Претражи Живе Речи Утехе

Молитва у четвртак, 1. августа 2024, поводом празника светог деспота Стефана Лазаревића у Београду: Поводом славе Војске Србије, архијерејска Литургија ће бити служена у храму светог Марка на Ташмајдану од 9 часова. ** Слава параклиса Храма Светог Саве, празник светог деспота Стефана, биће обележен 1. августа Светом Литургијом од 7.30 часова, најавио је Храм на Врачару. ** Празник светог Стефана Лазаревића је храмовна слава цркве-брвнаре која се налази на Авали, а тим поводом ће од 9 сати бити служена света Литургија, потврдио је за Слово љубве свештеник Владимир Вићенстијевић. ** Празник светог Стефана Деспота је и ктиторска слава цркве брвнаре светог деспота Стефана при манастиру светог великомученика Георгија у Лештанима. ** Празник св. деспота Стефана Лазаревића ће бити литургијски прослављен од 7.30 часова у Вазнесењском храму у центру Београда где се у посебно урађеном кивоту са Иконом, од марта 2017. године, налазе честице моштију Светога деспота Стефана, једне од најважнијих личности средњовековне Србије и српске културе, по чијем делу - "Слово љубве" - Радио станица АЕМ СПЦ већ 15 годину са чашћу носи име. ** У Храму светог Василија на Бежанијској коси - у четвртак 1. августа Света Литургија ће почети у 8 часова, најављено је из овог храма. ** Фото: Радио Слово љубве, Јелена Јеж

У недељу, 1. августа 2021. године, када наша света Црква молитвено прославља Светог деспота Стефана Лазаревића, на дан храмовне славе, верни народ архијерејског намесништва космајског предвођен својим свештеницима дочекао је Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија у селу Бабе. Звучни запис беседе Заједно са првојерахом Српске Православне Цркве свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован и умировљени канадски Георгије, изабрани Епископ марчански Сава, архимандрити Доситеј Хиландарац и Петар (Драгојловић), архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић, протојереј Новак Илић, јереј Жељко Јовановић, протођакон Иван Гашић, јерођакон Василије (Старовлах) и ђакони Радомир Врућинић и Драган Радић. Том приликом обављено је литургијско крштење малог Матеја, унука ктитора храма Светог деспота Стефана у Бабама, протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића. -Данас, на празник Светога Стефана Деспота, благодарим Господу што заједно са свим верујућима који су се овде окупили служим свету Литургију у овој Богом украшеној, предивној и лепој Шумадији. Данас заједно са свима вама упућујем молитве, не само за нас овде који смо сабрани, него и за сав наш православни и благоверни народ, као и за читав свет, за сављудски род, јер света Литургија се служи за спасење света, за спасење човека, за спасење људског рода. Господ је постао човек како би сви људи дошли у познање Истине, односно да сви људи дођу до познања Њега као Спаситеља. Господ је дошао у свет да спасе све људе, не правећи границе и поделе међу људима онако како ми то чинимо. Господ је као корен нашега живота дао сваком људском бићу зрно, семе вере, толико да свако од нас, сваки човек, где год се налазио, ако има вере колико је зрно горушичино он, по речи Господњој може и горе да премешта, подсетио је патријарх Порфирије. -Данашња прича из светог Јеванђеља је прича о човеку који је болестан, парализован, одузет. Тај човек може бити симбол свакога од нас, јер свако од нас има неку духовну слабост, свако од нас има своје падове, тј. свако од нас греши и има своје грехе, а греси произведе своје ефекте као слабост телесну, али и као слабост духовну - што ће рећи да је болест неретко последица нашег погрешног духовног живота, наших грехова. Управо стога што су често болести производ наших промашаја, оне могу бити и излечене нашим духовним исправљањем кроз покајање, кроз познају да смо погрешили на овај или онај начин, кроз отварање своје душе Богу и уздизањем својих духовних очију ка небесима где само оног тренутка када помислимо на Господа са свешћу да смо слаби и немоћни и да имамо потребу за Његовом благодаћу, за Његовом љубављу, долази чудесно исцељење, долазе чудесна оздрављења, беседио је Патријарх и додао: -Често идемо на места за која смо чули да се дешавају чуда и мислимо да је довољно отићи на такво место и само стајати, учинити неки прилог и да ће се десити чудо. Чудо је увек, браћо и сестре, производ нашега смирења, спознаје наших слабости, наших болести, наших грехова, али и поверења у Бога да је Он тај који може бити наш исцелитељ. Исцељење или чудо јесте последица љубави Божје, али и наше вере као предуслова. Потребно је да имамо живу, истинску и праву веру, да имамо поверење у Бога, да Он има силу и моћ, да Он зна боље него ми шта је нама у сваком тренутку потребно. У данашњем Јеванђељу описано је управо то, каква је и колика снага вере, и то вере Цркве. Човек из светог Јеванђеља, кога Свети апостол Матеј описује, није имао некаву веру и по свој прилици имао је погрешан, грешан живот, али Господ га је исцелио, јер је нагласио снагу вере коју су имали они који су донели одузетог пред ноге Господње. Господ је указао колика је снага вере Цркве, јер је Црква имала веру да Бог може да помогне, да може да исцели, да може да залечи сваку духовну и телесну рану. Вера у живога Господа, вера Цркве чини чуда, исцељује и то пре свега наше душе, васкрсава их из таме, из смрти. Ми често, имајући недовољно јаку веру, међусобно подељени, неудруживши своју веру, хоћемо да Бог магијски покаже своје присуство међу нама. Критични смо у односу на оне који не долазе у Цркву, критични смо на њихов погрешан живот, осуђујемо чак и оне за које знамо да су бољи врлински од нас у духовном животу. Међутим, због вере заједнице ове четворице, због вере Цркве, исцељен је онај који је био болестан, а није имао веру. Ту је одговор. Наша вера је недовољно јака и недовољно снажна, Наша вера се недовољно показује, не пројављује у нашим животима, у нашим врлинама, и зато многи људи, који су се ко зна из каквих разлога нашли на беспућу овога света, далеко од Извора Живота, далеко од Бога, а чезну за Богом и спасењем, нису видели Бога и нису га упознали, јер ми нисмо показали довољно сложну и довољно јаку веру, онакву какву је имао деспот Стефан Лазаревић. -Замислимо само каква ли је његова вера морала бити када види да све тоне у његовом отачаству, да његов родитељ, пријатељи и сродници, сви, губе своје животе, губе их на крсту Христовом, на Крсту који нуди васкрсење. Деспот Стефан у онима кокји су страдали и дали свој живот види Христову жртву, и зато је његова вера морала бити силна и снажна, пре свега да поднесе бол, а одмах потом да нејак и слабашан преузме улогу онога који ће водити народ. Толике предивне, духовне и богате плодове је дао имајући управо веру живу и чврсту, снажну веру која може и горе да помера, веру у Живога Једнога у Тројици Бога, за коју се молимо да и нама Господ подари како бисмо онда заједно са Светим Стефаном и толиким угодницима и светитељима Божјим из рода нашега из Православне Цркве и ми славили Једнога у љубави нама Откривеног и по вери датог Једнога у Тројици Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин, беседио је патријарх Порфирије. Након причешћа свештенослужитеља, Светој Чаши приступио је и велики број верника, а потом је преломљен славски колач када је читава заједница узнела своје молитве за ктитора храма протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића и цео његов дом. Затим се присутнима обратио и Његово Преосвештенство Епископ шумадисјки г. Јован: -Велики је благослов Божји што је данас овде са нама поглавар наше Цркве, Његова Светост Патријарх г. Порфирије, који је служио свету Литургију и за све нас принео бескрвну жртву и што је данас крстио малога Матеју и увео га да буде члан Цркве. Молимо се за нашег Патријарха, који носи крст народа српскога, да му Бог, Свети Сава и Свети деспот Стефан помогну да приводи лађу Цркве наше ка спасењу. Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован је том приликом одликовао орденом Вожда Карађорђа г. Здравка Ђорђевића из Поповића, као и Певачко друштво Србски православни појци из Београда у знак признања за велику љубав према својој светој Цркви и бослужењима. Орденом Светих новомученика крагујевачких одликован је отац новокрштеног Матеје, г. Никола Сараџић из Париза, који љубав према храму Светог деспота Стефана у Бабама исказује већ дуго година. Домаћин славља архијерејски намесник космајски протојереј-ставрофор Љубиша Смиљковић организовао је садржајан културно-уметнички програм у којем је учествовао познати драмски уметник и човек који својим литургијским животом исповеда веру у васкрслог Господа г. Андреј Шепетковски, који је говорио текст чувеног Слова љубве. Његов син, Алексеј Шепетковски, победник овогодишњег рецитаторског фестивала, одрецитовао је песму Стефан Високи и ја коју је аутор, његов отац Андреј, написао у част доласка патријарха Порфирија и прославе храмовне славе. Певачко друштво Србски православни појци из Београда су такође узели учешћа у програму, а звуком фруле придружио се и г. Милинко Ивановић, као и КУД Космај из Сопота. Извор: Инфо-служба СПЦ

Доносимо звучни запис свечане Духовне академије у Вазнесењској цркви у центру Београда, одржане 31. јула 2019. године у навечерје празника св. Деспота Стефана Лазаревића. Беседу на тему "Витештво Св. деспота Стефана данас" произнео је презвитер др Оливер Суботић, парох Вазнесењске цркве у Жаркову, а историчар и археолог Марко Алексић говорио је на тему "Св. деспот Стефан Високи као историјска личност". О Светом деспоту Стефану певали су Небојша Мастиловић и Јелена Јеж, а програм је водила Бојана Јовановић, новинар радија "Слово љубве". Вече је словом закључио јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма. Звучни запис предавања Извор: Радио Слово љубве

Храм Светог Вазнесења Господњег у Београду (Адмирала Гепрата бр. 19) позива на прославу празника Светог деспота Стефана Лазаревића, заштитника града Београда, чије се свете мошти налазе у том храму. У среду, 31. јула, празнично бденије биће служено у 17 часова, а од 19 часова почеће свечана духовна академија у славу Господа а у част Светог деспота Стефана Лазаревића. Беседу на тему Витештво Светог деспота Стефана данаспроизнеће презвитер др Оливер Суботић, парох Вазнесењске цркве у Жаркову, док ће историчар Марко Алексић говорити на тему Свети деспот Стефан Високи као историјска личност. О Светом деспоту Стефану певаће Небојша Мастиловић и Јелена Јеж. Програм ће водити Бојана Јовановић, новинар Радија Слово љубве. Братство Вазнесењског храма саопштило је да ће на дан празника 1. августа 2019. године света Литургија бити служена са почетком у 9 часова. Извор: Телевизија Храм

Свечаној академији присуствовали су многобројни верници као и представници црквеног, културног и јавног живота Београда који је 1405. Свети деспот Стефан прогласио својом престоницом. Академију су појањем молитве Оче наш и тропара светитељу отворили г. Небојша Мастиловић, теолог, композитор и појац, и гђа Јелена Јеж, диригент, новинар и водитељ Радија Слово љубве. Потом се многобројној публици обратио познати писац г. Лука Мичета који је своје надахнуће нашао у средњевековној Србији, светој лози Немањића и Светом деспоту Стефану коме је посветио своје дело - биографију првог Београђанина. Он је представио живот Светог Стефана са посебним освртом на улогу Деспотове мајке - кнегиње Милице. Глумац Бранислав Платиша је својим аутентичним наступом и гласом казивао најзначајније Деспотово књижевно дело „Слово љубве“, један од најлепших текстова српске средњевековне, али и ван народних и временских оквира - Богом надахнуте књижевности – оне која велича Христолику љубав и жртву, а које је настало 1409. године руком и срцем Светог Деспота. Велику радост и част присутнима је учинио и наредни гост академије протојереј Сретен Лазаревић, архијерејски намесник и парох румски, који је надахнуто беседио о Светоме Деспоту, истакавши да је Свети, иако су биле још теже околности него сада, решавао искушења литургијским животом и угледањем на свете претке. Вече је казивањем песама о Манасији, Светог владике Николаја и Васка Попе, улепшала глумица Драгица Ристановић, а песникиња Маријана Пилиповић је надахнула све присутне ауторском песмом о Светом Деспоту којом је најавила песничко сабрање посвећено овом светитељу за следећу годину. Сабранима се обратио и пуковник Стевица Карапанџин, управник Медија центра „Одбрана“, оснивач савремене верске службе у Војсци Србије и аутор кодекса части Војске Србије. Пуковник Карапанџин је произнео слово о хришћанском војнику у којем је подвукао разлике између војничког кодекса части и етичког кодекса других професија. Програм академије водила је гђа Бојана Јовановић, новинар и водитељ Радија Слово љубве. На крају, у порти Вазнесењске цркве, витезови Свибора су показали своје витешке вештине мачевања, гађања и борбе. У име братства цркве, домаћин, јереј Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењског храма, захвалио је свим учесницима академије и вернима који су се окупили у великом броју и најавио за следећу годину, осим песничког, витешко и уметничко сабрање. Извор: Српска Православна Црква

После свете Литургије предстојатељ Српске Цркве је осветио и преломио славски колач у славу и част Светог деспота Стефана. Славски тропар отпојао је хор Светог деспота Стефана који учествује у свим богослужењима у цркви Светог Марка. Старешини храма протојереју-ставрофору Трајану Којићу и члановима хора, којим диригује проф. Предраг Миодраг, и свим вернима, Свјатјејши је честитао славу и у надахнутој беседи подсетио на славне српске владаре који су служили Богу и народу, подигли многе српске задужбине, а међу њима и о Божјем угоднику Светом деспоту Стефану. -Ономе коме је Господ много дао, од њега ће много и тражити, и ми се не можемо изговарати како нисмо имали примере на које бисмо се могли угледати, истакао је Свјатјејши и додао да данас треба да чинимо добро на славу Господњу, угледајући се на све свете и Светог деспота Стефана. Поред благоверног народа, литургијском сабрању је присуствовао и г. Никола Селаковић, генерални секретар Председника Републике Србије. Извор: Српска Православна Црква

Молитвено сабрање тог дана предводиће Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служиће у петак, 10. марта 2017. године, свету Литургију пређеосвећених Дарова у Вазнесењској цркви са почетком у 7,30 часова. Јереј Арсеније позива верни народ на молитвено сабрање наглашавајући да је дочек моштију Светог Деспота велики догађај за српску престоницу, имајући у виду да је Београд први пут постао престоница за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Свете мошти братство Вазнесењске цркве донеће из Пожаревца, а дароване са благословуом Епископа браничевског г. Игнатија остаче трајно у том београдском светом храму. Архиепископија београдско-карловачка