Претражи Живе Речи Утехе

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна Моја реч у шуму; мој корак, и блудња; Само си лепота колико си тајна; И само истина колико си жудња. Остај недостижна, нема и далека – Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа. Срце има повест у сузи што лева; У великом болу љубав своју мету; Истина је само што душа проснева; Пољубац је сусрет највећи на свету. Од мог привиђења ти си цела ткана, Твој је плашт сунчани од мог сна испреден; Ти беше мисао моја очарана; Символ свих таштина поразан и леден, А ти не постојиш нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами. ***

- Авва, како да знам да ли губим време или радим нешто што је Богу угодно? Ако слушате проповеди вашег Занозија, чини се да је све на свету грех! Одмарање је грех. Размишљање о девојкама је грех. Студирање је грех. Али нисам дао такве завете! Шта да радим? — Увек се радујте, молите се непрестано, благодарите за све, како је апостол Павле говорио. - Да, чуо сам за то. Али како да се молим без престанка? Погледај колико посла, не може се за амвоном цео дан стајти! — А ти мислиш да је непрестана молитва само пред амвоном када на коленима нешто читаш? Када је апостол Павле успео да се добро образује и да пређе многа путовања, ако је само клечао на коленима? Права молитва не омета ни образовање ни лични живот, она само омета грех. Моли се ујутру и увече, а у мислима се обраћај Богу током дана како можеш. Он чује чак и тајне мисли срца, зато се не плашите да кажете нешто погрешно. — А Занозије говори да није важно да ли живиш у свету или у манастиру, све мораш да испоштујеш, иначе је лак пут право у пакао! И правило се мора прочитати, и не сме се изоставити ниједно слово! Па ко је од вас у праву? — Па, ако желиш да дословно схватиш речи апостола, онда запамти да је поред заповести непрестане молитве прописано „увек се радујте и за све благодарите“. Да ли се Занозиј или неко други стално кикоће и говори „слава теби Боже“? Морамо разумно схватити Реч Божију. Захвалити Богу не значи мрмљати молитве на древном језику, већ се трудити да држимо Његове заповести. Пре свега о љубави према Богу и ближњима. Испитајте своју савест. Ако треба да се обаве кућни послови, помозите некоме, учинићете нешто много важније, тада мање важне ствари постају „време празновања“. Ако треба да радите оно што је потребно за живот, учење, одмор, комуникацију са људима који су вам драги, онда у томе нема ничег срамотног. Грех је срамотан, а грех је кршење заповести датих у Јеванђељу, а не фантазија нашег љубезного авве Занозија. Зато живите мирне савести и призивањем имена Христовог, не осуђујте, не чините зла људима, ово ће бити ваш богоугодни живот. И жени се што пре. Можда ће у твојој глави остати мање глупости. игуман Силуан Туманов https://www.facebook.com/profile.php?id=100014723475780

Управо због свега наведеног у вези са друштвеним контекстом у којем се рађа рана хришћанска црква, понекад и незнатне изјавекрију у себи дух промена или нам откривају веће истине. Овде ћемо изложити једну епизоду која одговара напред реченоме. По извесним мишљењима, епизода описана у 1Кор 11, 3-17 обично се узима као пример суштински потчињеног односа жене у односу на мушкарце.Контекст у којем су ова упутства изнесена највероватније јесте богослужбена заједница, што значи да су се хришћани састали у приватној кући, али је сам догађај јавни. Апостол Павле у наведеним стиховима помиње стид и срамоту у контексту молитве и пророковања: Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу. Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана. Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива. Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева. Јер није муж од жене, него жена од мужа, Пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа. Зато жена треба да има власт на глави ради анђела. Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену а све је од Бога, (1Кор 11, 3-12). Термини срамоте и осећаја стида постављени су у оквир приче, тако да се не дотичу само друштвеног значаја, него своје значење граде и теолошки, али и богослужбено. За многе који су се бавили овим стиховима, најснажнији аргумент је био појам „главе“, у смислу да он симболизује подређеност жене мушкарцу, јер је муж глава жени. Међутим, у наведеним стиховима и почетак и крај су теолошки тако постављени да суштински релативизују било какву моћ мушкарца над женом, што ћемо у наставку покушати да објаснимо. Тако први стих каже, „Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу“, док последњи истиче „Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену а све је од Бога“. У теолошкој изградњи аргументације посебно место имају стихови:„Бог је глава Христу,“ и „у Господу“.Даљи стихови користе аргументацију природне философије и културолошких потреба. Тако се на пример каже да нас природа учи да дуга коса срами мушкарца (1Кор 11,14), на исти начин на који је срамота и да се жена „гологлава моли.“ Питање гологлавости за саме Јевреје је означавало срамоту, 4Мој 5,18: „И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.“ У рабинској традицији, Кетубот 66a (Талмуд) сведочи да онај ко би открио главу жене, морао је да плати обештећење мужу, јер га је тим гестом осрамотио. Са друге стране, трећа књига Мојсијева такође означава да је знак нечистоће лепрозног распуштена коса: „А губавац на ком је та болест, нека иде у хаљинама раздртијем и гологлав, и уста нека застре, и нека виче: нечист, нечист“ (3Мој 13,45). Међутим, у хришћанском контексту сада, сама реч глава која се наводи већ у 1Кор 11,3 не значи више онтолошку разлику, јер само неколико редова касније иста реч („глава“) се користи за однос Бога и Христа. Веровање да је Христос Син Божији било је евидентно у Новом завету, али ово учење своје употпуњење добијa тек 325. године, кад се на Првом васељенском сабору Цркве дефинише природа тог односа између Оца и Сина („Бога и Христа“). Појашњење које овај Сабор пружа указује на исту божанску суштину коју имају Христос као Син Божији и Отац. Овим се учењем укида било каква субординација у терминима моћи између Оца и Сина, јер су обојица исте суштине. Њихов однос је дакле релациони пошто деле исту природу, те се тиме укида било каква теологија превласти и моћи једног над другим. У Богу, дакле, као три Личности, нема места за хијерархијски однос који би у себе укључивао владање једног над другим кроз силу и моћ. Јасним дефинисањем „исте суштине“ добили смо вишеструко другачија тумачења и разумевања Бога. Неизоставно да овако постављен концепт сада пружа сасвим различит увид у стихове 1Кор 11, 3-17. Значење се не може заробити у самом тексту, него га је неопходно теолошки вредновати, баш као што је и Павле питање стида и срамоте у контексту друштвеног понашања покушавао да богословски обухвати. Имајући у виду сада теолошко учење Цркве о Богу, можемо се вратити наведеним стиховима и у њима ишчитати нешто сасвим друго од поједностављивања којима се желела наметнути потчињеност жене мушкарцу, у име верe. (наставиће се)

Протојереј-ставрофор др Драган Милин беседиће у суботу 21. октобра 2023. године на редовној духовној трибини у великој сали Парохијског дома храма св. Александра Невског на Дорћолу, сазнајемо из духовне заједнице ове цркве. Тема предавања гласи "Жена у Библији и хришћанству" а почетак је у 18 сати и 45 минута, после вечерње службе. Извор: Радио "Слово љубве"

Катихета Бранислав Илић из "Православног мисионара", званичног мисионарског гласила СПЦ, члан уређивачког одбора задужен за односе са медијима, представља слушаоцима радија "Слово љубве" садржај новог, 379. броја овог веома радо читаног часописа. Звучни запис разговора Извор: Радио Слово љубве

Пред читаоцима је мајско-јунски, 379. број „Православног мисионара“ званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај трећи број у 2021. години, посвећен је теми „Ликови жена у Библијиˮ. Са садржајем овог броја црквену јавност путем радија Српски Сион упознао је катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора овог мисионарског гласила задужен за односе са медијима. Звучни запис разговора Извор: Радио Српски Сион

Свето јеванђеље по Јовану зачало 12, многима познато као прича о жени Самарјанки, којој је и посвећена четврта недеља по Васкрсењу Христовом, тема је овонедељног издања емисије „Сведочења“. Ко су били Самарјани, која вода тренутно, а која вечно гаси жеђ, како Господ Христос својим проповедима успева да дотакне срца Самарјана и много тога још на шта ова прича указује, објаснио је презвитер Далибор Чкојић, свештенослужитељ при Храму Светог Георгија у Новом насељу и секретар Епархијског одбора за веронауку. Извор: Радио Источник