Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'блажене'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. На празник Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра ове године, Црквена општина Неготин, Историјски архив Неготин и АРХИВ Српске православне Цркве организују изложбу посвећену првом епископу тимочком и неготинском блаженоупокојеном Доситеју (Новаковићу). Изложба ће бити отворена и просторијама Дома кола српских сестара у Неготину са почетком у 19:00. Протонамесник Марко Пајчин Извор: Ризница литургијског богословља и живота
  2. У среду 23. октобра 2019. год. на дан Светих мученика Евлампија и Евамплије, навршава се 43. године, од упокојења блажене успомене првог Епископа шумадијског Г. Валеријана. Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Господин Јован служио је заупокојену Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу уз саслужење више свештеника и ђакона. После Заамвоне молитве одслужен је парастос Епископу Валеријану. Звучни запис беседе У беседи над гробом блаженопочившег Епископа Валеријана, Епископ шумадијски Господин Јован је рекао: “Драги оци, браћо и сестре, помолили смо се данас Богу и одслужили Божанствену Литургију, за наше спасење, али и за спасење душе и тела Владике Валеријана. Кажем, душе и тела, јер по учењу наше Цркве, треба да се спасе све оно што је Господ саздао, а Господ је саздао и душу и тело. Зато треба да буде спасено и тело, а не само душа... Ми смо данас, у прочитаном апостолу, чули, како апостол Павле каже хришћанима: Ако се ова наша кућа земаљска разори имамо ону другу, вечну, на небесима. Свакако, да овде апостол Павле, мисли на кућу нашег тела, које се распада, враћа се у земљу, јер је од земље саздано. То што је саздано од земље, то ће опет из земље бити узето о свеопштем дану Васкрсења, када ће сви да васкрсну, када ће се сјединити и душа и тело, само што ће тело бити преображено. Владика Валеријан је безмало 30 година, био пастир Цркве Божије овде у Шумадији, био пастир словесноме стаду, словесним овцама. Шта је дужност пастира? Дужност пастира је да чува стадо, да га вукови не растргну, да га вукови не распуде. А шта је дужност стада? Дужност стада јесте да слуша пастира. Ко слуша пастира, то значи да је он у Цркви. Може тај пастир бити грешан, јер је човек, али он је пастир, он је епископ, он возглављује Цркву Божију, и зато, сваки онај, који мисли да тражи спасење ван епископа, као иконе Божије овде на земљи, неће бити спасен. То значи, да свако ко мудрује на свој начин, а не мудрује “умом Христовим” и умом свога пастира. Истина, и пастир треба да буде пример, али пастир зове све своје овце да иду за њим, то нам каже јеванђеље, али не приморава никога. Ако хоће они иду за пастиром, ако неће за својим пастиром, ићи ће за пастиром оног другог, који разара јединство Цркве, и разара јединство Духа Светога. Такође, чули смо у данашњем јеванђељу, да се каже: Све оно што ми је Господ дао, дао ми је да ништа не изгубим, него, да васкрснем у Последњи дан. Ниједна овца словесна није изгубљена, којима је Владика Валеријан био епископ, а она овца није изгубљена, зато што је она кроз епископа гледала Цркву, јер епископ возглављује Цркву и гледала је у епископу Господа Христа, као икону Христову. Сигурно, да у животу није лако ни пастирима, а није лако ни словесноме стаду, али, стадо ако је одано пастиру, оно ће увек, када осети да га нешто напада, доћи и тражити, да буде закриљено својим пастиром. Данас смо се помолили Богу, и треба да се увек молимо Богу, и да знамо да је крст епископа тежак. На његовом крсту, на његовим плећима (на епископовом крсту и плећима), је његова Црква коју му је Бог поверио. Сигурно, да мора и тај епископ да “клеца” у ношењу крста, али епископ зна, као и сваки пастир, да треба да иде ка циљу. Ако и “клеца” у ношењу свог крста, да се не одрекне Крста и Цркве, него да буде у Цркви и са Црквом. Зато сваки крштени хришћанин, не само епископ или свештеник, иако и греши, док је у заједници са Црквом, има наду на спасење. Ми се данас молимо, да молитве Владике Валеријана, да нас оне чувају, а Владика Валеријан је добро знао, у каквом је времену живео. У том претешком времену за Цркву, заиста је рат ратовао против “нечастивих”, против свих оних који су били против Бога и против Цркве. Зато је свакако чуо речи:” Свакоме ономе ко служи Господу, добри и верни слуго над малим си ми био веран, над многима ћу те поставити”. Нека Господ упокоји душу нашег Владике Валеријана, и нека се он моли за нас, заједно са његовим наследником Владиком Савом, јер, ни једном, ни другом, није било лако носити крст, али су га до краја изнели. Верујем, да и овде међу Вама има оних, који су свашта говорили и о владики Сави и Валеријану, као што говоре и о мени. Многи су говорили да ће Владика Сава издати Цркву у Шумадији, да ће је одвести папи. Али и један и други Владика су умрли блаженим уснућем, у епископском звању, у Цркви. Владика Сава није одвео своје стадо ван Цркве, него га је сабирао. Нека њиховим молитвама и нас Господ помогне да се одржимо у Цркви, у заједници Божијој”. Из животописа блаженопочившег Епископа Валеријана (у свету Василија Стефановића) издвајамо да се родио у Великој Лешници у Подрињу у скромној трговачкој породици од оца Милорада и мајке Катарине 15/28. јуна 1908. године. Основну школу завршио је у свом родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу 1925, Богословију "Свети Сава" у Сремским Карловцима 1931, а Богословски факултет у Београду 1935. године. Као студент теологије био је стипендиста Епископа банатског др Георгија (Летића). За време свога школовања био је одличан ученик и студент. За суплента Друге мушке гимназије у Београду постављен је 26. децембра 1936. Професорски испит положио је у фебруару 1939. и у том својству остао је све до избора за епископа. Извор: Епархија шумадијска
  3. У уторак, 5. фебруара 2019. године, у вечерњим сатима, Епископа крушевачког Господина Давида и Богом спасавану Епархију крушевачку посетио је Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и мјестобјуститељ битољски Господин Марко. У Саборној цркви светог Ђорђа приређена је свечана доскологија, после које је Владика Давид приредио пријем за драге госте из Републике Македоније. На дан празника блажене Ксеније, 6. фебруара 2019. године, светло ликује не само град светог Петра, већ и град светога кнеза Лазара, јер мноштво оних који се у молитвено заступништво блажене Ксеније Петроградске уздају – налазе утеху и исцељење. Одбацивши таштину овог света, блажена Ксенија узела је на себе крст бездомног боготражитељства не плашећи се дубоког бола, немаштине и ругања, јер је познала љубав Христову. Блажена Ксенија се сада наслађује овом љубављу на небесима, а ми верни молимо се да буде наша молитвена заступница пред Богом, већ сада предокушајући радост заједништва са Господом учешћем у светој Литургији. Снажан осећај благодатног мира и љубави Христове преплавио је данас све сабране у цркви Свете Тројице у Мудраковцу. Епископ крушевачки Господин Давид је са свештенством и верним народом приредио топлу добродошлицу Епископу брегалничком Господину Марку, који је својим присуством увеличао прославу славе параклиса Блажене Ксеније. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ брегалнички Г. Марко, уз саслуживање Епископа крушевачког Г. Давида, протојереја-ставрофора Драга Вешковца, протојереја-ставрофора Будимира Којића, протојереја-ставрофора Живка Којића, протојереја Мирослава Николића, протојереја Ивана Цветковића, протојереја Владимира Трошића, протојереја Милоша Костића, јереја Ненада Драгићевића, јереја Данијела Стефановића, јереја Далибора Весића, јеромонаха Петра из манастира Тумане, јереја Александра Аџића, протођакона Андрије Јелића, ђакона Александра из Православне Охридске Архиепископије и јерођакона Павла из манастира Тумане. Епископи су у току свете Литургије богонадахнуто беседили и вернима даровали да се са извора живе воде духовно наслађују речју Божјом. Учешће у литургијском догађају свој врхунац достигло је причешћем свештенослужитеља и мноштва верника Телом и Крвљу Господа Исуса Христа. У току свете Литургије протојереј Мирослав Николић одликован је чином протојереја-ставрофора. Епископ Крушевачки Г. Давид наградио је Архијерејском граматом Слободана и Мирјану Бабић из Америке и Верољуба Костку из Мудраковца, а Архијерејском благодарницом Драгана и Милоша Михајловића из Мудраковца. Верни народ, који је једногласно појао за појцима цркве Свете Тројице, учинио је да радост празновања ове дивне светитељке и угоднице Божје на најбољи начин покаже оно што јесте Црква- реална слика Царства Божјег. Славски колачар, господин Дејан Стевановић приредио је послужење за све присутне и богату славску трпезу у парохијском дому. У весељу и радости настављено је данашње празновање и у парохијском дому, уз певање духовних и изворних народних песама певачке групе из ОШ ,,Ј.Ј. Змај'' и хора цркве Свете Тројице у Мудраковцу. За следећу годину колачарство је преузео господин Иван Топаловић. У цркви Свете Тројице у Мудраковцу, сваке суботе служи се Акатист Блаженој Ксенији Петроградској, уз молитвене жеље да нас Светитељка све приведе на пут боготражитељства и да нам помогне да уђемо у радост Царства Божјег. Извор: Епархија крушевачка
  4. У богослужењу су учествовали свршени богослови Хабаровске духовне семинарије из Народне Републике Кореје. Богослужењу су присуствовали и председник Православног комитета Северне Кореје Ким Чи Сон и високи градски функционери Москве. Певао је хор при овоме храму. Патријарх је рукоположио ђакона Владимира Тжана, дипломираног богослова Хабаровске духовне академије, при чему је Патријарх казао да је отац Владимир дошао са групом младих из НР Кореје која је завршила Хабаровску духовну семинарију. Он је подсетио да је раније рукоположио двојицу клирика за Северну Кореју. „Желим В ам, оче Владимире, помоћ Божију да као православни свештеник проносиш светлост Христове истине Вашем народу, делећи с њим радост и тугу, помажући људима и да својим животом и проповеђу пројављујете у своме срцу Христа.“ Он је пожелео и другим дипломираним богословима Божју помоћ у учвршћењу православне вере на корејској земљи и замолио их да пренесу његове поздраве председнику господину Ким Чен Ину, желећи му помоћ Божју у развијању свих страна живота корејског народа. Извор: Српска Православна Црква
  5. У недељу 26. августа 2018. г. патријарх Кирил је обавио чин великог освећења новоподигнутог храма Блажене Матроне Московске у предрграђу Димитровски града Москве.Централни престо храма посвећен је у част Блажене Матроне Московске, а доњи у част Светог праведног Јована Кронштатског. У богослужењу су учествовали свршени богослови Хабаровске духовне семинарије из Народне Републике Кореје. Богослужењу су присуствовали и председник Православног комитета Северне Кореје Ким Чи Сон и високи градски функционери Москве. Певао је хор при овоме храму. Патријарх је рукоположио ђакона Владимира Тжана, дипломираног богослова Хабаровске духовне академије, при чему је Патријарх казао да је отац Владимир дошао са групом младих из НР Кореје која је завршила Хабаровску духовну семинарију. Он је подсетио да је раније рукоположио двојицу клирика за Северну Кореју. „Желим В ам, оче Владимире, помоћ Божију да као православни свештеник проносиш светлост Христове истине Вашем народу, делећи с њим радост и тугу, помажући људима и да својим животом и проповеђу пројављујете у своме срцу Христа.“ Он је пожелео и другим дипломираним богословима Божју помоћ у учвршћењу православне вере на корејској земљи и замолио их да пренесу његове поздраве председнику господину Ким Чен Ину, желећи му помоћ Божју у развијању свих страна живота корејског народа. Извор: Српска Православна Црква View full Странице
  6. Присуствовао је опуномоћени представник предсједника Руске Федерације за Сјеверо-западни федерални округ Александар Беглов. Епископ Маркел је прочитао посланицу Митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија учесницима празновања. „Поштовање блажене Ксеније било је присутно много прије општецрквеног прослављења. Она је још за живота чинила људима многа чудесна дјела молитвене помоћи. Са свих крајева Отечества на гроб светитељке долазили су поклоници, једни – са својим невољама и нуждама, други – да би јој заблагодарили на показаној љубави. Блажена Ксеније се посебно јавља као покровитељица сјеверне престонице у којој је многе децениоје носила подвиг јуродства и показивала дар чудотворства и прозорљивости. Божјом милошћу она свој град не оставља ни данас“, каже се у посланици. Након Литургије свршен је и крсни вход и одслужен молебан у часовњи блажене Ксеније. Истог дана је и ректор Петроградске духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије овим поводом одслужио Божанствену литургију у академском храму Светог апотола Јована Богослова. Блажена Ксенија Петроградска живјела је у 18. вијеку. Још за живота и током 19 – 20. вијека била је поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву. У јуну 1988. на Помјесном сабору Руске православне цркве блажена Ксенија Петроградска је канонизована. Рајо Војиновић/Mitropolija.com
  7. Тридесетогодишњица канонизације блажене Ксеније Петроградске молитвено је прослављена 6. јуна у Петрограду, саопштено је на званичном сајту Московске Патријаршије. Свету литургију у храму Смоленске иконе Мајке Божије служио је Епископ царскоселски Маркел, са многобројним свештенством. Присуствовао је опуномоћени представник предсједника Руске Федерације за Сјеверо-западни федерални округ Александар Беглов. Епископ Маркел је прочитао посланицу Митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија учесницима празновања. „Поштовање блажене Ксеније било је присутно много прије општецрквеног прослављења. Она је још за живота чинила људима многа чудесна дјела молитвене помоћи. Са свих крајева Отечества на гроб светитељке долазили су поклоници, једни – са својим невољама и нуждама, други – да би јој заблагодарили на показаној љубави. Блажена Ксеније се посебно јавља као покровитељица сјеверне престонице у којој је многе децениоје носила подвиг јуродства и показивала дар чудотворства и прозорљивости. Божјом милошћу она свој град не оставља ни данас“, каже се у посланици. Након Литургије свршен је и крсни вход и одслужен молебан у часовњи блажене Ксеније. Истог дана је и ректор Петроградске духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије овим поводом одслужио Божанствену литургију у академском храму Светог апотола Јована Богослова. Блажена Ксенија Петроградска живјела је у 18. вијеку. Још за живота и током 19 – 20. вијека била је поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према ближњима, она је узела на себе подвиг јуродивости. За своје подвиге, молитве, постове, странствовања и са смирењем претпљене поруге, Блажена је добила од Бога дар прозорљивости и чудотворства. Њена капела на Смоленском гробљу је препуна благодарности људи за учињена чуда по њеном молитвеном заступништву. У јуну 1988. на Помјесном сабору Руске православне цркве блажена Ксенија Петроградска је канонизована. Рајо Војиновић/Mitropolija.com View full Странице
  8. У уторак, 6. фебруара 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобну Ксенију Римљанку и Блажену Ксенију Петроградску, светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Мудраковцу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки г. Давид, уз саслужење протојереја-ставрофора Драга Вешковца, игумана манастира Пиносаве Петра (Драгојловића), игумана манастира Суково Серафима, духовника манастира Лешје Јована, јеромонаха Сергија, протојереја-ставрофора Живојина Којића и Љубише Милошевића, протојереја Мирослава Пешића и Ивана Цветковића, јереја Луке Живановића, Драгана Глигоријевића и Ненада Драгићевића и протођакона Андреја Јелића. Извор: Епархија крушавачка Епархијске вести |
  9. У уторак, 6. фебруара 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобну Ксенију Римљанку и Блажену Ксенију Петроградску, светом архијерејском Литургијом у цркви Свете Тројице у Мудраковцу началствовао је Његово Преосвештенство Епископ Крушевачки г. Давид, уз саслужење протојереја-ставрофора Драга Вешковца, игумана манастира Пиносаве Петра (Драгојловића), игумана манастира Суково Серафима, духовника манастира Лешје Јована, јеромонаха Сергија, протојереја-ставрофора Живојина Којића и Љубише Милошевића, протојереја Мирослава Пешића и Ивана Цветковића, јереја Луке Живановића, Драгана Глигоријевића и Ненада Драгићевића и протођакона Андреја Јелића. Извор: Епархија крушавачка Епархијске вести | View full Странице
  10. Лабораторијска хемијска анализа грунда показала је да је слика настала крајем XVIII или на самом почетку XIX века. -- Скидајући пажљиво слојеве слике, остављао сам трагове различитих времена, зато што су сами по себи интересантни. Такође, платно је остало неравно. Када посматрате ово дело, ви видите да оно има своју историју. Види се да је портрет био поштован и чуван. У слоју боје било је много чађи и места ухваћених пламеном, што значи да је испред слике паљена свећа или уљано кандило. Пре доласка у музеј плато је више пута чишћено од патине, освежавано новим бојама, па чак и мењано -- рекао је рестауратор Николај Малиновски. Испоставило се да је неко накнадно продужио изрез беле кошуље, изменио рамена и додао женственију фризуру, зато што се на најстаријем слоју види контура краће косе. Приликом чишћења слике показале су се проседе власи. Интересантно је да је лице осликано конкретно, а позадина, груди са крстом и кошуља условније. -- Портрет је насликан спонтано, брзо и сигурно, у једном даху. Сликар је основне контуре вероватно скицирао док је Ксенија седела. У сваком случају, портрет је крајње индивидуалан. Очи сликара су засигурно виделе насликану особу -- сматра Малиновски. Иако је, како истраживачи претпостављају, био аматер, аутор портрета је успео да дочара и мудру сигурост у погледу, и дувоу усредсређеност, па чак и унутарњу светлост којом зрачи средовечна жена, погледа упућеног испред себе. Портрет је, свакако, лице, а не симболички лик. У томе и јесте разлог сензационалности. Блажена Ксенија је канонизована релативно недавно, 1988. године (у Руској заграничој Цркви десет година раније). Тек тада посвећена јој је иконографска пажња. А с обзиром на то да је аутор портрета највероватије видео блажену Ксенију, ово је, у извесном смислу, карика која повезује сакралу фигуру и реалну особу из XVIII века. Блажена Ксенија Петроградска била је супруга дворског појца царице Јелисавете Петровне. Са 26 година остаје удовица и узима на себе подвиг јуродства: имање дели сиромашнима, почиње да се представља мужевљевим именом, носи његову одећу, лута Петроградом. Умире са 71 годином. Тача датум рођења и смрти се не зна. Лик јуродиве Ксеније саткан је од прича које су се сачувале у народу. Црква је прославља 6. фебруара. Извор оргинала: http://izvestia.ru/news/662558 За Поуке.орг превели Иван и Јелена Недић
  11. У Ермитажу је пронађен портрет блажене Ксеније у техници уље на платну. Истраживачи претпостављају да је то једина слика свете заштитнице Санкт-Петербурга начињена за њеног живота. Дело је рестаурирано и изложено у јавном делу Центра музеја Ермитаж за рестаурацију и чување "Старо село". -- Када неки музеј има огромну збирку, природна је ствар да неки предмети не улазе одмах у научни оптицај. Приликом систематизације фондова запазили смо један портрет на који раније нико није обраћао посебну пажњу. -- рекао је чувар у Одељењу историје руске културе, Дмитриј Гусев. Омање платно је доспело у Ермитаж из Руског музеја, у који ју је 1930. са Смоленског гробља донео сакупљач Фјодор Морозов, у чије је радне обавезе као запосленог у Руском музеју улазило проучавање гробаља у циљу проналажења уметичких дела. Морозов је слику у документима описао као "портрет Ксеније Блажене". Лабораторијска хемијска анализа грунда показала је да је слика настала крајем XVIII или на самом почетку XIX века. -- Скидајући пажљиво слојеве слике, остављао сам трагове различитих времена, зато што су сами по себи интересантни. Такође, платно је остало неравно. Када посматрате ово дело, ви видите да оно има своју историју. Види се да је портрет био поштован и чуван. У слоју боје било је много чађи и места ухваћених пламеном, што значи да је испред слике паљена свећа или уљано кандило. Пре доласка у музеј плато је више пута чишћено од патине, освежавано новим бојама, па чак и мењано -- рекао је рестауратор Николај Малиновски. Испоставило се да је неко накнадно продужио изрез беле кошуље, изменио рамена и додао женственију фризуру, зато што се на најстаријем слоју види контура краће косе. Приликом чишћења слике показале су се проседе власи. Интересантно је да је лице осликано конкретно, а позадина, груди са крстом и кошуља условније. -- Портрет је насликан спонтано, брзо и сигурно, у једном даху. Сликар је основне контуре вероватно скицирао док је Ксенија седела. У сваком случају, портрет је крајње индивидуалан. Очи сликара су засигурно виделе насликану особу -- сматра Малиновски. Иако је, како истраживачи претпостављају, био аматер, аутор портрета је успео да дочара и мудру сигурост у погледу, и дувоу усредсређеност, па чак и унутарњу светлост којом зрачи средовечна жена, погледа упућеног испред себе. Портрет је, свакако, лице, а не симболички лик. У томе и јесте разлог сензационалности. Блажена Ксенија је канонизована релативно недавно, 1988. године (у Руској заграничој Цркви десет година раније). Тек тада посвећена јој је иконографска пажња. А с обзиром на то да је аутор портрета највероватије видео блажену Ксенију, ово је, у извесном смислу, карика која повезује сакралу фигуру и реалну особу из XVIII века. Блажена Ксенија Петроградска била је супруга дворског појца царице Јелисавете Петровне. Са 26 година остаје удовица и узима на себе подвиг јуродства: имање дели сиромашнима, почиње да се представља мужевљевим именом, носи његову одећу, лута Петроградом. Умире са 71 годином. Тача датум рођења и смрти се не зна. Лик јуродиве Ксеније саткан је од прича које су се сачувале у народу. Црква је прославља 6. фебруара. Извор оргинала: http://izvestia.ru/news/662558 За Поуке.орг превели Иван и Јелена Недић View full Странице
×
×
  • Креирај ново...