Претражи Живе Речи Утехе

ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (Спасовдан) Лук зач. 114. гл. 25. ст. 36-53. Јеванђеље данашњег празника јесте продужење онога Јеванђеља, које се чита трећи дан Васкрса и говори о томе, како се Господ Спаситељ после свога славног васкрсења јавио својим ученицима и уверио их, да је збиља он васкрсао и да су његова страдања предсказана у Ст. Завету. Затим обећава да ће ученицима послати Св. Духа и на послетку изводи их до Витаније, благосиља и узноси се на небо, где је од вечности и био. О истоме види још: Мар. 16,14. Јов. 20,19. У време оно васкрснувши Исус из мртвих стаде међу ученицима својим и рече им: мир вам. После свог васкрсења Спаситељ се јавља мироносицама, Петру, Емауским путницима и на послетку свима ученицима, који су од страха Јудејског1 били сви на окупу у некој кући. Спаситељ је ушао у собу где су ученици били при затвореним вратима, па кад је стао на сред собе да га сви могу добро да виде, он их је поздравио са мир вам. Поздрав мир вам био је најмилији поздрав код Јудеја.2 Васкрсли Господ поздравља са миром свакога верног хришћанина, но овај мир није као светски непотпун, привремен и непостојан него је савршен, вечан и пун славе и блаженства.3 А они се уплашише па тако поплашени мислили су да виде духа. И рече им: шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, ја сам главом; опипајте ме и видите, јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам. И ово рекавши показа им руке и ноге. Изненадни долазак Христов међу ученике а нарочито кад му се нису надали, јер су баш у то време били за вечером, поплашио их је све. Но ово се њима и други пута дешавало нпр. кад им је Господ долазио идући по води, па су се и онда били поплашили мислећи да виде утвару као што и сада мисле да виде духа са неким призрачним телом. Но Спаситељ знајући њихову слабост уверава их, да је он главом и то не у призрачном телу него у истинитом али само прослављеном, па их после укорава али не због тога што су се били поплашили, него због маловерства.4 Затим, да би их и од тога спасао он им показује своје руке и ноге на којима ране од клинаца сведоче, да је то оно исто тело, које је било распето на крсту. Јамачно, да су ученици и опипали Господње руке и ноге јер и Јован у својој посланици каже: што беше из почетка што чусмо, што видесмо очима својима, што размотрисмо и што руке наше опипаше… а Тома је то поставио и за услов свога веровања у Христово васкрсење, што и Господ сам одобрава кад каже: опипајше ме и видите тј. метите прсте у рупе где су били клинци.5 А док они још нису веровали од радости и (док су) чудили се, рече им: имате ли овде шта за јело? И они му дадоше парче печене рибе и меда у сату, и узевши изеде пред њима. Пошто су ученици видели Христове руке и ноге једва да су се били прибрали од страха па су пали у другу погрешку, били су спори у веровању и сумњали су у своја осећања а све то дошло је отуда што их је важност и величина истине тј. да збиља међу њима стоји њихов учитељ, јако обрадовала али и зачудила. Но Спаситељ да би их од ове мане избавио одмах прелази на материјалне и очигледне доказе па их пита: да ли имају што за јело! И они су му дали рибе и меда и он је јео, али не треба мислити, да је јео природно него натприродно па и то је само њему као свемогућем било могуће јер није познато, да је ико други после преображеног у бесмртност тела јео. И рече им; ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши што је за мене написано у закону Мојсејевом и у пророцима и у псалмовима. Тада им отвори ум да разуму Писмо (књиге Ст. Завета). Овим речима Спаситељ подсећа своје ученике на све оно, што им је пре свога страдања говорио о тим страдањима, па да их и на тај начин увери, да је збиља он тај који стоји међу њима. Но у исто време подсећа их и на књиге Ст. Завета па им спомиње: Мојсејев закон, пророке и псалмове зато, што су Јудеји цео Ст. Завет и делили на ова три дела. У Мојсејев закон стављали су: 5 Мојсејевих књига: Битија, Исход, Левит, Числ и Второзаконија. У Пророке рачунали су: све историјске (Каноничке) и пророшке књиге. У Псалмове (агиографе свете књиге) стављали су: књиге поучне и мање од историјских: Паримије, Јов, Песма над песмама, Рут, Плач Јеремијин, Јездра, Нојемија и обе царства. Све ове последње књиге познате су под именом агиографа но Спаситељ их именује Псалмовима или зато, што они међу њима стоје на правом месту или због њихове особите пророшке важности. Подсећајући своје ученике на књиге Ст. Завета Спаситељ им је тим казао, да је у тим књигама предсказано све оно, што се са њиме десило, па да би та пророштва што боље разумели он им отвори ум да разуму Писмо тј. просветио им је разум те да у Христу не очекују земаљског цара над јудејским народом, него небеског духовног и васељенског цара, или боље. Спаситеља целога света. И рече им: тако је писано и тако је требало да Христос пострада и устане из мртвих трећи дан. И да се проповеда покајање у име његово и опроштење грехова по овима народима почевши од Јерусалима. А ви сте сведоци овоме. Дакле пошто се на Исус Христу испунило све што је у Ст. Завету предсказано, сад цео његов рад, живот и наука треба да се проповеда преко његових Апостола а по свима народима почевши од Јерусалима у коме је и свршено дело искупљења. Покајање и oпраштање грехова спомиње Спаситељ као неопходне услове за ступање у његово царство на земљи а то су Апостоли и чинили учећи: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова6 Апостоли су били и сведоци свега живота, науке, рада, страдања смрти, погреба, васкрсења и вазнесења Господњег. Спаситељ своје ученике одређује за сведоке свега зато, што су ови били и очевидци свију тих догађаја. И гле, ја ћу послати обећање Оца свога на вас: а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете силом свише. Тј. ја одлазим да испуним обећање, које је Отац дао још вашим претцима а преко њих и свима народима да вам вратим Утешитеља Духа истине а онда ћете бити обучени силом свише тј. силом Духа Светог. Ово је дакле права хиротонија сваког јеванђелског проповедника. Ко је овом силом свише обучен као у неки оклоп тај је у стању да ступи у сваку борбу и да победи сваког непријатеља у славу Христовог царства. Без ове силе бадава се труди богослов са катедре и узалуд се бори беседник са амвона, јер слушаоци могу се дивити мудрости богослова и вештини беседника али ће им срца остати хладна и без хришћанских украса истините побожности. И изведе их напоље до Витаније и подигнувши руке своје благослови их. Пре свога вазнесења на небо Спаситељ се 40 дана јављао својим ученицима7 и учио их о њиховом будућем раду и оснивању цркава, а 40-ти дан извео их је напоље тј. из Јерусалима и одвео до Витаније, која је била на источној страни Масличне горе8 одакле је се и вазнесао (опширније о вазнесењу види Дел. ап. 1, 3-11.). И кад их је благосиљао, одступи од вих и узношаше се на небо. И они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са великом радошћу, па су једнако били у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин. Као што је јеванђелист Лука у данашњем Јеванђељу изложио више догађај а, кој и су били у времену од 40 дана од васкрсења до вазнесења па их не износи у пуној опширности, тако и у овоме стиху не наводи и саме речи са којима је Спаситељ благословио своје ученике, који су се своме учитељу, кад се узносио на небо, поклонили као Богу. После овога догађаја ученици се више нису ни плашили ни сумњали, него су се вратили у Јерусалим са великом радошћу, која је постала отуда што су они својим очима видели, како се Господ вазнео на небо у своју славу и што су очекивали силазак Св. Духа. Под именом цркве у којој су једнако хвалили и благосиљали Бога треба разумети ону собу, у којој су и пре били а у томе нас утврђује и сам јеванђелист, кад у другој својој књизи каже: и кад се вратише уђоше и попеше се у собу 9 а по предању ова је соба била она, у којој је свршена и тајна вечера. 1. Јов. 20, 19. 2. Бит. 43, 32. 3. Јов. 14, 27. 4. I Јов. 1, 1. 5. Јов. 20, 27. 6. Дел. Ап. 3, 28. 7. Дел. Ап. 1, 3. 8. 1, 12 9. Дел. Ап. 1, 12-13. https://www.spc-linz.at/propovedi/praznicna-jevandjelja-vaznesenje-gospodnje-spasovdan/

Вазнесење Господње се празнује у четрдесети дан после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Христовог Васкрсења. Према речима преподобног Јустина Ћелијског „узневши се на Небо са телом човечјим, Господ је показао да смо ми људи врло важна бића у овоме свету, да нас је Господ створио са једним бескрајно озбиљним циљем, да се и сами узнесемо на Небо и живимо с десне стране Бога Оца, где је Господ Христос и сео са телом људским, са телом човечјимˮ. После преславног васкрсења, Господ је још четрдесет дана провео на Земљи, јављао се апостолима и поучавао их о Царству Господњем. Дао је он апостолима и заповест да се не удаљавају из Јерусалима док не приме благодат Духа Светога, кога ће им послати, јер Дух Свети треба да им да силу да могу да проповедају Јеванђеље. И као што Јован Крститељ крштавше водом, тако ће и они крштавати огњем Духа Светога. И кренуше апостоли из Галилеје ка Јерусалиму, а када дођоше у Јерусалим би четрдесети дан од васкрсења Христовог. Док су били за трпезом јави им се опет васкрсли Господ и заповеди им да иду по свету да благовесте Јеванђеље и крштавају. Послаће им он и Духа Утешитеља да би испунили ту заповест. Потом Христос поведе апостоле и Богородицу у Витанију, која се налазила на Маслинској гори. Када дођоше у Витанију, Господ рашири руке Своје и благосиљајући их и наочиглед свих, „узе га облак“ и поче се узносити на небо. Ученици су гледали задивљени, гледали су они и кад Господ би заклоњен од њих великим облаком! Гледали су дуго иако га више нису могли видети. И док они гледаше у небо, два човека у блиставо белим хаљинама им рекоше: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.“ Но, то нису били обични људи већ анђели, радост ученика била је огромна јер они видеше сву славу Христову. Господ када се вазнесе на небо седе са десне стране Оца са Духом Светим. Потом се апостоли вратише у Јерусалим по заповести Христовој, јер им Господ обећа да ће им послати Духа Светога – Утешитеља. Деспот Стефан Лазаревић 1403. године прогласио је Београд престоницом и за градску славу узео је Вазнесење Господње – Спасовдан, а за заштитницу града Пресвету Богододицу којој је посветио град. https://www.veronaukaonline.com/vaznesenje-gospodnje-spasovdan/

Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар) Свети Григорије Палама: Беседа на Вазнесење Господње Свети Владика Николај охридски и жички: Беседа на Вазнесење Господње Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Вазнесење Господње Свети Димитрије Ростовски: Поука на Вазнесење Господње Архиепископ Аверкије (Таушев): Богослужење Вазнесења Господњег Протојереј Александар Шмеман: Вазнесење Господње Протођакон др Дамјан Божић и катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празника Катихета Бранислав Илић: Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ Емисија о богослужбеним особеностима празника Вазнесења Господњег - Спасовдана ТВ Храм: Тропар Вазнесења (1) ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2) ТВ Храм: Величаније Вазнесења ТВ Храм: Тропар Вазнесења (2) ТВ Храм: Кондак Вазнесења (2) ТВ Храм: Стихире на стиховње Вазнесења ТВ Храм: Стихире на хвалине Вазнесења ТВ Храм: Входни стих на празник Вазнесења ТВ Храм: Ирмос 9. песме Вазнесења Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак) Извор: Ризница литургијског богословља и живота

http://pravlife.org/sites/default/files/field/image/1755_21497861_0ymi1lwjk.jpg Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса. По речима оца Александра Шмемана: „Празник Вазнесења је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет. Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другога нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво "небо" назива глупацима и незналицама. "Па, и то, мој брајковићу, што ти називаш небом кажу такви и то је такође материја, и ничега другога нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај на градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотине". (Из дела, „Тајне празника“) Са слободом можемо рећи да је Вазнесење Господње празник у коме бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. Христос је своје ученике усрдно у надахнуто поучавао о Царству Божјем од свог Васкрсења, па све до дана када се са јелеонске горе Вазнео на небо и сео са десне стране Оца. У нашем народу празник Вазнесења не називамо случајно Спасовдан. Име Спасовдан указује да је празником Вазнесења Господњег испуњено и употпуњено дело Спасења, све што је Господ имао у свом превечном плану, испуњено је овим великим Господњим празником. Празник Вазнесења Господњег није се одувек празновао у четрдесети дан по Пасхи, већ је педесетница као благословени период, била време савршавања богослужбених спомена великих празника. Неки Оци пак спомињу да је Вазнесење у једном периоду празновано заједно са празником силаска Светога Духа на Апостоле, али ово двоједино празновање није дуго потрајало, јер већ од Светог Јована Златоустог имамо прве омилије на празник Вазнесења као засебног празника. Ово засебно место прослављања Вазнесења у четрдесети дан по Пасхи довело је и до тога да Вазнесење добије своје претпразништво и попразништво. Место са кога се Господ наш вазнео на небо посебно је поштовано од самих почетака, а као што знамо уз црквене историје на том месту велелепни храм саградила је Света Царица Јелена, али тај храм је до темеља разорен од сарацена. Химнографија овог дивног празника има двојаки карактер, пре свега радосни, али у неким моментима уочавају се моменти туге апостола који су невесели због узласка Спаситељевог на небо. У данашњој служби Вазнесења сачувана је и једна стихира која сведочи о двоједином празновању Вазнесења и Педесетнице, а то је једна од стиховњих стихира на вечерњем. Као и остали велики Господњи празници, Вазнесење има своје посебне антифоне на Литургији, входни стих, као и причастен. На крају није сувишно споменути да се Вазнесење Господње са посебном пажњом и торжественим богослужењима прославља у првопрестоном граду Београду као градска слава, али и као храмовна слава Вазнесенског храма у центру града. Као саставни део свечаног прослављања славе града Београда, сваке године Првојерарх наше помесне Цркве предводи Спасовданску литију која је већ постала благословена и лепа традиција. Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар) Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак) катихета Бранислав Илић Извор: Српска Православна Црква

Седнувши с десне стране Оца, веру непоколебиву предао си ученицима, Речи. На овај дан, четвртак шесте седмице по Васкрсу, празнујемо Вазнесење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Пошто је Господ пре Својих страдања, налазећи се са ученицима, обећао долазак Свесветога Духа рекавши: „Боље је за вас да ја одем: јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама” (Јн. 16, 7), и још: „А кад дође он […] увешће вас у сву истину” (Јн. 16, 13) – то им се и по устајању из мртвих јављао четрдесет дана, не стално, него с времена на време, делећи с њима храну и пиће и пресдтављајући тако Васкрсење као најнеоспорније дело. Коначно, објавивши много тога о Царству Божјем, заповеди им да се не удаљавају из Јерусалима, него, пребивајући тамо да очекују долазак Светога Духа, да би били крштени и од Њега. Јер пре тога они беху крштени једино водом од Јована Претече, иако је касније Епифаније Кипарски тврдио да је Јован Богослов био крстио Богородицу, а Петар и исти Јован – остале апостоле. Наредио им је да остану у Јерусалиму зато да би се јеванђелска проповед најпре тамо утврдила и да апостоли, удаљивши се касније на друга места, не би били лако оклеветани као лажљивци, а такође и зато што су морали, као војници Христови, да се снадбдеју овде оружјем Духа и потом да изађу на битку са непријатељима Христовим. Али кад је дошло време за Вазнесење, Он их узводи на Јелеонску (Маслинску) гору (названу тако зато што је тамо било засађено мноштво маслина и говори им о проповеди о Њему по свим крајевима земље и о уму непостижном Своме Царству у будућности. А пошто је видео да они хоће да га питају о томе шта треба да буде у присуству Пречисте Његове Мајке, поставља им ангеле који ће им објаснити (Његово предстојеће) усхођење на небо. И би узет од ученика који су гледали како Га односи облак и тако, уз пратњу ангела који су наређивали један другом да подигну врата небеска и дивили се гримизности Његовога тела због крви, вазнесе се на небо и седе с десне стране Оца, обоживши плот и, усудићу се да кажем, учинивши богоподобном ону исту плот (тело) кроз коју смо се ми, по укидању древног непријатељства, помирили са Богом. А ангели, приближивши се у људском облику Апостолима, говораху им: „Људи Галилејци! Што стојите и гледате на небо? Овај Исус Који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видесте да иде на небо”, тојест у телу, али не на пређашњи начин, убог и ћутљив, него у великој слави и праћен ангелима као и до сада (уп. ДАп. 1, 11). Тада апостоли, преставши да гледају на небо, вратише се с горе која се зове Маслинска, која је сасвим близу Јерусалима – две хиљаде четрдесет корака, што је један суботњи дан хода (уп. ДАп. 1, 12). Тако је закон одређивао за време Мојсија – толико корака чинити суботом, јер је ковчег завета био удаљен од јудејског логора исто толико, а било је дозвољено тамо да се иде и суботом на поклоњење, но да се прелазак не продужава, због чега је и назван овај пут суботњим. Отуда неки сматрају да је и Христово Вазнесење произашло у суботу, међутим, ово је заблуда. Апостоли су се по повратку попели у горњицу где су пребивали са женама мироносицама и Матером Слова, у посту и молитви очекујући, сагласно обећању, долазак Светога Духа (ДАп. 1, 14). Вазнесени у слави, Христе Боже наш, помилуј нас. Амин. Извор: Ризница литургијског богословља и живота

У Бањој Луци је свечано прослављен празник Вазнесења Господњег – Спасовдан. Поводом славе града Бање Луке и Саборног храма Христа Спаситеља Епископ бањалучки Г. Јефрем је, уз саслужење више свештеника и ђакона, служио Свету архијерејску Литургију. Присутним вјерницима пригодном бесједом обратио се Преосвећени Владика, честитајући Спасовдан свим грађанима Бање Луке и Београда. Епископ Јефрем истакао је да Вазнесење Господње, као и сви дани у Христове 33 године земаљског живота, био велики, натприродан дан, који се не може ријечима описати. Потом је обављен чин благосиљања и резања славског колача и свечана литија улицама које окружују Саборни храм. Учешћа у литији узели су и градоначелник Бање Луке Игор Радојичић, предсједник Скупштине града Зоран Талић и благочестиви народ. Извор: Саборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци

Јуче је у храму Вазнесења Господњег у Сувом Пољу обиљежена црквена слава поводом чега је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко- тузлански Господин Фотије. Епископу су саслуживали игуман манастира Часнога Крста, архимандрит Нектарије Тешић и архијерејски намјесник угљевичко-јањски, протојереј Александар Тешић као и многи вјерни народ. Кум данашњег прослављања овог великог Господњег празника је Раденко Шарчевић из Равног Поља, ученик седмог разреда основне школе у нашем селу, док се за идућу годину јавио да кумује Миле Шарчевић. Овим се кумство наставило са сина на оца. Вазнесење Господње је круна хришћанских празника јер нам показује где је наша истинска отаџбина. Чули смо из данашњег читања светог Јеванђеља и апостола да Христос одлази на небеса да припреми место за своје ученике и за све хришћане који се удостоје Царства небеског. Овај празник нам указује да се отргнемо од земље, што свакако није лако јер нас земља вуче себи силом гравитације,вуче нас ка гробу. А знамо да гроб није наша последња реланост, него пролаз ка Васкрсењу и Вазнесењу на небеса. Нажалост многи од нас не размишљају своме крају и свеопштем Суду Божијем који нас све чека. Тада ће једни бити удостојени места које нам је Господ припремио на небесима а други ће бити извргнути са сатаном у огњено језеру тј. Пакао. Зато нас Црква непрестано опомиње да будемо духовно будни и да мислимо на своје спасење. Ових дана излазимо из пандемије изазване овим несретним вирусом. Неки говоре да ће се поново појавити у истом или другачијем облику. У сваком случају, држимо се своје Цркве и Светог Причешћа. Не дозволите да вас неко одврати од Причешћа. Онај ко вас одврати од Причешћа одвратио вас је од Бога и спасења – поучио је вјерни народ у својој бесједи Епископ Фотије. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Припремајући се да прослави славно Вазнесење Господа нашега Исуса Христа на небеса, у четрдесети дан по Васкрсењу, сабрала се ариљска литургијска заједница да удвостручи славље – јер јој дође и дан храмовне славе, Светог оца Ахилија. Празнично вечерње служио је Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић уз саслужење протонамесника Марка Петровића из Кованлука и јереја Бранка Росића из Јошаничке Бање. Јектеније за сав народ и сву васељену произносио је ђакон пожешки Михаило Живковић. У дан Вазнесења и верног Господњег служитеља Светог Ахилија, нашу црквену заједницу посетио је Епископ Јустин , који је принео Вазнесеном Господу бескрвну жртву, за све нас. Владики су саслуживали: архимандрит Сава (Илић), секретар Епископа жичког, протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник, протонамесник Марко Петровић из Кованлука, јереј Божо Главоњић из Пожеге, протојереј Мирчета Крупниковић и јереј Бојан Милошевић, сабраћа нашега храма, протођакон Александар Грујовић и ђакон ариљског храма Радомир Митровић. Након прочитаног Јеванђеља, Владика Јустин је беседио. Подсетио је присутне да је данас велики празник. Господ је по Васкрсењу дошао међу своје ученике и показао им ране од клинова рекавши им да се не плаше – јер је Он победио смрт. Тешио их је четрдесет дана, до Вазнесења на небо. Иако га после тога нису више могли видети физичким очима, они су били радосни јер се испунило све оно што је у Светом Писму о Христу написано. Са трепетом су ишчекивали да на њих сиђе Дух Свети, сила са висине, који ће их учинити несаломивим проповедницима Истине. Свети Јован Златоусти описује домострој нашега спасења као дрво, па каже: Оно што је корен тога дрвета, то је Рођење Христово, стабло је слика Распећа, гране Васкрсења, цветови Вазнесења, а плод је слика силаска Духа Светога. А Свети Серафим Саровски каже да је циљ нашега живота у задобијању Духа Светога. На нама је да се трудимо да се обучемо у Силу са висине. То је тешко, потребан је подвижнички живот, али Господ ће увек бити ту ако будемо желели заједницу са Њим. Владика је подсетио и да ће Господ поново доћи у овај свет, али не да му суде већ да Он суди свима нама, као господар творевине. На крају, Владика је пожелео да нас Бог удостоји своје милости, и да ако такав благослов буде у будућности добијемо и део моштију Светог Ахилија, које почивају у Лариси у Грчкој. Уз трпезу љубави, присутнима се обратио старешина храма јереј Бојан Милошевић, захваливши Епископу на посети и поуци, а свима вернима и дародавцима на свакој помоћи коју чине храму. Подсетио нас је и на вековну везаност нашег народа за овај свети храм и чуда која је изливао Свети Ахилије на све који му притичу. Извор: Епархија жичка

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 28. маја 2020. године свету архијерејску Литургију у храму Вазнесења Господњег уз саслужење протојереја-ставрофора Ваја Јовића, протојереја Дејана Јаковљевића, јереја Предрага Тимотијевића и Славише Поповића, протођакона Стевана Рапајића и ђакона Бошка Савића. Звучни запис беседе Његова Светост Патријарх је одликовао старешину храма јереја Арсенија Арсенијевића чином протојереја. Домаћин славе био је градски архитекта г. Марко Стојчић, а свечаном богослужењу присуствовали су градоначелник Београда г. Зоран Радојичић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, заменик градоначелника г. Горан Весић, начелница Градске управе гђа Сандра Пантелић, помоћник градоначелника г. Андреја Младеновић, представници Војске Србије и Полиције, као и многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке и благочестиви народ престонице. Извор: Инфо-служба СПЦ

На Празник Вазнесења Господњег-Спасовдан у четвртак 28. (15) маја 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије богослужио је у Храму Вазнесења Господњег у селу Врточу на Спасовини, у Храму који прославља своју славу. Звучни запис беседе Епископу су саслуживали: протопрезвитер-ставрофор Здравко Богојевић, Саша Црљић, Синиша Сердар, протонамјесник Никола Аркула, презвитер Савко Плавшић и протођакон Немања Рељић. У својој празничној бесједи Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије подсјетио је окупљене вјернике на Божији Домострој Спасења Који је Премудро устројавајући благоизволио да спаси овај свијет дошавши у њега, рађајући се као човјек, пострадавши и васкрснувши трећи дан из гроба и затим узнијевши људску природу пред Престо Бога и Оца омогућивши на тај начин творевини да постане бог по благодати. Након заамвоне молитве извршен је трократни опход око храма како се врши по обичају и благословено је славско кољиво и колач. Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Светом архијерејском Литургиjoм у Вaзнeсeњскoj цркви и свечаном литиjoм обeлeжена је слава града Београда Вaзнeсeњe Гoспoдњe – Спaсoвдaн. После свете Литургије, коју је служио Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, централним градским улицама прошла је свeчaнa литиja на чијем су челу, поред владике Стефана и градоначелника др Зорана Радојичића, били и председник Скупштине града Никола Никодијевић, заменик градоначелника Гoрaн Вeсић, помоћник грaдoнaчeлникa Aндрeja Mлaдeнoвић, чланови Градског већа, градски секретари, директори комуналних предузећа, председници општина, представници МУП-а, Војске Србије, свештенство Српске Православне Цркве, као и бројни грађани. Градоначелник Радојичић је изразио задовољство што као овогодишњи домаћин градске славе има прилику да са великим бројем Београђана буде у славској поворци. -Уверио сам се у речи владике Стефана да Београд током литије добија посебну енергију. Велики број грађана поздравио је кретање литије, сви су били раздрагани, а мени је као градоначелнику и домаћину славе била част да данас прођем градским улицама, изјавио је др Радојичић, још једном честитавши Београђанима Спасовдан. Према његовим речима, Спасовдан симболизује успеће, веру у бољу будућност и заједништво. -Због тога је важно да у току литије добрим и позитивним мислима пожелимо грађанима бољи Београд. Уколико желимо бољу будућност, требало би да негујемо традицију, а Спасовдан је одлична прилика да се сетимо онога што се у историји дешавало у Београду. Београд има дугу историју, на коју можемо да будемо поносни, а сећајући се те историје имамо добру основу за добру будућност, поручио је градоначелник. Toкoм свечане литиje, на чијем челу су Јерусалимски крст и барјак града Београда, упућене су мoлитвe зa живoт, здрaвљe, мир и блaгoстaњe Београђана. Житељи престонице молитвено су се сетили и свих оних кojи су живoтe дaли зa oчувaњe и слoбoду Бeoгрaдa. Литиja је крeнулa Улицoм адмирaлa Гeпрaтa, зaтим сe упутилa кa Улици крaљa Mилaнa дo Teрaзиja, па Кнeз Mихaилoвoм и Пaрискoм улицoм дo Пaтриjaршиje и Сaбoрнe црквe. Литија се затим упутилa Пoп Лукинoм, Брaнкoвoм, Улицом крaљицe Нaтaлиje и Дoбрињскoм дo пoртe Вaзнeсeњскe црквe. После величанствене литије, у Старом двору домаћин славе градоначелник др Радојичић преломио је славски колач са запосленима у Скупштини Града Београда. Бeoгрaд слaви Спaсoвдaн кao свojу слaву oд кaдa je дeспoт Стeфaн Лaзaрeвић 1403. гoдинe грaду дao стaтус прeстoницe, у чaст oбнoвe и нaпрeткa. Извор: Српска Православна Црква

Ти си се Господе вазнео у слави да нам откријеш истинску Отаџбину, не заборави нас са свете висине своје. Ти си обећао да ћеш бити са нама, не остави и нас који смо остаци, које треба сакупити у Котарице, а то си сам Ти. Вазнеси и наш народ у наручје Себи, да будемо Твоји у векове. Господе, данас смо са ученицима остали у Јерусалиму, да чекамо утеху са висине. Приброји нас онима, који стоје овде, а неће видети смрти пре него што виде Царство Твоје, које ће доћи у сили. Васкрсли и Вазнесени Господе не лиши нас Себе, утехе и живота нашег, иначе као Израиљ погинусмо у пустињи. Узнеси нас Духом на своје груди, да са љубљеним учеником црпимо Тајну богословља, која ће нас вазнети Теби у облаке, приликом твога Другога и Славног Доласка. Благослови Господе да Те Вазнесеног познају сви народи на земљи, како је говорио авва Силуан, који је држао ум свој у аду и није очајавао – прими и нас најмање у Царство Твоје. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Преосвећене господе Епископа источноамеричког г. Иринеја и моравичког Антонија. Након свете Литургије, уз звона Вазнесењске цркве, улицама престонице кренула је свечана литија у којој су учествовали Преосвећени Епископ топлички г. Арсеније, домаћин славе заменик градоначелника Београда г. Андреја Младеновић, градски менаџер г. Горан Весић и представници Града Београда, принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, начелник Одељења за веру у Генералштабу Војске Србије пуковник Саша Милутиновић и припадници свих родова Војске Србије, коњица Полиције, чланови културно-уметничких друштава и спортских организација, као и многобројни благочестиви народ. Молитве за здравље и спасење житеља престонице читане су током Литије на Теразијама, потом код Саборне цркве, и на крају код Крста у порти Вазнесењске цркве где је патријарх Иринеј беседио о сили празника Вазнесења Господњег, као и о новопросијавшем светитељу Мардарију Либетривилском. Патријарх српски Иринеј: Београд - хришћански град! (Радио Слово љубве) Владика источноамерички Иринеј: Празник Вазнесења је празник спајања небеса и земље (Радио Слово љубве) Први пут у славској Литији ношене су мошти Светог деспота Стефана. Велики број деце се ове године први пут организовано придружио Спасовданској литији под окриљем ПСД Света Србија. У литији су учествовала и деца чланови Црквеног фолклорног ансамба „Бранко“ из Ниша. Извор: агенције, Радио Слово љубве, фото: ђакон Драган Танасијевић