Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'гост'.
-
Овога јутра смо разговорали са господином Николом Грбићем, нашим прослављеним одбојкашем и селектором мушке одбојкашке репрезентације Србије, који нам се јавио из Италије где је тренутно ангажован као тренер. Разговарали смо о његовој каријери и будућим обавезама, како у Италији, тако и у Србији. Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо звучни запис овог занимљивог разговора! View full Странице -
Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије гост емисије "Око магазин" на РТС (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
-
Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, био је гост у емисији "Око магазин" на Радио Телевизи Србије. Основна тема разговора била је књига Преосвећеног Владике "На прагу". View full Странице
- 1 нови одговор
-
- 1
-
-
- епископ
- захумско-херцеговачки
- (и још 8 )
-
Катихета Бранислав Илић гост Радија Светигора: О Православном мисионару (АУДИО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Повезана вест: Катихета Бранислав Илић на Радију Беседа представио нови новембарско-децембарски број Православног мисионара Нови новембарско-децембарски 358. број Православног мисионара посвећен је Светим царским мученицима Романовим. У обиљу квалитетних текстова можете читати о страдању ових страстотерпаца, које је било почетак прогона православних хришћана у Русији, ништа мање од древног гоњења првих хришћана за време богоборног цара Диоклецијана. Уједно, говори се и о значају њихове канонизације и њиховог присуства у богослужењу, у химнографији наше свете Цркве. На првим страницама новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве налази се разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким др Давидом (Перовићем). У новом Православном мисионару читајте и о светој Ефросинији, монахињи у мушком манастиру, о многотрудном старцу Јефрему Аризонском, kao о тумачењу Еванђелске заповести „Ко те удари по десном образу, окрени му и левиˮ и многе друге душекорисне текстове. На звучном запису благодаримо Радију Светигора, Митрополије црногорско-приморске Извор: Радио Светигора -
Нови новембарско – децембарски 358. број Православног мисионара посвећен је теми Светих Царских мученика Романових. O овом званичном мисионарском гласилу Српске Православне Цркве за Радио Светигору, Митрополије црногорско-приморске говорио је Бранислав Илић, члан уређивачког одбора Православног мисионара. Звучни запис разговора Повезана вест: Катихета Бранислав Илић на Радију Беседа представио нови новембарско-децембарски број Православног мисионара Нови новембарско-децембарски 358. број Православног мисионара посвећен је Светим царским мученицима Романовим. У обиљу квалитетних текстова можете читати о страдању ових страстотерпаца, које је било почетак прогона православних хришћана у Русији, ништа мање од древног гоњења првих хришћана за време богоборног цара Диоклецијана. Уједно, говори се и о значају њихове канонизације и њиховог присуства у богослужењу, у химнографији наше свете Цркве. На првим страницама новог броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве налази се разговор са Његовим Преосвештенством Епископом крушевачким др Давидом (Перовићем). У новом Православном мисионару читајте и о светој Ефросинији, монахињи у мушком манастиру, о многотрудном старцу Јефрему Аризонском, kao о тумачењу Еванђелске заповести „Ко те удари по десном образу, окрени му и левиˮ и многе друге душекорисне текстове. На звучном запису благодаримо Радију Светигора, Митрополије црногорско-приморске Извор: Радио Светигора View full Странице
-
Протођакон Радомир Ракић гост емисије "Разговор угодни" на Телевизији Храм (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
-
У новом издању емисије "Разговор угодни" на Телевизији Храм, гост је био протођакон Радимир Ракић, главни и одговорни уредник информативне службе Српске Православне Цркве. Топло препоручујемо овај занимљив разговор који је водио, домаћин емисије, протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо. View full Странице
-
Гост емисије "Сусрети" Телевизије Форум, био је Његово Преосвештенство Епископ милешевски Атанасије (Ракита). Вашој пажњи препоручујемо овај надахнути и поучни разговор са Преосвећеним владиком. Извор: Епархија милешевска View full Странице
-
-
View full Странице
-
Гост Телевизије Храм - Микел Ортега, православни свештеник у Шпанији (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Некатегорисани текстови
-
Разговор водио протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо. Извор: Телевизија Храм View full Странице
-
.jpg.0203463f6936e8a11ef95cd43be131ed.jpg)
Велика јектенија је присутна у свим богослужењимâ дневног круга, као и на Светој Литургији, као један вид почетног усрдног мољења. Велика јектенија чини почетак заједничке молитве Цркве. У њеним прозбама уочавамо поредак мољења као истинску хришћанску хијерархију вредности. Кроз велику јектенију човек учи да се моли са Црквом, да прима њену молитву као своју, да се моли као целокупно Тело Христово. To је од суштинске важности за свакога хришћанина, да разуме да у Цркву долази не да се моли индивидуално, приватно, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву Сâмога Христа. Када говоримо о историји, али и развоју велике јектеније, потребно је на почетку нагласити да је овакав вид усрдног дијалошког мољења увек био присутан у богослужењу. Дијалошка форма велике, и сваке друге јектеније, огледа се у молитвеном вапају који бива подстакнут ђаконовим молитвеним позивом да се помолимо Господу, на шта народ једногласно одговара са Господе помилуј (Κύριε, ελέησον), истиче у емисији катихета Бранислав Илић. -
У новом издању емисије "изабери веронауку" на таласима Радија Беседа послушајте вероучитеља и катихету Бранислава Илића који говори о великој јектенији као о усрдној дијалошкој молитви богослужбене заједнице. Гост је подсетио у којим се све богослужењима сусрећемо са великом јектенијом и појаснио шта су прозбе и возгласи. За крај катихета Бранислав Илић протумачио је целу велику јектенију, подсетивши на неопходност задобијања духовног мира који нам се даје као дар Божји. Благодарећи Радију Беседа, епархије бачке, доносимо звучни запис ове поучне и надахнуте емисије. Аутор и водитељ емисије: Драгана Машић, вероучитељ и теолог Велика јектенија је присутна у свим богослужењимâ дневног круга, као и на Светој Литургији, као један вид почетног усрдног мољења. Велика јектенија чини почетак заједничке молитве Цркве. У њеним прозбама уочавамо поредак мољења као истинску хришћанску хијерархију вредности. Кроз велику јектенију човек учи да се моли са Црквом, да прима њену молитву као своју, да се моли као целокупно Тело Христово. To је од суштинске важности за свакога хришћанина, да разуме да у Цркву долази не да се моли индивидуално, приватно, одвојено, већ да ваистину буде интегрисан у молитву Сâмога Христа. Када говоримо о историји, али и развоју велике јектеније, потребно је на почетку нагласити да је овакав вид усрдног дијалошког мољења увек био присутан у богослужењу. Дијалошка форма велике, и сваке друге јектеније, огледа се у молитвеном вапају који бива подстакнут ђаконовим молитвеним позивом да се помолимо Господу, на шта народ једногласно одговара са Господе помилуј (Κύριε, ελέησον), истиче у емисији катихета Бранислав Илић. View full Странице
-
Катихета Бранислав Илић гост Радија Беседа: О Литургији Светог Апостола Јакова (АУДИО)
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Теолошки
Извор: Радио Беседа Фото: Ризница литургијског богословља и живота -
У богослужбеном животу наше Свете Цркве, поред Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег, првог Епископа јерусалимског. О томе када и где се ова Литургија служи, које су њене специфичности, као и како је настао српски превод ове Литургије за јутарњи програм говорио је катихета Бранислав Илић. Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо звучни запис овог веома надахнутог разговора катихете Бранислава Илића о древној Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег, првог Епископа јерусалимског.
-
У богослужбеном животу наше Свете Цркве, поред Литургије Светог Јована Златоуста, Светог Василија Великог и Пређеосвећених Дарова, у одређене дане у току богослужбене године служи се и древна Литургија Светог Апостола Јакова, брата Господњег, првог Епископа јерусалимског. О томе када и где се ова Литургија служи, које су њене специфичности, као и како је настао српски превод ове Литургије за јутарњи програм говорио је катихета Бранислав Илић. Благодарећи Радију Беседа, Православне Епархије бачке доносимо звучни запис овог веома надахнутог разговора катихете Бранислава Илића о древној Литургији Светог Апостола Јакова, брата Господњег, првог Епископа јерусалимског. Извор: Радио Беседа Фото: Ризница литургијског богословља и живота View full Странице
-
Питање вере једно је од најсложенијих питања пред којим се може наћи савремен човек и свако од нас му прилази из перспективе свог непосредног искуства. Будући професионалним животом везан за књижевност (проф. Филолошког факултета, историчар књижевности председник Задужбине Милоша Црњанског...), др Мило Ломпар одговоре на ово питање пружио је управо кроз призму ове врсте уметности на трибини „Вера у постмодерном добу“, коју је у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву приредила Светосавска омладинска заједница.-
- 1
-
-
- доба-
- постмодерног
- (и још 10 )
-
Питање вере једно је од најсложенијих питања пред којим се може наћи савремен човек и свако од нас му прилази из перспективе свог непосредног искуства. Будући професионалним животом везан за књижевност (проф. Филолошког факултета, историчар књижевности председник Задужбине Милоша Црњанског...), др Мило Ломпар одговоре на ово питање пружио је управо кроз призму ове врсте уметности на трибини „Вера у постмодерном добу“, коју је у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву приредила Светосавска омладинска заједница. View full Странице
-
- 1
-
-
- човека
- постмодерног
- (и још 10 )
-
Питање вере једно је од најсложенијих питања пред којим се може наћи савремен човек и свако од нас му прилази из перспективе свог непосредног искуства. Будући професионалним животом везан за књижевност (проф. Филолошког факултета, историчар књижевности председник Задужбине Милоша Црњанског...), др Мило Ломпар одговоре на ово питање пружио је управо кроз призму ове врсте уметности на трибини „Вера у постмодерном добу“, коју је у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву приредила Светосавска омладинска заједница. -
Питање вере једно је од најсложенијих питања пред којим се може наћи савремен човек и свако од нас му прилази из перспективе свог непосредног искуства. Будући професионалним животом везан за књижевност (проф. Филолошког факултета, историчар књижевности председник Задужбине Милоша Црњанског...), др Мило Ломпар одговоре на ово питање пружио је управо кроз призму ове врсте уметности на трибини „Вера у постмодерном добу“, коју је у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву приредила Светосавска омладинска заједница. Уметност као облик духовног стваралаштва развила се из култа и стога је својеврстан продужетак религијског доживљаја света, који се развио у раном периоду људске цивилизације. О томе нам говоре цртежи – фигурације, на пример риба или јелена из доба Лепенског вира, оно што је тадашњи човек симболички уписивао у своје постојање. Религијска подлога у уметничком стваралаштву постоји и у хеленско доба, што је уочљиво у делима грчких трагичара. Питање вере узбуђивало је ствараоце, јер управо у њему тражена је могућност надрастања сопствене егзистенције. То у уметности оставља печат. Српска култура настала је на сусрету двеју различитих традиција – хеленске и јудеохришћанске, а обликована Хришћанством, истакао је проф. др Мило Ломпар. У 14. веку, имамо фреске са најсуптилнијим тоновима једног продуховљеног доживљаја у манастирима Грачаница, Дечани... Након Маричке битке, којом је запечаћена судбина Балканског полуострва, наш свет се суочава са постојањем у другачијим условима, узрокованим падом у турско ропство. У исто време, Европа је закорачила у доба „модерне“, чији почетак многи историчари везују за откриће Америке. - Било је оних који су је везивали за ренесансу, када теоцентризам средњевековља – схватање да је Бог у центру, бива постепено замењен антропоцентризмом, схватањем према ком је човек у средишту. Али, прави импулс „модерне“ долази са просветитељством, са 18. веком, када долази до изражаја дубока сумња најпре у институцију Цркве, а потом и у постојање Бога. Модерна, дакле, означава сумњу која траје два и по века. Та сумња припада човековом природно – научном расту, али и једном снажном и драматичном облику борбе против Цркве и против Бога – рекао је др Мило Ломпар. У српској култури у 18. веку „модерна“ се везује са открићем барока у пределима северно од Саве. Имамо трагове црквеног просветитељства код Јована Рајића, односно грађанског просветитељства код Захарија Орфелина, да би се „модерна“ у пуном смислу код нас појавила у делима веома сложене личности Доситеја Обрадовића. Просветитељи нису били атеисти, објашњава др Ломпар, већ су тврдили да верују на посебан начин, а неки од њих били су пантеисти. Модеран човек сумња, осцилира... Најдраматичније песничко искуство у категорији вере које обележава драму модерног човека налазимо код Његоша, посебно у спеву „Луча микрокозма“. Епоха модерне завршава се открићем нихилизма и атеизма. Ми данас, констатује др Мило Ломпар, живимо у доба секуларизма, илити доба „постмодерне“, које почиње од друге половине 20. века. За „модерну“ је карактеристична сумња, док „постмодерну“ одликује равнодушност или могућност веровања у све. Проблематика вере у њој постала је неприсутна, не само код нас, већ и у светској књижевности. Да ли је човек више повезан са моћи, уколико је лишен осећања вере, питање је пред којим постмодеран човек склања поглед и осећа се нелагодно, указује др Мило Ломпар. Питању сумње, закључује предавач, морамо се вратити. Али не питању сумње у постојање Бога, већ нам ваља почети да сумњамо у овај свет. Ј. Ј. Питање вере једно је од најсложенијих питања пред којим се може наћи савремен човек и свако од нас му прилази из перспективе свог непосредног искуства. Будући професионалним животом везан за књижевност (проф. Филолошког факултета, историчар књижевности председник Задужбине Милоша Црњанског...), др Мило Ломпар одговоре на ово питање пружио је управо кроз призму ове врсте уметности на трибини „Вера у постмодерном добу“, коју је у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву приредила Светосавска омладинска заједница. View full Странице
-
РАЗГОВОР УГОДНИ: гост - Епископ западноамерички Г. Максим
a Странице је објавио/ла Поуке.орг инфо у Поучни
-
Аутор и водитељ: протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо View full Странице
-
Епископ Григорије гост N1 Pressing- a (ВИДЕО)
a Странице је објавио/ла Guest у Некатегорисани текстови
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.