Претражи Живе Речи Утехе

Епархија захумско-херцеговачка и приморска саопштила је да ће четврти годишњи помен блаженопочившем умировљеном Епископу захумско-херцеговачком и приморском г. Атанасију (Јевтићу) бити служен у недјељу, 23. фебруара 2025. године, а у данима пред годишњи помен у његову част биће одржан низ разговора. Програм обиљежавања четврте годишњице од упокојења блаженопочившег Владике Атанасија „Сјећање на Владику Атанасија“

Поводом четврте годишњице од упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија данас, 30. октобра, одслужена је Света архијерејска заупокојена литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, након које је одслужен помен на његовом гробу у Параклису Светог Амфилохија Иконијског, који се налази у крипти Саборног храма. Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Архиепископ сарајевски и Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење високопреосвећене господе митрополита: црногорско-приморског Јоаникија, брегалничког Илариона (Охридска архиепископија – Македонска православна црква), милешевског Атанасија, рашко-призренског Теодосија, захумско-херцеговачког Димитрија, као и преосвећене господе епископа делчевско-каменичког Марка (Охридска архиепископија – Македонска православна црква), пакрачко-славонског Јована, будимљанско-никшићког Методија, диоклијског Пајсија, многобројног свештенства и свештеномонаштва у молитвеном присуству благочестивог народа, представника власти, политичког и јавног живота. У току Литургије, Митрополит Јоаникије је рукоположио у чин презвитера ђакона Стефана Ђерковића. Након прочитаног јеванђелског зачала ријечима архипастирске бесједе сабране је поучио Преосвећени Епископ пакрачко-славонски г. Јован, који је казао да се данашња јеванђелска прича о губавцу кога је Исус исцијелио, а који му се обратио ријечима „Господе, ако хоћеш можеш ме очистити”, пред нама дјелимично поновила и испунила доласком Митрополита Амфилохија и Владике Атанасије у оне крајеве у којима се народ не само одрекао живога Бога, него је сматрао да је његова дужност да Бога прогони: „У наше вријеме пред нама подигли су се људи који су Бога не вратили, него је Бог њих послао да се преко њих врати у ову земљу. И гле, обновљени народ, они који памте та ужасна времена и они који су о њима само чули, и они који су видјели братску крв из које је сво то зло произашло, и они који су се тек родили када је почео препород овдје, ево, овдје сви сабрани у Храму Васкрсења на мјесту гдје трага није било Божијем имену, Божијем лицу, гдје ни трага није било ни милости, ни доброти, ни братољубљу, ни сестрољубљу, ни човјекољубљу. Гдје су људи о части причали, али части није било јер како нечастимо Бога, ако Њега не почастујемо како ћемо почаствовати брата свога. И онда је Бог послао милост своју и послао пророке међу нас, јер ништа мање није било потребно да би се подигла из пепела Црна Гора, да би се подигла из пепела Херцеговина. Зато и наша благодарност Богу мора бити бескрајна!“ Митрополит дабробосански г. Хризостом: Митрополит Амфилохија је много значио за Цркву По отпусту сабранима се обратио Високопреосвећени Архиепископ сарајевски и Митрополит дабробосански г. Хризостом који је казао да се данас молитвено сјећамо Владике Амфилохија који је много значио не само за Митрополију црногорско-приморску, него уопште за Цркву васељенску, посебно за нашу помјесну Српску православну цркву: „Данас је сигурно и радостан дан, јер смо у претпразништву или навечерју великога дана успомене и празика Светога Петра Цетињскога, када ћемо се сјутра, ако Бог да, наћи на Цетињу молитвено и тако прославити једног великога јерарха и мудрога архипастира, који је у своје вријеме оставио печат и биљег на историју ове земље, Црне Горе и нашег народа, који се храбро борио. После толико вјекова, деценија и година, њега је управо у том великом подвигу, великој борби духовној, слиједио свети Владика Амфилохије, који је заиста као нико прије њега, па тешко да ће неко и послије њега, успјети тако моћно, тако силно, благодаћу Духа Светога, да кажемо, и Духом Светим, да надахне ову земљу, овај народ, да промијени све оно што је било претходно. Није то било лако, није то било једноставно, али се храбро борио с благодаћу Божијом као пророци у Старом завјету, као светитељи у Новом завјету, апостоли и Свети Божији угодници, као Свети Петар Цетињски.“ Владика Хризостом је нагласио да је Митрополит Амфилохије био добар примјер свима, управо онако како је пјевао Свети Владика Раде (Петар II Ловћенски Тајновидац), да оно што говори својим рјечима, то потрвђује својим чином, јер то је оно што чини управо свештеника, архијереја посебним, изузетним. „Ми не кажемо да је неко умро, ми кажемо да се представио у Христу Господу, да се он управо са Њиме сјединио и постао саучесник и учесник Царства небескога. Црна Гора је за нас као што је Ловћен међу планинама. Тако је и Црна Гора у нашим срцима и нашим душама међу свим нашим српским државама, онај светионик који нас увијек обасјава, који нас је инспирисао да будемо поносни. И када смо били у биједама и невољама, ми смо само пјевали о Ловћену, о Његошу, о вриједностима које управо они симболизују. Зато нека Бог данас све благослови молитвама нашега упокојеног блажене успомене Митрополита Амфилохија, нека благослови ову Епархију, Црну Гору и сваког човјека овдје, да управо његова борба буде прихваћена и благословена од сваког човјека Црне Горе“, поручио је Митрополит дабробосански г. Хризостом. Митрополит Јоаникије: Иако је отишао, он је са нама Потом се Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије захвалио господи архијерејима, свештенству, монаштву и вјерном народу који су дошли у храм на овај велики дан, када се сјећамо блаженопочившег Митрополита Амфилохија: „Хвала Вам Високопреосвећени и драги брате у Христу Митрополите Хризостоме, хвала ваша високопреосвештенства и преосвештенства, што сте дошли на овај дан помена блаженопочившем Митрополиту Амфилохију да се помолимо, да узнесемо наше молитве Господу, али и да се окупимо око његовога гроба. Он је просто одлетио у наручје Божије. Иако је отишао, он је са нама! Ево, видимо да нас окупља, да нам Господ указује на његова дјела, на његове заслуге и са радошћу долазимо на овај годишњи помен, да се окупимо око његовог гроба. Овдје су и представници власти, Владе Црне Горе, овдје је и бивши представник Владе који је испратио Митрополита Амфилохија испред овога Храма, овдје су многи свештеници, овдје имамо драге и угледне госте. Свима вам хвала!“ https://mitropolija.com/2024/10/30/zaupokojena-liturgija-i-godisnji-pomen-mitropolitu-amfilohiju-iako-je-otisao-on-je-i-dalje-sa-nama/

Парастос и света архијерејска Литургија служени су у Саборном храму у Требињу 11. марта 2023. године, којима је, по благослову Епископа захумско-херцеговачког г. Димитрија, началствовао Архиепископ катарски г. Макарије, уз саслужење Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и преосвећене Господе Епископа: диселдорфског и немачког г. Григорија, западноамеричког г. Максима, будимљанско-никшићког г. Методија, захумско–херцеговачког г. Димитрија и новобрдског г. Илариона, викара Патријарха српског Порфирија. Преосвећеним Епископима саслуживало је многобројно свештенство и свештеномонаштво пристигло у Херцеговину привучено благодатним даром блаженопочившег Владике Атанасија, известила је Епархија захумско-херцеговачка. Беседа Владике Григорија Беседа Владике Јоаникија Беседа архимандрита Јелисеја, игумана манастира Симонопетра, Након Јеванђеља беседио је Владика диселдорфски и њемачки Григорије, рекавши о Владици Атанасију: ”Данас, браћо и сестре, кад служимо ову божанску Службу и кад се подсјећамо тога божанског пророка, Божијег апостола, Божијег мученика, Божијег слуге; смиреног монаха изванредног Епископа и славног учитеља Православља; данас треба да се подсјетимо много више, много снажније него кад је он био жив: на његове ријечи, на његова дјела и изнад свега, на његову љубав. На љубав, како га је још од малена научила мајка, на љубав према птици у гори и према риби у води, на љубав према овом свијету, на љубав према отаџбини, али изнад свега и прије свега да се подсјетимо ради његове љубави на његову љубав према истини, тј. у његовом случају на љубав према Христу.” По Отпусту сабранима око спомена блаженопочившег Владике беседио je Митрополит црногорско–приморски Јоаникије, започевши речима: ”Ми смо се данас сабрали око Христа Бога Живога, овдје у овоме светом храму, узнијели благодарност Богу на Његовим светим Даровима, причестили се Светим тајнама Христовим, а истовремено смо се сабрали и око спомена блаженопочившега, али у Христу вјечно живога Владике Атанасија, који је отишао од нас, али је истовремено остао с нама.” Одслуживши помен на гробу блаженопочившег Владике Атанасија беседио је архимандрит Јелисеј, игуман манастира Симонопетра, рекавши о Владици Атанасију: ”Најбољи парастос је да се молимо за покој његове душе и да следујемо његов примјер”. Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Поводом друге годишњице од упокојења светопочившег Митрополита Амфилохија, на дан његовог упокојења, 30. октобра 2022. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије началствовао је Светом архијерејском литургијом у подгоричком Саборном храму Христовог Васкрсења. Саслуживали су Његово Високопреосвештенство Архиепископ михаловско-кошицки г. Георгије из Православне цркве чешких и словачких земаља, Преосвећена господа Епископи: брегалнички Марко, рашко-призренски Теодосије, пакрачко-славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки Димитрије, оци Теологос и Лука из манастира Григоријата, као и свештенство и монаштво из више Епархија Српске Православне Цркве у молитвеном присуству верног народа, известила је Весна Девић а пренела Митрополија црногорско-приморска. У литургијској проповеди након прочитаног зачала из Јеванђеља сабранима се обратио отац Лука, из манастира Григоријата, који је заблагодарио Господу на прилици и Митрополиту на позиву, да буду присутни данас овде на овој Светој литургији и парастосу Митрополиту Амфилохију. “Благодат Светога Духа поплавила је у овом тренутку овај храм, као што испуњава сваки православни храм за време божанствене Литургије. Али такође поплавила је и благодат Божија овај храм у овом моменту зато што смо сви дошли овде данас да се помолимо за упокојење душе блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Дошли смо, такође, и једна мала делегација свештеног манастира Григоријата, зато што нас је личност Митрополита повезала са овим местом и генерално са српским народом”, беседио је отац Лука. Објаснио је да повезаност ове обитељи са блаженопочившим Митрополитом потиче и од његове духовне везе, љубави и пријатељства, са блаженопочившим о. Георгијем, игуманом свештеног манастира Григоријата. Упознали су се 1970. године када су били на студијама на Теолошком факултету у Атини, а повезао их је Свети Јустин Поповић: “Аскетски лик Светог Јустина Поповића, његова духовност и његова љубав за Христа, сјединила је ову двојицу људи. Митрополит Амфилохије, држећи се предања Светог Јустина, пројавио је предање Цркве у њеном континуитету и због таквога предања ми смо пратили нашег блаженопочившег игумана, а преко њега и Митрополита Амфилохија кога смо заволели и увек смо га волели и сада, када више није међу нама, највише га волимо.” У наставку свог поучног слова отац Лука је казао да теологија која карактерише личност Светог Јустина, оце Амфилохија и Георгија је заправо једна свакодневна борба против човекоцентризма (хуманизма), односно филозофије живота без Христа, што је први грех човеков из кога проистичу сви други грехови људски. Даље је казао да нам Свето јеванђеље даје решење како да превазиђемо човекоцентризам и постанемо Божији људи. Овај храм, како је казао, један је од знакова постојања богочовечанства, подсетивши на Митрополитове речи, изговорене пре него што ће направити овај храм, да је један град без свештенога храма као тело без срца.Такође је подсетио на једну беседу Митрополитову, коју је написао на грчком језику, где каже да добротољубиви покрет на Балкану јесте заправо прави одговор на хуманизам који долази из Европе. “Причињава нам велику радост зато што ви, благочестиви српски народ, не прихватате такве утицаје хуманизма, као што смо и недавно могли да чујемо у беседи Свјатјејшег Патријарха Порфирија. Свака наша лична одбојност према хуманизму, свака наша разумна дистанца од хуманизма јесте један принос Христу.” На крају отац Лука је поручио да наша пала људска природа тражи да се понашамо човекоцентрично, али да нам је Господ показао прави пут којим треба да ходимо. “Наш Бог је небески жетелац, баца свакога дана семе благодати на нас, бодри нас свакодневно да се боримо, да у нашим срцима изникне то семе које је Господ посејао, али да да свој плод не само у неком броју тридесет или четрдесет него у стотини. Тражим молитве Високопреосвећеног Митрополита и осталих светих архијереја, као и молитве побожног свештенства и вас благочестивог верног народа, да сви наставимо нашу борбу и истрајемо у обожењу, јер заправо учење Светог Јустина и наших светих отаца Амфилохија и Георгија, јесте заправо идење ка обожењу.” На крају Свете службе Божије, одслужен је парастос светопочившем Митрополиту Амфилохију, а потом се сабранима обратио Високопреосвећени Владика Јоаникије, који је заблагодарио браћи саслужитељима, амбасадору Руске Федерације у Црној Гори, верном народу, што су се данас сабрали у великом броју на ову свету службу, да се заједнички Богу помоле и причесте Светим тајнама Христовим и посебно да се молитвено сете нашега Митрополита Амфилохија, велике личности васељенских размера. “Када гледамо на његов живот од рођења па до упокојења, посебно када гледамо на његова дјела, можемо назрети Христа кроз његов лик, јер немогуће је да човјеку успије у овоме животу да остави тако дубоки траг, да учини тако велика дјела, не само што је подигао овај храм и храм у Бару и многе светиње по Црној Гори обновио, не само то што је сабрао дјецу и народ у храм Божији, што је привео Христу, него и то колико је претрпио од противника, који су на сваки могући начин гледали да спријече њега и његово дјело”, бесједио је Митрополит Јоаникије. Додавши да је блаженопочивши прошао један трновити пут, али да је имао Христа у своме срцу и да се никада није жалио, Владика Јоаникије је казао да је он био апостол нашега доба и да се на њега може применити реч Светог апостола Павла: Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје! Подсећајући присутне на блаженопочившег Митрополита, истакао је да је он био неуморан те да га нико није могао пратити чак ни у последњим годинама његовога живота. Пред сами крај свога живота, када се разболео од корона вируса, говорио је: Бог ми је дао такву прилику да састрадавам са милионима људи који су заражени, а многи од њих и умиру. “Он је, драга браћо и сестре, запамћен у цијелој православној васељени као велики Христов јерарх. Пособно нам је драго што су га запамтили и са великом љубављу га помињу браћа Светогорци. Данас сте чули ријеч нашега драгог брата у Христу и великог пријатеља оца Луке из манастира Григоријата. То открива само да је и наш Митрополит био по духу Светогорац. А и како би могао издржати све тешкоће и свој трновити крстоносни пут са много оспоравања, како рекосмо, да није био човјек Духа Светога – Божији човјек”, рекао је Митрополит. Истичући да блаженопочивши није марио ни за шта на овоме свету, чак ни за свој живот, само да Господу угоди и да се жртвује за своју Свету Цркву и свој народ, Владика Јоаникије је посведочио да је такав био свуда… и у Светом архијерејском сабору и на Сабору на Криту и на васељенском плану. “Њега су све ране, све тешкоће свих хришћана, ако хоћете и сваког човјека, бољеле. Он је био састрадална душа која осјећа патње своје пастве и својих ближњих, на крају и свакога човјека”, казао је Високопреосвећени. Подсетивши на његову жртву за Косово и Метохију, нагласио је да је он био као и Његош у свом времену, како је то Иво Андрић рекао, трагични јунак косовске мисли те да је продужио Његошеву и косовску и ловћенску мисао. “На крају, због његове жртве, он се настанио у наручје Христово, али се истовремено настанио и у срцима и души свога народа и ту му је мјесто. Иако је отишао, али пошто пребива у души свога народа, он је и даље са нама и кријепи нас, не само својим примјером него и својим молитвама које узноси пред пријестолом Божјим за све нас. Нека би вас за ову љубав коју имате према своме љубљеноме блаженопочившему архипастиру, Бог обилно наградио и окријепио и правим путем руководио у све дане вашега живота. Да вас његов примјер увијек охрабрује, јер имамо доста тешкоћа и искушења у свим временима, па и данас, а биће их и убудуће. Али он нам је као Божији човјек показао прави пут, заправо сјединио нас са Господом и Спаситељем нашим Исусом Христом, који је Пут Истина и Живот”, поручио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Потом су се архијереји и народ Божији сабрани у Христу помолили на гробу светопочившег Митрополита Амфилохија у крипти храма, тачније у параклису посвећеном Светом Амфилохију Иконијском по којем је светопочивши Митрополит и добио своје монашко име. Данашњем молитвеном сабрању присуствовали су Његова Екселенција г. Владислав Маслеников, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори, представници јавног и културног живота. Звучне записе преноси радио "Светигора" на овом линку. +++ У оквиру Дана Митрополита Амфилохија, који су почели 28. октобра, у крипти Саборног храма вечерас од 19 часова се одржава вече посвећено академику Матији Бећковићу, као и додела награде ,,Извиискра Његошева”. Током ове свечане вечери говориће Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, академик проф. др Јован Делић, председник жирија, проф. др Иван Негришорац, члан жирија и академик Матија Бећковић. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светога трона пећкога г. Амфилохије (Радовић) уснуо је у Господу 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског. Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епархија источноамеричка је на инстаграму објавила да су помен на гробу Михаила Пупина на гробљу Вудлон у насељу Бронкс у Савезној држави Њујорк 13. марта 2022. године служили протопрезвитер Ђокан Мајсторовић и протонамесник Милан Драговић. Деца из Културно- уметничког друштва ,,Дрина” при парохији Светог Јована Крститеља у Патерсону, у Савезној држави Њу Џерзи, у спомен Михаилу Пупину, представила су кратак програм за све присутне. Након беседе протопрезвитера Ђокана Мајсторовића, који већ 15 година служи помен на гробу Михаила Пупина, окупљенима се у част 87. годишњице од Пупиновог упокојења обратио конзул гђа Олгица Влачић, а потом и г. Драган Вујошевић, председник Српске народне одбране из Чикага, организације коју је основао Михаило Пупин. Извор: easterndiocesesoc

Навршила се година од земаљске кончине великог пастира, јерарха наше Цркве, једног од најзначајнијих теолога и личности нашега времена, Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Прилог Радио-Светигоре На годишњицу његовог упокојења, данас, 30. октобра, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици Свету заупокојену литургију и помен на његовом гробу. Саслуживали су Преосвећена господа епископи: милешевски Атанасије, диселдорфски и све Њемачке Григорије, полошко-кумановски Јоаким, рашко-призренски Теодосије, пакрачко-славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, будимљанско-никшићки Методије, марчански Сава, викар Патријарха српског Порфирија, са свештенством и свештеномонаштвом из више епархија наше Цркве уз молитвено учешће вјерног народа. У литургијској проповиједи након прочитаног зачала из Јеванђеља, Епископ рашко-призренски г. Теодосије је казао да нам Господ кроз Свето јеванђеље поручује: Ко слуша реч моју и вјерује у онога који ме је послао, има живот вечни и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот те да је у овој реченици Господ рекао све што је потребно за наш живот и за наше спасење. “Потребно је слушати ријеч Божију јер то није обична ријеч. У ријечи Божијој је сила Божија којом се ми освећујемо и спасавамо, а вјера је за нас потребна, јер то су двери нашега бића. Вјером ми отварамо своје срце, свој ум за Господа. Онај ко има вјере, он прима Господа и не живи он него живи Христос у њему”, бесједио је владика Теодосије. Епископ рашко-призренски је објаснио да постоје двије смрти и два васкрсења: прва смрт је смрт душе, а друга је смрт тијела. Такође, како је казао, још у овоме свијету можемо васкрснути душом, а засигурно ћемо и васкрснути тијелом: “Нови Адам Христос, који је истинити Бог и истинити човјек, он је побиједио и гријех и смрт и ђавола. Он је по свему био човјек, само не по гријеху. И зато што није згријешио, а живио је у овом свијету грешном, Њему је дат суд, да суди свима људима и овоме свијету. И сви ће васкрснути неминовно, али ће једни васкрснути за живот вјечни, а други ће васкрснути за суд. Онако како живимо у овом свијету и коме смо служили овдје у овом животу, тај удио ћемо добити и у вјечном животу.” Подсјећајући да данас у овом Храму Васкрсења, који је плод љубави блаженог спомена нашег Митрополита Амфилохија, узносимо Господу молитве за спасење наших душа, за спасење цијелога свијета, за душу нашега Митрополита Амфилохија, владика Теодосије је казао да нас је наш Митрополит учио љубави Христовој не само ријечју, већ примјером и животом. “Он је ходио путевима својих отаца и све што је наслиједио, он је то сачувао и надомјестио све што је недостајало, све у славу Божију, а за Цркву Божију и овај вјерни народ. А ми данас, благодарни Богу што смо имали учитеља, пастира, оца, слиједимо његов пут, настављамо његово дјело јер то је Божији пут који води у васкрсење и живот вјечни. Овај храм је нешто најљепше у овом граду, попут Соломоновог храма подигнут је у славу Божију, и слава Божија испуњава овај храм и освећује све нас који смо у њему, али овај храм је нама драг по томе што у њему почивају и мошти нашег драгог блажног спомена Митрополита Амфилохија. И ми се овдје сабирамо и цјеливајући његов гроб, ми цјеливамо самога Христа којим је он живио и за кога је живио”, закључио је у свом архипастирском слову Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије. Након причешћа вјерних служен је парастос блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, послије којег се сабранима обратио Митрополит Јоаникије који је казао да се данас широм православне васељене, на годишњицу упокојења блаженопочившега Митрополита, у свим храмовима узносе молитве за покој његове душе, али да “исто тако осјећамо докле се молимо Богу за покој његове душе, да се и он моли за нас”. Благослов Његове светости Патријарха српског г. Порфирија светоме сабрању пренио је владика мачвански Сава који је казао да смо се данас сабрали у храму који је деценијама заједно са својом паством зидао блажене успомене Митрополит Амфилохије, а који је круна његовог тридесетогодишњег рада: “Али његовог рада не само у зидању овога и других храмова, него у зидању и изграђивању живе Цркве Божије, у изграђивању храма Духа Светога. Та Црква Духа Светога, та жива Црква, се сабира по сводовима овога и других многобројних храмова и манастира које је својим трудом, и вашом помоћу, обновио блаженопочивши Митрополит прије свега да заблагодари Богу за све и за сва, за сва добра која нам је Господ дао. Да заблагодари Богу за живот прије свега, за разум, за могућност да спознамо шта је то и који је Божији пут. Да заблагодаримо Богу за могућност крштења, чланства и живота и живљења у Цркви, живљења у заједници, изграђивање заједнице љубављу.” Владика Сава је казао да се окупљамо у храму да заблагодаримо Богу и на људима, на нашим ближњима, крвним, али и духовним сродницима, и онима који нас духовно изграђују. Нагласио је да смо се данас окупили да заблагодаримо Богу што је овом народу у ово вријеме дао личност, архијереја у личности, блажене упомене Митрополита Амфилохија, који је васкрсао и духовно родио овај народ: “Зато браћо слободно можете поновити ријечи апостола Павла који је рекао: Такав нам архијереј требаше. Ви сте имали архијереја који је као древни пророк из древних времена водио народ кроз пустињу. Тако је и он водио народ кроз духовну пустињу да би га извео у благословену и обећану земљу, која је слобода и радост у Духу Светоме и већ овдје на земљи предокушај Царства небескога које ишчекујемо. Архијереја сте имали који је био стражар и чувар ваших душа, који је имао ревност за дом Божији, али и ревност и љубав за свакога од вас појединачно. Зато послушајте апостола Павла који вели: Сјећајте се својих старјешина који вам проповиједаше ријеч Божију, гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на вјеру њихову.” Преосвећени владика мачвански Сава је подсјетио да је свршетак живота Митрополита Амфилохија био благословен, и за њега и за све нас, а да је вјера његова, коју је утврдио и проповједао и коју нам је оставио, да смо сви рођени за Царство Божије и да је једини спас, како је говорио и писао у Јагњету, у Христу Господу нашем, који се као јагње невино принио на жртву за свакога од нас: “Али који је истовремено и пастир који брине о свакој души повјереног му стада. Његову вјеру, дакле у Христа Господа кога треба вољети, коме се треба молити, и кога се једино треба бојати, сачувајте у својим срцима. Још једном вам преносим благослове Његове светости Патријарха Порфирија који се данас заједно са цјелокупни свештенством наше Цркве моли за покој душе Митрополита Амфилохија, и са свима нама се моли да Господ настани његову душу у Сабору светих, а да му међу нама буде вјечна слава и хвала и вјечан помен”, поручио је Епископ марчански Сава, викар Патријарха српског. Митрополит Јоаникије је након тога се у свом обраћању подсјетио на ријечи нашега блаженопочившег Митрополита, који је чинио огромна, монументална, непрегледна дјела, да му је и васиона била мала и тијесан овај створени свијет. “Од кад је прешао из овога свијета у нови живот, некако можда и још се више дивимо и његово дјело сагледавамо из неке нове необичне перспективе. Али оно што је ипак јасно, он је носио Господа Исуса Христа и благодат Његову и Дух Његов у своме срцу, и мудрошћу Божијом био је осјењен и сила ријечи Божије дјеловала је кроз његову ријеч. Имали смо архијереја који је био и остао сасуд благодати Духа Светога, човјека такве љубави и такве ревности да је свега себе принио на жртву Господу Исусу Христу, али то значи истовремено и своме народу и свакоме од нас појединачно. Он је тако и говорио да се кроз жртву достиже до љубави и да без жртве не можемо достићи смисао живота и да у сваком добром дјелу имамо садржану жртву, а то је заправо Христова голготска жртва”, бесједио је Митрополит Јоаникије. Блаженопочивши Митрополит се често успињао на голготу Христово, и ту се, како је нагласио Високопреосвећени владика Јоаникије, осјећао најсигурнијим и тада је био најјачи јер је био са Христом: “И није се одвајао од Њега ни у временима када је изгледало да је све мирно и лијепо, а посебно у оним временима када је трпио тешкоће и увреде. Други човјек, све ми се чини било ко од нас, да се нашао у ситуацији каквој је он био кад је дошао у Црну Гору, клонуо би духом колико је било препрека, колико мрежа лукавства, пакости и злобе, које су га одмах почеле ловити. Али су се грдно преварили. То је био Амфилохије који се није дао уловити па су се те мреже полако, али сигурно, распадале као паучина”, нагласио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије. Истакао је да је требала снага духа и огромна храброст и визија да се нешто уради од онако спепељене Црне Горе, али да је Митрополит Амфилохије осјећао онај огањ вјере који тиња, а који му је оставио његов претходник Митрополит Данило. По његовим ријечима он је дошао да разгори тај огањ вјере и да очисти, спали, све нечисто, а да још љепшим покаже оно што је здраво и чисто. “Он је знао шта је Црна Гора и шта Црна Гора баштини, а знао је такође добро, и то је често говорио, шта није Црна Гора, шта је рђа коју треба склонити са лица Црне Горе. И он је у томе, као човјек који има свој животни вијек, у потпуности успио и свима нама показао. И вратио Црну Гору њој самој, вратио је Његошу, Светом Петру, Светом Сави, Светом Кирилу и Методију. Вратио је Христу, вратио је тамо гдје је она увијек и била, али понекад се нама тако учини да је она неђе отишла, као што многи и чине па бјеже и од себе и од својих предака, и од својих коријена и од својих светиња, и од своје вјере и своје браће, и од своје дјеце.” Митрополит Амфилохије је као нови Свети Петар Цетињски, као нови Његош, као нови Марко Миљанов, оставио предубок траг и као архијереј, као пастир, као учитељ и просветитељ, као немар и објединитељ народа: “Посебно као онај који је по угледу на Христа Господа претрпио премного увреда, оптужби, лажи, клевета, и трпи и дан данас. И дан данас неки би да узнемире његов гроб јер немају мира, толико је Амфилохије уздрмао све оно што је лажно и све оно што је вјештачко, и сваки фалсификат показао да је лажан”, рекао је и додао да у нашој историји имамо такве архијереје у чији ред је достојно стао наш блаженопочивши Митрополит. Подсјетивши да се он упокојио уочи Светога Петра Цетињскога, а да је на дан Светога Петра био у Цетињском манастиру почивајући у своме кивоту, а на Његошев дан његово напаћено тијело предато мајци земљи, Митрополит Јоаникије је нагласио да се само по себи показало да имамо три света и велика архијереја. Како је објаснио због тога смо ове године имали и “Дане Митрополита Амфилохија”, као што смо ранијих година имали “Његошеве дане”, те да су то заправо једни те исти дани са којима ће се наставити. Говорећи о Митрополитовом дару за људе, за свакога човјека, указао је на то да је он треперио пред тајном људског бића, зато што је треперио пред тајном Христа Бога живога, оваплоћенога и Спаситеља. Био је изврстан педагог, имао је велики дар за дјецу… и поред свих мука које је трпио носио је радост живота. “Његово лице је сијало још овдје на земљи, али смо увјерени да ће засијати и у вјечности. Вјечан му спомен”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је своју бесједу завршио благодарношћу свима који су дошли, посебно званичницима Црне Горе, за које је казао да се још увијек нису одвојили од народа, те да се нада ће и остати заједно са својим народом: “Да ће испунити све оно што од њих народ очекује јер кроз све то некако гледамо и завјет нашега блаженопочившега Митрополита који нас је учио да се одрекнемо сваке себичности, да не будемо људи ограничени својим малим, ситним, земаљским интересима него да се жртвујемо једни за друге, да се жртвујемо за своју отаџбину, да се жртвујемо за будућност нашега народа и нашега потомства.” По завршетку Свете службе Божије, архијереји, свештенство, драги гости, вјерни народ, сабрани у Христу помолили су се и на гробу нашег оца Митрополита Амфилохија и на тај начин окончали ову данашњу спомен службу. Молитвеном сабрању присуствовали су предсједник Скупштине и Владе Црне Горе Александар Бечић и Здравко Кривокапић, министри и народни посланици, предсједници поједних општина и партија, многобројни представници јавног и културног живота. “Дани Митрополита Амфилохија” биће настављени сјутра Светом литургијом у Цетињском манастиру и Духовном академијом у организацији Богословије Св. Петра Цетињског у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици, са почетком у 19 часова. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и Егзарх Светога трона пећкога г. Амфилохије (Радовић) уснуо је у Господу 30. октобра 2020. године, уочи празника Светог Петра Цетињског. Сахрањен је 1. новембра у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици. Вјечнаја памјат нашем вољеном Митрополиту Амфилохију! Извор: Саборни храм Васкрсења Христова у Подгорици

Извор: Епархија ваљевска

„Теологија у јавној сфери”, годишњи скуп, који се одржава већ седму годину заредом у Требињу, ове године биће приређен од четвртка 6. фебруара до недјеље 9. фебруара 2020. године. У организацији Центра за философију и теологију Требиње, а уз подршку Епархије захумско-херцеговачке и приморске, која је један од оснивача овог Центра, овај јединствени симпосион, у већ препознатљивим формама: панел дискусија, предавања и промоција, омогућиће размјену мишљења, идеја, утисака.., о црквеним и друштвеним темама уопште, која заокупљају теологију и сферу јавног дјеловања, а које ће обрађивати теолози, други научници и стручњаци из разних области. Главно предавање, на тему: „Епископско очинство: како се црквено тијело суочава са симптомима епископске произвољности” одржаће чувени теолог проф. др Христо Јанарас, уз остале учеснике, теме и догађаје у оквиру Скупа, који су према извјесном временском рапореду, а у просторијама Културног центра Требиње и Музеја Херцеговине Требиње, представљени у детаљном програму, који вам достављамо. Према програму, скуп „Теологија у јавној сфери” завршава се недјељним Литургијским сабрањем у требињском Преображењком храму. Стога, овом приликом, позивамо вас на учешће и Причешће, добро дошли! Извор: Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Епископ Рашко-призренски Теодосије данас је у манастиру Грачаница служио Св. Литургију и годишњи парастос блаженопочившој игуманији манастира Грачанице мати Ефросинији. Владика је Св. Литургију служио уз саслужење свештеномонаха наше Епархије и уз појање грачаничких сестара. Након Литургије на манастирском гробљу Владика је освештао новоподигнути надгробни крст мати Ефросинији, рад академског вајара Владана Мартиновића, а потом одслужио и парастос. Обративши се присутнима пригодном беседом, Владика се подсетио лика мати Ефросиније која је цео свој живот посветила Богу подвизавајући се и живећи у манастиру Грачаници. Садашњеа игуманија манастира Грачанице мати Стефанида са сестрама за све госте приредила је трпезу љубави у спомен блаженопочивше мати Ефросиније. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

После заупокојене Литургију, Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије, служио је годишњи парастос блаженопочившем оцу Млађену, уз саслужење поменутих свештенослужитеља и ђакона Ивана Васиљевића. Владика Исихије је свом обраћању присутнима подсетио на пастирску пожртвованост оца Млађена, коју је током целог свог живота показивао у свим местима где је службовао ревнујући за славу Имена Божјег. Затим је Епископ Исихије на Ветерничком гробљу освештао надгробни крст и споменик приснопамјатног оца Млађена. Извор: Епархија бачка

У својој беседи, после парастоса, Епископ Иринеј је истакао: "Ја сам кроз свој скромни овоземаљски живот Владику Лукијана познавао пола века. Верујем да је он за сав свој труд на земљи, за своје истинско и искрено служење Господу, служење Цркви Божијој и служење нашем роду српском, добио венац славе у Царству небеском. Оно што га је одликовало и што у овом тренутку желим да нагласим, била је ретка, изузетна ревност и трудољубље у служењу вери Божијој овде на земљи. Владика Лукијан, докле год је могао да влада собом, непрекидно се трудио, не жалећи себе. Био је добри и верни слуга, све дарове које му је Бог дао, и физичку снагу и љубав своје душе и свога срца, и велико трудољубље, све је то принео, као жртву чисту и благопријатну Богу, на жртвеник Христове љубави, на изградњу богочовечанског тела Цркве Његове и на добро и опстанак свога српскога народа овде, у епархији која му је била поверена. Ја се надам, нека Бог тако и да, да и његов наследник богољубезњејши отац Херувим, изабрани Епископ осечкопољски, настави истим тим трагом, као што је већ и почео службујући у Далмацији на разним пољима делања". Извор: Епархија осечко-пољска и барањска

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Света Литургија у капели Светих апостола Петра и Павла, на Алмашком гробљу, почиње у 8 часова, а после Литургије, на гробном месту, биће служен парастос оцу Миленку. Презвитер Миленко Јеловац, рођен је 23. августа 1961. године у Пљевљима. Од Епископа бачког Господина Иринеја рукоположен је у чин ђакона 7. априла 2001. године, а у чин презвитера 22. априла 2001. године, у новосадском Саборном храму. Од 15. октобра 2001. до 28. фебруара 2013. године био је парох при храму Светих Кирила и Методија на Телепу. Од 1. марта 2013. године, постављен је за пароха новоoсноване треће парохије при храму Вазнесења Господњег на Клиси. Господ га је призвао к себи, 16. фебруара 2014. године, непосредно пред почетак вечерњег богослужења, у парохијском храму Вазнесења Господњег у Новом Саду. Вечан ти спомен, блаженства достојан, драги наш оче Миленко. Извор: Епархија бачка

И овога пута планирано је да се у оквиру разноврсних форми на што бољи начин успостави плодан дијалог Цркве и теологије са осталим релевантним чиниоцима јавног живота. Као и до сада, најзаступљенија форма биће панел дискусије, којих ће бити одржане четири. Реномирани стручњаци из различитих области дискутоваће на сљедеће теме: „Депресија – болест савременог доба“, „Изазов клерикализма у Цркви“, „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“ „Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе“. О све актуелнијем проблему модерног човјека – депресији – разговараће др Биљана Лакић (национални координатор за ментално здравље Републике Српске), проф. др Миро Јаковљевић (сa Медицинског факултета у Загребу) и теолог Дејан Николић (професор богословије у Нишу). О изазову клерикализма унутар Цркве разговараће проф. др Томас Бремер (са Католичког богословског факултету у Минстеру, Њемачка), мр Данило Павловић (игуман манастира Житомислић) и доц. др Александар Ђаковац (са Православног богословског факултета у Београду). На увијек актуелне економске теме, посебно са аспекта православног богословља, говориће наши реномирани економисти проф. др Борис Беговић (са Правног факултета у Београду), мр Небојша Катић (самостални пословни консултант из Лондона) и доц. др Растко Јовић (са Православног богословског факутета у Београду). Коначно, о умјетности ће расправљати академик Миливоје Унковић, проф. др Милета Продановић (са Факултета ликовних уметносту у Београду) и проф. др Тодор Митровић (са Академије СПЦ за уметност и конзервацију). Поред панел дискусија, по први пут биће заступљена форма краћих презентација на актуелне теме, по узору на свјетски чувену ТЕД серију. Тако ћемо имати прилику да од др Лазара Супића (са универзитета Беркли) слушамо о вјештачкој интелигенцији, о доживљају случајности у савременој физици говориће мр Иван Шупић (са Института фотоничких наука у Барселони), те о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу, од доц. др Кенана Мусића (са Факултета исламских студија у Сарајеву). Централно предавање одржаће знаменити амерички теолог грчког поријекла, Аристотел Папаниколау, који ће говорити о односу православља и секуларизма. Такође, у оквиру симпосиона биће уприличене и две изложбе: изложба Ане Митровић и Јелене Илић под насловом „Стаклена башта“, као и изложба фотографија „Алергија“ Милинка Милићевића. Коначно, биће промовисана и капитална издања двају српских високошколских установа, у Београду и Фочи: О књизи Руски путеви српског богословља: школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 Владислава Пузовића говориће проф. др Богољуб Шијаковић са ПБФ у Београду, проф. др Дарко Ђого са ПБФ у Фочи и проф. др Горан Латиновић са Филозофског факултета у Бањалуци, док ће о издањима ПБФ у Фочи говорити декан факултета проф. др Владислав Топаловић, проф др. Мирко Сајловић, доц. др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу и г. Драган Давидовић, директор Секретаријата за вјере Републике Српске. Извор: Српска Православна Црква

Епископ крушевачки Давид се присутнима обратио речима поуке и између осталог истакао: Господ нас не оставља неупућене и необавештене већ нам даје наду неугасиву, због чега ми искрсавамо као победници над смћу. Наша смрт је Христова и животворна. Долази час када ће сви у гробовима изићи, који су чинили добро на васкрсење суда, а они који су чинили зло на васкрсење осуде. Господ непрестано снижава ниво сила да нас неби преплашио већ да би отворених срца и бића осетили струјање Његове доброте. Господ је овде жељен и очекиван, и радост је велика чак и када се говори о свеизјелици људи – смрти. После парастоса, на гробу епископа Јеронима, умировљени епископ милешевски Филарет служио је мали помен. Извор: Епархија бачка