Flojd

Moje lepsa polovina.

Dok čekaš tu Pejdž pazi da ne prođeš ko profa...
 
Studenti počeše da zapitkuju svog profesora: “Vi ste tako mudri i iskreni. Svi vas poštuju, žele da vas oponašaju i da vas slijede. Ali ipak, sve nas jako zanima jedna stvar, zašto se još uvijek niste oženili?
Profesor, zatečen ovim pitanjem, u početku se snebivao, ali ubrzo poče da se otvara i da priča:
“Vidite, ja sam uvijek tražio Savršenu Ženu! I u tom traženju, proputovao sam mnogo zemalja. Jednom sam volio jednu prelijepu djevojku. Bila je nevjerovatno, nevjerovatno lijepa. Nijedan muškarac nije mogao da odoli njenoj ljepoti. Ali nažalost, njena duša nije imala takvu ljepotu, pa smo se nakon izvjesnog vremena i razišli.
Poslije toga sam sreo još jednu mladu djevojku. Ona je bila i lijepa i pametna i obrazovana. Ali nažalost, karakteri su nam bili potpuno različiti i morali smo da prekinemo našu vezu. Vidio sam od tada mnogo predivnih žena, ali ja sam još uvijek tragao za onom svojom Savršenom.”
“I šta se desilo, zar niste nikada sreli takvu?"
“Jesam. Sreo sam je! Jednoga dana pojavila se baš takva: Savršena Žena – pametna, lijepa, očaravajuća, produhovljena, elegantna, dobra…prostim riječima: samo savršenstvo!”
“I tada ste se oženili?!” – oduševljeno i nestrpljivo uglas upitaše studenti.
“Ne! Na moje veliko razočarenje, ispostavilo se da ona traži SAVRŠENOG MUŠKARCA!!!”
Mnogi traže savršenstvo kod drugih, ali ne rade na svom savršenstvu.

Manastir Manasija i grb Reda Zmaja - Despota Stefana Lazarevica.

Ja sam iz Crne Gore, tu se rodila i tu ostala.
Vasilije Ostroški je naš, čuvar pravoslavlja, prve priče smo čuli od naših starih, npr. zašto se čarape od vune - bjelače ostavljaju kad se ode u Ostrog? ostalo još iz priča da Sv. Vasilije tokom noći putuje, pa podere čarape...ili zašto nikada ne možete čuti da neko opsuje Svetog Vasilija? dok Boga često
Običaji su slični jer smo nekada bili jedno....
 O muslimanima i katolicima  ne bih, i njihovoj prisutnosti na litijama, već o Crnogorcima od kojih su mnogi digli ruke zbog komunizma koji se baš primio, i Mila koji je mnogo jada zadao, pa opet se čude mnogi otkud toliko mladosti koja je znala samo za Mila a njihovi roditelji za Tita. Nemoguće je za kratko vreme, 30 godina, koliko je Amfilohije obnavljao crkve sve oduhoviti ...Pa i sama sveštena lica su se čudila broju... Vera je nešto intimno i ne zna se broj i snaga verujućih....još će se pokušavati objasniti otkud litije u CG...

Tema je: običaji, tradiciija, šta je bilo i jeste, i šta je ostalo za budućnist.
Ali simptomatično je što od članova foruma odmah počela priča o neopaganizmu, rodnoverju i tome slično. Zar nema posebna tema o tome, nego mora ova tema da bude zadužena i za to?
Ja sam naravno odmah postala sumnjiva, kao da me isledjuje OZNA i UDBA.
Pa. se pitam šta je danas sa pravoslavcima, zašto se toliko plaše, i to čega: običaja, etnologa, vezenih košulja....tako da sam posumnjala da li stvarno pripadaju crkvi, šta im se to mota po glavi, zašto su tako i toliko uplašeni....da li stvarno poznaju istoriju i svoju i crkve....

Арчибалд Рајс: Срби, чувајте своју религију – оног дана кад је напустите, ваш ће народ бити изгубљен
    Арчибалд Рајс
Одломак из посмртног завјештања Арчибалда Рајса српском народу – књиге „Чујте Срби!” (о родољубљу и религиозности):
Родољубље
,,Народ вам је родољубив. Не знам ни за један народ у којем легендарни национални јунаци толико живе у народној души као код вас. А имате и онај величанствени дар да вас сећање на те јунаке зна толико надахнути да вам властити живот више ништа не значи. То је зато што лик тих легендарних јунака излази из вас самих. Сачињен је од комадића које одаје ваша душа.
Урођени здрав разум вам је у тим јунацима — који су у стварности често били сасвим другачији — пронашао прави и можда једини начин да одржите нетакнутим свој национални идеал. Краљевић Марко вам је послужио као огледало.
Религиозност
Да би сте очували патриотизам, култу својих националних јунака додали сте још једно, скоро исто толико делотворно средство. Претворили сте своју религију у народну цркву, боље рећи, у народну традицију.
Истина, ви осећате, попут сваког човека који заита размишља, да постоји нешто неодредљиво, нешто сувише узвишено да би се појмило, над вама, нешто што наткриљује свет и управља њиме. Међутим, ви нисте религиозни.
Нисте могли да прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог народа. Ако бих могао да у овој области упоретребим тривијалан израз, радо бих рекао да ваш „Бог“ носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра, Кајмакчалана и Доброг поља.
Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа. Религија је, свакако, моћно средство поретка, а здрав разум вам је показао пут да је понародите и да је такву прихвате ваши људи. Та религија вас, упркос вама, одржава.
Мушкарци вам поготово нису често у цркви. Колико сам само пута, у време обреда, ушао у ваше храмове и тамо затекао тек неколико ретких верника, и то скоро искључиво жена.
Али се чак и онај Србин који се хвалише да га је „баш брига и за попа и за његова посла“ прекрсти када сазна нешто што га жестоко погоди, или оде да пободе упаљену свећу испред иконостаса кад изгуби драго биће.
Брижљиво чувајте ту народну религију јер ће ваш народ, оног дана кад је напустите, бити изгубљен.“
in4s.net

Evo i videa, samo nešto još dodam. Mi jesmo hrišćani danas ali treba biti realista a realista je taj koji niti se stidi svoje prošlosti niti odbacuje svoju sadašnjost niti očekuje od budućnosti da neće imati nikakve veze ni sa prošlosti ni sa sadašnjosti jer to bi bila ludost iskorijeniti se ili pretjerati na drugu stranu u naglašavanju i nekritičkom hvaljenju i glorifikaciji ili samo hrišćanstva ili samo predhrišćanske paganske prošlosti i epohe jer oboje smo mi Sloveni i oboje pripada nama.   Ovaj dio južne Morave se ne slučajno naziva Pohansko - Pagansko (slično kao na Balkanu naša Pagania) i ovuda su prolazili sveti Ćirilo i Metodije. Odavde se hrišćanstvo i Sveto Pismo, Jevandjeljska Dobra Vijest na slovenskom jeziku i pismu (glagoljica) raširila medju sve ostale slovenske narode.  Inače ovaj dio južne Morave je takodjer i glavnim sjedištem Moravskih Hrvata. (Ušće Morave i Dije) 
 
 
 
 

Aman ti činim šta pričaš! Krštena sam, mada redovno ne idem u crkvu, ali redovno idem na litije. I držaću slovo redovno dok se ne opametiš i ti tebi slični. I ostavi mi temu na miru!

Ne znam zašto toliko negodujete, pa pripadate narodu. Uostalom, srpsko pravoslavlje je osobeno baš zahvaljujući obicajima koji su zaogrnuti hrišćanstvom, i tu nema ništa neobično, jer nema čiste vere nigde u svetu, tok istorije....
Pomenuli ste nalaganje badnjaka koje je karakteristično za srpsko pravoslavlje, tako je moralo biti, niste mogli jedan veliki narod kao srpski svesti samo na hrišćanstvo, pustinjsku religiju poništiti sve što je bilo pre. Naše prirodno okruženje je drugačije,preci su bili okruženi drvećem,  zbog toga su svoje religijske obrede vršili u svetim gajevima, drvo se smatralo svetinjom., drvo zapis. Obožavali su hrast, otud nalaganje badnjaka.
Slava - običaj koji je SPC kanonizovala 1862. Ima još tih običaja koji i danas žive u okviru srpskog pravoslavlja. Dakle, s jedne strane imamo hrišćanstvo kao takvo, s druge srpsko pravoslavlje. Uostalom, hrišćanstvo je dolazilo s vrha, a ne iz naroda.     

Upropastiste temu presipajući iz šupljeg u prazno! Nemate pojma ali bitno vam je da kao imate stav, kao nešto ste načuli. I vi ste kao verujući 
Nemoj više da postirate!

Dakle, ništa novo na Poukama, čim se pomenu narodni običaji i tradicija, odmah se pada u trans,  Srbi izgleda ne smeju da imaju prošlost. I odmah zatrpate temu kuknjavom. Ali dobro,nije počelo daćama i koliko se pojelo, ili da li je na slavi bilo više od dva ovala.
I šta mi trpate temu nekim nesuvislim postovima koji ne prate temu? 
Da nije stare vere ne bi se narod digao u Crnoj Gori, to preci govore
 

OBIČAJI ZA PRAZNIK CVETI
Cveti su radostan pravoslavni praznik koji se obeležava odmah posle Lazarove subote. Pravoslavni hrišćani se polako pripremaju za Uskrs, uskoro počinje Strasna sedmica. Dom se već polako kiti, a na Cveti se ustaje rano da bi se nabralo cveće.
Po starom običaju, prvi koji ubere cvet - u polju ili dvorištu - ima pravo da zamisli želju, pa su devojke uvek žurile da budu prve. Ako tog dana dobiju i buket od momka, raduju se jer su uspele da privuku njegovu ljubav. Prema cveću u buketu, tumače i kakva su njegova osećanja - za belu veruju da simbolizuje poštovanje, žuta izražava ljubomoru, a crvena vatrenu strast.
Dvorišta su puna procvetalih narcisa, lala i jorgovana. Ljubičasti i beli jorgovan imaju različitu simboliku. Za ljubičasti se veruje da simbolizuje prvu ljubav, pa mladi momci neće pogrešiti ako upravo njegov buket poklone svojoj simpatiji. Beli predstavlja oličenje mladalačke nevinosti, te devojka može da ga ponese na sastanak ili od njega uplete nežni venčić.
Ubrano cveće se ne unosi u kuću, već se ostavlja na vratima. Ko nema dvorište, najbolje je da cveće drži blizu ulaza. Nekoliko cvetova devojka obično potopi u vodu, pa se kasnije njome umiva. Po starom verovanju, biće lepa tokom cele godine.

BLAGOVESTI
Za ovaj praznik vezuje se radosni narodni običaji, ali i oni zaštitnički.
To je povezano i sa razmnožavanjem u prirodi jer od Blagovesti kreće setva jarih žita, a veruje se i da je današnji dan srećan za kalemljenje voća.
Na ovaj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje.
Prema običajima, uz vatru se potom vesele i žene i muškarci, i mladi i stari i onda se ta vatra preskače. Onaj ko preskoči vatru, taj "obred" se zove bukara, zaštićen je od zmija. Strah od zmija je veliki. Toliki da na današnji dan ne valja čak ni pričati o zmijama.
U nekim krajevima Srbije upražnjavalo se da deca idu oko kuće, lupaju u gvozdene predmete i viču “Bežite zmije i gušteri”.
Takođe, postoji i verovanje da se žene na današnji dan ne češljaju, a valjalo bi se umiti u reci ili na nekom izvoru.
Na Blagovesti, je dobro započeti neki veći ili doneti neku veću ili čak životnu odluku.
I, na kraju ovog "pučkog " dela - vremenska prognoza. I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva će godina biti.
Ako je nebo vedro - biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.

Snimanje filma: " Cetnicki napad na Krusevac".

Snimanje filma: " Cetnicki napad na Krusevac".

Manastir Manasija i grb Reda Zmaja - Despota Stefana Lazarevica.

Snimanje filma: " Cetnicki napad na Krusevac".

Snimanje filma: " Cetnicki napad na Krusevac".

Snimanje filma: " Cetnicki napad na Krusevac".

Duhovi,Pedesetnica
 
 
LEPE DEVOJKE I MOĆNA ENERGIJA
Ovaj praznik se povezuje i sa starim vremenima, kada se slavio praznik žetve, radosti i ljubavi. Deset devojaka obuku se i okite lepo, pa zađu od kuće do kuće, a među njima je jedna kralj, jedna kraljica, jedna barjaktar, a ostale su dvorkinje. Držeći jatagane obavijene peškirima, igraju i pevaju pesme ї ženidbi, udaji, prosidbi, srećnom sastanku, radosti oko dece.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest. Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču
Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.
U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda.
Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.
Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.
Trojice se slave kao veliki praznik u Šumadiji. Tog dana mnogim selima išle su krstonoše. U povorci su bili i konjanici i sva muška deca svečano obučena u nova odela. Krstonoše gaze preko useva i njiva a ispred svake kuće čekaju ih ponude mleka, belog mrsa i druge hrane.
Pratite nas i delite na društvenim mrežama “Portal-valjevonadlanu.rs“
   

Духовски понедељак
.
По народном обичајном календару, Духовски понедељак добар је дан за почетак послова. Не ради се једино по њивама које су близу воде. Деци се брани купање у рекама, избегава се прелажење мостова.
У селима у којима се слави Духовски понедељак, организују се литије а свака кућа прима госте из других места. Као градску славу обележавају га Врање, Ваљево, Крагујевац, Лесковац и Шабац.
Лепо време на сутрашњи Духовски уторак најављује, по народном веровању, лепо лето и добру летину.
РТС.рс

@Ćiriličar
Ооп, полако братац.
Боље посетит лекара. Лекови + психотерапија+ активан црквени живот.
Не може овако све да генарилизујемо, нити сваки болесни одговара на исти образац лечења.
Јесам, али ми је и родбина помогла да паднем још у дубљи понор. Зар нису могли да ми буду ослонац, док мозак не прездрави, да могу свесно почети лечење?