Претражи Живе Речи Утехе

Николајеве студије првенствено објављују оригиналне научне радове посвећене проучавању теологије и духовности. Часопис је отворен и за радове настале на основу истраживања у областима других друштвено-хуманистичких наука — философије, социологије, политикологије, филологије, књижевности, историје, историографије, архивистике итд. — уколико кореспондирају са тематиком часописа. Николајеве студије такође објављују релевантну архивску и документарну грађу са пратећим студијама и напоменама, као и библиографије, краће прилоге, осврте, коментаре и приказе нових издања. Николајеве студије првенствено објављују радове на енглеском и српском језику. Сви радови објављени у Николајевим студијама су двоструко и анонимно рецензирани. Часопис Николајеве студије уређује се у складу са Актом о уређивању научних часописа који је 2009. године прописало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, односно у складу са одговарајућим међународним ISO стандардима. Универзалну децималну каталогизацију (УДК) часописа Николајеве студије врши Народна библиотека Србије. Часопис Николајеве студије опремљен је и DOI бројевима. Часопис Николајеве студије похрањује се у Репозиторијум Народне библиотеке Србије и у штампаном и у дигиталном облику. Поред апстраката, кључних речи, УДК и DOI бројева којима су опремљене Николајеве студије, намера уредништва је да часопис опреми одговарајућим индексима, односно регистрима аутора, индексом библијских стихова, индексом Велимировићевих дела, као и појмовним и географским индексом. Планирано је да на вебсајту часописа буде доступан и кумулативни индекс Николајевих студија, који би могао да послужи као користан алат будућим истраживачима. Часопис излази двојако: као класични штампани часопис, штампан у А5 формату на рециклираном папиру у Штампарији Српске Православне Цркве у симболичном тиражу од 200 примерака, и истовремено као електронски часопис, у отвореном приступу на вебсајту часописа. Nikolai Studies NIKOLAISTUDIES.ORG Упутство ауторима.

Закључци Међународног научног скупа ”Државно-црквено право кроз вјекове” нов 7, 2019 Закључци учесника Међународног научног скупа ”Државно-црквено право кроз вјекове” Ми, учесници Међународног научног скупа ”Државно-црквено право кроз вјекове”, који су, поводом 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, у Манастиру Подмаине у Будви од 10. до 13. октобра 2019. године организовали Митрополија Црногорско-Приморска и Институт за упоредно право из Београда, посебно желимо да истакнемо сљедеће: Од настанка првих држава до данас, успостављају се односи између Цркве и вјерских заједница са једне и државних организација са друге стране. Нормативни израз тих сложених и динамичних државно-црквених односа видимо у бројним државно-правним и црквено-правним актима. И кроз историју, као и данас, државама припада право и обавеза да својим општим правним актима сваком човјеку јемче и штите право на слободу вјероисповијести у индивидуалном и колективном аспекту, као и да нормирају правни положај цркава и вјерских заједница уз пуно поштовање њихове унутрашње аутономије и слободе вјерског дјеловања, равноправности, али и уважавања њихове историјске улоге, доприноса и друштвеног значаја. У тој нормативној дјелатности, као и у другим, државна власт није неограничена, јер је свака власт ограничена Уставом и другим општим правним актима, а надасве моралом и међународним стандардима људских права, нарочито у погледу слободе вјероисповијести, који, између осталог, гарантују аутономију цркава и вјерских заједница, њихов правни субјективитет и слободу самоодређења и самоорганизовања, као и посједовање и располагање сакралном и осталом имовином која је неопходна за обављање њихове вјерске дјелатности – од богослужбене, до значајних просвјетних, социјалних, културних и харитативних дјелатности.. Државно-црквено право представља посебну правну грану коју чине правне норме државног права којима се регулишу односи између државе и цркава и вјерских заједница у различитим сферама друштвеног живота. Бројност извора државно-црквеног права неминовно намеће потребу продубљенијег научног истраживања и проучавања ове правне гране, како у оквиру различитих научних конференција, тематских часописа и зборника, тако и у оквиру наставе на високошколским установама. Зборник, који је, у част 800-годишњице аутокефалности СПЦ, припремљен и одштампан је једини научни зборник на нашем језику, који је у потпуности посвећен овој проблематици. Надамо се да ће његово објављивање означити почетак значајнијег и систематичнијег научног истраживања државно-црквеног права. Одржавање нашег научног скупа, објављивање Зборника и почетак значајнијег научног истраживања државно-црквеног права је дошло у вријеме када је у Црној Гори поново отворено питање припреме и доношења Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, чијем је садржају посвећен одређен број научних радова на научном скупу. Према стручном мишљењу аутора који су своје радове посветили тој проблематици, Предлог закона у већем броју својих одредби, нарочито у погледу прекида континуитета правног субјективитета, а потом и евиденције и регистрације, уговорног регулисања односа између државе и цркава и вјерских заједница и имовине, не садржи решења која су усаглашена са међународним и прогресивним упоредно-правним стандардима права на слободу вјероисповијести и правног положаја цркава и вјерских заједница. Имајући у виду да је и Венецијанска комисија, такође, истакла одређене мањкавости и констатовала неусаглашеност већег броја одредби Предлога закона са важећим међународно-правним актима о слободи вјероисповијести и смјерницама ОЕБС/ОДХИР-а од 2004. и 2014. године, слободни смо да укажемо на неопходност успостављања дијалога Владе Црне Горе са црквама и вјерским заједницама, али и на неизоставни, стрпљиви и додатни рад како би Црна Гора добила нови закон којим ће се, на цивилизован и правно утемељен начин, уз уважавање историјске улоге и друштвеног значаја цркава и вјерских заједница, уредити право на слободу вјероисповијести и правни положај цркава и вјерских заједница. Позивамо све заинтересоване субјекте, а посебно научне институције и надлежне државне органе у Црној Гори да посвете посебну пажњу државно-црквеном праву Црне Горе, али и да подрже даља научна истраживања државно-црквеног права. Налазећи се у години великог јубилеја 800-годишњице аутокефалности Српске Православне Цркве, посебно указујемо на бројне проблеме правне природе са којим се годинама суочавају епархије Српске Православне Цркве, првенствено и највише на Косову и Метохији, али и у Црној Гори, Републици Северној Македонији, Републици Хрватској и Федерацији БиХ. Апелујемо на све доносиоце одлука на тим просторима да се питању права на слободу вјероисповијести и правног положаја цркава и вјерских заједница искључиво може и смије приступати са позиција међународно-правних аката, а не на дискриминаторан начин ради остваривања идеолошких, партијских, шовинистичких и других циљева. Mанастир Подмаине, Будва 13. октобар 2019. г. View full Странице

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, члан Његошевог одбора Матице српске, обратиће се учесницима научног скупа „Његошев дан у Матици српској“, 14. новембра 2019. године, у свечаној дворани најстарије српске књижевне, научне и културне институције. Поред владике Иринеја присутне на научном скупу поздравиће и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, као и професор Драган Станић, председник Матице српске. Програм научног скупа /PDF/ Извор: Матица српска / Инфо-служба Епархије бачке

У манастиру Стањевићи данас је одржан први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, у склопу прославе јубилеја 680 година постојања ове велике православне светиње. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, отварајући скуп, рекао да на Црквену нову годину прослављамо новину манастира Стањевићи и обнову истинског и правог бића Црне Горе, оног из петровићевског периода. „Ја сам овдје био први пут 1995. године. Једва смо успјели, по питању сељака, да нађемо гдје се налазе рушевине манастира Стањевићи. То је све било зарасло, и сама грађевина, њени остаци, а и ови путеви одоздо“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су представници државе задужени за културно наслеђе сматрали да Стањевићи треба да остану управо у таквом стању, као, како су још крајем седамдесетих година говорили – „најмонументалнија рушевина Црне Горе“. „Нико није ни сањао у то вријеме да она може да се обнови. И била је заиста монументалчна рушевина, али ево, хвала Богу, није више рушевина него је данас, ја бих рекао, љепша и обновљенија него што је икада била од времена Николе Стањевића. Благодарећи онима који су овдје уградили себе у ову светињу кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се сјутра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

У манастиру Стањевићи данас је одржан први дио дводневног Научног скупа „Седам вјекова манастира Свете Тројице – Стањевићи (1338-2018)“, у склопу прославе јубилеја 680 година постојања ове велике православне светиње. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, отварајући скуп, рекао да на Црквену нову годину прослављамо новину манастира Стањевићи и обнову истинског и правог бића Црне Горе, оног из петровићевског периода. „Ја сам овдје био први пут 1995. године. Једва смо успјели, по питању сељака, да нађемо гдје се налазе рушевине манастира Стањевићи. То је све било зарасло, и сама грађевина, њени остаци, а и ови путеви одоздо“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да су представници државе задужени за културно наслеђе сматрали да Стањевићи треба да остану управо у таквом стању, као, како су још крајем седамдесетих година говорили – „најмонументалнија рушевина Црне Горе“. „Нико није ни сањао у то вријеме да она може да се обнови. И била је заиста монументалчна рушевина, али ево, хвала Богу, није више рушевина него је данас, ја бих рекао, љепша и обновљенија него што је икада била од времена Николе Стањевића. Благодарећи онима који су овдје уградили себе у ову светињу кроз вјекове“, казао је Митрополит Амфилохије У првој сесији учествовали су Епископ диоклијски г. Методије, др Мирослав Лукетић, др Соња Томовић-Шундић, протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, др Божидар Зарковић и др Марина Одак-Михаиловић, док је модератор био монах др Павле (Кондић) сабрат манастира Стањевићи. На другој сесији, којом је предсједавао свештеник др Велибор Џомић, говорили др Срђа Трифковић, протојереј-ставрофор Димитрије Калезић, протојереј мр Арсеније Радовић, др Далибор Петровић, мр Луција Ђурашковић, мр Љубомир Поповић и Слободан Драговић. Научни скуп посвећенг 680 годишњици манастира Стањевићи сели се сјутра на будванску Цитаделу гдје ће у двије сесије своја излагања имати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Мирољуб Јевтић, др Милош Ковић, др Милена Мартиновић, др Жарко Лековић, др Јелена Аркадијевна Осипова, др Љиљана Чолић , протојереј-ставрофор мр Слободан Јокић, свештеник мр Блажо Божовић, мр Смиља Влаовић, др Будимир Алексић, адвокат Радмила Стањевић, др Васиљ Јововић и мр Светлана Самарџија. Радови са научног скупа, који заједнички организују Митрополија црногорско-приморска, Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ из Фоче и Општина Будва, биће штампани у посебном зборнику, а излагања учесника биће доступна и на сајту Радија „Светигора“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Епископ Иринеј: „Ваистину је Његош јединствен! Јединствен је и по томе колико је о његовом стваралаштву до сада написано, и колико ће и убудуће бити писано”. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј присуствовао је 13. новембра 2017. године, у свечаној дворани Матице српске, свечаном отварању научног скупа „Књиге о Његошу” . Владика Иринеј је у свом обраћању пожелео добре духовне плодове научног скупа – на општу ползу, а на побједу и одољеније над новом, антињегошевском његошологијом у његовој постојбини. Није случајност то што су књиге о Његошу писали они најбољи и најдубљи, од владике Николаја до Иве Андрића, од Исидоре Секулић до Анице Савић Ребац, и других. Не сматрам случајношћу ни то што ће, овде, о тим књигама говорити они који о њима имају шта да кажу и на најубедљивији начин умеју то да кажу. Овом одабраном скупу, у години једног од многих јубилеја везаних за Његоша и његово стваралаштво, желим пун успех, казао је Епископ бачки. Овај скуп организовао је Његошев одбор Матице српске, са жељом да подсети на велики значаj 1847. године за српску духовност, jезик, књижевност и културу. Tе године, наиме, изашло jе из штампе прво издање Горског виjенца, али jе штампан и Вуков превод Новог Завjета, изашле су Песме Бранка Радичевића, а Ђуро Даничић обjавио jе Рат за српски jезик и правопис. То је први скуп на којем је пажња усмерена на дела духовникâ, писаца, историчарâ књижевности и других научника који су изучавали Његоша као песника, владику и владара. За анализу и разматрање, одабране су књиге о Његошу које су написали владика Николај Велимировић, Иво Андрић, Милосав Бабовић, Едвард Денис Гој, Јован Деретић, Мило Ломпар, Мишел Обен, Бранислав Петронијевић, Миодраг Поповић, Павле Поповић, Аница Савић Ребац, Исидора Секулић, Слободан Томовић, Мирон Флашар и Алојз Шмаус. На свечаном отварању у Матици српској, на дан Његошевог рођења, поред Владике Иринеја, присутне су поздравили професор Драган Станић, председник Матице српске и академик Миро Вуксановић, уредник Његошевог зборника Матице српске. Професор Станић је навео да је добро позната чињеница да су први критички натписи о Његошу настали управо у Летопису Матице српске. Његош је највећа тема не само српске књижевности него и Матице српске, као најстарије српске културне установе. Искрено се надамо да више никад нећемо бити у прилици да бранимо Његоша од оних који би да га гурну у заборав. Српска књижевност и култура не могу се одвојити од Његоша, поручио је председник Матице српске. Своје радове о Његошу изложили су професор др Јован Делић, академик Радомир Ивановић, професор др Микоња Кнежевић, професор др Радојка Вукчевић, др Душко Бабић, професор др Ненад Николић, професор др Мило Ломпар, професор др Љиљана Пешикан Љуштановић, и други стручњаци за наведену тематику. Током трајања скупа, емитована је електронска презентација о Његошу, коју је припремила информатичарка Библиотеке Матице српске Оливера Михајловић, по упутствима академика Мира Вуксановића. Ово је други по реду научни скуп „Књиге о Његошу”. Његошев одбор је, 2007. године, одлучио да, сваке треће године, приређује научни скуп и да покрене Његошев зборник Матице српске. Први научни скуп „Дело Петра Другог Петровића Његоша”, одржан је 2009. године. Подсећамо да је, низом програма, 2013. године, обележена двестота годишњица Његошевог рођења. Извор: Епархија бачка View full Странице