Претражи Живе Речи Утехе

Самоприхватање можемо сматрати једним од важних предуслова душевног здравља. Његов зачетак сеже у најраније детињство, па чак и у пренатални период, јер није исто да ли је човек рођен из жељене или нежељене трудноће. Сигнали које детету шаљу мајка, отац и други блиски чланови породице у виду љубави, пажње, прихватања или, насупрот томе, грубости, хладноће, одбојности, незаинтересованости, утискују се у његову психу. Иако дете у почетку не може да их разуме, оно свакако може да осети да ли ти сигнали изазивају пријатност или непријатност, да ли греју душу или стежу око срца. Како расте, дете и даље „упија „различите облике испољавања љубави и наклоности од стране родитеља или одсуства истог, кроз речи којима му се обраћају, фацијалну експресију, додир, поступак. Са две-три године дете стиче менталну зрелост да може себе да одвоји од других, пре свега од мајке, а самим тим постаје способно да посматра себе. Уколико је дете вољено, оно ће осећати љубав према себи, а то ће испољавати на разне начине: биће сталожено, радозналог ума, пријатељски расположено према другим људима, отворено ће испољавати осећања, имаће емпатију за друге, али ће се исто тако брижљиво односити и према себи .Уколико дете није довољно вољено, оно ће развијати осећај да није нарочито вредно, а то ће испољавати емоционалном рањивошћу, увредљивошћу, неповерењем у друге, понекад и непријатељством према другима (нпр.вршњачко насиље), ризик понашањем (нпр. самоповређивање, суицидалност). Дакле, онај део дететове личности који је предмет његовог посматрања, обликован је под утицајем тога како су му родитељи показивали љубав и пажњу. Онај други део личности којим дете посматра себе није, нити може да буде, објективан, с обзиром на његову умну, социјалну и емоционалну недозрелост, и обојен је снажним осећањима. Неки јак утисак може да пребоји целокупан доживљај себе. На пример, једна епизода мајчине депресије, када она није била у стању да обрати довољно пажње на дете, може да доведе до тога да дете, у својој уобразиљи, изведе закључак да није завредило мајчину пажњу и, следствено томе, да не вреди. Добро је да дете има више блиских особа уз које расте, како би имало више тачака ослонца и богатство различитости у начинима испољавања љубави. Уколико родитељи превише заштићују дете, удовољавају свим његовим прохтевима, стављају га на пиједестал „Бога“, оно стиче нереално високо мишљење о себи, са недовољним осећањем личне одговорности, дисциплине, емпатије за друге. Постаје егоцентрично. Родитељи су огледало личне вредности детета. Уколико не раније, проблем са самоприхватањем се испољава у пубертету, када се интензивира развој способности човека да себе посматра, анализира, процењује, али и „конструише“ реалност (формирање апстрактног мишљења). Тада младо биће које није довољно вољено може да развије анксиозност, поремећај понашања, депресију. Ако је љубав родитеља била условна, може да развије перфекционизам, радохолизам, потребу да се грозничаво доказује. Међутим, успеси које постиже нису довољно поткрепљење за осећај задовољства собом. Потребне су му нове и нове потврде личне вредности. Развија се глад за самопотврђивањем. Самоприхватање представља реално прихватање себе, са свим врлинама и манама. То не значи да се човек мири са својим манама, него да их је свестан и да је спреман да их превазилази (а не негира и потискује). Он воли себе несавршеног, као што га воле његови родитељи, као што га воли и сам Бог. Свестан је да су сви људи несавршени, па тако и његови родитељи, и има реална очекивања од других. Његово самоприхватање је постојано и не може се лако пољуљати спољњим утицајима (доживљеним неуспехом, критиком коју му други упућују). Самоприхватање треба разликовати од самопоштовања које се заснива на поштовању својих квалитета, снага, талената, пожељних особина, али не и целокупне личности. Такође, треба га разликовати и од егоизма, јер егоизам подразумева опчињеност собом, уздизање себе и посматрање света из своје визуре. ЗАКЉУЧАК Прихватити себе значи живети у хармонији са собом и другима, реално сагледавати своје квалитете и мане, моћи одговорити себи на тешка и непријатна лична питања, осећати љубав према свом целовитом, несавршеном бићу . Онај човек који истински прихвата себе, способан је да воли и друге људе, под условом да је добио довољно родитељске љубави, или љубави од других блиских особа. Истина, постоје и они ретки, резилијентни (отпорни) који су успели да „преживе“ без довољно љубави, често у њеном одсуству, изложени насиљу. Постоје научна објашњења овог феномена (јасни самоувиди, хумор, способност да се дистанцирају од лоших утицаја, храброст да се суоче са истином). Има ли ту још нечијег уплива? Уколико је човек имао среће да искуси и Божанску, безусловну љубав , која је могла да се пројави на разне начине, па чак и у најдраматичнихим животним околностима као што су занемаривање и злостављање у породици, инвалидитет, болест, рат, сиромаштво, његово самоприхватање ће бити још постојаније, па ће чак моћи да послужи и другима као пример како волети себе упркос свему (нпр. особа са телесним ивалидитетом као мотивациони говорник), како ту љубав ширити на друге људе и у њима пробудити самољубав и захвалност Богу на свему. „Љубав Божија према човеку претходи љубави човека према Богу. Ко зна да ли би дете икада имало љубав према својој мајци, када не би осетило љубав мајке према себи. Тако и ниједан човек не може се разгорети љубављу према Богу, докле не осети пламен Божије љубави према себи“. Одломак из књиге „Мисли о добру и злу“ Свети Владика Николај Велимировић Aутор: Светлана Продановић https://www.pravoslavni-psiholog.rs/samoprihvata-e/

Након деценије указивања на системско занемаривање и све пропусте у нашим породилиштима дочекали смо да бебе умиру на месту где се животи рађају и то уз најгоре могуће опхођење према мајци која је изгубила своју бебу. Овим поводом Центар за маме поставио је питање надлежнима: Шта ће се системски предузети да се овако нешто више никада не понови? “Сведокиње смо и бројним сведочењима жена које су из породилишта изашле са траумама и са ни мало лепим искуством, далеким од онога како би свака жена требала да се осећа након што роди бебу и постане мајка. Надамо се да је овај талас вриска незадовољних мајки коначан апел и тражимо хитно предузимање конкретних мера за побољшање стања у нашим породилиштима.” – наводи се у саопштењу овог удружења, које је Министарству здравља доставило и 15 препорука на ту тему: 1. Уведите обавезну акредитацију свих породилишта у складу са Стандардима за акредитацију породилишта и неонатолошку здравствену заштиту које прописује Агенција за Акредитацију здравствених установа Србије. 2. Отворено разговарајте са особљем породилишта и струковним удружењима како би чули и њихово мишљење. Морамо да знамо како се они осећају, да ли сматрају да су услови у којима раде адектватни, да ли су им потребне додатне вештине, да ли и како прате светске трендове и праксе што се порођаја тиче… Према правилнику о показатељима квалитета здравствене заштите постоји обавеза да се спроводе истраживање о задовољству корисника, али и запослених. Центар за маме и наше сараднице стоје на располагању за спровођење тих истраживања јер знамо да је медицинско особље наш главни партнер у решавању проблема који постоје у породилишту. 3. Упознајте сваку трудницу са њеним правима и обезбедите да та права свакој трудници буду загарантована. Битно је да трудница да информисан пристанак који, по препоруци Међународног удружења гинеколога и опстетричара, чини процес комуникације и интеракције. Већ сутра истакните на видном месту на свим породилиштима број који могу да позову труднице и маме које сматрају да су им права угрожена. Сваки лекар/ка и сваки/а запослен/а мора да има идентификацију, а свака трудница мора да зна која су њена права и коме да се обрати уколико су јој права угрожена. 4. Растеретите терцијалне здравствене установе како би се у сваком породилишту број порођаја свео на оптималан, а физиолошке порођаје везати за секундарне здравствене центре. Тиме би се скинуо огроман притисак са великих центара где запослени једва постижу све што треба, а породиље се осећају као да су на покретној траци. Ова препорука је у складу са Стратегијом о подстицању рађања, која наводи да се скоро 1/3 годишњих порођаја деси у осам великих породилишта где се по правилу збрињавају и трудноће високог ризика, те је тешко оспорити аргументе да услед преоптерећености особља и простора, може доћи до одређеног занемаривања некомпликованих трудноћа, или неоправдане примене индукције, као и оперативног довршења нормалних порођаја, који је у драматичном порасту и у ЕУ и у Србији. 5. Дозволите бесплатну пратњу у свим породилиштима и то не у сврху обезбеђења већ подршке мамама. Та подршка треба да буде особа по избору породиље. Ову препоруку је дала и Светска здравствена организација 2018. године. 6. Вратите бабицама њихову важну улогу на порођају јер бабице су најважније код вагиналног порођаја. Адекватно едуковане, емпатичне, искусне и веште бабице могу самостално да воде порођај чиме би се растеретили лекари и лекарке који су нам потребни у кризним ситуацијама. Искуства из целог света показују да су бабице најбољи пријатељи породиља и да им треба обезбедити већу аутономију на порођају. Такође је важно да се побољша комуникација између бабица у домовима здравља, бабица у породилишту и бабица у патронажи. 7. Стандардизујте припрему за порођај и омогућите одржавање психофизичких припрема за породиље у одабраном породилишту. Не сме се догодити да породиља буде одбијена за психофизичку припрему зато што у групи нема места. Уведите поред психофизичких припрема за породиље и психолошка саветовања на породичном нивоу. 8. Обезбедите адекватну и континуирану едукацију свих запослених у породилишту на тему емпатије и значаја добре комуникације између лекара и пацијента, као део обавезне едукације за добијање лиценце. Поред бриге о здравственом стању маме и бебе, изузетно је важна брига о менталном здрављу које је у породилиштима потпуно занемарено. Потребна је континуирана едукација стручњака/иња како би сви запослени у породилишту могли да пруже и психо – социјалну подршку и како би се унапредила комуникација са трудницама и мамама. 9. Обезбедите психолошку подршку у свим породилиштима у Србији. Психолошка подршка потребна је посебно у ситуацијама ризичних порођаја, превремених порођаја, смртних исхода на порођају, киретажа, побачаја. Подршка је потребна трудницама и мамама али и особљу у породилишту. Као први корак је важно сазнати који је број запослених психолога и психолошкиња у породилиштима јер, колико ми знамо, тај податак не постоји. 10. Обезбедите жалбени механизам који ће да спроводи и надгледа тим који чине представници Министарства здравља, заштитника пацијената и организација на локалном нивоу. То тело би се на месечнон нивоу састајало, решавало случајеве пријављених неправилности и имало јасне надлежности за санкционисање. Такође је потребно обезбедити жалбени механизам за узбуњиваче. Свако некажњено недозвољено понашање особља у породилишту отвара врата новим нерегуларностима. Важно је да постоји лична одговорност свих запослених и да јавност буде упозната са поступцима и санкцијама које су предузете. 11. Предузмите све потребне мере да се корупција у породилиштима искорени и да све труднице имају исти приступ и третман на порођају. У породилишту нема места за разлике и дискриминације, за ВИП третмане и слично. Свака трудница заслужује једнак третман, а сваки лекар/ка који прими мито, укључујући и “поклон” у виду новчане накнаде за порођај мора бити кажњен/а одузимањем лиценце за рад. 12. Хуманизујте порођајне процедуре. Многе застареле методе и даље су редовна пракса у нашим породилиштима укључујући клистирање и бријање, континуирано лежање на леђима, индукцију и стимулацију порођаја, везивање жена, притискање и налегање на стомак жени током порођаја, не давање хране и воде трудници током контракција, епизиотомија без потребе и сл. Светска медицина је пуно напредовала послењих деценија, тражимо да медицина у Србији прати препоруке Светске здравствене организације, Међународног Удружења гинеколога и опстетричара… 13. Обезбедите пристојне услове за рађање, континуираним улагањем у наша породилишта. Убеђене смо да пристојан тоалет, окречени зидови, грејање и топла вода нису велики издатак за мајке које доносе бебе на свет. 14. Континуирано пратите и побољшавајте рад породилишта 15. Обезбедите приступ независном телу које ће скупљати и пратити искуства породиља. Ништа од свега наведеног не захтева велика улагања, само вољу и слух за обезбеђење оптималних услова рађања у нашој земљи. Много је приче о наталитету али не смемо говорити о рађању беба уз потпуно занемаривање стања у нашим породилиштима. Захтевамо да породилишта буду пријатељи мама! https://zelenaucionica.com/kako-da-mame-iz-porodilista-ne-izlaze-istraumirane-15-zahteva-za-ministarstvo-zdravlja-iz-centra-za-mame/

У молитвама после причешћа се каже – Твоје свето Тело, Господе Исусе Христе Боже наш, нека ми буде на живот вечни, и пречасна Крв Твоја на отпуштење грехова. Ово Причешће нека ми буде на радост, здравље и весеље;. Какве лепе речи, али сада када их изговорим, схватам да их ни ми не разумемо, као ни они који их читају, јер их изговарамо на брзину, а то су важне речи. Тражите од Бога здравље, мир у души, да имате мир – то нам Црква даје и теши нас душевно и телесно. Мир свима! – стално говори свештеник, смирује нас, говори да оставимо мисли које нас замарају, да нестане овај облак који нас излуђује - све ће бити у реду. Да се не бисте разболели, покушајте да живите оно за шта сте рођени – уживајте и радите. То јест, свако од вас има неку жељу, ова жеља, ако је у сржи ваше душе, у дубини, од Бога је. Није могуће да оно што дубоко желите није од Бога. Ако оно што радите - не волите, није ваша радост и жеља, разболећете се. Јер ако сте овде, а памет вам је негде другде, или ако вам се не свиђа ваша професија - то је болест. Неко ми је рекао – да ли знаш како је провести осам сати радећи нешто што не волиш? Радите оно за шта сте створени с љубављу. Иначе, живот је мучење. И ако чак ту тортуру подносите само дан-два, бићете болесни до краја живота. Једна рођака ми је причала – мој сан, оче, је да постанем фризер ! Шта причаш, дете моје! Не смеј се! Ако ово не урадим, умрећу! Она нема много везе са Христом, али је нашла оно што жели да уради са својим животом. Ово је од велике важности за наше здравље. Многи се физички разболе јер у животу раде ствари које не желе. На пример, измучене, потлачене жене код куће. Не причају, не деле своју „тугу“, не причају своје снове, не живе шта хоће. Бриге овог типа чине човека болесним. То сам осетио у чуду Христовом са женом која је боловала од крвоточења, која је била болесна пуних дванаест година – и сви су је сматрали нечистом. Другим речима, дванаест година ова жена није могла да живи нормалним, срећним животом, није могла да створи породицу, није могла да роди дете. А Христос је није излечио, само да би зауставио крварење, већ да би јој помогао да оствари жељу свог срца - зар ова жена није сањала? – да воли и да буде вољена, да узме своје дете у наручје, да живи, а не да свако каже – види је, ову нечисту, болесну, прљаву итд, како су тада говорили. А шта каже Христос – хоћу да јој помогнем да живи оно за шта је створена, створена је да воли, да даје и да прима. Господ жели да живите оно што желите дубоко у себи. Питам човека – зашто си забринут? Желим нешто, али још нисам нашао - каже. Пронађите то што желите! Хајде да се не оправдавамо. Криза је, али не значи да ћемо умрети. Срео сам људе које криза активира да оживе све своје моћи. Наћи ћу решење, нећу умрети. Наћи ћу решење да живим свој живот. Нећу губити младост, ни здравље, ни памет јер друштво не иде добро. Наћи ћу неко решење. И други људи нешто раде, преживљавају и дају смисао свом животу. Велика је ствар имати смисао, а не пробудити се и рећи – шта ћемо данас? Па, оно што смо урадили и јуче. Исто – кувамо, чистимо, пегламо, човек иде на посао, доноси паре. Али многи кажу - ово није живот - веома је заморан. Зато сви гледају турске серије и такве ствари, јер им нешто дају – да видимо шта ће бити, да видимо шта су урадили ! Односно, нуди им се неки смисао, да се баве радошћу и неуспехом других. А зашто га не доживљавају сопственим искуствима? Чему радост коју видите тамо – Вау, коначно преживео! Коначно су се заљубили! Коначно! - ако се не радујете својој деци, свом животу, свом мужу, својој жени? Зато што ово нисмо научили. Морамо да имамо здраве међусобне односе - у истој кући су две особе и гледају телевизију, уместо да се међусобно гледају. Увек гледамо у нешто друго а Христос каже – погледај у себе да постанеш срећан! Скувај шољу чаја, као што је радила мати Гаврилија када је неко био у невољи, да га душевно излечи, а не само да му говори. Када је видела некога у ћорсокаку, рекла је – седи, да ти скувам чај, да заједно попијемо чај, да се мало дружимо! Једна кафа, један чај - то је лековито. Зашто? Јер љубав извире кроз један чај који ћете пити са другим, душе се греју, осећате љубав, причате, смирујете се. Ви који се причешћујете, молите Христа, чим уђе у вас, да вам подари здравље душе и тела. Као и Свети Јован Кронштатски, који је светим Причешћем исцелио многе људе. Могло би се десити чудо када се причестимо, али морамо ходати са овом вером, тражити је. Рекао сам једној жени: – Зашто не одеш код доктора? - Излечићеш ме, оче! - Па извини, ако сломиш ногу, хоћеш ли доћи код мене да ти ставим гипс? – Не, али ово. . . Не, постоје ствари због којих ћеш ићи код доктора. Односно, што се здравља тиче, идемо код лекара; свештеник ће се молити, али ћемо здравствене проблеме неуролошке природе препустити лекарима. Бог је дао докторе. Плашимо се и стижу болести које, да смо спречили, не бисмо имали. Духовно здравље је на првом месту, али да бисте уживали у духовном здрављу, ваше тело мора бити здраво да издржи. Здравље је велики благослов. Једно је ако Бог дозволи да се нешто појави у твом телу, а друго је када ти то учиниш због својих грешака. Једно је да се разболиш јер имаш нешто наследно, а друго да не пазиш шта једеш, како живиш, како спаваш, односно како водиш свој живот. Морамо да водимо рачуна о свом здрављу јер, зашто не живети дуго? Зашто отићи са 70, а не са 96? Када се молите, знак је здравља ако молитва приводи ум срцу, души и осећате Бога близу себе. Желим вам добро физичко и психичко здравље. Нека нам Бог подари стрпљење и да научимо лекцију духовне користи кроз болест. Будите пример другима када вас нешто боли. Не будите као старац Порфирије, који се разболео од рака и трчао у шуму и викао - хвала Ти Боже што имам рак ! Ја то не могу да разумем, али он јесте. Хајде да се волимо, дружимо, измиримо. Видео сам људе који су се волели кроз болест. Схватили су да је живот кратак, да се свађамо око глупости, лудила и да за неколико година, ништа од онога око чега смо се свађали, неће постојати. . . арх Андреј Конанос https://www.bogonosci.bg

На згради Дома здравља у Штрпцу 23. марта 2022. је освануо велики мурал са ликом докторке Соње Ракочевић, педијатра КБЦ Приштна у Лапљем Селу, која је прошле године преминула од последица коронавируса, известио је Радио КиМ. Лик др Соње Ракочевић рад је уметника Милана Милосављевића Дерокса. Овај, као и још 11 других мурала посвећених знаменитим личностима, део је пројекта “Боје у ваздуху” који спроводи италијанска организација “Пријатељи Дечана” (Amici di Decani). Докторка Соња Ракочевић је, иначе, блиско сарађивала са “Пријатељима Дечана” на слању деце са Косова и Метохије на лечење у Италију. “Пријатељи Дечана” ангажовали су уметника Милана Милосављевића на осликавању мурала у 12 средина на Косову. Први мурал са ликом Новака Ђоковића осликан је у Ораховцу, а у истом граду су осликани и отац Харитон и Стефан који су киданповани и убијени непосредно након ратних сукоба на Косову. У Штрпцу је, поред лика др Соње Ракочевић, осликан и лик великог руског књижевника Фјодора Михаиловича Достојевског. Ово је његов други мурал посвећен Достојевском. Први је осликан на згради Културног центра “Чукарица” у Београду. Др Соња Ракочевић (47) преминула је на Божић прошле године од последица коронавируса на београдској клиници “Др Драгиша Мишовић”. Сахрањена је у порти манастира Светог Димитрија у Сушици. Извор: Радио КиМ

По благослову Његове Светости Патријарха Српског г. Порфирија, викарни Епископ хвостански г. Јустин, коoрдинатор хуманитарних активности Архиепископије београдско карловачке, примио је 17. марта 2022. године, у згради Патријаршије, др Милана Динића, власника првог приватног Дома здравља у Србији “ Визим” и директора Лекарске коморе Србије, известило је Верско добротворно старатељство. Повод за разговор је био међусобна сарадња и активност наше Свете Цркве на пољу пружања бесплатне лекарске помоћи социјално угроженим категоријама људи и свима онима који немају могућност за бесплатно лечење. Владика Јустин је изложио г. Динићу спремност Цркве да, не само својим духовним капацитетима него и кроз конкретан пројекат Црквеног дома здравља у оквиру Верског добротворног стaратељства помогне онима који пате од различитих болести. Представио му је и дугогодишњи тим лекара који већ годинамa при Верском добротворном старатељству кроз разговоре, терапију и бесплатне лекарске прегледе помажу потребитима. Овај тим ће бити обогаћен и новим лекарима, волонтерима, али и савременим апаратима за дијагностику кардиоваскуларних болести и стоматолошком амбулантом. Доктор Милан Димић је обећао свесрдну помоћ Цркви у оснивању првог Дома здравља, стављајући на располагање Цркви своје стручно знање у успешном вођењу једне од најбитнијих лекарских институција у земљи, али и своје дугогодишње искуство у приватном здравственом сектору. Састанак је крунисан потписивањем споразума о пословно-техничкој сарадњи Дома здравља „Визим“ и Верског добротворног старатељства. Пријему је присуствовао и Генерални секретар ВДС-а јереј Владимир Марковић, који је организовао опремање Црквеног дома здравља. Извор: Верско добротворно старатељство

Љетна школа вјеронауке при цркви светог Ђорђа, коју води свештеник Драган Станишић, овим предавањем завршава наставу која је била посвећена новозавјетним јеванђелским извјештајима: Марка, Луке, Јована и Матеја. Током наставе дати су и прикази књига владика: Амфилохија, Атанасија и Иринеја, истакнутих теолога нашег времена. Дат је и приказ књиге „Катихезе“ светог Кирила Јерусалимског. Ова школа наставља рад новим пројектом, под називом „Дани Добротољубља од Крстов-дана до Аранђелов-дана“ (27. септембар-21.новембар). Полазници школе биће упознати са зборником духовник поука аскетских отаца „Добротољубље“. Eпископ бачки др Иринеј: Свето Причешће – извор здравља или извор болести Владика Иринеј, када говори о причешћу, почиње од Тајне вечере, наводећи сами тај догађај који је посвједочен у Матејевом, Марковом и Лукином јеванђељу: И узевши хљеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тијело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завјет у крви мојој, која се за вас пролијева (Лк. 22, 19-21). Он наводи да се хришћани већ двије хиљаде година причешћују на исти начин, очекујући исцјељење душе и тијела и молећи се да им буде на радост и спасење. Од прве Свете Евхаристије и првог Светог Причешћа на Тајној Вечери Христовој па све до данас – а тако ће бити и до краја историје – служи се ова Литургија и на њој се хришћани причешћују . Питање: да ли причешће може бити преносилац заразних болести, што је и смисао и разлог писања студије, он објашњава са становишта богословски утемељеног црквеног искуства. Наводи ријечи светог Симеона Богослова, да Тајна причешћа блиста огњем Божанства и да су кроз ту Тајну неисказиво помијешани и сједињени они који се причешћују на Светој Литургији. Сматра да причешће не може бити узрок болести, али исто тако да то није неки хемијски састојак против вируса. То је по њему Тајна која надилази природне законе и највиши а и најдубљи смисао све творевине. Владика на више мјеста поводом ове теме наводи богослужбени аргумент да Свето Причешће јесте Лијек бесмртности. Владика Иринеј током свог говора о Причешћу користи ријечи које су узвишене, драгоцјене и свете: Вечера Господња, Животворне тајне, Свјетлост истинита , Светиње које су пред нама, Лијек бесмртности , Хљеб живота, Чаша благослова , Часни дарови, Царство Божије, Небеска тајна, Доброчинство, Евхаристија (Благодарење) и др. Наглашава да благодатно-подвижничко просвећење и озарење од Духа Светога учесници Свете Литургије добијају, у смислу да и сами постају Тијело Христово које даје нови живот свијету. Владика наводи ријечи светог Иринеја Лионског да је наша вјера у сагласју са Евхаристијом и сама Евхаристија је у сагласју са нашом вјером, то је дјелотворна и животворна вјера, побожност чиста и непорочна пред Богом (Јак. 1,27). Нема начина да се неко причести без додира, каже Иринеј, јер таква је то Тајна да прожима и допире до свих својстава тјелесног и духовног састава човјека. По њему, бесмислени су покушаји да се због опасности заразе причешће оспори, јер и они који се не причешћују, чини се, да још више оболијевају од заразног вируса. По Иринеју, Причешће и света Тајна јелеосвећења су управо благодатне силе исцјељења, али не на магијски начин, већ у смислу вјере словесних личности којима искуство Цркве није страно. Владика Иринеј напомиње да је индивидуалистичко размишљање или домишљање о Цркви постало свакодневна појава, нарочито у наше вријеме. Нема Цркве, каже Владика, ако се не служи Литургија. Литургија је истозначна са Тајном Цркве . Црква, то је Дом Господњи и неодвојива је од присуства и дејства Божијег. Свето Причешће, као врхунац свенародног акта – догађај приноса, не може бити ометано или оспоравано до те мјере да се укине. У таквом случају свијет би био лишен и самих земаљских плодова, који не би расли да нијесу намијењени Часној трпези . На крају, Епископ бачки господин Иринеј у својој студији сасвим потврђује и наглашава исказ патријарха Павла, који каже да Црква вјерује да вјерни причешћем постају једно Тијело са Христом и тако долазе у додир са Његовим божанским енергијама. Причешће је извор живота и здравља, а никада болести и заразе. То је, каже Иринеј, и став свих ранијих теолога, међу којима су Јустин Поповић и Николај Велимировић. Наводи и бројне потврде оваквог става међу монасима Свете Горе. Јеванђеље по Матеју , Јављање Васкрслога Христа Јеванђеље по Матеју , прво у канону књига Новога Завјета, представља , на извјестан начин , карику која повезује Стари и Нови Завјет. Најчешће, све о чему Јеванђелист говори је пропраћено казивањима (пророштвима) старозавјетним. У њему је садржана готово цјелокупна грађа Јеванђеља по Марку. Почиње Исусовим родословом и рођењем, а завршава јављањем Васкрслога Христа. Исусове поуке јеванђелист Матеј групише у пет великих цјелина: бесједа на гори (5-7), Исусова упутства ученицима када их шаље да проповиједају (9,35-11,1), параболе о Царству Божијем (13,1-53), црквена бесједа (18,1-19,1) и есхатолошка бесједа (24,1-26,1). Поред ових цјелина постоје и мање: логија о Јовану Крститељу (11,2-19), о чистом и нечистом (15,1-20), о крсту који ученици треба да понесу (16,24-38), о фарисејима (23,1-36) и друге. Главну тему читавог Јеванђеља чини Исусово учење о Царству Божијем које ће наступити у будућности, а већ је присутно у самој личности Месије, Исуса Христа, који сабира око Себе нови народ Божији, Цркву. Зачетак тога народа представљају дванаесторица ученика. Месија Који сабира Цркву назива се Син Божији и Син човјечији. Он је Онај који посједује власт, Онај који страда зарад избављења човјечанства од гријеха и Онај који ће поново доћи у слави својој . Ово што се остварује у Новом Завјету већ је било најављено у Старом Завјету. Ово Јеванђеље , које је сачувало многе Исусове поуке , црквени оци првих вјекова највише цитирају. Јеванђеље по Матеју, како га данас познајемо, највјероватније је грчки превод неког првобитног арамејског текста. Црквено предање цјелокупни коначни текст Јеванђеља прихвата и приписује Матеју. То је важно нагласити, јер за Цркву превасходни значај има то колико је сами извјештај потврђен Духом Светим, а,такође, личност сваког свештеног писца уважава се према том критеријуму. Следствено томе, можемо рећи да су основни извори Јеванђеља по Матеју: 1) збирке логија на арамејском ; 2)Јеванђеље по Марку и 3) предање Цркве у којем је и сам Апостол учествовао. Матејев извjештај о Васкрсењу Христовом је у односу на Луку и Јована мање опширан. Он као прве свједоке наводи Марију Магдалину и другу Марију, које су похитале да јаве ученицима, који су Га и сами касније видјели у Галилеји на Гори. Матеј каже да су Му се тада неки поклонили, а неки посумњали. Он описује како им приступи Васкрсли Христос говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле , и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Учећи их да држе све што вам заповиједио; и, ево,ја сам са вама у све дане до свршетка вијек(28, 18-20). Код Марка се каже: “ проповиједајте јеванђеље сваком створењу“(16,15). Јављање Васкрслог Христа је радосна вијест не само Јеврејима, већ свим народима . Ове јеванђелске ријечи о крштењу свих народа се читају приликом чина крштења, тј. уласка у Цркву. Уласком у Цркву, по Матеју, сви народи примају вјеру и сазнање да ће Христос са њима бити у све дане до свршетка вијека . Учење о томе да свако створење може познати оно што се десило на освитку првог дана недјеље, Васкрсење Христово из мртвих, најзначајнија је логија (исказ ) Матејеве збирке о догађајима Христовог живота. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Са званичне интернет странице Информативне службе Епархије бачке доносимо текст Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког др Иринеја: Свето Причешће - извор здравља или извор болести? ЕПИСКОП БАЧКИ ДР ИРИНЕЈ: СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ – ИЗВОР ЗДРАВЉА ИЛИ ИЗВОР БОЛЕСТИ? /pdf/

Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је дана, 7. августа 2019. године, господина прим. др Душка Миловановића, директора ЈЗУ Дома здравља из Бијељине. Овом приликом господин Миловановић захвалио је Епископу Фотију на помоћи коју је Епархија зворничко-тузланска пружила бијељинском Дому здравља. Наиме, залагањем Епископа Фотија, финансијским средствима Епархије зворничко-тузланске средином мјесеца јуна текуће године за потребе Дома здравља купљен је уређај за праћење виталних животних функција. Владика је захвалио господину директору на посјети, изразивши радост због могућности да Црква учествује у унапређењу услова здравствене заштите свих наших суграђана. Наглашено је да ће Епархија и даље настојати да помогне рад наших медицинских установа, а на општу корист свих потребитих. Доктор Миловановић је изразио спремност ангажмана радника бијељинског Дома здравља на пољу примарне здравствене заштите монаха и монахиња на подручју дјеловања овог Дома здравља. Извор: Епархија зворничко-тузланска