Претражи Живе Речи Утехе

Бесплатни концерти класичне музике у Београду одржавају се редовно. Представљамо концерте током фебруара 2024. на популарним локацијама. Галерија Артгет (КЦБ, Трг републике 5) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (20.00) Концерт пијанисте Василија Басараба Програм: Бетовен, Лист, Месијан. »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (21.00) Концерт пијанисткиње Ане Димитријевић Ана Димитријевић је студенткиња четврте године студија на Факултету музичке уметности у Београду, на одсеку за клавир, у класи Милоша Михајловић. Представиће се делима Баха, Хајдна, Шопена и Менделсона. »»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (20.00) Ауторско вече Анте Гргина – дела за флауту Музиколошкиња др Соња Маринковић ће као модератор водити публику кроз свет Гргинових композиција. Кроз интерактивни дијалог између композитора и модератора, свака композиција биће детаљно представљена, истражујући инспирације, утицаје и композиционе технике које су обликовале сваку од њих. Дела ће извести флаутисткиња Александра Хорват и пијанисти Саша Свијић и сам композитор. »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (20.00) Концерт пијанисткиње Дине Хаџиомеровић Гошћа: Олга Малевић Ђорђевић, сопран Програм: Шопен, Рахмањинов »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (21.00) Концерт Гудачког квартета „Мераки“ Састав чине виолинисткиње Виолета Ћирић и Нада Шарковић, виолисткиња Ена Ваганек и виолончелисткиња Магдалена Матић. Извешће гудачке квартете Бетовена и Менделсона. »»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (20.00) Концерт виолинисткиње Дарие Радић и пијанисткиње Јасмине Раковић Извешће виолинске сонате Хиндемита и Моцарта, као и остварења Крамба и Перта. »»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (21.00) Концерт гитаристе Виктора Ђукнића Гитариста Виктор Ђукнић је добитник бројних нагарада на такмичењима у земљи и иностранству. Публици ће се представити делима оригинално писаним за гитару као и транскрибованим остварењима. Галерија САНУ (Кнез Михаилова 35) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (18.00) Тара Костадиновић, виолина Уки Оваскаинен, клавир »»» Четвртак, 8. фебруар 2024. (18.00) Жуња Липановић, флаута Марија Синђић, флаута Зорица Павићевић, флаута Марко Богдановић, клавир Учествују: Марта Париповић, клавир Марија Милић, флаута Тијана Беговић, флаута Нина Перовић, флаута »»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (18.00) Ања Оваскаинен, виолина Уки Оваскаинен, клавир »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (18.00) Доситеј Новаковић, кларинет »»» Четвртак, 22. фебруар 2024. (18.00) Ана Цветковић, сопран Младен Стефановић, клавир Драгош Холцлајтнер, клавир Владимир Стојнић, клавир »»» Понедељак, 26. фебруара 2024. (18.00) Јелисавета Зорић, виолина »»» Четвртак, 29. фебруара 2024. (18.00) Дина Марковска, флаута Драгана Раић, клавир Гуарнериус (Џорџа Вашингтона 12) Улаз је слободан уз обавезне резервације: [email protected] или 066/8028-368. »»»Уторак, 20. фебруар 2024. (19.00) Радио Београд 2 и Гуарнериус представљају циклус концерата „Сезона младих“ Ката Стојановић, виола Сања Четровић, клавир Магдалена Матић, виолончело Директан пренос на Радио Београду 2! Задужбина Илије М. Коларца (Студентски трг 5) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (20.00) Београдске променаде Ансамбл VisAntiqua – Путовање старом Европом »»» Недеља, 11. фебруар 2024. (11.00) Београдске променаде Момир Дамјановић, клавир Програм: Бах, Рахмањинов, Лист, Чајковски »»» Недеља, 18. фебруар 2024. (11.00) Београдске променаде Катарина Ранковић, клавир Ауторске композиције »»» Уторак, 27. фебруар 2024. (20.00) Гала концерт: 25 година Међународног такмичења соло певача „Никола Цвејић“ Италијански институт за културу (Кнеза Милоша 56) »»» Четвртак, 1. фебруар 2024. (19.00) Концерт камерних ансамбала ФМУ »»» Четвртак, 8. фебруар 2024. (19.00) Концерт гитаристе Павла Филиповића Програм концерта обухвата композиције Доменика Скарлатија, Хоакина Родрига, Луиђија Лењанија, Вилијама Валтона и Франсиска Тареге. Народни музеј у Београду (Трг републике 1а) »»» Недеља, 4. фебруар 2024. (12.00) Концерт „Романтизам у клавирској музици руских и немачких композитора“ Публика ће имати прилику да чује дела различитог обима и расположења – од минијатура Петра Илича Чајковског и Александра Скрајбина до Шумановог капиталног дела „Крајслеријане“. Своје место на програму пронашла је и „Фантазија“ у д-молу В. А. Моцарта, која својим слободним карактером значајно одступа од уобичајених класичарских форми и приближава се романтичарском духу. »»» Недеља, 11. фебруар 2024. (12.00) Концерт младих пијаниста МШ „Јосип Славенски“ На програму су композиције од барока до кључних дела која се везују за XX век. »»» Недеља, 18. фебруар 2024. (12.00) Концерт „Фрагменти душе“ Пијанисткиња Далида Грмуша Марошон публици ће представити своје композиције. Њено стваралаштво највише је инспирисано класичном музиком и музиком за филм, што се огледа и у њеном опусу. »»» Недеља, 25. фебруар 2024. (12.00) Концерт „Камерна музика италијанских и француских композитора“ Камерну музику француских и италијанских композитора за флауту и харфу извешће флаутисткиња Драгана Величковић и харфисткиња Јелена Тутић. Студентски културни центар (Краља Милана 48) »»» Понедељак, 12. фебруар 2024. (19.00) Концерт студената виолине ФМУ »»» Понедељак, 19. фебруар 2024. (19.00) Концерт студената клавира ФМУ »»» Понедељак, 26. фебруар 2024. (19.00) Концерт студената катедре за дувачке инструменте ФМУ Установа културе „Стари град“ / „Пароброд“ (Капетан Мишина 6а) »»» Понедељак, 5. фебруар 2024. (19.00) Концерт камерног дуа „Сцриво ин венто“ »»» Среда, 7. фебруар 2024. (17.30) Интерактивни музички концерт за бебе и децу до четири године Трио Триангл из Чаробне фруле »»» Уторак, 13. фебруар 2024. (19.00) Концерт за клавир и кларинет Зерина Шаботић, клавир Тимур Муратовић, klarinet https://www.danubeogradu.rs/2024/01/besplatni-koncerti-klasicne-muzike-u-beogradu-februar-2024/

У најновијем, првофебруарском броју новина Српске Патријаршије Православље, вашој пажњи препоручујемо текст игумана манастира Високи Дечани, архимандрита Саве Јањића под насловом Наша Црква је јединствена у ставу око Косова и Метохије; разговор са Епископом баришевским Виктором, представником Украјинске Православне Цркве при европским међународним организацијама; разговор са Митрополитом Иларионом, председником Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије... Наша Црква је јединствена у ставу око Косова и Метохије Свудаприсутни конзумеризам или духовни вакуум http://pravoslavlje.spc.rs/indexARH.php?ARHIVA=1293 Текст о обележавању 79-годишњице Погрома (Новосадске рације) у јануару 1942. године у којем Владика бачки Иринеј каже: „Узвишени хришћански императив јесте праштање. Памћење је света врлина, злопамћење је грех. Зато се сећамо и молимо за све страдалнике, а праштајући градимо бољи свет и бољу будућност за српски народ и за све друге народе са којима смо вековима делили и делимо животни простор...“ Разговор са ђаконом Радомиром Маринковићем о Светом Сави као узору и светосављу као опредељењу... Ауторски текст Eпископа пакрачко-славонског Јована Ћулибрка под насловом: Да ли је Израел још увијек предводник у истраживању холокауста?, у којем Преосвећени између осталог каже: –Унаточ – или баш COVID-a ради – oвoгодишња главнa тема унутар снажне и разуђене свјетске заједнице специјалиста за холокауст није постало, како би се очекивало, отварање архива Пија XII, него извјештај посебне комисије Израелске националне академије наука, која је имала за задатак да истражи стање проучавања холокауста у Израелу... Ауторски текст Срећка Петровића о српским Ромима који између осталог пише о једном споменику подигнутом Ромима палима током балканских ратова и Првог светског рата, заједничком животу и страдању Срба и Рома, месту и положају Рома у српском друштву и Српској Православној Цркви, и култу неканонизоване ромске светице Бибије... У Рубрици Свет књиге прочитајте приказ књиге Дневник дечанског монаха 1903–1906, из пера протојереја-ставрофора Велибора Џомића; приказ књиге о Епископу Симеону Злоковићу, добром пастиру Карловачког владичанства из пера Епископа горњокарловачког Герасима и приказ књиге о сакралној архитектури бањалучке епархије... Овај број Православља читаоцима доноси и текст о Сретењу Господњем ђакона Владимира Пекића, као и друге текстове о црквеним дешавањима и поводима кроз сталне рубрике новина Српске Патријаршије... До следећег броја Свако добро од Господа! Извор: Православље

У новом броју Православља од 15. фебруара 2020, највећа пажња је, као и у претходним бројевима, посвећена дешавањима у Црној Гори, те тако већ на првим странама преносимо у целини интервју Митрополита Амфилохија за часопис Време... Молебани, литије, протести којима се све више придружују и припадници других народности и других вера су све бројнији и већи... Више хиљада грађана из свих крајева Косова и Метохије 29. јануара ове године се окупило у литији у Косовској Митровици... У Аранђеловцу је одржана литија за подршку српским светињама у Црној Гори — Неколико хиљада грађана Аранђеловца се 1. фебруара окупило на Тргу у центру града. Скуп је започет извођењем „Небеске Литургије“ Светог Владике Николаја Велимировића... Преко 25 хиљада Пљевљака је рекло НЕ отимању имовине Српске Православне Цркве. Литија која је у Пљевљима одржана 2. фебруара по 17. пут... Била је то вероватно најбројнија литија од свих претходних. У цркви Свете Петке молебан је служио Владика милешевски Атанасије са свештенством пљеваљског намесништва Српске Православне Цркве... У недељу, 9. фебруара, верни народ васојевићког краја сабирао се у неколико литија које су се током дана сливале ка духовном стожеру Епархије будимљанско-никшићке, манастиру Ђурђеви Ступови.... Била је то свенародна литија каква се не памти у том крају... Величанствена литија деце Светог Василија слила се истога дана, 9. Фебруара, и у Требиње... „Овај народ је, коначно, кренуо правим путем, изабрао је страну Христову, Бога уселио у своје срце и са Богом, ових дана, корача градовима и кличе: Не дамо светиње!“, казао је те вечери пред хиљадама људи, свештеник Слободан Радојевић. У Епархији ваљевској прва литија уприличена је на Богојављење у Бањи Врујци. Молитвена помињања братског народа нису изостала ни у једном храму нити једног дана. Молебан и саборна литија у знак подршке верном народу Црне Горе и Косова и Метохије окупила је, 9. фебруара више хиљада верника у Ваљеву. Те вечери у овај град су дошли и ученици и наставници Богословије „Св. Кирило и Методије“ из Призрена. Преко видео–бима окупљенима се „придружио“ и обратио Митрополит црногорско–приморски Амфилохије који је рекао: „Јако је важно да Ваљево устане и проговори у миру у достојанству. Важно је да проговоре Св. Владика Николај и Отац Јустин који заједно пред престолом Божијим са Св. Василијем и Петром Цетињским нас данас подржавају. Славни боговидац Његош стоји на Ловћену, рони сузе и чуди се ко је тај који би да ствара неку ’Цркву’ у Црној Гори?“ Потом су се на исти начин Ваљевцима обратили Владика аустралијско-новозеландски Силуан и архимандрит Методије, игуман српске царске лавре манастира Хиландар. Петнаестофебруарски број Православља је посветио велику пажњу и предстојећем празнику, Сретењу Господњем. Владика бачки др Иринеј је једном приликом рекао: „У празнику Сретења пројављена је тајна сједињења божанства и човечанства у личности Христовој, а кроз Њега, кроз тело Његово, кроз Цркву и сједињење свега људскога рода и све творевине Божије са Богом!“ Епископ шумадијски Јован је беседио: „Сваки човек има своје сретење са Богом уколико живи свим својим срцем, својом душом, својом мишљу, својим ишчекивањем и жељом да се сретне са Христом!“ Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана. У историји српског народа овај је датум нарочито значајан... У овом броју новина Српске патријаршије доносимо и текст презвитера Дарка Стојановића који нам најављује прославу тридесетогодишњице рада Академије СПЦ за уметности и консервацију... Катихета Бранислав Илић је за Православље разговарао са Његовим Преосвештенством Епископом полошко-кумановским Јоакимом, у тексту под насловом: „Само се васпитањем Господњим деца изграђују у праве људе који знају Божански циљ живота!“ О седмом годишњем симпосиону „Теологија у јавној сфери“, који је одржан у Требињу од 6–9. фебруара 2020. године, пише ђакон Бранислав Рајковић.... Извор: Православље

У Православљу, новинама Српске патријаршије од 1. фебруара 2020, највећа пажња посвећена је прослављању празника Светога Саве првог српског архиепископа, као и дешавањима у Митрополији црногорско-приморској, епархијама: будимљанско-никшићкој и милешевској, тачније у Црној Гори. Спорни закон о слободи вероисповести, који је крајем прошле године усвојила црногорска скупштина, изазвао је снажну реакцију наше помесне Православне Цркве и вернога народа који у величанственом броју мирним литијама, молебанима и протестима скреће пажњу широке јавности Региона и света на недемократски, нецивилизацијски и нечовечни закон уперен против Српске Православне Цркве и њених светиња у Црној Гори. У овом броју читајте и интегрални текст интервјуа Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија који је у разговору за дневне новине „Новости“, говорио о положају СПЦ у Црној Гори, односу Срба и Хрвата и могућности превазилажења ратних траума и сећања у Хрватској, обављању архијерејске дужности у већинској римокатоличкој средини, односу наше Цркве са Васељенском патријаршијом после њеног неканонског мешања у устројство Православне Цркве у Украјини... У тексту под насловом: „Нови Београд и Земун уз браћу у Црној Гори“, читајте како је на хиљаде житеља Новог Београда и Земуна са својим Патријархом у величанственој литији пружило молитвену подршку СПЦ и народу у Црној Гори. Православље преноси и Светосавску беседу Епископа диоклијског Методија, изговорену 26. јануара 2019. г. у навечерје празника Светог Саве на централној Светосавској академији Митрополије црногорско-приморске, у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици – Немањином граду. Поводом обележавања 78 година од Новосадске рације доносимо извештај са молитвеног догађаја код споменика Породица, где су се окупили представници Српске Православне Цркве и Јеврејске општине у Новом Саду, делегације Града Новог Сада, Скупштине Војводине и Војске Србије, Муфтија војвођански Мухамед Зилкић, представници амбасада Израела и Мађарске, други политички и културни делатници, као и многобројни народ који је дошао да увелича овај молитвени догађај и да покаже јединство свих који се с тугом у срцу сећају невино страдалих жртава. У молитвеном ходу за одбрану светиња, а против насилно усвојеног Закона 23. јануара 2020. Беранци су се окупили, као и претходних вечери, у импозантном броју. И о овом дешавању у првофебруарском броју Православља читајте комплетан извештај, као и беседу Владике будимљанско-никшићког Јоаникија изречену том приликом. У четвртак, 23. јануара 2020, сви православни житељи Пљеваља били су у литији под слоганом „Коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом!“ Била је то 14. По реду узастопна литија коју је предводио Епископ милешевски Атанасије. Ове године СПЦ обележава велике јубилеје Његове Светости Патријарха српског Иринеја: 60 година монашке, 45 година епископске и 10 година патријарашке службе Богу и роду српском. У Патријаршијском двору у Београду 22. јануара 2020. године обележени су јубилеји Првојерарха српског мултимедијалним двочасовним програмом. Том приликом представљена је фотомонографија у 10 томова у којима је сабрано 15 хиљада фотографија о активностима Патријарха Иринеја током протеклих 10 година које је провео на трону Светог Саве. Приказан је и једночасовни документарни филм Патријарх српски Иринеј. Аутор филма и уредник фотомонографије је протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије. У Рубрици: Свети Сава Српски: задати Отац, даровани Брат, читајте о прославама Светог Саве у Далмацији, Милвокију, Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама широм Српске Православне Цркве. Извор: Православље

У овом броју Православља, Вашу пажњу усмеравамо ка тексту – извештају са пута и боравка посланства Српске Православне Цркве у Москви, а на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, поводом десетогодишњице Помесног сабора РПЦ, и избора Патријарха Кирила за Предстојатеља Московске Патријаршије. Из овог броја издвајамо текст Разговор са проф. др Дарком Танасковићем "насиље над српским светињама неће стати" који можете преузети и прочитати путем интернет сајта "Православља" (ПДФ) . Свечаном академијом „Будимо људи“, у Митрополији загребачко-љубљанској, обележени су велики јубилеји – 800 година аутокефалности СПЦ и 600 година од рођења грофице Катарине Кантакузине Бранковић прве православне хришћанке у Словенији. О Косову и Метохији кроз историју пише Лела Марковић у тексту под насловом „Старац Григорије наручилац Житија Светог Петра Коришког и градитељ његове цркве“. О серијалу емисија посвећених страдању српског народа у Првом светском рату, на таласима Радија Беседа (Епархија бачка), у тексту под насловом „Сведочанство“, пише Александар Арсенин. „Насиље над српским светињама неће стати“, упозорава нас, у овом броју новина Српске патријаршије, Дарко Танасковић, доскорашњи амбасадор Србије при УНЕСКО, који је разговарао са нашом Славицом Лазић. Из штампе је недавно изашао „Календар Црква 2019“, посвећен 800-годишњици аутокефалије СПЦ, а о томе читајте у тексту који потписује др Радован Пилиповић. У редовној рубрици Ходим и свједочим, прота Василије Томић бележи: „Ко дволичи језиком пашће у зло“... Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, новим издањима књига и годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама... Садржај: 2. РЕЧ ДВЕ УЗ НАСЛОВНУ СТРАНУ Номинални верници или изгубљене душе 4 Са распетог Косова и Метохије ДОГАЂАЈ 6 Посланство СПЦ у Москви ИЗ ЕПАРХИЈА СПЦ 8 У Митрополији загребачко-љубљанској Свечана академија „Будимо људи“ КОСОВО И МЕТОХИЈА КРОЗ ИСТОРИЈУ 10 Старац Григорије наручилац „Житија светог Петра Коришког“ и градитељ његове цркве БИБЛИОТЕКЕ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА 13 Библиотека манастира Ново Хопово: књиге Доситеја Обрадовића штампане у 19. веку ПОВОДИ 14 Сведочанства ПУТОПИС 18 Призрен у Америци КАТИХЕТИН УГАО 22 Слушкињина прича Фантазија која прети да буде стварност РАЗГОВОР 24 Дарко Танасковић Насиље над српским светињама неће стати СРПСКО ГРОБЉЕ У ЛИБЕРТИВИЛУ 30 Два светитеља која бдију над Србима у Америци СВЕТ КЊИГЕ 34 Календар „Црква 2019.“ посвећен 800-годишњици аутокефалије Српске Православне Цркве ВЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО 40 Свети Сава зачетник Милосрдне секције ДУХОВНЕ ЦРТИЦЕ ИЗ МЕЛБУРНА 42 Жртва очишћења Извор: Православље

Од 7. до 10. фебруара 2019. године, у Културном центру у Требињу одржаће се шести по реду годишњи скуп Теологија у јавној сфери, у организацији Центра за философију и теологију из Требиња. Манифестација представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Плакат и најава у ПДФ формату Од 7. до 10. фебруара ове године, у Културном центру у Требињу одржаће се шести по реду годишњи скуп Теологија у јавној сфери, у организацији Центра за философију и теологију из Требиња. Манифестација представља својеврстан теолошки фестивал који укључује предавања, панел-дискусије, промоције књига, изложбе, радионице итд. и окупља професоре, умјетнике, стручњаке и културне раднике из региона, али и шире. Након свечаног отварања које је планирано за четвртак, 7. фебруара у 10.30 часова, одржаће се прва панел-дискусија на тему Црква и просветитељство: шта (ни)смо научили од Доситеја. Разговор, у коме учествују проф. др Никола Грдинић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду), проф. др Ненад Ристовић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) и проф. др Владимир Симић (Филозофски факултет, Универзитет у Београду) има за циљ да размотри идеју водиљу Доситејевог просветитељског дјеловања и начин на који је она прихваћена у Цркви, тада и данас. Истог дана, од 17.30 часова, одржаће се друга расправа на тему Теологија – истина – помирење: појам мира у светим списима у којој учествују декани теолошких факултета у БиХ: проф. др Дарко Томашевић (Католички богословни факултет, Универзитет у Сарајеву), проф. др Владислав Топаловић (Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“, Универзитет у Источном Сарајеву) и проф. др Зухдија Хасановић (Факултет исламских наука, Универзитет у Сарајеву). У петак, 8. фебруара, од 11 часова, биће одржана три кратка предавања. Прво, на тему Утицај информационих технологија на процес образовања омладине и научног стваралаштва одржаће професор Електротехничког факултета у Београду, др Жељко Ђуровић. Професор Филозофског факултета и угледни економиста, др Миодраг Зец, говориће на тему Држава – могући концепти, док ће Благоје Пантелић, уредник портала Теологија.нет говорити о овом порталу и његовом утицају као и о стању црквених медија уопште. Истог дана, од 17.30 часова, на тему Мит, нација, црква, држава говориће доц. др Душан Крцуновић (Филозофски факултет, Универзитет Црне Горе), проф. др Богољуб Шијаковић (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду) и Срђан Шљукић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду). Расправљајући о концепту мита и улози митолошког мишљења у процесу креирања идентитета нације и цркве, саговорници ће се осврнути и на злоупотребу мита у дневно-политичке сврхе. Дискусија на тему Богатство и сиромаштву у свијету екстремних неједнакости биће одржана у суботу од 11 часова. О томе који су узроци нарастајућег јаза између екстремно богатих и екстремно сиромашних, о томе на који начин се ове друштвене класе доживљавају у различитим дијеловима планете, као и шта библијска теологија може да нам каже о овим проблемима говориће доц. др Ненад Божовић (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду), доц. др Владан Ивановић (Економски факултет, Универзитет у Крагујевцу) и мср Зоран Ћирјаковић (Факултет за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум). Главно предавање, као и ранијих година, одржаће један од водећих православних теолога данашњице. Овог пута, гост скупа је професор Универзитета Конкордија у Монтреалу (Канада), др Лучијан Турческу. Он ће у суботу у 17.30 часова говорити на тему Религија и Европа након пада Гвоздене завјесе. У оквиру скупа, у галерији Културног центра, биће отворена изложба „Лично“ – портрети жртава рата Велије Хасанбеговића. Презентација идејног рјешења пројекта спомен села у Мркоњићима биће одржана у суботу од 13 часова у Културном Центру. У оквиру скупа биће одржана три разговора о књизи са њиховим ауторима. Ријеч је о књизи Небески Јерусалим и секуларно царство: Огледи о Цркви и секуларизму доц. др Александра Ђаковца (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду) о којој ће се говорити у амфитеатру Факултета за производњу и менаџмент у четвртак, 7. фебруара, од 16.15 часова. На истом мјесту и у исто вријеме наредног дана говориће се о књизи проф. др Предрага Драгутиновића (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду) Interpretation of Scripture in the Orthodox Church: Engaging Contextual Hermeneutics in Orthodox Biblical Studies (Тумачење Писма у Православној Цркви: Значај контекстуалне херменеутике за православне библијске студије). У суботу, од 16.15 часова, у Музеју Херцеговине тема разговора са њеним аутором биће књига Динамика хришћанског идентитета доц. др Растка Јовића (Православни богословски факултет, Универзитет у Београду). Детаљан програм ове манифестације можете наћи у документу у прилогу. Извор: Српска Православна Црква

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Пажњи читалаца препоручујемо традиционални Божићни интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. У новом броју Православља објављен је и последњи интервју са Оливером Ивановићем, разговор са Николом Хаџи Николићем, фронтменом групе „357“, као и текст протођакона Радомира Ракића написан поводом 170-годишњице превода Новог Завета Вука Стефановића Караџића. У 1221. броју Православља читаоце очекују и сталне рубрике са вестима из културе и науке, хришћанског света и живота наше помесне Цркве. Православље - новине Српске Патријаршије излазе са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. Православље издаје Информативно-издавачка установа Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Главни и одговорни уредник је протођакон др Дамјан С. Божић. Први број Православља изашао је 15. априла 1967. године. Новина излази сваког првог и петнаестог у месецу, у јануару и августу излази двоброј. Годишња претплата за нашу земљу је 1700 динара, полугодишња 850. Појединачни примерак Православља кошта 90 динара. Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни Српске Патријаршије (ул. Краља Петра 5), или на текући рачун - о начину претплате можете се информисати путем телефона: редакција: +381 11 30–25–116, претплата: +381 11 30–25–103, 30–25–113, e–mail: [email protected] – редакција и[email protected] – претплата. Извор: Српска Православна Црква

Најновије вести о Другом међународном филмском студентском фестивалу - НАОС при Православном богословском факултету Универзитета у Београду можете пронаћи на следећим линковима: Официјални сајт - www.naosfest.com Facebook - https://www.facebook.com/naosfest/ Twitter - https://twitter.com/naos_festival Instagram - https://www.instagram.com/naosstudentfilmfestival/