Претражи Живе Речи Утехе

Саборно крштење деце у храму св. Николе у Београду У цркви Светог Николе на Новом гробљу у суботу 14. априла 2018. године, одржано је саборно крштење девет ученика основне школе "Иван Горан Ковачић". Саборно крштење на захтев родитеља и ученика организовали су парохијски свештеник о. Тоде Јефтенић и вероучитељ Зоран Чучковић. Свечаности у цркви, где су ученици по Крштењу од свештеника примили и Свету Тајну Миропомазања, присуствовали су родитељи и други ученици. У чину крштења, уз о. Тодета, учествовао је и о. Јован Јефтенић из цркве Светог Пантелејмона из Миријева и ђакон Филип Новаковић из цркве Светог Николе. По завршеном чину о. Јован је честитао ученицима и објаснио значај Свете Тајне Крштења која са гледишта Православне вере представља нови почетак у њиховим животима, извештава вероучитељ Зоран Чучковић из ОШ "Иван Горан Ковачић". Извор: Радио "Слово љубве" Саборно крштење деце у Кошутњаку У Храму Светог Апостола и Јеванђелисте Луке већ традиционално је на Томину Недељу приређено саборно крштење за све некрштене ученике веронауке млађих разреда Основне школе ''Љуба Ненадовић'' у Жаркову. Крштено је 15. априла 2018. године деветоро деце која су постала чланови Цркве, мистичног Тела Христовог и тиме се придружила више од стотини деце крштене ранијих година, пренео је ђакон хаџи Ненад Јовановић чији извештај доносимо у целини: *** У Храму Светог Апостола и Јеванђелисте Луке се, већ, усталило као традиција да се на Томину Недељу приређује саборно крштење за све некрштене ученике веронауке млађих разреда Основне школе ''Љуба Ненадовић'' у Жаркову. Тако је по благослову старешине Храма, Пречасног јереја др Николе М. Гаврића, било и ове године на Томину Недељу, о Светом Преподобном Титу Чудотворцу, 2.(14) априла 2018. године Господње. Као и сваке године, иницијативе за ово богољубиво сабрање и савршавање ове Свете Тајне, као и њене организације, прихватио се вероучитељ ове дечице, Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, који је и хонорарни ђакон при поменутом Храму. У складу са школским правилима, претходно су анкетирани сви некрштени полазници веронауке млађих разреда Основне школе ''Љуба Ненадовић'', а неки од њих су одлучили и да прихвате овај богољубиви позив своје Свете Цркве. Овом приликом је светом крштењу приступило деветоро дечице, који су постали членовима Цркве, као мистичног Тела Христовог. Тиме су се придружили, већ, више од стотини дечице, који су, ранијих година, на овај начин крштени и ступили на дугорајни духовни пут ка пуном грађанству Царства Христовог. Као и свих предходних година, у шеснаестогодишњој вероучитељској служби ђакона Ненада, родитељи су једино морали да имају добру вољу, како би помогли у привођењу своје дечице Васкрслом Господу. Наиме, благодарећи предусретљивости и пастирској љубави и старању свештенства овог Храма, на овај начин родитељи и кумови ове дечице и ове године су били лишени свих материјалних издатака, које, иначе, овај свештени чин изискује. Свету Тајну крштења су савршили Високопречасни протојереј Драган Ђокић и Пречасни јереј др Никола М. Гаврић, уз саслужење Часног ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића и прислуживање дипломираног теолога господина Славка Стокића, појца овог Светог Храма, као и црквењака овог Храма, господина Младена Јефића. По благослову старешине Храма, након обављене Свете Тајне, својим новокрштеним ученицима, као и њиховим родитељима, кумовима, сродницима и пријатељима, обратио се ђакон Хаџи Ненад, не кријући своју духовну радост у овом светом дану, којега сотвори Господ Васкрсли. Милошћу Божијом, на овај начин је омогућено истинско духовно узрастање ове дечице, без којег би све оно што уче на часовима веронауке било беспредметно и беживотно. Богу хвала, њихови духовници, родитељи и учитељи су и овог пута разумели да су дужни да им омогућимо спасење у Васкрслом Господу Исусу Христу и да, без обзира на различите животне околности, немају права да стоје између њих и тога спасења. Први корак на том њиховом путу спасења јесте управо Света Тајна Крштења! Управо због свега наведеног је и ове године уприличено ово бесплатно саборно Крштење у Храму Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку, а у Господа се надамо да ће се са овом лепом традицијом наставили и у наступајућим годинама, како би смо, као народ и као Црква, дали делатан допринос на ваљаном одговору на заветни позив Светог Владике Николаја: ''Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом. Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време''. фото: храм Св. Луке, ђакон хаџи Ненад Јовановић Извор: Радио Слово љубве View full Странице

Према писању данашње Политике песма је синоћ представљена јавности, а наредних дана биће емитована у медијима који су кампању подржали. Ученици и ученице, који су заједно извели песму, рекли су да су им радионице на којима се разговарало о квалитетним партнерским везама помогле да отворено говоре о својим проблемима, али и да препознају неке форме насиља што до тада нису умели. Pesma "Mogu da neću" rezultat je inicijative učenica i učenika iz Muzičke škole "Stanković" koji su se nakon pohađanih radionica na projektu "Mogu da neću. Ljubav nije nasilje" uključili u širenje svesti o partnerskom nasilju među mladim ljudima. Srednjoškolke i srednjoškolci iz različitih razreda su pesmu napisali i komponovali uz podršku profesorke Teodore Tapavički i psihološkinje Vesne Rokvić. Kampanja "Mogu da neću" deo je šireg projekta "Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje" koji sprovodi Autonomni ženski centar i realizuje se od januara 2016. do kraja 2018. godine. Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama, a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. FB: https://www.facebook.com/mogudanecu/ INSTA: https://www.instagram.com/mogudanecu/ Web: www.mogudanecu.rs Izvode: Iz Muzičke škole ’’Stanković’’ Vokali Anita Aleksić Vladana Drašković Minja Petrović Teodora Marić Mila Filipović Tijana Filipović Mia Malešev Magdalena Ostojić Nikola Kuzman Mihailo Pupavac Aleksa Todosijević Anđela Tasić Dunja Popović Gitara Matija Milošević Klavir Danijel Marinković Bas gitara Olga Mašić Aranžman i organizacija: Teodora Tapavički, MŠ ’’Stanković’’ Produkcija pesme Studio Lana: Lana Toković Snimatelj tona Dejan Pandurović/Pax Programing Sasa Grahovac/Grašak Režija spota Milena Arsenić i Nebojša Rudić Kamera Milena Arsenić i Nataša Ilić Montaža Nebojša Rudić Realizacija Kontakta PR & Media Consulting Hvala Vesni Rokvić, psihološkinji u Muzičkoj školi Stanković, za podršku u organizaciji i pisanju teksta Sanji Pešić, za podršku i motivaciju Fondu UN za sprečavanje nasilja nad ženama za podršku kampanji Projekat Mogu da neću realizuje Autonomni ženski centar Tekst pesme: Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Mogu da hoću da dajem sve A kad je dosta da kažem ne Hoću da neću ne bojim se Kad igraš grubo kraj je za sve Kad kazem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se (Gitara solo) Hoću da odem napuštam sve Mogu da kažem ne pristajem Ja idem dalje ne bojim se Mogu da hoću da volim te Mogu da neću ne bojim se Kad kažem neću to znači ne Ne igram igre ne šalim se Kad kažem neću to znači ne NE NE NE Ne šalim se View full Странице

Зоран НИКОЛИЋ | 07. јануар 2018. http://www.novosti.rs/вести/београд.491.html:704747-Повратак-Богородице-Београдске Цркву Ружицу однедавно краси копија иконе, симбол свих које су отете током историје. Протерани српски живаљ понеo је на пут у Турску када је Сулејман 1521. године заузео Београд Фото В. Данилов ХРАМ Успења Пресвете Богородице у Доњем граду на Калемегдану био је један од првих на удару војске Сулејмана Величанственог после крваве битке и освајања Београда 1521. године. То је било доба султана којем се љубитељи ТВ серија диве пратећи харемске сплетке и друге плитке трачеве који одагнавају суштину од сопственог животног смисла. У том тренутку била је то најважнија градска црква, у којој су почивале мошти Свете Петке, а ту се налазила и чудесна икона Богородице Београдске, заштитница града. Последњи који је наложио обнову храма био је деспот Стефан Лазаревић. Као и многе друге цркве које су биле на удару Османлија, и ова је имала тешку судбину. Осим што је храм одмах претворио у џамију, Сулејман је наредио да највећи део српског становништва буде насилно пресељен у Цариград. На то путовање они су понели и мошти светитељке и чудесну икону, а тамо су их населили на ободно насеље које је прозвано Белиград махала. У њему је никла Београдска црква, у којој су наши преци чували спомен на град који више никад нису видели, као и највећу светињу - икону Богородице. СЕОБА СВЕТЕ ПЕТКЕМОШТИ Свете Петке из Истанбула су касније пренете у Румунију, где и данас почивају у граду Јаши. Многи ходочасници из Србије одлазе пут тог места, сматрајући Свету Петку једном од најважнијих светитељки. У Капели Свете Петке, на чудотворном извору у подграђу Београдске тврђаве, и данас постоје честице њених моштију. Како објашњава старешина Цркве Ружице, протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, Београдска црква је пострадала у пожару током друге половине 20. века и тада је, вероватно, и икона изгорела. Будући да је Сулејман претворио нашу цркву у џамију, 1521. године, грађевина је тако битисала док хришћани (додуше католици) поново нису завладали градом, 1717. године. Тада су Београд од Османлија преотели Аустријанци, на челу са принцом Еугеном Савојским. У то доба обрађени камен био је веома драгоцен грађевински материјал, а како су Аустријанци тада темељно реконструисали град и тврђаву, решили су да сруше џамију, а грађу искористе за потоње фортификације. Тако данас не постоји ни камен на камену од наше старе цркве, а једино су остали делови Митрополитског двора који се налазио уз њу. Крст на месту где се некада налазио олтар Храма Успења Пресвете Богородице на Калемегдану Археолози су утврдили место на којем је некада био олтар овог храма и на њега поболи импровизовани крст. То је све што смо до сада урадили у спомен Храма Пресвете Богородице. - Постоје различита предања везана за то време - подсећа отац Вукашиновић.- Суштина је да данас желимо да покренемо обнову цркве која је некада била најважнија у Београду, тим пре што је то једина значајна црква из наше прошлости која није обновљена. Почетак је био што смо на симболичан начин "вратили" икону. У Цркви Ружици однедавно постоји икона која поново носи име Богородице Београдске. Постављена је овде недавно, када је обележено 150 година постојања овог храма. - Имали смо њену фотографију, која је помогла да јој призовемо оригинални изглед. Она се некада налазила у Београду, а онда је однета у данашњи Истанбул - додаје отац Владимир Вукашиновић. - Не односимо се према садашњој икони као према копији, већ сматрамо да она обједињује и симболише све оне које су нам отете током историје. У једну икону наши преци су током векова уткали сву своју веру, енергију и надања. Једни су стајали пред њом у нади да ће се вратити кући, други да ће опстати у далеком свету, трећи молећи се за добробит и здравље себе и породице, четврти... Нико пред икону не стане желећи некоме зло, већ пуштајући оно најбоље и најчистије из себе да погледа ка Богу, и искрено молећи да му поглед буде узвраћен. Зато је икона Богородице Београдске симбол васколике енергије и љубави које су безбројне генерације предака уградиле у овај наш, срећни и несрећни, намучени и радосни - Београд. РЕЧИ ПАТРИЈАРХА ПРИЛИКОМ обележавања једног и по века Цркве Ружице поменута је заједничка идеја да Храм Успења Пресвете Богородице буде обновљен, пошто је поздравио и Његова светост патријарх српски Иринеј. - Приликом малог освећења обновљеног храма Цркве Ружице патријарх је подсетио на постојање старе цркве - каже отац Вукашиновић. - Тада је изразио жељу да се храм обнови, а то жели и братство Цркве Ружице, као и бројни верници. View full Странице

Одслужен молебан пред иконом Пресвете Богородице Београдске у цркви Ружици у недељу 5. новембра 2017. Чудотворна икона Богородице Београдске својевремено је заједно са моштима Свете Петке однета у Цариград и овде нестала, те је сада ова икона урађена по њеној фотографији коју је даривао Његова Свесветост Патријарх цариградски Вартоломеј. Молитве Богородици Београдској узносио је протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, који је укратко говорио о историјату ове иконе, а затим све верне помазао освећеним уљем. Крстоносни прота Саво је позвао све на сабрање и молитву сваке недеље у 17 часова како бисмо се „вратили себи, повратили љубав у себи и према ближњима, и уконили зидове ћутања“. „Имамо телефоне, имамо интернет, чујемо се са некима из Аустралије, Америке, али смо у рођеним кућама подигли зидове ћутања...,“ казао је протојереј-ставрофор и додао да смо и зато данас узносили молитве овој Пресветој Богородици чудотворној, која је велика и брза помоћница. Молимо Пресвету Богородицу Београдску да нам помогне да се љубав усели у срца наша, у наше породице и да та права љубав истера мржњу из срца наших, јер тамо где је љубав тамо нема мржње, и тамо где је љубав тамо нема гордости; тамо где је љубав, нема зла и нема греха, слушао је благоверни народ благопоучне речи протојереја-ставрофора Сава Б. Јовића. Архиепископија београдско-карловачка View full Странице