Вазнесење Господње – Спасовдан

Вазнесење Господње се празнује у четрдесети дан после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Христовог Васкрсења.  Према речима преподобног Јустина Ћелијског „узневши се на Небо са телом човечјим, Господ је показао да смо ми људи врло важна бића у овоме свету, да нас је Господ створио са једним бескрајно озбиљним циљем, да се и сами узнесемо на Небо и живимо с десне стране Бога Оца, где је Господ Христос и сео са телом људским, са телом човечјимˮ.

После преславног васкрсења, Господ је још четрдесет дана провео на Земљи, јављао се апостолима и поучавао их о Царству Господњем. Дао је он апостолима и заповест да се не удаљавају из Јерусалима док не приме благодат Духа Светога, кога ће им послати, јер Дух Свети треба да им да силу да могу да проповедају Јеванђеље. И као што Јован Крститељ крштавше водом, тако ће и они крштавати огњем Духа Светога.
И кренуше апостоли из Галилеје ка Јерусалиму, а када дођоше у Јерусалим би четрдесети дан од васкрсења Христовог. Док су били за трпезом јави им се опет васкрсли Господ и заповеди им да иду по свету да благовесте Јеванђеље и крштавају. Послаће им он и Духа Утешитеља да би испунили ту заповест. Потом Христос поведе апостоле и Богородицу у Витанију, која се налазила на Маслинској гори. Када дођоше у Витанију, Господ рашири руке Своје и благосиљајући их и наочиглед свих, „узе га облак“ и поче се узносити на небо.
Ученици су гледали задивљени, гледали су они и кад Господ би заклоњен од њих великим облаком! Гледали су дуго иако га више нису могли видети. И док они гледаше у небо, два човека у блиставо белим хаљинама им рекоше: „Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.“ Но, то нису били обични људи већ анђели, радост ученика била је огромна јер они видеше сву славу Христову.
Господ када се вазнесе на небо седе са десне стране Оца са Духом Светим. Потом се апостоли вратише у Јерусалим по заповести Христовој, јер им Господ обећа да ће им послати Духа Светога – Утешитеља.

Деспот Стефан Лазаревић 1403. године прогласио је Београд престоницом и за градску славу узео је Вазнесење Господње – Спасовдан, а за заштитницу града Пресвету Богододицу којој је посветио град.

https://www.veronaukaonline.com/vaznesenje-gospodnje-spasovdan/