Први витез у Србији који је био члан реда змаја био је Стефан Лазаревић, или стефан велики. Онда је тутуле давао и осталим властелинима који су били тада у Србији. Значи ред змаја је био велик. Сви наши витезови су се звали "змајевити" јер су у нечему били јако посебни и владали неким вештинама које нису имали други визезови. Самим тиме су им и дати епитети "змајевитих". У слвенској митологији змајеви су били заштитници народа. Смао код нас и Кинеза, змајеви су се поштовали, свуда су их гањали. Као и што су тадашњи ратници, носили змајска обележја, или вучија како би на тај начин добили снагу вука, или змаја у борбама. Ред змаја је био Хришћански одред, што с етиче Деспота Стефана, јер је свако ко је желео да буде припадник реда, имао је задатак да чини милостињу и помаже манастире. Свети Георгије убија Аждаху, а аждаха се у словенској митологији показивала као веома лоша сподоба. У Србији је постојало веробање у Здухаче, или змајевите људе који су штитили људе од ала. У суштини змајеви су део наше историје и митологије, по предању су с мешали са људима, штитили људе који су живелиу њиховом окружењу али су били велики љубавници, па су их људи из тих разлога гањали. Иначе је змај имао велики углед међу словенима, апосебно змајевита деца, међу којима се убрајају: Обилић, Косанчић, Топлица, Краљевић, Браћа Југовићи итд, па чак се и сам Деспот Стефан смарао сином Змаја.