rukovodstvo Republike Srpske da povuče korake koje je preduzela da se pravosuđe i vojska izdvoje iz bosanskih institucija i pređu u nadležnost srpskog entiteta. To znači da SAD neće više skrštenih ruku posmatrati isticanje Milorada Dodika kao drugog čoveka politike "srpskog sveta“, odmah iza Aleksandra Vučića. Na drugom mestu je istakao "frustrirajući nedostatak napretka u pregovorima između Beograda i Prištine“ i veoma jasno rekao kako SAD vide rešenje: "Uzajamno priznanje je najbolji način za napredak, kako je rekao predsednik Džozef Bajden“. Hil je bio pristutan kada je Holbruk ubeđivao Miloševića da se tadašnja kosovska kriza reši onako, kako to Vašington zaheva. Hil je dalje govorio o "malignom“ uticaju Rusije i Kine na Srbiju i da će SAD "pokušati da pomognu“ Srbiji da "izgradi otpornost na njih“. Drugim rečima, vršiće se pritisak da Srbija ne kupuje rusko oružje, ne zadužuje se kod Kineza i ne daje im ključne infratsrukturne poslove. Naglasio je i da će insistirati na punoj istrazi ubistva američih državljana braće Bitići 1999. godine Negde usput je pomenuo i značaj slobode medija, poštenih izbora i civilnog društva. Kristofer Hil govori srpski, niko ne mora da mu prevodi konstantno antizapdno, antiameričko i ksenofobično intorane informativne emisija televizije Pink, koje podgrevaju etničke tenzije. Isto važi i za državne tabloide. Postavljanje Hila za ambasadora u Beogradu bi moglo da se tumači kao znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu. Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com

GOVOR MLADOG SVEŠTENIKA IZ BEČMENA ODJEKUJE SRBIJOM: Žalite se da vam je loše, a nemate vremena za Boga, nego kod muslimanskih hodža idete po zapis! Još dugo će se pričati kako je jedan mladi sveštenik u naselju Bečmen, u opštini Surčin (nekada poznatoj po kriminalu) na Božić kudio svoje parohijane, a oni nemo i postiđeno gledali u zemlju. Nije to bila služba na kakvu smo navikli, ali je bila otrežnjujuća i bolna. Taman kakva i treba da bude kako bi se zalutale ovčice vratile u svoje stado. Zašto video ovog govora nije bio aktuelan samo tri dana, kao što biva sa svim ostalim viralnim klipovima? Prosto je: zato što nas boli. FOTO: PRINTSCREEN FACEBOOK Koliko ste puta u poslednjih godinu dana otišli u crkvu? Koliko se puta pričestili i ispovedili? I ne vadite se na paljenje sveća i slavljenje krsne slave. To ne donosi mir u duši, ni u kući. Koliko puta ste kritikovali drugog, posvađali se s bratom i okrenuli leđa svom bližnjem, koliko puta opsovali Boga ili detetu rekli: “Ubiću Boga u tebi”? Koliko vas je sramota na skali od 1 do 10 dok čitate ova pitanja? Kada je 6. januara ove godine jerej Nemanja Bošković započeo svoju poslanicu, nekako je sve ispred crkve utihnulo. A dok gledam snimak toga, čini mi se da se u okupljenima podigla bura osećanja. Srama i pokajanja. Ne očekujući da će službu započeti tako što će reći da je nezadovoljan svojom službom, samo su ga ćutljivo posmatrali. – Pitam se braćo i sestre, da li toliko volite svoju porodicu, svoju decu, kada nemate sat vremena da izdvojite Boga radi, a samim tim vaše dece radi. Čujem da se narod žali kako im je loše, a mnoštvo naroda se ispoveda kako ide kod muslimanskih hodža na blagoslov i to Srbi pravoslavci koji slave slavu. A hodže se hvale kako Srbi dolaze na njihov zapis za molitvu – rekao je jerej Nemanja Bošković. FOTO: PRINTSCREEN FACEBOOK Potom je dodao da želi da se ispovedi. – Vi ste, braćo i sestre, moji parohijani i hoću da vam kažem da sam vrlo nezadovoljan svojom službom ovde u vašem mestu. Pre svega, preko cele godine crkva je prazna, braćo i sestre. Godina ima 365 dana, oko 50 nedelja, plus praznici, a to je 70 službi godišnje, a sat vremena traje služba. Pitam se onda, braćo i sestre, da li volite toliko vašu decu, porodicu, kada nemate sat vremena da izdvojite Boga radi, a smim tim vaše dece radi. Mnoštvo naroda se žali kako mu je loše, a mnogi idu kod muslimanskih hodža na blagoslov – rekao je. – Srbi, pravoslavci, koji slave svoju slavu, a hodža na Starom Sajmištu Alija i hodža na Ledinama se hvale kako im Surčinci pravoslavci dolaze po hodžin zapis za molitvu. Oni se bave spiritualizmom, a mi se bavimo duhovnošću i kroz taj spiritualizam čovek može da dobije iseljenje, ali verujte mi: bez krsta mira u vašim kućama biti neće. Bez svete službe, bez ispovesti, bez pričešća. Kilo sveća da palite bez ispovesti, bez pričešća bez svete službe neće biti spasenja i nećete imati mira u vašim kućama – dodao je. FOTO: PRINTSCREEN FACEBOOK Osvrnuo se i na psovke koje izgovaramo svakodnevno. – Srbin psuje od Gospoda Boga do svih stvari na zemlji, do one najstrašnije psovke: “Ubiću Boga u tebi”. Srbin to radi, a ne pita se zašto mu je tako loše. Na kraju je kritikovao sve okupljene zbog svađa koje imaju sa bližnjima, zbog toga što slave krsne slave, a rođenom bratu neće da pruže ruku. – Dok se ne izmirimo jedni sa drugima, neće nam pomoći krsna slava, ni gospod Bog – zaključio je. Sve dok vas ove reči budu bolele, to vam je znak da i dalje grešite i da je spas daleko od vas. Sami odlučite da li vam treba takav život. Извор:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3204891/govor-mladog-svestenika-iz-becmena-odjekuje-srbijom-zalite-se-da-vam-je-lose-a-nemate-vremena-za-boga-nego-kod-muslimanskih-hodza-idete-po-zapis

Црногорски парламент усвојио је Резолуцију којом се одлуке донесене на Подгоричкој скупштини 1918. поништавају ЦРНОГОРСКИ парламент усвојио је Резолуцију којом се одлуке донесене на Подгоричкој скупштини 1918. поништавају. После целодневне расправе у четвртак, "за" је гласало 46 посланика, а 15 је било против предлога резолуције. Од три амандмана која је предложила опозиција, ниједан није усвојен. Предлог о којем се расправљало био је инспиративан великом броју посланика, свих политичких клубава, те су "часове историје" држали до поноћи.Андрија Мандић је на почетку заседања, у име Демократског фронта, предложио су да се допуни дневни ред, те да се уврсти разматрање резолуције "Никад више 1916.", међутим, нису добили неопходну подршку колега из парламента. Како је образложио, таква резолуција би осудила капитулацију Краљевине Црне Горе у Првом светском рату, која је главни узрок догађаја који су уследили две године касније. У Резолуцији се наводи да је пре Великог рата, и после, Црна Гора била суверена и међународно призната држава, дефинисана Уставом из 1905. а да Подгоричка скупштина, одржана 1918. године, није била легална институција државе, нити је конституисана на основу слободно исказане воље грађана, те да је била инструмент за извршење државног преврата у Црној Гори. Уставна непрепознатљивост и незаконито конституисање Подгоричке скупштине, према наводима из Резолуције, су формалноправни основ за ништавост свих њених одлука.Образлажући резолуцију, потпреседник Скупштине Бранимир Гвозденовић, навео је да је тај акт начин да се укаже на велику неправду која је пре 100 година начињена Црној Гори, али и да не дозволе да "онима којима су поделе потребне, реконструишу историју и стварност". Занемаривањем нелегалности Подгоричке скупштине се покушава довести у питање суверенитет и независност Црне Горе, а ми желимо ставити историјске факте у први план - навео је Гвозденовић.Посланик ДФ Славен Радуновић сматра да је Влада предложила расправу о Резолуцији, како би скренула пажњу са економског стања.- Да вам ђедови знају о чему расправљмо у скупштини, превртали би се у гробу. Ми знамо на шта сте све спремни. Простом већином можете да изгласате и да је Земља равна, да је дан мрачан, а ноћ светла, али то ће кратко да траје. Својим излагањима, Резолуцију су подржали и Ранко Кривокапић (СДП), Ервин Ибрахимовић, у име мањинских партија, и Иван Брајовић, (социјалдемократа).Да је неправда према Црној Гори у 1918. године неспорна, тврди и Миодраг Лекић (Демос), међутим, сматра да би Резолуцију требало повући због негативног одјека у јавности, који је, како је навео, и једини циљ појединих политичких актера.Против предложене резолуције у парламенту је говорио и Горан Радоњић, из Посебног посланичког клуба, наводећи да је "ужасна и по начину сервирања и подацима, а посебно јер продубљује разлике и поделе."БОМБОМ НА ВУЧИЋА ПОСЛАНИК владајуће партије Миодраг Вуковић, критиковао је ред опозиције зато што за мишљење често посећују Владу Србије и председника Александра Вучића, на шта је Бранко Радуловић (ДФ) жустро реаговао, прекидајући Вуковићево излагање реченицом - "Ја бих му бомбу бацио!" Посланик ДПС само је кратко одговорио да он то не би учинио. МАТИЈУ И АМФИЛОХИЈА НАЗВАЛИ ФАШИСТИМА Расправа је протекла у неочекивано толерантном тону. До петоминутног прекида седнице дошло је пред крај заседања, када је Андрија Поповић (ЛП) искористио прилику да поздрави грађане који су се окупили, истичући да су то највеће патриоте које познаје, замерајући Јовану Вучуровићу (ДФ) што их назива "удбашима". У расправу се укључио и Милан Кнежевић, наводећи да је међу транспарентима протестаната била и слика на коју су у друштву Адолфа Хитлера били Кнежевић и Мандић (ДФ), Матија Бећковић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије са натписом - "фашисти". новости

Каква је ово земља? Чија је ово земља? Где је она земља за коју смо веровали да смо њени становници? Где смо ово дошли? Шта се ово спрема? Где је ово? Политика нам мозак попила, браћу посвађала, темеље извалила, главе поразбијала и границе испомерала. Власт нам је постала смисао живота, мерило успеха, једина црква, а фотеља врховно божанство. Идиоти су нам постали мудраци, а умни људи су одстрањени, јер ваљда ови који мисле да су паметнији сматрају да је умни човек исто што и умњак, па се мора извадити да не боли идиоте. Сексуалне су нам слободе постале важније од слободе за коју нам је народ гинуо и за њом од постања чезнуо. Мањине су постале већина. Ово је земља у којој је жута штампа постала нова библија, а библија новина чије уредништво мрзе сви. Крв нам се осладила. Крв нас раздваја уместо да спаја. Крвавим ножевима се све потписује. Крвљу се плаћа свака реч, иако ниједној речи нико не придаје значај. Од речи не можеш живети, али од ње ћеш лако погинути. Крвави трагови за нама остају. Крв нам тече са свих извора и да бране правимо на рекама крви, имали бисмо струје за две вечности. Паре су замениле памет, пушке су нове речи, бомбе су аргументи, обећања су постале лажи, истина је протерана са човечношћу и рат се сматра новим миром. Поделили смо се по свему, па и по ономе за шта нисмо ни знали да постоји. Сви смо у расулу и свако је сам за себе, па не види ни родитеље, ни браћу, ни сестре, а предака се одричемо, јер тек њима и за њих ништа учинили не бисмо. Што да чинимо нешто за некога ко је за нас дао све? Срамота је бити брат брату у овој земљи. Смрт нам се увукла у државу, па се живи као да се цео живот мре. Стално смо гладни, а сви отегли трбушине. Вечно смо незадовољни, а осмех нам не силази са лица. Ништа нам не одговара, а ни за шта се не боримо. Све нас жуља, али тако нам је потаман. Историју поричемо, јер је ово доба поражених, па би било добро сврстати се на њихову страну. Стид смо одавно изгубили, па смо престали бити људи. Сахрањујемо живе, а мртве заборављамо. Подижемо бисте онима који их нису заслужили, а рушимо онима који су нас подигли на ноге. Сви су у овој земљи познати, а нико не зна због чега. Свако је паметан, али нико да своју памет докаже. Више нам ништа бесплатно није занимљиво, јер се не може украсти. Завесе су навучене да други не виде шта радимо, а преко разноразних мрежа смо се оголили до краја и остали у њих ухваћени. Издајице су овенчане ордењем, а патриоте проглашене хушкачима. Када греје – много је вруће, када пада киша – много је депресивно, када веје снег – блокирани смо, а када пада лишће – процвета шљам на телевизији. Уздигли се сви ниски, високи на темена попадали, огласили се неми, ојезичили тупави, добри се искварили, а кварни се погорили, сиромашни још осиромашили, а богати се добогатили. Верни се разуверили, замонашени се рашчинили, заклети заклетву погазили, кривци су помиловани, убице су амнестиране, злочинци су добротвори, великани заборављени и коров се расцветао. Проклетство предака нам на сваку кућу удари, рука сваког брата постаде братоубилачка, сва нам вера ишчезну у доказивању, све душе остадоше на трњу кроз које смо се провлачили, све нам се заслуге оспорише, победе порекоше и злочини позлатише. Висе обешени људи по гранама, а ветар их љуља и кроз те конопце свира химну неке непознате земље која се нашом чини. Све заспало, обневидело, повукло се, окрезавило, занемоћало, затупело, отупело. Они које видимо, раскошно живе у својим мишјим рупама и хвале се слободом дарованом им уз окове. Ти људи су послушници свих господара, свирачи на сваком инструменту, црви у свакој јабуци, али носе некакву круну, какву-такву, па нека је и мишја, иако је од мачака дарована. У овој земљи би сви да буду крунисане главе и да владају, иако не владају ни собом. Сви смо важни, нема небитних, нема сувишних, нема ситних, а када нас врабац са гране гледа, од мрава нас не разликује. Толики смо. Шта је ово што се накотило? Шта је ово што се размилело и из септичких јама испузало? Шта је ово што се помамило и осилило? Шта је ово што мисли да је нешто? Шта је ово када није народ? Шта је ово што се данас Србијом зове? Милан Ружић Извор

Главни слоган моје владавине, исписан на свим заставама би гласио: Ми смо нико и ништа. То би била српска стајна тачка и полазна позиција. Тако бисмо бар будућим нараштајима отворили очи и обезбедили светлију будућност. Да знају ко су и шта су и да се не изненађују кад се нађу било где на земаљској кугли и буду третирани као нулине нуле Матија Бећковић; Фото: НСПМ Кад бих владао Србијом, почео бих од нуле. А то значи — био бих реалан. И да бих изабрао и кренуо најсигурнијим путем. Главни слоган моје владавине, исписан на свим заставама би гласио: Ми смо нико и ништа. То би била српска стајна тачка и полазна позиција. Тако бисмо бар будућим нараштајима отворили очи и обезбедили светлију будућност. Да знају ко су и шта су и да се не изненађују кад се нађу било где на земаљској кугли и буду третирани као нулине нуле. Ако се неким случајем негде у неком кутку Земљиног шара испостави да није тако, то ће бити чист ћар и пријатно изненађење које не може никоме да шкоди.

У покушају да бар на тренутак, одагнам мисли са немилих и тешких догађаја који притискају наше суграђане на југу Србије, реших да вам испричам једну анегдоту са недавног путовања у Париз. И поред тога што је ово путовање трајало само неколико дана, успело ми је да одлетим са једном иностраном компанијом која носи неки српско-франкештајнски назив Ер Србија, односно да отпутујем са београдског аеродрома Никола Тесла, а да се вратим и слетим на нечији туђи аеродром, ко зна које по реду иностране компаније која све зна, ради, може и уме боље од нас самих у нашој земљи, а која га је у међувремену преузела уз ко зна какав уговор и концесију. Тако ова анегдота - скеч, који се одиграо у авиону, поприма у ствари елементе трагедије која траје и у континуитету проширује и продубљује наше туге и неверице, нашег, још једног у низу, сусрета са реалношћу, да смо постали странци у сопственој земљи, да ништа више није наше, да нам је држава маћеха а не мајка за коју су животе дали и наше путеве, земаљске и небеске, костима поплочали, милиони наших предака. Неки су већ прочитали да сам пред полазак написала да плаћамо најскупљи авио превоз у Европи, а вероватно и шире, што значи да сам повратну карту Београд-Париз-Београд платила 45.000 динара. Већ по устаљеној навици, одмах сам са шифром карте покушала да резервишем вегански оброк (не само што се тако храним годинама већ и што смо ми Срби православци у сред најзначајнијег и најдужег поста), када је уследио наредни шок од информације да су оброци укинути на летовима осим на летовима за Њујорк. Та информација ми је онако прошла у полу магли, више као: добро ајде видећу на самом лету шта ће бити у понуди. Не иде у главу па не иде, да су СВИ оброци, односно да је СВЕ што на уста улази - УКИНУТО. Звони телефон. "Где си другарице, колегинице с туризма, знаш шта има ново? Карта за Париз кошта 45.000 динара и укинути су оброци на летовима Ер Србије. Контај ти то?" "Па што ниси ишла из Будимпеште, платила би карту 100 и трансфер 40 евра и мирна Бачка, исплати се за пар сати више путовања до Пеште?" Ћутим ја, шта сад да објашњавам да ми се то не ради, шта треба неке махинације да изводим поред "наше" куће, да се довијам да уштедим? По ко зна који пут гледам бело, осећам се тупаво као на дну јаме, клопке, која нам је ревносно ископана да где год закорачимо у њу упаднемо чим помислимо да ће живот једном кренути "нормално". Полетели смо уобичајено, време је било ведро и изнад нуле. Иза мене разговарају Божидарка и Сретен. Закључујем да су колеге на факултету на постдипломским, путују послом, Сретен је шеф неког пројекта а Божидарка један од оних награђиваних најбољих студената. Одједном, са оба краја авиона излетеше лепотице стјуардесе машући неким папирима у рукама. За њима је тутњао други пар лепотица гурајући колица за послужење. Убрзо смо схватили да су у питању листе путника и да оне оловкама, као флоретима, машу у круг по ваздуху у покушају да лоцирају персоне на одређеним седиштима. Бокте шта је ово, питали смо се у чуду и гледали у неверици, а чувено српско: Ко, јел ја, за добијање на времену макар тих двадесет секунди, нам је лебдело на уснама, док схватимо хоће ли бити избацивања из авиона и да ли ће избацивати оне заокружене на списку или оне друге? Овог пута они заокружени су добро прошли, њима је понуђен "сендвич", да, да, "сендвич" и вода или "кола". Спуштају се очни капци, сужавају се зенице, мук је свуда око нас, колективно нам се одмотава филм о резервацији карте од пре неки дан. А полако схватамо и три пута објављено упозорење да мењање седишта на летовима Ер Србијом није дозвољено.Није безбедност у питању него сендвичи, сунце ти пољубим. Дакле, невера. Сретен: "Шта је ово, Божидарка? Мој сточић је празан. Некако се чудно осећам. Заобишла ме рука судбине. Нисам навикао..." Божидарка: "Па нова правила, штедња друже, нова времена." Сретен: "Па како је ово могуће? Што нам ниси узела карту са сендвичем? Пошто је тај сендвич, мајку му?" Божидарка: "Било је разних опција за доплату, за седиште, за ред, за торбе, за салон, за приоритет. За храну уопште нисам имала избор. Изгледа има нека квота, а и првенство имају имена која алгоритам препозна, она са еиј, ау, оу, уа и тако то. Оно, не зовемо се Клеир Џоунс. Јеби га друже." Сретен: "Па шта то треба да значи, која је сад то фора?" Божидарка: "Изгледа су увели неке тарифе, плаву и црвену." Сретен: "Па видиш... И треба тако размишљати. Уштедети по сваку цену. Како се нису сетили да уведу изување у авиону? То би баш био фазон. Мислим, да уштеде на усисавању овог тепиха?" Божидарка: "Да, а трагови мокрих чарапа и мириси?" Сретен: "Па да, онда нам продају оне папирне, зелене медицинске натикаче, 2 долара комад, можеш да одскакућеш до седишта у једној, или да узмеш пар, 4 долара. Није лоше." Са разгласа се чује: "Нашу нову услугу Елевате дели-бар, можете погледати у брошури у седишту испред вас. Плаћање можете извршити у динарима или еврима. Погледајте и специјалну понуду на акцији кафа+плазма (мала) за само 550 динара. Сви путници могу наручити воду по промотивној цени од 240 динара. Хвала и пријатно уз Елевате дели-бар." Сретен себи у браду: "Где ли су се дели наши добри дани?" Сретен дискретно приупита стјуардесу у пролазу: "Извините, када сте укинули оброке и пиће на летовима?" Лепотица уз осмех опали као из топа: "То нам је нова услуга." Сретен: "Божо, јел ово је робот, уштини ме?" Божидарка отвара часопис Елевате: "Чекај, сад ћемо да видимо... Ево, каже директор Данкууаан Нееиијсмит да су увели четири нове тарифе. Ваљда су то те "нове" услуге. Бела тарифа ти је као клин чорба, без ишта, да путујеш с ручном торбицом. Плава је ако хоћеш на путу да промениш гаће, па мораш да понесеш кофер. Ааааа, црвена тарифа има оброк. Ево можеш и сребрни летач да будеш, да летиш једноставно и лако. Шта год то значило." Сретен: "Како су само креативни ти наши маркетинг менаџери, па ја сам очаран. Некако баш се потруде да се осећаш што горе. То им може бити нова крилатица-што је горе то је боље, летите најгоре са Ер Србијом" Божидарка: "Па немој тако Срето, ево можеш и миље да упишеш, да скупљаш поене." Сретен: "Да, да, уз Ер Србија миље, гарантујемо фит линију." Божидарка: "На нашим летовима задржавате килажу 100%." Сретен: "Не знам ни шта ће им више ту те кесе за повраћање. Немамо шта да повратимо. А могу да нам продају таблете против мучнине. Знаш оно кад те ухвати мука од глади? Како се тога нису сетили?" Смејем се ја а и сви около полако почињу да се кикоћу. Сретен: "Еј! А јел се наплаћује веце? Јесу увели бабасеру или је нека од ових лепотица на услузи?" Божидарка: "Нису, али видиш да нико не иде у веце. Нема шта да их "потера"." ??? Божидарка: "Нешто слабо видим шта пише овде ситним словима у овој брошури." Сретен: "Па ено ти горе, убаци новчић да упалиш светло. 1 евро 50 секунди светла." Сретен: "Чекај бре. Ја сам мислио да се они шале. Мислим алоооо, даће нам воде?" Божидарка: "Шта да ти дају? Имаш воду у дели-бару, 240 динџи." Сретен: "Све ми је јасно осим ко ту шта дели?" Божидарка: "Еј, јел ови дају фискалне рачуне за чипс од 600 динара?" Сретен: "Нема фискалних рачуна у овом дели-бару, драга моја. Знаш ли ти пошто је фискална каса?" Божидарка: "Шта мислиш, хоћемо ли имати кисеоника током целог лета или само првих сат времена? Могли би да продају кесе с кисеоником, то би исто била јединствена услуга." Сретен: "Кисеоник стиже само у ванредним околностима." Божидарка: "И то само за оне "по списку"." Сретен: "Значи, овде нема више ништа џабе?" Божидарка: "Има. Ево салвету би могао да добијеш за џабе. Једна салвета за седишта А, Б и Ц и једна за седишта Д, Е и Ф." Сретен: "Па шта ћемо да радимо с једном салветом нас троје?" Божидарка: "Па то је трослојна салвета. Поделимо, сваком по један слој." ???? Сретен: "Па то! И кад нам на излазу буду рекли: -Хвала што летите Ер Србијом, ми ћемо њима: -НЕМА НА ЧЕМУ... СТВАРНО!" ????? Толико од мене драги моји. Не треба да коментаришем даље. А ви, ако имате још неку идеју како да помогнемо овој компанији да уштеди, јављајте. Ми бар никад нисмо били циције, и овима ћемо бити добри домаћини, да се не осете да су вишак или да нису добродошли, а ми ћемо се већ некако снаћи. Наше гостопримство је чувено а Српским домаћинима увек Бог помаже. Издражаћемо. #AirSerbia #EtihadAirways #Serbia #travel #Belgrade #News #Srbija#Beograd #turizam #Putovanja