Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'хитлером'.
Found 2 results
-
Кидање веза са Србијом, Матију и Амфилохија изједначили са Хитлером
тема је објавио/ла Драгана Милошевић у Политика
Црногорски парламент усвојио је Резолуцију којом се одлуке донесене на Подгоричкој скупштини 1918. поништавају ЦРНОГОРСКИ парламент усвојио је Резолуцију којом се одлуке донесене на Подгоричкој скупштини 1918. поништавају. После целодневне расправе у четвртак, "за" је гласало 46 посланика, а 15 је било против предлога резолуције. Од три амандмана која је предложила опозиција, ниједан није усвојен. Предлог о којем се расправљало био је инспиративан великом броју посланика, свих политичких клубава, те су "часове историје" држали до поноћи.Андрија Мандић је на почетку заседања, у име Демократског фронта, предложио су да се допуни дневни ред, те да се уврсти разматрање резолуције "Никад више 1916.", међутим, нису добили неопходну подршку колега из парламента. Како је образложио, таква резолуција би осудила капитулацију Краљевине Црне Горе у Првом светском рату, која је главни узрок догађаја који су уследили две године касније. У Резолуцији се наводи да је пре Великог рата, и после, Црна Гора била суверена и међународно призната држава, дефинисана Уставом из 1905. а да Подгоричка скупштина, одржана 1918. године, није била легална институција државе, нити је конституисана на основу слободно исказане воље грађана, те да је била инструмент за извршење државног преврата у Црној Гори. Уставна непрепознатљивост и незаконито конституисање Подгоричке скупштине, према наводима из Резолуције, су формалноправни основ за ништавост свих њених одлука.Образлажући резолуцију, потпреседник Скупштине Бранимир Гвозденовић, навео је да је тај акт начин да се укаже на велику неправду која је пре 100 година начињена Црној Гори, али и да не дозволе да "онима којима су поделе потребне, реконструишу историју и стварност". Занемаривањем нелегалности Подгоричке скупштине се покушава довести у питање суверенитет и независност Црне Горе, а ми желимо ставити историјске факте у први план - навео је Гвозденовић.Посланик ДФ Славен Радуновић сматра да је Влада предложила расправу о Резолуцији, како би скренула пажњу са економског стања.- Да вам ђедови знају о чему расправљмо у скупштини, превртали би се у гробу. Ми знамо на шта сте све спремни. Простом већином можете да изгласате и да је Земља равна, да је дан мрачан, а ноћ светла, али то ће кратко да траје. Својим излагањима, Резолуцију су подржали и Ранко Кривокапић (СДП), Ервин Ибрахимовић, у име мањинских партија, и Иван Брајовић, (социјалдемократа).Да је неправда према Црној Гори у 1918. године неспорна, тврди и Миодраг Лекић (Демос), међутим, сматра да би Резолуцију требало повући због негативног одјека у јавности, који је, како је навео, и једини циљ појединих политичких актера.Против предложене резолуције у парламенту је говорио и Горан Радоњић, из Посебног посланичког клуба, наводећи да је "ужасна и по начину сервирања и подацима, а посебно јер продубљује разлике и поделе."БОМБОМ НА ВУЧИЋА ПОСЛАНИК владајуће партије Миодраг Вуковић, критиковао је ред опозиције зато што за мишљење често посећују Владу Србије и председника Александра Вучића, на шта је Бранко Радуловић (ДФ) жустро реаговао, прекидајући Вуковићево излагање реченицом - "Ја бих му бомбу бацио!" Посланик ДПС само је кратко одговорио да он то не би учинио. МАТИЈУ И АМФИЛОХИЈА НАЗВАЛИ ФАШИСТИМА Расправа је протекла у неочекивано толерантном тону. До петоминутног прекида седнице дошло је пред крај заседања, када је Андрија Поповић (ЛП) искористио прилику да поздрави грађане који су се окупили, истичући да су то највеће патриоте које познаје, замерајући Јовану Вучуровићу (ДФ) што их назива "удбашима". У расправу се укључио и Милан Кнежевић, наводећи да је међу транспарентима протестаната била и слика на коју су у друштву Адолфа Хитлера били Кнежевић и Мандић (ДФ), Матија Бећковић и митрополит црногорско-приморски Амфилохије са натписом - "фашисти". новости- 4 нових одговора
-
То што сада српског нобеловца бошњачки интелектуалци пореде са нацистом није ништа ново, то је заправо врхунац такве врсте рецепције дела Иве Андрића, каже књижевни историчар Станиша Тутњевић Бошњачки интелектуалци српског нобеловца Иву Андрића упоредили су са Хитлером, а његово дело прогласили геноцидним на промоцији књиге Русмира Махмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања”, у мостарском Центру за културу, вест је коју је јуче пренео Танјуг. Иначе, ову књигу код нас је објавила београдска издавачка кућа „Клио”. Оценивши да је Махмутћехајићево дело „прво целовито испитивање односа националистичких, оријенталистичких и културно расистичких односа Иве Андрића према Босни, босанству и бошњаштву”, посланик СДП-а у Скупштини Херцеговачко-неретванског кантона Нерин Диздар изјавио је како је „Андрић декадентнима увек означавао само Турке, муслимане и ислам”. Диздар је истакао је и да бројни књижевници који га бране, попут Ивана Ловреновића и Миљенка Јерговића, „не желе да признају његов расизам”. Овом приликом речено је и како не стоје аргументи да је Андрић био паметан, па није могао бити националиста, јер су „и Адолф Хитлер и Добрица Ћосић и Војислав Шешељ били паметни”. Након поређења са Хитлером, Диздар је своју „аргументацију” о Андрићевом расизму пронашао у његовој докторској дисертацији, истичући како су Андрићеве књиге за резултат имале „геноцид над Бошњацима, посебно у Вишеграду”. У прилог томе навео је и чињеницу да Андрића данас цитирају хрватски и српски политичари, попут Милорада Додика, Војислава Шешеља, Ивана Мусе па чак и бившег председника Хрватске Иве Јосиповића, речено је у овој информацији. И други учесници промоције Махмутћехајићеве књиге Андрића су оптуживали за „негативан однос према муслиманима и Босни”, а његову књижевност описивали као „велики антибосански пројекат, великосрпски пројекат, резултат Недићевог режима, у ком су добри Бошњани приказани као реметилачки фактор”. Универзитетски професор Вахидин Прељевић Андрића је назвао „фантомским монструмом који је фалсификовао историју”, истичући да су његова дела користила „у пропагандне сврхе током рата у БиХ”. Књижевни теоретичар Сањин Кордић тврди како су „Андрићеви романи делом расистички, али је позивао јавност да их, ипак, чита и суочи се с њима кроз процес 'детрауматизације'”. Књижевни историчар Станиша Тутњивић, који је још 1989. године написао књигу „Књижевне кривице и освете”, недавно је у „Свескама” Задужбине Иве Андрића објавио текст поводом књиге Русмира Махмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања”, дајући уједно и хронолошки преглед овакве рецепције Андрићевог дела пре ратова деведесетих година, али и од 1961. године. – Још пре више од десет година објављен је зборник радова са скупа у Тузли који је био посвећен Андрићевом делу, где је Андрић био оптужен за геноцид. То што сада српског нобеловца пореде са Хитлером није ништа ново, то је заправо врхунац такве врсте рецепције дела Иве Андрића. То је једна немогућа прича, која је одавно започета и која је врло широка. И Махмутћехајић у својој књизи довео је Андрића у везу са фашизмом, комунизмом и расизмом, а ниједан књижевни критичар, теоретичар или историчар не би могао да потврди такав однос према уметности. Формирано је једно квазимишљење да је Иво Андрић у свом делу негативно представљао муслимане, па и да је целокупна српска књижевна традиција, укључујући донекле и хрватску, наметнула одређену кривицу муслиманима због последица које је османска власт оставила у Босни. Све то у оквиру стереотипа о великосрпској хегемонији, која се смешта у такав вид рецепције једног књижевног дела – каже за наш лист Станиша Тутњевић, оцењујући књигу Русмира Махмутћехајића „Андрићевство: Против етике сјећања” као недостојну пажње, не само због нечитљивости, већ и због њеног квазиисторијског и квазифилозофског садржаја. Мухарем Баздуљ, пишући о бошњачкој академској сатанизацији Иве Андрића, која је доспела и до угледног америчког часописа „East European Politics & Societies”, где је пре више година био објављен есеј Русмира Махмутћехајића „Андрићизам: естетика за геноцид”, поред тога што аутору замера нелогичности и исхитрене закључке, духовито је приметио и то да Махмутћехајић заправо указује част Андрићу, измишљајући читав нови термин „андрићизам”, будући да не постоји на пример „шекспиризам” или „толстојизам”. Извор
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.