Aleks D.

Slažem se. Hvala na optimizmu

Ja bih samo dodala da je tužno ako otac ne podržava majku, pa onda postaje kćerki uzor, a zajedno se podsmevaju majci. Ima i takvih situacija. Roditelji moraju biti složni u vaspitavanju deteta, pre svega pružati i jedno drugom ljubav i o svemu se dogovarati. Vaspitavanje deteta je veliki podvig, jer dete upija najčešće ono nesvesno od roditelja. Ako su roditelji nezadovoljni, malo dete to sve "preuzme" nesvesno u ranom detinjstvu i onda to ostane za ceo život. Posle, kad počne da "kopa" po prošlosti ne bi li rešio probleme u zrelom dobu svog života, može da osvesti razloge ali je pitanje kako može da ih reši? Ovo je već gotovo nemoguće...na primer, nedostatak samopouzdanja jer nije uspeo da zadovolji roditeljske želje, nije bio dovoljno dobar itd. Da skratim...prvo roditelji treba da srede sebe da bi mogli da pomognu u rastu i razvoju jednog novog čoveka, koji je svoj za sebe.

Ja mislim da prekid (razvod) nije greh ako se samo jedna strana trudi da brak opstane. Postoje granice, od požrtvovanosti do mazohizma. Drugo je ako je jedan partner bolestan, naravno da bi bio greh napustiti ga...ali ako je potpuno zdrav i sposoban, a ne želi da uloži ni delić sebe a naprotiv, ugrožava zdravlje svog partnera, smatram da nije greh otići (ukoliko smo dali sve najbolje od sebe da veza opstane). Ako je ovo već neko rekao, izvinjavam se . Nisam pročitala sve odgovore, ali sam imala potrebu da napišem komentar.

Otac Arsenije je odličan. On ima Blagoslov za svoja predavanja i treba da ima takvih monaha, on ima svoju misiju. Ima raznih monaha, od onih koji neće ni da se fotografišu a kamoli da imaju javni nastup..ali Otac Arsenije ima svoju misiju i zna šta radi i zašto. Meni su njegova predavanja pomogla, jer se lako razumeju. A to je, valjda i potrebno.

Слажем се. Не љутим се. Увек треба слушати лекаре и пити терапију.

Желим дечку све најбоље. Збогом свима.

Лекови ти могу тренутно помоћи, али не могу трајно решити проблем. Чим си ти свестан таквих мисли, значи да можеш да се бориш са њима. Као прво, немој их примати и дозвољавати да се укорењују. Запосли се што више. Али много је боља ствар ако имаш неки манастир у близини и отиђи код монаха и испричај му све. Исповеди се и причести. Проћи ће, веруј ми. Такве мисли се јављају када неко има недостатак самопоуздања и љубави према себи. Помисли на све добре особине које имаш, на своја добра дела која си улинио, слушај добру музику, певај, читај Оца Тадеја, Он много говори о терању лоших мисли и како да не дозволиш да се укорене. А у међувремену, пости, исповеди све и причести се што пре. Десиће се "чудо", нестаће све, видећеш. Још је већи грех равнодушност. Не смеш бити равнодушан према себи и другима. Љубав спашава, Вера и нада у боље сутра. Јер све ће проћи, млад си. Живот је пред тобом. Колико само радости има испред тебе....пробај да замислиш какве су ти жеље за будућност..сети се својих снова кад си био добро. Снови се остварују. Поготово у твојим годинама.

Хвала, Дијана. И треба знати где какву љубав очекивати.

Ако смо исувише толерантни, а то нас не чини срећним, треба се зауставити. Нарочито ако нема поштовања од стране којој стално чинимо уступке. У том контексту поменух безусловну љубав.

Ja mislim da uglavnom pati, ako tolerancija nema granice, i to nesvesno. Kada osvesti da pati, postaje još teže. Mi bezuslovnu ljubav možemo dati samo našoj deci. Bezuslovnu ljubav možemo imati od naših roditelja. I od Boga.