Претражи Живе Речи Утехе

У пету недељу по Духовима 1. јула 2018. године, служена је Света архијерејска литургија у Светотројичноалександроневској лаври у Петрограду. Литургију су служили намјесник Лавре, викар санктпербуршке митрополије, Његово Преосвештенство епископ кронштатски г. Назарије и Његово Преосвештенство епископ диоклијски, изабрани буеносајрејско-јужноцентрално американски г. Кирило, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва српске и Руске Цркве. Прилог радија Светигоре -ФОТОГАЛЕРИЈА- Поред Владике Кирила из Митрополије црногорско-приморске служивали су протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички и протођакон Владимир Јарамаз. После литургије бројном вјерном народу обратили су се Преосвештени Епископи г. Назарије и г. Кирило, а празничну поуку говорио је по благослову Владике Назарија игуман Силвестар, сабрат Лавре. На свечаном ручку Владику Назарија и братство ове свете обитељи поздравио је по благослову Владике Кирила, протојереј Мирчета Шљиванчанин. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Његово Преосвештенство епископ диоклијски, изабрани епископ буеносајрејски и јужно-централноамерички г. Кирило, учестовао је са делегацијом Митрополије црногорско-приморске у овогодишњој прослави Видовдана у Петрограду и Кингисепу, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Са Владиком Кирилом у делегацији су и протојереј Мирчета Шљиванчанин, парох подгорички, и координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске, протођакон Владимир Јарамаз и Александар Вујовић, професор Цетињске богословије. -ФОТОГАЛЕРИЈА- На позив организатора Владика Кирило и делегација Митрополије црногорско-приморске, прво је учествовала на међународној научној конференцији на тему „Стогодишњица руске емиграције у Србији и Црној Гори и њена судбина„, која је одржана у Петрограду у сриједу 27. јуна 2018. године. Међународна конференција отворена је фотопоставком из Архива Српске Православне Цркве, којим руководи директор др Радован Пилиповић са сарадницима. Потом су у програму наступили ансамбли „Даница“, „Ефимија“, „Огрлица од бисера“. Ријечи добродошлице упутио је губернатор Ленињгадске области г. Александар Дрозденко. У име Преосвештеног епископа гатчинског и лужског Митрофана, обратио се свештеник Тимотеј Смирнов. Поздрављајући учеснике конференције, Његово Преосвештенство Владика Кирило, пренио је поздраве Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. Владика је потом говорио о три личности у српском народу, које су дефинисали наш однос према Царству Небеском, о Светом Сави, Цару Лазару и Светом Петру Цетињском. „Није било лако чувати православну вјеру на Балкану, ни у вријеме Немањића, Светог Саве и његовог оца Светог Симеона, ни у вријеме цара Лазара косовског а ни у вријеме Светог Петра Цетињског и његовог синовца Петра II Петровића Његоша. Светосавски завјет, Косовски завјет и завјет Светог Петра Цетињског увијек су били путеводитељи нашем народу који је знао да је земаљско за малена царство а Небеско увијек и довијека. Поред тих светих завјета, наш народ у Црној Гори нераскидиво је био везан за једновјерну и једнокрвну братску Русију и братски руски народ“, нагласио је владика Кирило. На конференцији је преко двадесет учесника, са Београдског, Московског, Петроградског, Бањалучког универзитета и са Академије наука изнијело своја излагања на тему руске емиграције у Србији, Црној Гори и Републици Српској. У име Богословије Светог Петра Цетињског на тему „Руска емиграција у Црној Гори“, говорио је професор Александар Вујовић. Видовданске свечаности су настављене у Кингисепу у епархији гатчинској, у манастиру Свих светих просијавших у петроградској области, гдје су на празник Видовдан, Свету Архијерејску Литургију служили Преосвештени Епископи Митрофан и Кирило, уз саслужење свештенства Српске и Руске православне цркве, и уз бројно молитвено учествовање руског и српског народа. После причешћа освештан је славски колач и положен камен темељац за храм Светог цара Лазара косовског. Владика гатчински и лушки г. Митрофан, се захвалио делегацији Митрополије црногорско-приморске и владики Кирилу на светом видовданском саборовању и овом приликом им уручио висока одликовања – ордење гатчинске епархије – Руске православне Цркве. Владика Кирило је заблагодарио домаћину епископу Митрофану и пренио поздраве Митрополита Амфилохија , и потом уручио дарове владици и архимандриту Гурију насликану икону цара Лазара. Прослава Видовдана настављена је уз манастирску трпезу љубави и културно-умјетнички програм. Протођакон Владимир Јарамаз Александар Вујовић Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

-Делегација из Србије у Русији, 7 – 13. јуна 2018. године- У периоду од 7. до 13. јуна 2018.г. црквено-државна делегација предвођена епископом сремским Василијем и г. Милетом Радојевићем, директором Канцеларије за вере при Влади Републике Србије, и члановима делегације: архимандритом Доситејем Миљковим, игуманом ман. Гргетека на Фрушкој гори, протојерејем Недељком Васиљевићем, секретаром ЕУО Епархије банатске, протојерејем Јованом Милановићем, професором Карловачке богословије и парохом Саборне цркве, као и професорима Београдског универзитета: др Миленком Џелетовићем, др Бојаном Димитријевићем, као и Миодрагом Бранковићем и преводиоцем гђом Наталијом Матијевић, посетила је Митрополију петроградску и Светоалександро-невску лавру. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Разлог за ову посету било је доношење честице моштију Преподобне мати Ангелине у Лавру Светог Александра Невског, као и успостављање тешње сарадње међу двеју Цркава и двају народа. По самом доласку у Петрогрд, госте је поздравио епископ кронштатски Назарије, викар Митрополита петроградског и намесника Лавре Светог Александра Невског Варсануфија. После поздрава, делегација је посетила Лавру и једно од најпознатијих гробаља у саставу Лавре, где су заупокојену химну отпевали и великом Достојевском. Други дан свога боравка, 8. јуна, делегација је посетила малени градић Кингисеп, где су посетили манастир у ком се гради први храм у Русији посвећен Светом кнезу Лазару косовском. Ту су дочекани од архимандрита Гурија Кузмина, мисионара и чувара православља у некада обезбоженом Кингисепу. Он је први, посетивши Србију и осетивши велику љубав међу двама народима, решио да у првом манастиру који се зида у овој области Русије један од храмова посвети српском светитељу. Ту су, после молебна и доскологије, домаћини понудили делегацији и ручак, после ког је делегација наставила пут и посетила Светоспаски скит Лавре Светог Александра Невског, који се налази недалеко од градића Кингисепа. У суботу, 9. јуна, чланови делегације су посетили Царско село, предграђе Петрограда, у ком су живели цар и чланови царске породице, а у ком је своје дане проводила и породица Светог Николаја Романова. После посете цркви посвећеној Пресветој Богородици и њеној икони „Знаменаја“, у којој су певале и царске кнегиње, делегација је посетила и сам дворац, где се уверила у лепоту здања и упознала са историјом царске лозе Романових. После посете Крстовоздвиженској цркви, која је подигнута из пепела на месту где су пре обнове бољшевици подигли споменик Лењину, делегација је посетила и цркву Светоспасопреображењског храма, у којој се најчешће молила војска и сам Свети цар Николај. Након посете велелепним здањима Царског села, делегација је у Лаври присуствовала празничном бденију уочи празника Свих светих у руској земљи просијавших, и посетила епископа Назарија те уручила пригодне поклоне. У недељу, 10. јуна, Свету Литургију су у Саборној цркви Лавре служили епископи Назарије и Василије, уз саслужење свештенства Лавре и свештенослужитеља – чланова делегације. Пред сам крај Свете Литургије, предивни дар – икону са честицом моштију преподобне Ангелине српске – епископ Василије је предао Владици Назарију. Великом броју окупљених верника обратио се Сремски владика речима: „Многе старине повезују наша два братска народа и оне су толико дубоке да се не могу измерити временским оквирима, већ крећу од искони и трајаће до у вечност, до сусрета са Христом ... Мајка Ангелина заправо овим својим доласком први пут посећује Русију и на тај начин, ево после више од пет векова, узвраћа на подршку и љубав коју је руски народ у лику царева Ивана (Грозног) и Василија помогао преподобној у своје време како материјално, тако и богослужбеним књигама и сасудима. Зато овај сусрет јесте благодатни дар неба земљи и привременог вечноме...“ Владика Назарије је заблагодарио на овом предивном поклону, те се после тога сабраним верницима, на позив Владике, обратио и др Милета Радојевић, истакавши да је овај сусрет историјски и да треба неговати везе између наших народа које везују иста крв, вера и историјско утемељење. Народ је након одслуженог молебна прилазио да целива икону преподобне мајке Ангелине и да се орадости овим даром који је стигао из братске Србије. У понедељак, 11. јуна, делегација је посетила Светојовановски ставропигијални манастир на Карповки у Петрограду, где почивају мошти Светог праведног Јована Кронштатског и присуствовала молебну код раке преподобног. Уверивши се у љубав руског народа према овом дивном светитељу, наставили смо пут капеле Свете преподобне Ксеније Петроградске, на Смоленском православном гробљу. Уз лагану тишину испуњену молитвом и прозабама, сви присутни су се могли уверити каква је вера код људи овога града. У поподневним сатима делегацију је, у Смољној палати, у којој се налази седиште градске управе – Губернаторство, примио г. Говорунов, заменик градоначелника, који је истакао важност сусретања и размене међу православним народима. Договорени су и конкретни програми и планови да се односи продубе и учине још садржајнијим. После посете овим великим светињама и градској управи, делегација је посетила и Казанску цркву, као и Исакијевски катедрални храм у коме је присуствовала и престоном празничном бденију. Последњег дана, у уторак 12. јуна, део делегације је посетио Ермитаж, чувени музеј уметности у Петрограду, док је други део посетио Новодјевичиј манастир у ком заседа Свети Архијерејски Синод РПЦ када одржава седнице у северној престоници Русије. Уверивши се у братску љубав, осведочивши се у рађање вере у Русији, сви чланови делегације су се вратили оснажени и окрепљени, радујући се што Господ чини чуда и „пустињу“ чини плодном земљом, која доноси многи род у земљи руској. протопрезвитер Јован Милановић Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Тридесетогодишњица канонизације блажене Ксеније Петроградске молитвено је прослављена 6. јуна у Петрограду, саопштено је на званичном сајту Московске Патријаршије. Свету литургију у храму Смоленске иконе Мајке Божије служио је Епископ царскоселски Маркел, са многобројним свештенством. Присуствовао је опуномоћени представник предсједника Руске Федерације за Сјеверо-западни федерални округ Александар Беглов. Епископ Маркел је прочитао посланицу Митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија учесницима празновања. „Поштовање блажене Ксеније било је присутно много прије општецрквеног прослављења. Она је још за живота чинила људима многа чудесна дјела молитвене помоћи. Са свих крајева Отечества на гроб светитељке долазили су поклоници, једни – са својим невољама и нуждама, други – да би јој заблагодарили на показаној љубави. Блажена Ксеније се посебно јавља као покровитељица сјеверне престонице у којој је многе децениоје носила подвиг јуродства и показивала дар чудотворства и прозорљивости. Божјом милошћу она свој град не оставља ни данас“, каже се у посланици. Након Литургије свршен је и крсни вход и одслужен молебан у часовњи блажене Ксеније. Истог дана је и ректор Петроградске духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије овим поводом одслужио Божанствену литургију у академском храму Светог апотола Јована Богослова. Блажена Ксенија Петроградска живјела је у 18. вијеку. Још за живота и током 19 – 20. вијека била је поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву. У јуну 1988. на Помјесном сабору Руске православне цркве блажена Ксенија Петроградска је канонизована. Рајо Војиновић/Mitropolija.com View full Странице

o У храму Светог Петра, митрополита московског у Петровграду, први пут је прослављен у Русији и Петрограду, новојављени Свети Мардарије Ускоковић, српски, љешанско-либертвилски, свеамерикански и свеправославни, први епископ Српске Цркве у Америци и обиљежена је стогодишњица његовог одласка из Русије у Америку ‎(1917-2017). Тим поводом служена је Света Литургија и приређена је свечана празнична Академија у недељу 10. децембра 2017. године. Свету литургију служили су свештеник Николај Савченко и јерођакон Владимир Палибрк, уз присуство старешине храма свештеника Артемија Наумова и бројног вјерног народа, српског и руског, који су се сабрали да по први пут прославе новојављеног светитеља Цркве Христове. На Литургији је појао дјечији женски црквени хор Преподобног Јована Дамаскина при храму Владимирске Иконе, којим диригује Ирина Болдишева, а за ову прославу дириговала ја Алина Игоревна. После причешћа отпјевани су тропар и кондак и благосиљан је и пререзан славски колач, по први пут по српском обичају, који су припремили Игор и Маја Поповић у славу и част васкрслог Христа и његовог вјерног свједока новојављеног Светог Мардарија свеправославног у Русији и Петрограду. Потом је приређена и прва свечана Академија, у част Светог Мардарија у Русији, и поводом обиљежавања стогодишњице од одласка Мардарија Ускоковића из Русије у Америку ‎(1917-2017). Празничну бесједу о светитељу, говорио је професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетско-образовног програма радио Светигоре, Александар Вујовић. Он је у првом дијелу бесједе присутнима изложио житије Светог Мардарија, од његовог рођења у Корнету у Црној Гори до блаженог упокојења у Ен Арбону у Мичигену, у Америци. Други дио бесједе, професор Вујовић, посветио је свједочанству о великој љубави светитељевој, према Васкрслом Христу и Светој Русији, као и његовом пророчком, милосрдном и саможртвеном примјеру живота, према свом српском народу, руском народу, као и према свим народима земаљкским. „Свемогући Бог је бринуо о њему од ране младости. Богу је цијелога себе предавао и кренуо за Христом и њему искрено служећи, од Корнета, преко светиња града Цетиња, цркве Светог Петра и гроба Ловћенског Тајновидца, Београда, манастира Студенице гдје је примио монашки подстриг, па до Русије, гдје се сретао са бројним духовницима а и самим руским царем, страстотерпцем Николајем II Романовим, преко Сибира до Америке. А његова љубав према Русији огледала се у сваком кораку његовог живота. Његова бројна дјела, као и књиге и бесједе, свједочиле су о томе, до његове последње књиге, аутобиографије, писане у Америци пред крај живота, којој ће дати наслов „Недокучива Русија“. У својим дјелима показује, колико је вјеровао у идеју да је Русија центар свесловенског јединства. То је прије свега темељио на Христу, на вјери, на правди“, истакао је Александар Вујовић. Цитирајући Светог Мардарија, он је указао и на његов пророчки дар и колико је пророчки видио и што ће се догађати и показати у руском и српском народу у последњем стољећу. Овом приликом подсјетио је присутне и на чудесан догађај исцјељења и продужења свечевог живота двије ипо године, што је Свети Мардарије посвједочио у својој посланици, за Васкрс 1935. године. „Свети Мардарије и његове свете нетрулежне мошти, испуњене благодаћу свепрожимајућом, свеобједињујућом, безграничном, Божјом благодаћу и даром, показује да за свеце не постоје границе. Одлазећи прије сто година из Русије, никад из ње отишао није, као ни из Црне Горе и Србије, а сад у свом манастиру Светог Саве, благосиља и грли Америку, Црну Гору, Србију, Русију и читав свијет. Тако се и данас радује и благосиља све нас у Светој Русији због овог дара његовог прослављања у Петрограду“, закључио је Александар Вујовић. На академији је изводе из дјела Светог Мардарија на руском језику, читао јерођакон Владимир Палибрк, кандидат богословља СПДА и сабрат манастира Житомислић. За ову прилику прочитао је бесједу коју је Свети Мардарије изговорио 20. децембра 1911. године, на трећу годишњицу упокојења Јована Кронштанског у цркви Духовне семинарије у Кишињеву. Хор Светог Јована Дамаскина, отпјевао новонаписану пјесму посвећену Светом Мардарију, као и неколико руских и српских пјесама међу којима „Са Косова зора свиће“, „Вјера вјечна, вјера славна, вјера наша православна“, и „Русија и Србија, две сестре рођене“. Својим појањем древних композиција старосрпких напјева, програм су увеличали др Наталија Викторовна Мосјагина, доцент на катедри древноруске пјевачке умјетности Санктпетербуршког државног конзерваторијума „Н. А. Римски – Корсаков“ и Ансамбал „Кључ разумјенија“. На крају Академије, све присутне поздравио је у име вјерника храма Светог Петра, митрополита московског, свештеник Артемије Наумов, на почетку подсјетивши вјерне да је Свети Синод Руске Православне Цркве, на својој сједници, одржаној у Москви 6. октобра 2017. године, уврстио и уписао Светог Мардарија либертвилског и Преподобног Севастијана џексонског у званични богослужбени календар Руске Православне Цркве. Отац Артемије је заблагодарио Господу на дару, да управо у храму гдје је он старешина, буде промислом Божјим обиљежена прва прослава Светог Мардарија. Он је нагласио да је то велики благослов за његову црквену заједницу и да ће овај датум бити записан златним словима у љетопис храма Светог Петра московског у Петрограду. По завршетку Академије приређена је и трпеза љубави и послужење у парохијској сали. Програм академије водила је филолог Георгина Станишиић, а медијски спонзор академије била је Радио Светигора. У току академије приказан је и видео материјал са фотографијама из живота Светог Мардарија, његовим иконама и са догађаја канонизације и бројних светитељевих прослављања у Црној Гори и Америци. https://svetigora.com/wp-content/uploads/2017/12/Petrograd.mp4?_=3 Георгина Станишић Александар Вујовић Извор: Светигора View full Странице