Претражи Живе Речи Утехе

Епископ Иринеј: „Ваистину је Његош јединствен! Јединствен је и по томе колико је о његовом стваралаштву до сада написано, и колико ће и убудуће бити писано”. Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј присуствовао је 13. новембра 2017. године, у свечаној дворани Матице српске, свечаном отварању научног скупа „Књиге о Његошу” . Владика Иринеј је у свом обраћању пожелео добре духовне плодове научног скупа – на општу ползу, а на побједу и одољеније над новом, антињегошевском његошологијом у његовој постојбини. Није случајност то што су књиге о Његошу писали они најбољи и најдубљи, од владике Николаја до Иве Андрића, од Исидоре Секулић до Анице Савић Ребац, и других. Не сматрам случајношћу ни то што ће, овде, о тим књигама говорити они који о њима имају шта да кажу и на најубедљивији начин умеју то да кажу. Овом одабраном скупу, у години једног од многих јубилеја везаних за Његоша и његово стваралаштво, желим пун успех, казао је Епископ бачки. Овај скуп организовао је Његошев одбор Матице српске, са жељом да подсети на велики значаj 1847. године за српску духовност, jезик, књижевност и културу. Tе године, наиме, изашло jе из штампе прво издање Горског виjенца, али jе штампан и Вуков превод Новог Завjета, изашле су Песме Бранка Радичевића, а Ђуро Даничић обjавио jе Рат за српски jезик и правопис. То је први скуп на којем је пажња усмерена на дела духовникâ, писаца, историчарâ књижевности и других научника који су изучавали Његоша као песника, владику и владара. За анализу и разматрање, одабране су књиге о Његошу које су написали владика Николај Велимировић, Иво Андрић, Милосав Бабовић, Едвард Денис Гој, Јован Деретић, Мило Ломпар, Мишел Обен, Бранислав Петронијевић, Миодраг Поповић, Павле Поповић, Аница Савић Ребац, Исидора Секулић, Слободан Томовић, Мирон Флашар и Алојз Шмаус. На свечаном отварању у Матици српској, на дан Његошевог рођења, поред Владике Иринеја, присутне су поздравили професор Драган Станић, председник Матице српске и академик Миро Вуксановић, уредник Његошевог зборника Матице српске. Професор Станић је навео да је добро позната чињеница да су први критички натписи о Његошу настали управо у Летопису Матице српске. Његош је највећа тема не само српске књижевности него и Матице српске, као најстарије српске културне установе. Искрено се надамо да више никад нећемо бити у прилици да бранимо Његоша од оних који би да га гурну у заборав. Српска књижевност и култура не могу се одвојити од Његоша, поручио је председник Матице српске. Своје радове о Његошу изложили су професор др Јован Делић, академик Радомир Ивановић, професор др Микоња Кнежевић, професор др Радојка Вукчевић, др Душко Бабић, професор др Ненад Николић, професор др Мило Ломпар, професор др Љиљана Пешикан Љуштановић, и други стручњаци за наведену тематику. Током трајања скупа, емитована је електронска презентација о Његошу, коју је припремила информатичарка Библиотеке Матице српске Оливера Михајловић, по упутствима академика Мира Вуксановића. Ово је други по реду научни скуп „Књиге о Његошу”. Његошев одбор је, 2007. године, одлучио да, сваке треће године, приређује научни скуп и да покрене Његошев зборник Матице српске. Први научни скуп „Дело Петра Другог Петровића Његоша”, одржан је 2009. године. Подсећамо да је, низом програма, 2013. године, обележена двестота годишњица Његошевог рођења. Извор: Епархија бачка View full Странице